субота, 25. фебруар 2017.

Prometej, Herkules i Ivan Branković

Dan Brown, Robert Ludlam, Clive Cussler, Jack Hodgins i ostali, mogu da siđu sa bine, na scenu velikim koracima i u punom sjaju stupa IVAN BRANKOVIĆ!!!
Agent tajne službe Kolmen biva uvučen u potragu za misterioznim artefaktima povezanim sa vanzemaljskom letelicom koja je pala u Nemačku pred početak II svetskog rata. U svojoj potrazi za artefaktima i odgovorima na pitanje o poreklu ljudske rase na zemlji, Kolmen dobija neočekivane saveznike, Anu, nemicu, arheologa, čija porodica krije "strašnu" tajnu, IT stručnjaka Dragančeta, peofesorku Pantić i mnoge druge koji će mu pomoći ili odmoći u njegovom zadatku.
Za mene kao ljubitelja teorija zavere, ova knjiga je pravo otkrovenje. Sve je tu - bogovi, nacisti, pad misteriozne letilice, "porodična tajna", tajni agenti, "slučajni prolaznici". Priča je pitka i drži pažnju. Čitanje sam završavala u neko gluvo doba noći, i ma koliko mi se spavalo, ma koliko bila umorna i iscpljena, knjiga me je vukla sebi. Obećavala sam "Samo još ova stranica, samo još ova, samo još ovo..." I ostala iznenađena, više nije bilo stranica. Ivan je ovde maestralno spojio triler, S.F, fantaziju i akciju, scene deluju realne i veoma moguće, tako da se u pojedinim momentima čovek zapita "Šta ako...?"
Projekat Herkules nastavlja tamo gde je Prometejev dnevnik stao. Ivan nas opet vešto vodi kroz avanture Kolmena i Ane.
Nakon rastanka sa Minhom, Kolmen i Ana odlaze u "penziju" na usamljeno ostrvce. Ana prva prekida idilu, vraćanjem u svakodnevne tokove arheologije. Jednog dana Kolmen od nje dobija poziv u pomoć i tu počinje "ludnica". Anunakiji, Titani, tajne organizacije, Herkules kao novo lice, stari znanc Prometej, vrtoglavo jurcanje ulicama i lagumima Beograda, akcija od koje zastaje dah, sve to garantuje sate i sate dobre zabave.
Ova Ivanova duoalogija, nadamo se nastavcima,mi je legla, što bi narodski rekli "kao budali šamar". Volim teorije zavere, volim vanzemaljce i verujem da su oni zaslužni za život ljudi na planeti Zemlji, a ovde sam sve to dobila. Možda čak i više. Iako je sve ovo fikcija jednog genijanog uma, ja sam prezadovoljna jer kapiram da postoje ljudi koji dele moje mišljenje. Pošto se šire glasine o nastavku kultne serije Dosije X, piscima, scenaristima, producentima iste, predlažem da pročitaju Ivanove knjige i, uz odobrenje autora, ih pretoče u minimum jednu sezonu.I za kraj, kao svaki dobar pisac/autor i jedač živaca jadnih malih knjigoljubaca, Ivan na kraju Projekta Herkules ostavlja otvorena VELIKA vrata za nastavak...?!?!? Mislite o tome...


Nepoznata letelica pala je u jugozapadnu Nemačku 1936. Zloglasni SS se potrudio da sve tragove sakrije. Skoro osamdeset godina kasnije, misteriozni čovek uvlači agenta Kolmena u potragu za odgovorima. Kakve su to predmete tražili mnogi, od mudraca iz Aleksandrijske biblioteke, preko templara do Hajnriha Himlera? Ova avantura će aktere romana provesti od ruševina Puma Punkua, preko Malmea do katakombi Beograda. Ta potraga će glavnog junaka naterati da preispita samog sebe do krajnjih granica.
Obe knjige izdala je izdavačka kuća PortaLibris 2016.godine - http://portalibris.rs/autori/itemlist/category/318-ivan-brankovic

by Weshtica

понедељак, 13. фебруар 2017.

Petruški zmaj - Milena Stojanović

U Petruškom zmaju, Milena nas vodi u jednu novu Srbiju punu magije, vila, patuljaka, mađionika, demona, ukorenjen u večnoj borbi dobra i zla.
Jedna zemlja – Srbija
Dve vere – paganska i hrišćanska
Tri brata – Zmaj, Vuk i Orao
Jedno proročanstvo – Dva moguća ishoda
Nekoliko dana pre šesnaestog rođendana Crep saznaje da ima dva brata. Tajnu koju su njegovi roditelji godinama skrivali prati kletva proročanstva, zbog kojih su svoja dva sina morali predati zlim silama. Crep za rođendan dobija vilinski mač, ali i moć preobražaja u obličje zmaja. Uči tajne magijskih veština od Vujina, starca kome niko ne zna broj godina, a koji je ceo život proveo uz Crepa, čekajući dan kada će krenuti u potragu za braćom i ka ostvarenju drevnog proročanstva, izrečenog od samih bogova. Boginja Morana, na sve načine pokušava da osujeti Crepa u planovima, sklapajući saveze sa mračnim silama, a sve s razlogom da se Trojstvo braće ne okupi, i ona zauvek ne bude uništena.


Kažu da žene ne umeju da napišu dobru epsku fantastiku?! O kako samo greše!!! Milena je pokazala i dokazala da žene stoje na istoj stepenici sa muškarcima kada je u pitanju dobra epska fantastika.
Priča se vrti oko mladog Crepa, čije detinjstvo biva prekinuto u 16-oj godini strašnim proročanstvom. I šta tu dobijamo? Ne dobijamo, kao u većini dela, junačinu, deliju, najmoćnijeg među moćnima, već dobijamo uplašenog dečaka koji se sa teretom koji mu je nametnut bori kako najbolje zna i ume u skladu sa svojim godinama. Crep je zbunjen, pokazuje iskreni strah, strepnju, tugu i dečiju nevinost.
I ostali likovi imaju dubinu. Čak i onaj, grrrrrrr…, iritantni i verom zaluđeni Držman, Crepov brat, nije jednoličan i dosadan. Vidi se da ga kroz život vode uvrenja koja mu je neko usadio u glavu i ne vidi dalje od nosa, što je i očekivano od mladića kome su raznorazni popovi usađivali na ovaj ili onaj način veru u jednog boga.
Vujin, ujedno i moj omiljeni lik, je posebna priča. Misteriozni starac, koji prati staru veru, ali poštuje novu, živi u sakladu sa prirodom i njenim zakonima, verni je pratilac i učitelj mladog Crepa. Njegova mudrost i znanje tek treba da pomognu dečaku u ispunjenju proročanstva.
Čitajući Mileninu knjigu, vratila sam se u neku drevnu Srbiju o kojoj veoma malo znamo ili uopšte ne znamo. Priča teče, nema zamornih delova, nema zastajkivanja. Svaka nova stranica te vuče da pročitaš još jednu pre nego što knjigu odložiš. Tamo gde možda i postoji nedostatak zbog mladosti i „neiskustva“ autorke, tu na scenu stupa njena bujna mašta, koja ne samo da nadopunjava taj nedostatk, nego ga anulira totalno.
Milena, dubok naklon i kapa dole!!! Donela si nam jedno divno delo i predivne junake sa kojima ćemo se, nadam se, još dugo družiti.


Knjiga Petruški zmaj je prva knjiga trilogije Proročanstvo bogova. Izašla je 2016. godine u izdanju Otvorene knjige. Za ovu godinu se očekuje nastavak, sa nestrpljenjem naravno!

by Weshtica

петак, 10. фебруар 2017.

Peti Leptir - Uroš Petrović

Ova Uroševa knjiga me je prijatno iznenadila. Pošto se vodi kao knjiga za decu očekivala sam neku bajku. E pa tu sam se prevarila. Odmah na početku priča zaintrigira i prva pomisao je „kako je neobičan početak“. Uroš je odmah prešao u akciju bez velikog uvoda. Kako priča dalje odmiče shvatiš da je sve jasno iako se čini zbunjujuće. Peti leptir sečita za jedno popodne i potpuno vas zaokupi. Opustite se i uživate. Zanimljivo je da u knjiyi postoje delovi koji vas dobrano uplaše. Ne uspavate se nego idete dalje. Uopšte nisam imala osećaj da čitam bajku. Totalno simpatična knjižica koja vas natera da zamislite se nad nekim stvarima kada je pročitate.
Na kraju sam uhvatila sebe kako priželjkujem nastavak iako nisam ljubitelj ovakvih knjiga. Ovaj Urošev roman svakkao ima prostora za tako nešto! :)

Napeta, uzbudljiva i nepredvidiva priča o naglom odrastanju dečaka iz beogradskog sirotišta, koji otkriva da nije povezan samo sa tajanstvenim ljudima i njihovim duhovima, već i sa čudesnim, providnim leptirima. Napisan u najboljem maniru mistične fantastike, ovaj roman je po svojim osobinama jedinstven u srpskoj književnosti za decu i mlade.
by Dragon Lady

понедељак, 06. фебруар 2017.

Dorijanovo zaveštanje - Nikola Jovanović

Često me ljudi pitaju da im preporučim neku knjigu domaće fantastike koja se ne bazira na Srpskoj istoriji i Slovenskoj mitologiji. Do skoro sam imala problem da se setim takve knjige, ali onda sam se srela sa Nikolom Jovanovićem i njegovom knjigom Dorijanovo zaveštanje. U Nikolinom prvencu se nećete sresti sa vitezovima Kneza Lazara, neće vas na dvor primati Dušan Silni, nećete pevati i igrati sa Ravijojlom i njenim sestricama vilama, neće vas štititi Perun ili proganjati Morana. Zato se slobodno može upusti u avanturu čitanja Dorijanovog zaveštanja.



Nakon što je ostareli vladar Novog Carstva, Henrik Osloboditelj izgubio bitku sa davno prognanim narodom Mitraditima, koji jašu na zastrašujućim Elfantima, Severna granica je pala. Klonuli car poziva sebi svog miljenika Tea, nekadašnjeg kapetana elitnog odreda Besmrtnih. Teov zadatak je da stigne u Svetigrad pre Mitradita, i iznese svete relikvije iz drevnog grada. Međutim, Teo shvata da Svetigrad nije samo grad stotinu vera već i mesto hiljadugodišnjeg sukoba ljudi i Enarija, rase nalik vilinskoj. Našavši se između sukobljenih strana Teo počinje da sklapa zastrašujuću priču o predstojećem uništenju Ardanije.



Jedni bi da zadrže stečeno, drugi da povrate izgubljeno, ali sudbina nije u legijama ratnika, crvenim piramidama, hladnim tvrđavama i mističnim srebrnim šumama. Tajnu čuvaju drevne relikvije i duše nekoliko ljudi koje su dotakli prsti sudbine. Da li je to pauk što plete mrežu izdaje, tajna društva, izgubljeni narod, ili, možda, senka sa nožem od vulkanskog stakla, otkrijte u uvodnom delu uzbudljive epskofantastične sage Dorijanovo zaveštanje.


Dorijanovo zaveštanje je fenomenalan uvod u veliku sagu. Nikola vešto priču prekida na najzanimljivijem delu, što daje dodatnu čar uživanju. Knjiga te ščepa na samom početku i ne pušta do kraja. Kako stranice odmiču sve je bolja. Zahvaljujući Nikolinom nenametljivom i neopterećujućem stilu pisanja, Dorijanovo zaveštanje drži pažnju i na momente ostavlja bez daha.
Svaka glava knjige, prati jednog lika, lagano nas upoznajući sa istima i upućuje u njegovu sudbinu. Da li je to Teo koji mora da ode do drevnog grada Svetigrada, ili Tara koja po proročanstvu treba postane kraljica koja će ponovo ujedniti elemente Eneraija i tako im povratiti staru slavu, ili zla kraljica umirućeg carstva koja kuje zavere i šuruje sa mračnim silama...Svi oni i mnogi drugi više ili manje bitni likovi su fantastično oslikani i na njihovim plećima leži težina cela priče.
Iako mu je ovo prva knjiga, Nikola piše kao prekaljeni, dugogodišnji pisac. Stiče se utisak da su mu poznavanje istorije i ljubav prema epskoj fantastici umnogome pomogli u ostvarenju ovog dela.
Nikola Jovanović, istoričar, rođen 21,10,1976, godine u Nišu gde živi i radi. Posvećen porodici i porodičnim vrednostima. Dobitnik nekoliko književnih nagrada u kategoriji mladih pisaca. Inspiraciju za svoje pisanje nalazi u istorijskim događajima i ličnostima. Želja mu je da napiše obimnu epsku sagu (što će po mom skromnom mišljenu uspeti) i priliku vidi u svom debitantskom romanu Dorijanovo zaveštanje. Voli da čita klasičnu i latinoameričku književnost. Omiljeni pisci su mu Karlos Fuentes i Umberto Eko. U slobodno vreme bavi se istorijom i sportom. Produhovljen, ali ne i religiozan. Njegovo geslo je "Čast iznad svega".


Roman Dorijanovo zaveštanje svetlost dana ugledao je krajem 2016, godine u izdanju izdavače kuće Otvorena knjiga - http://www.otvorenaknjiga.rs/nikola-jovanovic/237-dorijanovo-zavestanje?search_query=dorijanovo&results=1

by Weshtica

среда, 01. фебруар 2017.

Praznik zveri (Žeteoci #1)

U JANUARU SAM, I PORED SVIH OBAVEZA I OBAVEZICA, USPELA DA PROČITAM 6 KNJIGA. EHEEEEEEEJ, 6 KOMADA, ZA MENE KAO MAJKU DVOJE MALE DECE, SA SVIM OBAVEZAMA OKO KUĆE TO JE USPEH. ALI ZA NEKOG KO VOLI KNJIGE I ČITANJE KOLIKO IH JA VOLIM, TO JE MALO. NO, I TO ĆE SE PROMENITI 😀
Elem, kao sto rekoh 6 knjiga, nabrojih redom kojim su čitane:
Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu – Ransom Riggs
Sjaj bezdana (Purpur Arkone #3) – Drina Steinberg
Teslin vremeplov (Legenda o sedam mačeva #3) – Miloš Petković
Krug – Dave Eggers – DZ (jedina pročitana uz muke Tantalove i na silu, ali moralo se. Sa par drugara smo oformili Književni klub, pa tako zajednički čitamo istu knjigu u toku meseca i na kraju, obično poslednje subote se sastanemo da diskutujemo o domaćem zadatku, tako da će knjige koje čitam za klub biti obeležene kao domaći zadatak/DZ)
Praznik zveri (Žeteoci #1) – Zoran Petrović (o ovoj knjizi više u nastavku teksta)
Ravijojla, Veliko proročanstvo – Petar Rogač i Jovana Ristić
A sada malo o knjizi koja je na mene ostavila tako snažan utisak, da ne mogu da prestanem da pričam i mislim o njoj. Stalno se u mislima vraćam na neke delove, ne bih li ih bolje shvatila ili uvidela nešto što sam prilikom čitanja propustila.

Praznik zveri – Zoran Petrović

“Lovili su serijske ubice. Ovoga puta loviće nešto mnogo strašnije.
Ulicama Beograda i okolinom, dva kuma, psihološki profajler i inspektor beogradskog MUP-a, tragaju za serijskim ubicom koji žrtve usmrćuje ubrizgavanjem otrova T12. Na vratu ubijenih ostavlja ubode koji podsećaju na vampirski ujed pa ga mediji nazivaju “Vampir sa Avale”. Trag mu se na neko vreme gubi i policija prekida poteru, ali nakon par decenija ubistva se nastavljaju u istom maniru. Ovoga puta Odeljenje za krvne delikte imaće pomoć podmlatka policije kao i ekscentričnog patologa sa neskrivenim interesovanjem za “onostrano”. Kucnuo je čas da zaborave sve što su ih škola i životno iskustvo ikada učili i da otvorenog uma zakorače u svet natprirodnog.”
Sa ovom knjigom sam se susrela sasvim slučajno. Na Facebook stranici izdavačke kuće Otvorena knjiga sam videla najavu za njihovo novo izdanje Praznik zveri. Ljudi moji, na prvi pogled sam se zaljubila u naslovnicu!!!

I kako to obično ide, odeš na sajt izdavača, klikćeš kao sumanut, naručiš knjigu i onda kao malo dete u prodavnici slatkiša, čekaš poštara. Kad je poštar stigao, mojoj sreći kraja nije bilo. Uvalih se u fotelju i upustih u divnu i jezivu avanturu.
Da citiram jednog našeg sportskog komentatora: “Pa ljudi moji, da li je ovo moguće?!?!” Knjiga me je ostavila zalepljenu za fotelju.
Knjiga je vešta mešavina horora, psiho-trilera, fantastike i narodnog verovanja, prošarana piščevom beskrajnom maštom. Odvešće vas na mesta o kojima niste mogli da sanjate ni u najluđim snovima. Radnja se odvija u Beogradu, najvećim delom na Zvezdari (još jedan ogorman plus, jer je Zvezdara mesto na kom sam odrasla, na Zvezdarskom asfaltu je ostala moja krv prvih oguljenih kolena, na Zvezdari sam se prvi put zaljubila, na Zvezdari je rođeno moje prvenče…) i na Avali, ali Beograd i Avala kakve ih mi znamo, kriju mnoge tajne od kojih se ledi krv u žilama.
Svaki lik ima svoje mesto i ulogu u priči. Tu su dobri Upiri, loši Upiri, ludi naučnici, penzionisani policijaci, aktivni specijalci, dobre Vile, Vile Bestidnice, Veštice, Zavetnica, Tajnožder… Njihove, na momente strašne i tragične sudbine se prepliću, da bi sve kulminiralo u Noći Krvavog Meseca.
Opšte sam poznata kao neko ko ne voli preterane opise u knigama. Nemoj me daviti sa “trava se prelivala u 70 nijansi zelene i mešala sa cvećem duginih boja, tra la la la…” Međutim, ono što je Zoran uradio sa opisima u Prazniku zveri je čista umetnost. Tako imamo Užas i Stravu koji igraju školice sa očnom jabučicom, ili Sudbinu koja plete niti života junaka knjige, a njene dve ćerke, Sreća i Nesreća se prepiru koja će biti sledeća biti utkana u pređu.
I za kraj još jedan citat, sa korica knjige alternativne istorije “Berkut”, koju sam davno pročitala: “Ne počinjite čitanje uveče, jer ćete sa knjigom dočekati jutro!”

by Weshtica