Proleće - Patuljci i Vile #1 - Miloš Petković

Sebe smatram bogatim čovekom! Prvenstveno zato što živim život kakav želim i imam divnu porodicu. A zatim, jer sam okružena ljudima koje iskreno volim i poštujem i koji mi istom merom uzvraćaju. Ovo je knjiški blog, pa neću patetisati (bez panike, molim) i pisati o svim tim divnim i dragim ljudima, već samo o jednom. Taj jedan ljud o kom će ovom prilikom biti reči je jedan jedini, neponovljivi, fenomentastični Miloš Petković!!! E sad, sigurno se pitate čemu sve ovo. prosto i jednostavno, kada za prijatelja imaš pisca dete će ti uvek dobijati najlepše moguće poklone za rođendan - KNJIGE.

Došao i prošao Konstantinov rođendan, a Miloš nas je obradovao ovim divnim poklonom. Iskreno, pošto je Kole jedan mali, nerazumni patuljak, knjizi se mama više obradovala ;) Maltene odmah smo se bacili na čitanje. U svojoj ludosti i oduševljenosti nisam mogla ni da zamlislim u kakvu se avanturu upuštam.

Šumska gospa, najmudrija i najstarija među vilama, bolesna je. Čudnom povezanošću zajedno sa njom i priroda pati, umire, a očekivano proleće ne dolazi. Protiv zlih čini koje su odgovorne za ovu pošast niko nema rešenje. Niko – osim dvoje malih, hrabrih i po svemu drugačijih junaka.

Gaja Brezana, malena vila, bele kose, slomljenog krila, sa pegicama i neobičnim darom da razgovara sa biljkama, rešena je da pronađe lek za Ravijojlu i svetu vrati Proleće. U tom svom naumu, neočekivanu pomoć dobiće od patuljka Barbuta Riđobradog. Barbut je kao i Gaja, crna ovca svoga roda. Ne voli zlato i ostale dragocenosti, gnuša se bitaka, svađa i tuča, a pivo ne voli ni da pomiriše. Njegov svet su knjige i magija, jer želi da postane ono što je za ostale patuljka sramota, čarobnjak! Njih dvoje će od Šumske majke dobiti zadatak i smernice koje treba da ih dovedu do leka za Šumsku gospu. Na tom putu, proći će kroz mnoge zgode i nezgode, sresti pomagače i ometače. Na kraju će ipak dokazati da veličina, snaga i hrabrost nisu ono presudno za heroje, već prijateljstvo i požrtvovanje.

"I hrabri plaču!!!"

Pored toga što nam je svojim novim romanom dao jednu divnu bajku, Miloš Petković nam je darovao i jednu mnogo dublju i kompleksniju priču. Gaja i Barbut su različiti i marginalizovani u svojim društvima, ali ipak uspevaju ono što "normalnima" nije moglo poći za rukom. Ova knjiga će deci pomoći da shvate da različitost nije mana, već ponekad i prednost. Podstaći će ih da razmišljaju svojom glavom i trude se da budu najbolji u onome što vole i misle da je vredno. Deca, a i mi matori pored njih, će naučiti da ne nose svi super-junaci čarobna odela, maske i plašteve ili imaju super-oružje i spravice koje olakšavaju obavljanje super-herojskih zadataka. Super-junak čuči u svakome od nas i samo čeka pravu priliku da izađe na površinu i pokaže svu svoju veličinu i hrabrost. Poruka je jasna, budite ono što jeste i budite ponosni na to!

Ja sam ponosna na svoja dva patuljka. Iako je čitanje knjige trajalo nedeljama, na kraju smo je završili sa osmehom na licu i po kojom sauzicom u uglu oka, naučivši neke nove stvari. Već kod prve rečenice u kojoj se pominju ptice ševe i senice, morali smo da zastanemo i konsultujemo enciklopedije i internet. Mihajlu objašnjenje da su ševa i senica ptice nije bilo dovoljno. Želo je da sazna još po nešto o njima, pa i to kako izgledaju. Bilo je mnogo takvih mesta na kojima smo zastajali. Saznavali smo nešto novo o biljkama, drveću, pečurkama, životinjama, gledali njihove slike i ludo se zabavljali.

Proleće je jedna divna knjiga za sve generacije. Klinci će iz nje naučiti mnoge nove stvari, a mi matori ćemo pronaći mnoge reference na bajke, crtane filmove i knjige koje smo kao klinci voleli i samim tim se vratiti u neko bezbrižnije i lepše vreme detinjstva.

Miloš je sa Prolećem još jednom dokazao da izrasta u ozbiljnog i svestranog pisca koji može da se uhvati u koštac sa bilo kojim žanrom i čitaocu održi pažnju. Napisati dobru i zanimljivu dečiju knjigu je veoma opasna avantura, jer deca su najozbiljniji i najstroži kritičari, a još nisam čula da se nekom detetu Proleće nije svidelo. Miloš je uspeo u zadatku i zaslužio jedan ogroman level up!

Predivne ilustracije za Proleće, uradio je nenadmašni crtački čarobnjak Igor Krstić i one savršeno verno prate radnju i likove knjige. Neke će vas doveti na ivicu topljenja svojom slatkoćom, dok će vam druge probuti jezu grozotama koje prikazuju. Igor i Miloš, savršenijeg spoja nema!

Proleće je izdala naša najbolja izdavačka kuća kada su dečije knjige u pitanju, Pčelica u aprilu 2018. godine. Od pre neki dan, i nastavak Leto je puštenu prodaju, a očekuju nas još dva nastavka Jesen i Zima koji će izaći kada dođu godišnja doba koja opisuju.

Nabavite Proleće i Leto i uživajte sa vašim patuljcim. Ja sa mojima jesam. I ponovo ću! ;)

Kal juga - Mladen Milosavljević

Leta 1976. godine, u toku arheloških radova na lokalitetu Lepenski vir, grupa arheloga pronalazi ostatke nepoznate civilizacije. Kako vreme odmiče, sve više se čini da su otkrićem nalazišta i neobičnih ribolikih skulptura, arhelozi oživeli nešto mračno, drevno i tajanstveno, nešto što vlasti po svaku cenu pokušavaju da sakriju.

Tačno 250 godina ranije, ispred beogradske tvrđave sprema se do tada najveća bitka za Beograd. Austrijska carska vojska, na čelu sa vojskoviđom i princom Eugenom Savojskim, opkoljena je višestruku brojnijim turskim snagama. Iznenada, bojište prekriva gusta magla, pod čijim okriljem Austrijanci razbijaju neprijatelja.

Putevi čuvenog vojskovođe i njegovih pratilaca volšebno će se ukrstiti sa putevima stanovnika Lepenskog vira, vodeći ih do tajne stare bezmalo osam milenijuma.

Romanom Kal juga, Mladen Milosavljević otškrinuo je vrata za, po meni, jedan novi podžanr fantastike - fantastika sa elementima arheloškog trilera, mistike, etnologije i horora :) (ala ga sročih, svaka mi čast :D ). Bez ikakve šale i preterivanja u Mladenovom prvencu, pronaći ćete sve ove žanrove, pa čak i neke ljubavno-romantične elemente, opet protkane mistikom. 

Iako mu je ovo prvi roma, Mladen mi je od ranije poznat kao autor nekoliko kratkih priča i tekstova na portalu Omaja. Međutim, sve to nije moglo da me pripremi na ono što sam pročitala na 248 stranica ovog romana. Veštinom iskusnog pisca i pripovedača Mladen nas šeta kroz vreme.

Jedan deo radnje odvija se u bliskoj prošlosti. Godina je 1976. Mijat Petrović, mladi arhelog, na iskopinama Lepenskog vira pronalazi neobičan riboliki artefakat. Taj pronalazak će mu od života i karijere napraviti haos, a njega naterati da odgovore o svojoj neobičnoj osobini da spas od briga koje ga pritiskaju pronađe u hodanju bez obuće po zemlji iz koje crpi pozitivnu energiju, o artefaktu, kao i tome zašto su držani organi personalizovani u vidu inspektora Ozrena Načića zaintersovani za pronalske iz Lepenskog vira, potraži na stranicama dnevnika provizora Frombalda koji je pronašao u staroj crkvi u svom rodnom Donjem Milanovcu.

Drugi deo priče, odnosi se na zapise iz dnevnika provizora Frombalda. Kroz njegovo viđenje Srbije saznaćemo zašto i kako je Eugen Savojski preuzeo Beograd od Turaka, koje su to sile prizvali na obalama Dunava, ko su Srpaski hajduci koji su pomagali Austrijancima i kako su Turci ponovo došli u posed Belog grada. Kao čovek koji ne pridaje previše značaja praznoverju i paganskim obredima koji se u Srbiji u to vreme praktikuju, Fromblado objektivno beleži sve neobično što mu se događa tokom njegovog boravka kao provizora u Srbiji.

U romanu Kal juga, Mladen se vešto poigrava sa rupama u istoriji i piše svoju, meni bližu i interesantniju. U realne istorijske događaje upliće mistiku, onostrano, vampire, veštice, volšebnike, demone, jednom rečju sve ono što predanja jednog naroda čini zanimljivim i time stvara nešto novo i neponovljivo. Verujem da je poznavanje etnologije i folklora Srbije i te kako pomoglo u stvaranju ovog dela koje u svakom pogledu pomera granice žanra fantastike. Baš zbog tih preklapanja istorije i mašte, čitanje mi se oteglo. Često sam tražila istorijske podatke o događajima opisanim u knjizi, opsadi Beograda, hajducima kapetana Čupe, lokalitetima i istorijskim ličnostima koji se u romanu pominju. A na kraju, Mladen ostavlja totalno bez teksta, vrata za nastavak nisu samo otškrinuta, već su ostala širom otvorena puštajući maštu čitaoca da "snima fimlove" i razmišlja o nastavku.

I da... Umalo da zaboravim. Kada pročitate Kal juga, biće vam jasno odakle ovako čudan naziv romana koji podseća na reč "kaljuga" ali to nikako nije ;)

Roman Kal juga svetlost dana ugledao je 01.06.2018. godine u okviru izdavačke kuće Strahor. Nabavite svoj primerak na vreme i uživajte u čitanju :D

Šaka ljudi - Zveri - Ž.R. Kirf aka Željko Ranković

Zveri.

Dolaze iz najdubljih delova naše duše.

Tamo, gde je uvek crno.

Zveri.

Ono najgore u nama.

Čini nas jačima, mnogo jačima nego što bi sami ikada bili.

Zveri.

Nemaju osećanja.

Ne znaju za tugu.

Ne znaju za bol.

Nemaju strah.

Samo sreću, istinsku sreću koju donose borba i smrt.

Dugo sam se razmišljala da li uopšte da pišem ovaj post. Iz poštovanja i podrške prema mladom autoru sam se odlučila za pisanje.

U svom drugom romanu, Šaka ljudi - Zveri, Željko nastavlja tamo gde je u prvom stao. Jakuej i Ptica nastavljaju svoj vrtoglavi uspon do najboljih pljačkaša, boljih čak i od Regoboga. Glave su im ucenjene, poternice na sve strane. Mlada i uporna Zoi, se priključuje Jakuejevom klanu Mandrila. Iako ne zna kada i kako je oženio, između nje i Jakueja se rađa ljubav. Zoi se pokazuje kao veoma korisna članica klana. Jakuej sa klanom sprema novu pljačku koja će uzdrmati celu Imperiju. Taj smeli plan, ,ogao bi da naruši jedino Mandril koji "čuči" u Jakueju, ako ovaj ne nauči da ga kontroliše. Klan Kojota, klan Zmije i klan Medveda, ujedinjeni u Alijansu seju strah širom Imperije. Postaju i zvanična vojna jedinica. I dalje im je glavni cilj da svrgnu Imperatora i vladaju. Ali... 

U najkraćim crtama - Ideja čista 10-ka, ali roman i dalje boluje od istih bolesti kao i prvi deo. Likova je mnogo, karakterizacija malo bolja nego u prethodnoj knjizi, ali i dalje nedovoljna. Radnja brza i vrtoglava, na momente čak konfuzna zbog uvođenja novih likova za koje do zadnje strane nismo sigurnu da li su tu da ostanu na duže staze ili samo onako u prolazu.. Bitaka, nasilja i straha koliko ti duša ište. Kada su bitke i crnilo/sivilo likova u pitanju, tu me je malo podsetio na Aberkrombija i Martina. Kao Aberkrombi, bitke, borbe, sakaćenja... opisuje do najsitrnijih detalja i to je jedna od stvari koja ovoj knjizi daje posebnu čar. Kao i kod Martina, kod Željka, nema dobrih i loših. Svi su u sivoj zoni, dobri ili loši po potrebi. Meni su bitke i ludilo koje ih prati i te kako prijali. 

Jedna od upečatljivijih delova knjige mi je priča o zverima unutar čoveka. Jakuejev Mandril, nije slučajno sa njim. Cela ta priča vuče korene iz prošlosti i očeve intervencije kako bi braću, Jakueja i Beloboga, zauvek vezao i sačuvao zajedno. Da bi preživeo Jakuej mora da postane Espara Lord, onaj koji kontroliše zver. Unutrašnja borba i nagon za preživljavanjem su skoro pa jezivi, jer se sa Mandilom bori u  mislima, ali su rane koje tom prilikom zadobija i te kako stvarne. Da znam, nije to neka preterana novost, ali je tako lepo i slikovito napisana, da sam imala utisak da pre čitam neki psiho horor, a ne epsku fantastiku. Fenomenalno i maestralno.

Ctrl+C/Ctrl+V je iz raja izašlo, pa ću tako da citiram sama sebe jer i dalje sve isto mislim :D

"Ono što mi je jako bolo oči i smetalo prilikom čitanja je, opet, loša "tehnička obrada" knjige. Potkradale su se i uredniku i lektoru, tu i tamo neke manje, a bogami i neke veće greške i greškice, koje kvare kompletan utisak. Ž.R. Kirf je mladi autor koji i te kako ima šta da kaže, lepo piše, pismen je, ali mora imati adekvatnu podršku kako bi mu dela imala težinu i bila vredna mnogo veće pažnje nego što dobijaju. Danas, kada je u Srbiji fantastika konačno izašla iz podruma, i pisci i izdavačke kuće bi trebali malo više da se trude oko prodora do čitalaca i popularizacije domaće fantastike, kao i da obrate više pažnje na "tehničku obradu", jer i od nje dosta zavisi uspeh ili neuspeh nekog dela. O.K. Neko će da kaže da je na nama blogerima da neku knjigu približimo "širokim narodnim masama", ali ne... Ne stojim ja, ili bilo ko od ljudi koji čitaju knjige i pišu recenzije, iza nje, već pisac i izdavačka kuća. Prvenstveno je izdavač taj koji knjigu treba da "upakuje", promoviše i potrudi se da dopre do što većeg broja čitalaca."

Zeljko, tebi kapa dole. Malo godinica imaš, veliku hrabrost i bujnu maštu. Nastavi da radiš i usavršavaš se i verujem da će u skorijoj budućnosti ove divne knjige doživeti neko drugo, treće, četvrto... izdanje, kao i da ćemo čitati još tvojih interesantnih knjiga.

Kosingas - Onaj što nauči mrak da sija - Aleksandar Tešić

Uf... Jao... Majko moja mila... Sinoć završih čitanje i još uvek ne mogu da dođem sebi. Mozak mi vrišti za još, srce se cepa, sva drhtim... Kao nedotupavna tinejdžerka sam koja se prvi put zaljubila ili popila svoje prvo pivo ;)

Car Konstantin prokle Beograd "...Da u njemu više nikada ne bude uspostavljena ničija vlast bez obzira kako će biti izabrana." - Tronoški rodoslov

Nakon Kosovskog boja, Srbija je u rasulu. Lazarevići i Brankovići su se izmirili i prihvatili da budu Bajazitovi vazali. Međutim, sultan im ne veruje. Na sve moguće načine pokušava da dozna ko i kakve zavere kuje protiv njega. Vuk Branković šuruje sa Dubrovčanima, a mladi Stefan Lazarević sa Ugarskim kraljem Žigmundom. Nižu se spletke i intrige, dvorske i državničke... Sve to će dovesti do Vukove smrti, ponovne zavade i izmirenja Lazarevića i Brankovića i Stefanovog učešća u čuvenoj Angorskoj bitci, gde je pokazao svu hrabrost i umešnost kao vojskovođa.

I dok carevi, kraljevi, despoti i kanovi igraju svoju igru nedokučivu običnim smrtnicima, Gavrilo ponovo juri Pobedonosca. Rastrzan između koplja i želje da pomogne Stefanu, ovaj šašavi i hrabri monah ponovo upada u razne nevolje iz kojih se izvlači što svojom umešnošću i hrabrošću, što ludom srećom i pomoći neočekivanih saveznika. Pogrešno protumačivši Vergilijevo proročanstvo, poslao je Pobedonosca i Carigrad, sada neće prezati ni od čega, pa ni navlačenja Solonovog prstena, kako bi koplje izneo iz carice svih gradova.

"Na kraju krajeva, čast je sve što nam ostaje i po čemu će nas pamtiti."

Vodeći Gavrila kroz avanture i pletući spletke oko Stefana, Vuka, Bajazita.... Aleksandar Tešić me je toliko živopisno vratio u srednji vek da sam živela, disala, ručavala, ratovala, spletkarila.... sa junacima ove divne knjige. Znam ja da od gopsodina Tešića čitalac može svašta da očekuje. Družimo se mi već 10 godina, od prvog izdanja prve knjige Kosingasa, ali ono što sam u ovoj knjizi pročitala, a naročito kraj! su učinili da sam ostala zagledana u zid dugo, dugo, dugo... nakon poslednje pročitane rečenice dok su mi se slike i prizori tog poslednjeg poglavlja vrteli isped očiju u maniru najbolje ekranizacije epske fantastike ikada. Ako sam uz Kosingas - Onaj što nauči mrak da sija plakala kao beba i smejala se i radovala kao dete kada dobije novu igračku, ne smem ni da zamislim šta me čeka u sledećem nastavku. 

Trilogija Kosingas, trilogija o Milošu Obiliću i dva nastavka Kroz oganj i vodu i Onaj što nauči mrak da sija su svakako knjige koje se čitaju "u dahu" i iščitavaju više puta. Ma koliko bile istorijska fikcija/fantastika, u njima će svako naći neki delić naše istorije koji nije dospeo u školske istorijske knjige. Gospodinu Tešiću svaka čast i kapa dole na ovom obimnom delu i unošenju novina u srpsku žanrovsku književnost. Jer za mene, ljubav prema domaćoj književnosti, naročito fantastici, krenula je kada sam se na Beogradskom sajmu pre 10 godina prvi put igrom slučaja upoznala sa knjigom Kosingas - Red Zmaja, Aleksandrom Tešićem i monahom Gavrilom.

Pored ovog, istorijskog ciklusa, kako ja volim da ga zovem, Aleksandar Tešić napisao je još dve knjige 2084, satiričnu naučnu fantastiku, i Kletvu Kainovu, hororčinu koja će zauvek promeniti vaše viđenje vampira, kao i strip Kosingas. Sve ove i još po neke zanimljive naslove možete pronaći na sajtu izdavačke kuće Strahor, koju gospodin Tešić vodi sa suprugom Irenom.

Šaka ljudi - Ž.R. Kirf

Pre par meseci mi zapadoše za oko dve, za mene, nove knjige epske fantastike - Šaka ljudi i Šaka ljudi - Zveri mladog domaćeg autora Ž.R. Kirfa, pseudonim, naravno :). Zahvaljujuci autoru, postala sam ponosna vlasnica obe knjigice. Nekako sam uspela da raščistim prenatrpan raspored za čitanje i posvetim se prvoj od ove dve zanimljivosti.
Šaka ljudi je klasična epska fantastika sa dosta tabačine i bitaka. Radnja se dešava u izmišljenom svetu u Imperiji Azarion. Gradovi su koliko toliko uređeni i u njima ima reda i zakona. Međutim, drumovima, a naročito šumama vladaju ratnički klanovi pljačkaša. Oni imaju svoje kodekse i pravila kojih striktno drže. Najjači među njima, onaj koji je strah i trepet kako za pošten svet, tako i za ostale ratnike, je klan Kojota. Zašto? E pa nije lepo da vam baš sve otkrijem. Malo ćete morati da se pomučite, gurnete nosiće u knjigicu i saznate sami.
Zaplet počinje maltene na samom početku kada upoznajemo mladog Jakueja i njegovog prijatelja Pticu. Jakuej planira da uradi nezamislivo - da opljačka Banku Srebra u gradu Baldao. To je jedino pošlo za rukom njegovom ujaku, legendarnom, a sada nestalom Regbogu. Kako su Jakuej i Ptica osmilili i realizovali plan, da li su uspeli ili omanuli saznaćete kada pročitate Šaku ljudi.
Ređaju se slike, radnja leti, likova je mnogo, a strana malo.... Iskreno, za sve ono što je ovaj mladi pisac u ovom romačići hteo da kaže, 109 strana je malo i po malo stvara konfuziju tokom čitanja. Roman mi više deluje kao neka novela, deo neke mnogo veće celine ili uvod u neku mnogo kompleksniju priču. Da ne znam da postoji i nastavak, jako, jako, jako bih se zabrinula, jer Ž.R. Kirf je Šakom ljudi stvorio jedan divan svet , načeo jednu fenomentastičnu priču i krenuo da gradi veoma zinimljive likove. Na sreću, ovoga puta Marfi je izgleda bio na nekom drugom mestu, imam i drugi deo Šaka ljudi - Zveri, pa ću uskoro da nastavim druženje sa zanimljivim junacima.

Ono što mi je jako bolo oči i smetalo prilikom čitanja je, opet, loša "tehnička obrada" knjige. Potkradale su se i uredniku i lektoru, tu i tamo neke manje, a bogami i neke veće greške i greškice, koje kvare kompletan utisak. Ž.R. Kirf je mladi autor koji i te kako ima šta da kaže, lepo piše, pismen je, ali mora imati adekvatnu podršku kako bi mu dela imala težinu i bila vredna mnogo veće pažnje nego što dobijaju. Danas, kada je u Srbiji fantastika konačno izašla iz podruma, i pisci i izdavačke kuće bi trebali malo više da se trude oko prodora do čitalaca i popularizacije domaće fantastike, kao i da obrate više pažnje na "tehničku obradu", jer i od nje dosta zavisi uspeh ili neuspeh nekog dela. O.K. Neko će da kaže da je na nama blogerima da neku knjigu približimo "širokim narodnim masama", ali ne... Ne stojim ja, ili bilo ko od ljudi koji čitaju knjige i pišu recenzije, iza nje, već pisac i izdavačka kuća. Prvenstveno je izdavač taj koji knjigu treba da "upakuje", promoviše i potrudi se da dopre do što većeg broja čitalaca.
Da ne dužim i pametujem dalje, nisam posiasla svu pamet ovog sveta, pročitajte Šaku ljudi, ako volite epsku fantasatiku, i pratite mladog autora, jer verujem da će u budućnosti imati još mnogo lepih priča da nam ispriča.

3 u 1 - Knjige magije I - IV, Grrrim i Hex

Knjige magije I - IV - Nije Gejmen
Tim Hanter je dečak koji poseduje magiju. Da li će je koristiti ili ne zavisi od njega, ali i od njegova četiri vodiča, trenčkoat brigade, koji su zaduženi da ga upoznaju sa blagodetima, ali i posledicama njenog korišćenja.
Ovu grafičku novelu sam pročitala iz čiste radoznalosti. Na to su me navele priče da je Dž.K. Rouling pokrala Gejmena stvorivši Hari Potera. Ja vezu nigde ne videh, osim što su i Tim i Hari dečaci koji nose naočare. Ček bre, i ja nosim naočare, da li to znači da sam čarobnjak, pošto znamo da veštica jesam?! :D U principu pričica mi je legla. Pitka je. Prikazuje malo drugačije aspekte magije od onih klasičnih na koje smo navikli. sve u svemu, lepo štivo za opuštanje i lutanje svetom magije.

Grrrim - Karen Duve
Stare, svima nama dobro poznate bajke ispričane na malo drugačiji način. Snežana je lažljivica koja vara sve oko sebe, ne bi li došla do svog cilja, udaje za princa. Žabac princ je pandur koji iskorišćava ćerku opasnog kriminalca kako bi mu se približio i poslao ga u zatvor. Uspavana lepotica spava kao i u staroj bajci, ali princ Filip, ovde Albert, radi sve kako bi ostao u životu dok se ona ne probudi, dijete, zdrav život i slične gluposti. Brat Veseli i Brat Laganica, priča o Isusu Hristu među bajkama?!?!?! I na kraju Crvenkapa koja živi u ukletom selu koje pohode i vampiri i vukodlaci.
Ovu knjigu sam jako, jako, jako, jakoooooo.... želela da pročitam i u toj želji sagorela. Ni malo mi nije legla. Imala sam utisak da su bajke prepričane, ali tako da budu interesantne odraslima. Da naglasim, veoma loše prepričane. Možda ja ne kapiram nemački humor, ali mi je Grrrim bio totalno gubljenje vremena. Sreća pa je kratka i brzo se čita. Eto jedne pozitivne stvari u vezi ove knjige!!! :)))

Hex - Veštica iz Blek Springa - Tomas Olde Hevelt
Blek Springs je miran gradić na koji je bačena kletva. Stanovnici ne mogu da ga napuste, osuđeni su da u njemu sačekaju starost i smrt. Stanovnike pohodi okovana veštica zašivenih očiju i usta. Veruje se da kada bi joj se veze raskinula da bi se na grad spustio Armagedon. Specijalno oformljeni tim u saradnji sa žiteljima Blek Springa radi sve da do toga ne dođe. Međutim, grupa tinejdžere rešava da "izađe iz podruma" i tada nastaje HAOS!
I još jedno razočarenje... Kapiram ja na šta je autor ciljao pišući ovu knjigu. Kapiram gde je tu strava, izolovanost, ludilo, što lično, što kolektivno, jedno zlo rađa drugo, strahovi, prokletstvo, mračna i napeta atmosfera, ponekad i preforsirano napeta ("Osećao je da im se neko zlo približava.")... Sve je to fino i lepo ukompovano, ali mene takve stvari jednostavno više ne rade. Možda sam pročitala i odgledala isuviše horora, pa sam postala neosetljiva... Ili me je život tome naučio... Ostaće misterija :D A najveće razočarenje, pored užasnog prevoda, uredništva i lekture (žalosno, ali jako ustaljena praksa za Vulkan :( ), jestu dve stvari. Prva je promenjen naziv knjge koja se izvorno zove samo HEX (veštica, prokletsvto, kletva, zlo), Veštica iz Blek Springa je dodato od strane našeg izdavača, kao da smo mi mali debili kojima je sve potrebno crtati (menjanje i skrnavljenje naslova knjiga je još jedna loša praksa pojedinih domaćih izdavača). Druga činjenica, možda i najgora, ona koja mi je "ogadila" knjigu jednom za svagda, jeste ta što Hex koji mi čitamo nije originalni Hex, već prevedena i prerađena knjiga namenjena američkom tržištu! Zašto bre?!?!?! Kapiram da je originalna, holandska verzija bila jezivija i zanimljivija od ove prilagođene i politički korektne. "Knjiga koju ste upravo pročitali razlikuje se od originalnog romana koji se pojavio u Holandiji i Belgiji 2013. godine.Radnja te knjige se odvija u holandskom seocetu. Završava se u znatno drugačijem tonu...." Još jednom ZAŠTO BRE?!?!? 

Okultni savez Srbije - Dušan Jevtić

U paralelnom svetu, daleko od očiju smrtnika, veštice, volšebnici, vampiri i reptilijanci se udružuju na nacionalnoj osnovi i obrazuju saveze. Okultni savezi predstavljaju paradržavne tvorevine koje međusobno ratuju i sklapaju mirovne ugovore. Ponekad, dolazi do unutrašnjih sukoba, kao na primer, u Okultnom savezu Srbije.

Pre osamdeset godina babajage su svrgle vešticu Adalbertu sa pozicije starešine srpskih okultista. Adalberta se, međutim, nikada nije pomirila sa porazom i namerava da se vrati na vlast u velikom stilu...

Kako to obično biva, knjiga Okultni savez Srbije mi je, sasvim slučajno, privukla pažnju i pala šaka, hvala autoru Dušanu Jevtiću. 

Pre početka čitanja stvarno nisam imala pojima šta me čeka u ovoj malenoj crvenoj knjizi. A dočekalo me je ludilo, totalno ludilo. I opet, kao što to obično biva, sinopsisi umeju da budu strogi prema sadržaju knjige i čitaocu, jer nas samo delimično pripreme na zanimljivosti ili nezanimljivosti između korica. U slučaju Okultnog saveza Srbije, nema nezanimljivosti, verujte na reč :D

Albino veštica Adalberta nekada je bila osnivač i vođa moćnog Okultnog saveza Srbije. U četvrtom mondijalističkom ratu sa vlasti je svrgnu Babajage i u Srbiji uspostave totalitarni režim. Na početku priče, Adalberta radi kao biblotekarka na okultnom univerzitetu "Madam Glavacka". Sa kalfom Stepanijom, koja je ekspert za izumrle jezike, čita i tumači knjigu o počecima okultizma u svetu. Međutim, stranica nedostaje. I baš ta nedostajuća stranica će u Adalbertin ionako haotični život uneti još veći haos, vratiti joj sećanja na uspostavljanje Okultnog saveza Srbije, borbe koje su do njega dovele, probudiće stare rane i dovesti u život ljude koje je žella da zaboravi. A kao šlag na torti, postaće oruđe u rukama hermanarihovaca za prizivanje Odina, jedinog pravog okultnog boga iz Podnebesja. Adalberta će u celoj toj frci videti priliku da se vrati na vlast i ojača Okultni savez Srbije.

Dušan Jevtić je iskoristio svoje znanje istorije, diplomirani istoričar, i politike, master politikolog, pa je istoriju Srbije i aktuelnu političku situaciju prebacio u fantastični svet u kome umesto običnih smrtnika imamo veštice, babajage, volšebnike, magritere, vampire, drekavce, karakondžule, obratnike i ostala magijske bića. Svi oni se, kao i u stvarnom životu, bore za što bolji položaj na vlasti. U knjizi ćete pronaći mnoge paralele sa srpskom istorijom od bune protiv Turaka (Anadolski slivači strave), preko II svetskog rata (IV mondijalistički rat), do modernih promena - svrgavanja komunizma, uvođenja demokratije, davanja narodu slobode izbora i varanja na istima.

Knjiga je jako zabavna, na momente urnebesno komična. Delove, koji su mi se činili najzabavnijim, sam čitala suprugu, pa je čovek na posao otišao dobro raspoložen i propisno nasmejan.

Naravno, ima tu koje kakvih propusta, najviše uredničkih i lektorskih (stiče se utisak da tehnički knjiga nije obrađena), ali kako ja to volim da kažem "Prvi mačići se u vodu bacaju". Dušan Jevtić i Oklutni savez Srbije i te kako imaju potencijala. Iskreno se nadam da će neki ozbiljan urednik uzeti u obzir ovu malu slatku crvenu knigu, obraditi je i čitaocima i Dušanu dati priliku da se još dugo, dugo, dugo druže.