Ljudi ne vole bolje od sebe (Ženska straža - Dijana Đorđević)

Naizgled miran i opušten život Lenke, junakinje romana, biva izmešten iz toka, zbog čudnih okolnosti koje je uvlače u svet sajber kriminala i mentalnog nasilja. 

Zašto mora da beži iz zemlje, koristeći pomoć ljudi kojih bi se ranije klonila, saznaćete ako zavirite u roman Ženska straža!

Ženska straža je najnoviji roman, niške autorke Dijane Đorđević. U ovom romanu upoznaćemo Lenku, uglednog psihijatra, majku i suprugu, koja vodi naizgled idiličan porodični život. Ima sve - sina Luku kog obožava, divnog i uspešnog muža Aleksandra Hadži Antića, posao koji voli i koji joj donosi životnu sigurnost, ali... Da, da, dragi moji, i kod Lenke se pojavilo to čuveno Marfijevsko ALI...

U romanu Ženska straža Dijana nas upoznaje sa Lenkinim životom počevši od studentskih dana. Saznaćemo šta je Lenka radila da zaradi džeprac tokom studija, ko joj je prvi slomio srce, kako je "upecala" muža iz ugledne i bogate porodice, kako je jedan slučajan susret na letovanju poljuljao njen svet i koja je to igla koja je probušila balon sigurnosti i kolotečine i gurnula je sa one strane zakona.

Vešto pletući priču o Lenki, Dijana se u romanu Ženska straža dotakla mnogih bitnih i "gorućih tema" današnjeg društva. Čitajući o glavnoj junakinji pročitaćemo i o nasilju nad ženama i muškarcima, kako fizičkom tako i mentalnom, dečijoj pornografiji, korumpiranosti policije i kvarnosti društva u globalu. Kao i njena junakinja, Dijana se, pored toga što je odličan pisac, pokazala i kao izuzetan psihijatar. Postavila je pitanja o bolestima modernog društva, dala svoje tumačenje, navela na moguće odgovore i ostavila nama, čitaocima, da odlučimo kako ćemo se sa njima boriti.

Iako, ovakva vrsta knjige nije "my cup of tea" (što bi neki rekli, a i ne pijem čaj ;) ) uživala sam u čitanju od prve do poslednje strane. Počela sam da je čitam juče ujutru da prekratim vreme čekanja na pregled kod lekara, a završila kasno sinoć, jer (sad rizikujem da napišem teški kliše, ali moram) Ženska straža je roman koji se teško ispušta iz ruku. Na kraju čitanja, nisam mogla da se ne zapitam kako ću moje patuljke zaštiti i naučiti da se odbrane od situacija opisanih u knjizi. Volim knjige koje me teraju na razmišljanje!!!

Roman Ženska straža ugledao je svetlost dana krajem prošle nedelje u okviru izdavačke kuće Otvorena knjiga. Moja iskrena preporuka za čitanje, nećete se pokajati ;)

Leto - Patuljci i Vile #2 - Miloš Petković

Tetralogija "Patuljci i Vile" u duhu najbolje epske fantastike za decu i mlade, sa elementima slovenske mitologije i neizostavnim optimizmom u odnosu dobra i zla - zabaviće vas, na trenutnke uplašiti, ali i naučiti starim, dobropoznatim istinama o prijateljstvu, hrabrosti, mudrosti, dobru i zlu. Četiri dela ovog serijala, hronološki prateći promene u prirodi, donose četiri avanture imenovane po godišnjim dobima - "Proleće", "Leto", "Jesen" i "Zima". Pobediti zlo i vratiti prirodi izgubljenu ravnotežu - imperativ je ovih avantura!

Završetak kalendarskog leta, obeležih čitanjem knjige Leto, drugog dela tetralogije Patuljci i Vile, Miloša Petkovića. Kao i sa prvim delom, počela sam da čitam klincima, a završila sama :D Nikada neću odrasti :D

U najkraćim crtama, bez spojlera - Taman što su se Barbut i Gaja skućili i sredili, zla veštica Mora odlučuje da se osveti, izazivajući veliki šumski požar. Još jednom spas Vilinskog i Patuljačkog sveta je u rukama Barbuta i Gaje. Krenuće ovo dvoje hrabrih malih junaka u još jednu avanturu bez da stanu i razmisle. Ovde neće biti velikih bitaka, kao u prvom delu, već će do rešenja, Patuljak i Vila doći koristeći svoj, ne mali intelekt.

I u Letu, kao i u Proleću, Miloš nam donosi neke nove zaniljive, likove, koji će priču učiniti zanimljivijom, a pojedini i opasnijom. Opet nas uči novim životinjskim i biljnim vrstama, kao i bićima iz bogate slovenske mitologije. Sve to vešto je upakovano u prelepu bajku u kojoj će pored klinaca, sa podjednakim intezitetom, uživati i roditelji.

Mala preporuka za roditelje - Ne počinjite čitanje deci ukoliko kraj sebe nemate neku ilustrovanu enciklopediju ili vam računar i Google nisu pri ruci ;) Deca su radoznala, a Miloš im Letom veoma golica maštu i budi želju za istraživanjem.

Ja uživala u svakom napisanom slovcu. Mihajlo takođe. Jedva čeka da se večeras spakujemo u krpe kako bi nastavili sa čitanjem Barbutovih i Gajinih avantura. Konstantin je malo razočaran jer u knjizi nema vukova :D Međutim, na kućnom savetu, odlučeno je da Kole nije relevantan kritičar, pošto je jedino što voli da mu se čita bajka Tri praseta :D Ipak ovim putem apelujem na autora da u neku od sledećih knjiga ubaci nekog vuka i barem jednu dobru vešticu. Deca mi se silno nasekiraše što su sve veštice zle :P

Za uživanje u Letu, zaslužna je izdavačka kuća Pčelica. Uskoro se očekuju nastavci, Jesen i Zima, a ja se iskreno nadam da Miloš neće tu stati sa uveseljavanjem malih i velikih čitalaca.

OSVETLI I PREDVODI! svetioničar - Pritajeno zlo - Mladen Đorđević

Gonjen sopstvenim duhovima prošlosti, a sledeći tragove zlokobne opomene i bizarne smrti svetioničarevog sina, Ben Foster završava na sablasnom Blekvudovom imanju, usled nemilosrdnog porodičnog konflikta. Kada njegovi, deset godina stari demoni zbace maske, zaboravljena i potisnuta pretnja, prerašće u stvarnost na daleko širem nivou. Da li se potencijalni spas ili koren svih problema, nalazi na svetioniku Đavoljeg roga?

Goruća sumnja o podmuklom neprijatelju koji preti da Vranoujni baci na kolena, odvodi Elenu Rodrigez u pakleni domen Trijada i "Crvenog Sunca". Trgovački brod korporacije "Atrejus - Iridani" pod okriljem noći uplovljava u luku Korintijan, bez i jedne žive duše, ali sa mnogo tajni. Teška moralna borba, primoraće Elenu na opasan hod po dasci koja je deli od saveznice do pokojnice. Ostalo je još dva minuta do ponoći...

I tako... Konačno ga dočekasmo - Svetioničar - Pritajeno zlo, drugi deo sage Utočište, Mladena Đorđevića, konačno je sa nama. :))))))

Kao što u sinopsiu piše, u Pritajenom zlu, Ben Foster je na Blekvud imanju, istražuje nasilnu i čudnu smrt Martina Stranda. Pored podataka o njegovoj smrti, tamo će otkriti mnoge mračne tajne porodice Blekvud, susresti se starim i novim neprijateljima, i da naravno.... doći na ivicu smrti :)

Elena se udružuje sa Min Kuei, vođom Trijada u Vranolujnom, kako bi pronašla njenu nestalu braću i krticu za kojom podjednako tragaju i snage reda i mafijaši. Za partnera će imati misterioznog Trijadu Laoa, koji je mnogo više, nego što se na prvi pogled čini. Šta će naći na pristalom i pustom brodu Nostromu? Kuda će ih to sve odvesti? I sa koliko će se opasnosti susresti, e pa to znamo Mladen i ja... ;)

"prvo pravilo pri sklapanju Ugovora sa Đavolom - Ne čini to!" - Ben Foster

Ako vam se prvi deo sage Utočište, Svetioničar - Vesnici oluje, dopao, Pritajeno zlo ćete obožavati! Ovo nije roman koji se čita u jednom dahu. Ovo je roman koji se čita sa razumevanjem i uz puno zastajkivanja za razmišljanje i sređivanje osećanja. U Pritajenom zlu vas čeka ludački roler-koster akcije, trilera, misterije, emocija i horora. Mladen se igra sa Benovim i Eleninim životima onako kako se dobar DM igra sa svojim igračima. Ovoga puta pred njih je stavio mnogo veće izazove, mnogo veće opasnosti, mnogo više neizvesnosti... Mnogo više svega onoga što će vas tokom čitanja držati prikovane za ivicu stolice spremne na vrisak. Meni su se naročito dopali horor elementi kojih u ovom romanu ima na pretek. Znala sam ja da je Mladen lud (izvini Đole ;) ), znala sam da mu mozak radi miliJon na sat, da ima bujnu maštu koja ne zna za granice... Pa ipak sve to nije moglo da me pripremi na ludilo mozga koje me je sačekalo npr, u studiu poludelog šizofrenog slikara Natanijela Blekvuda. Tom i još mnogim takvim jezovitim scenama Mladen je dokazao da se i u horor žanru savršeno snalazi. Kao i prvi deo, Pritajeno zlo obiluje akcijom, pucnjavom, eksplozijama, požarima, prirodnim nepogodama, ali u mnogo većem obimu. Naravno ni misterije ne manjka. I lud kakav jeste (izvini Đole ;) ), Mladen nam je opet napisao kraj zbog kog ćemo se buditi noćima obliveni hladnim znojem, razmišljati o sudbinama Bena, Elene i Vranolujnog i sa željom da treći, finalni deo, što pre ugleda svetlost dana.

"Zar loše odluke ne pišu najuzbudljivije priče?!" - Elena Rodrigez

Istražite mračnu stranu i zorinite u dubine ljudske psihe, ne bi li u tom crnilu pronašli tračak svetlosti. Upitajte se, do kog stadijuma je svet došao (ili će doći), kada su korporativne i tajne versko - fanatične grupacije, u stanju da zariju kandže u meso jednog metropolisa? Zabrinite se kada na konto svega pomenutog, enigmatično i pritajeno zlo, nepojmljivo ljudskoj vrsti, odluči da izađe iz tmine noći.

Roman Pritajeno zlo mota se među nama od 14.08.2018. godine, baš od dana vešticinog rođendana... Slučajnost?!?!? Mislite o tome... ;)

Izdavač romana Pritajeno zlo, drugog dela Svetioničara, kao u ostalom i prvog, je Otvorena knjiga. Oba dela se mogu poručiti preko njihovog sajta ili na zvaničnoj Facebook stranici autora Svetioničar

Poručite, čitajte, uživajte!!!

OSVETLI I PREDVODI!

Devojčica sa svim darovima - M.R. Keri

Kategorički odbijam da ovu knjigu nazovem nalsovm koji joj je Vulkan dodelio!!!

Ona je jedna veoma posebna devojčica. Doktorka Koldvel kaže za nju da je mali genije. Sada ima deset godina i koža joj je kao u princeze iz bajke: bela kao sneg. Zna da će, kada odraste, biti lepa i da će se prinčevi saplitati jedan preko drugog da bi se popeli do njene kule i spasili je. Pod pretpostavkom, naravno, da ima kulu. U međuvremenu ima ćeliju, hodnik, učionicu i kupatilo.

Svakog jutra, ona čeka da dođu po nju i odvedu je. Narednik ulazi sa puškom u ruci, a njegovi ljudi vezuju je za kolica. Šali se sa njima i kaže im da ne ujeda, ali oni se ne smeju. Voli školu, Voli da uči o slovima i brojevima i o svetu izvan učionice. Priča svojoj omiljenoj učiteljici o lepim stvarima koje će raditi kada odraste. Ne zna zašto ta njena priča toliko rastužuje gospođicu Džastino.

Uskoro će saznati...

Ovo je knjiga kojoj je u Srbiji naneto milion nepravdi zbog kojih nije dobila potrebnu pažnju ili popularnost koju zaslužuje.

Prva nepravda - naslov! The Girl With All The Gifts je kod nas prevedeno kao Pandora?!?!? Neki će reći da to u neku ruku ima smisla zbog priče, bla, bla, bla... Ali ne, NEMA!!! To što je Melanina omiljena priča iz Grčke mitologije o Pandori i kutiji i što se Melani, na neki uvrnut način, može skapirati kao Pandorina kutija, po meni ni u kom slučaju nije razlog za menjanje naslova romana. 

Druga nepravda - uzočno posledično vezana je sa prvom. Danima sam obijala pragove knjižara tražeći knjigu Devojčica sa svim darovima, ali ništa. Gledali me belo kao da im tražim kilo krompira, a ne knjigu! Igrom slučaja naletim na prodavca koji koliko toliko zna šta ima u radnji, pa saznah da se knjiga zove Pandora i da se nalazi na polici sa young-adult litreaturom?!?! WTF?!?!

Treća nepravda - KOJI LI JE GENIJE OVAJ DISTOPIJSKI MEDICINKSI TRILER SA PRIMESAMA HORORA SVRTAO U YOUNG-ADULT KNJIGE?!?! Iako ne spadam u konvencionalne mame, ja ovo svom tinejdžeru ne bih poturila pod nos da čita. Ima ovde suviše brutalnih i teških scena kojima klince ne bi trebalo opterećivati, celokupna atmosfera je mračna, a kraj bez nade... Da li želite da vaše dete čita tako nešto?

Četvrta nepravda - nalsovnica. Da nisam znala šta kupujem, Pandoru zbog naslovnice nikada kupila ne bih. Jeste naslovnica je mamac za kupce, ali onda je u ovom slučaju i prevara. Po meni, Vulkanova naslovnica i svrstavanje knjige u Y-A, navodi čitaoca na zaključak da je ovo još jedna sipmatična distopijska knjižica, protkana sladunjavom ljubavnom pričicom, sa cvetićima, leptirićima, srcima i jednorozima na kraju... O greške!!!

Peta nepravda - sinopsis na zadnjoj stranici knjige. Delimično otkriva šta se između korica krije, ali opet na pogrešnu stranu...

I tako, mogla bih o nepravdama i greškama do sutra, ali neću :P

Veći deo čovečanstva je zbrisan smrtonosnom gljivicom koja ljude pretvara u gladne/zombije. Malobrojni preživeli u Velikoj Britaniji okupljeni su u gradu - izbegličkom kampu Svetioniku. Odatle se šalju istraživačke i sakupljačke ekspedicije. Doktorka Koldvel je sa timom naučnika i odredom vojnika, predvođenih narednikom Parksom, u vojnoj bazi oformila istraživačku stanicu Hotel Eho u Regiji 6. Hotel Eho je dom desetine gladne dece koja su uprkos tome što su zaražena, zadržala razum i inteligenciju. Tim naučnika radi sa njima i na njima. Kada Đubretari, divlji preživeli nezaraženi, napadnu i unište bazu, narednik Parks, redov Galager, doktorka Koldvel, gospođica Džastino i devojčica Melani prinuđeni su da sarađuju kako bi preživeli u divljini, suočili se sa opasnostima koje vrebaju i dospeli do Svetionika i spasa.

Na početku čitanja mi je stil pisanja bio malo čudan. Međutim, kada sam se navikla i ukapirala kakav narativ knjiga prati, sve je išlo kao po loju (dok sam te imao kao moju tra la la la... heheheheh). Svako poglavlje prati jednog od "begunaca" iz baze, njegove misli, emocije, nade i strahove.

Narednik Parks, tipična vojničina koja ipak ima i nežnu stranu, a vremenom uspeva da natera sebe da na Melani gleda kao na ljudsko biće, a ne na zver.

Redov Galager, tipični vojničić koji je u vojsku pristupio kako bi pobegao od oca alkoholičara, a ustvari jedan običan prestravljeni klinac.

Doktorka Koldvel je neko koga ćete i mrzeti i voleti u isto vreme. Mrzećete je zbog njene hladnoće kojom secira "decu" i vrši eksperimente na njima. Volećete je kada shvatite njene motive koji su više nego humani, sa dozom arogancije i egocentričnosti ;)

Gospođica Džastino, uliteljica, a ustvari psiholog. Dovedena u bazu kako bi posmatrala psihološke profile gladne dece i podnela izveštaj nadležnima. Zbog emotivnosti i ružnog događaja iz prošlosti koji je prati, protivno svim pravilima, vezuje se za Melani i ostvaruje odnos veći i jači od običnog učitelj - učenik.

Melani, preinteligentno gladno dete, pored ljudskog mesa, gladno znanja i učenja. I ključ za rešavanje misterije gladnih i, po mišljenju doktorke Koldvel, put do leka i vakcine.

Tokom njihovog putovanja ka Svetioniku, detaljno ćemo upoznati svakog od ovih likova. Pratićemo njihove unutrašnje, moralne borbe, razmišljanja, strahove i nadanja. Svet je mračan, scene seciranja dece objašnjene do detalja, naučnih činjenica u izobilju, scene proždiranja nezaraženih od strane gladnih "masne", ljudi na ivici uništenja, gladni preplavili gradove, nade u spas veoma malo je sve ono što ovaj miltižanrovski roman čini zanimljivijim nego što to na prvi pogled izgleda.. Međutim ono što je poenta ove knjige je nešto što je, po meni  čini posebnom i zanimljivijom od sličnih dela. Ono što je za jedne spas, za druge može značiti kraj! Iz ove perspektive, jako zanimljiva tema za razmišljanje ;)

U svakom slučaju, uprkos gore navedenim nepravdama i nepravilnostima koje prate ovaj roman, sve preporuke za čitanje!!!

Proleće - Patuljci i Vile #1 - Miloš Petković

Sebe smatram bogatim čovekom! Prvenstveno zato što živim život kakav želim i imam divnu porodicu. A zatim, jer sam okružena ljudima koje iskreno volim i poštujem i koji mi istom merom uzvraćaju. Ovo je knjiški blog, pa neću patetisati (bez panike, molim) i pisati o svim tim divnim i dragim ljudima, već samo o jednom. Taj jedan ljud o kom će ovom prilikom biti reči je jedan jedini, neponovljivi, fenomentastični Miloš Petković!!! E sad, sigurno se pitate čemu sve ovo. prosto i jednostavno, kada za prijatelja imaš pisca dete će ti uvek dobijati najlepše moguće poklone za rođendan - KNJIGE.

Došao i prošao Konstantinov rođendan, a Miloš nas je obradovao ovim divnim poklonom. Iskreno, pošto je Kole jedan mali, nerazumni patuljak, knjizi se mama više obradovala ;) Maltene odmah smo se bacili na čitanje. U svojoj ludosti i oduševljenosti nisam mogla ni da zamlislim u kakvu se avanturu upuštam.

Šumska gospa, najmudrija i najstarija među vilama, bolesna je. Čudnom povezanošću zajedno sa njom i priroda pati, umire, a očekivano proleće ne dolazi. Protiv zlih čini koje su odgovorne za ovu pošast niko nema rešenje. Niko – osim dvoje malih, hrabrih i po svemu drugačijih junaka.

Gaja Brezana, malena vila, bele kose, slomljenog krila, sa pegicama i neobičnim darom da razgovara sa biljkama, rešena je da pronađe lek za Ravijojlu i svetu vrati Proleće. U tom svom naumu, neočekivanu pomoć dobiće od patuljka Barbuta Riđobradog. Barbut je kao i Gaja, crna ovca svoga roda. Ne voli zlato i ostale dragocenosti, gnuša se bitaka, svađa i tuča, a pivo ne voli ni da pomiriše. Njegov svet su knjige i magija, jer želi da postane ono što je za ostale patuljka sramota, čarobnjak! Njih dvoje će od Šumske majke dobiti zadatak i smernice koje treba da ih dovedu do leka za Šumsku gospu. Na tom putu, proći će kroz mnoge zgode i nezgode, sresti pomagače i ometače. Na kraju će ipak dokazati da veličina, snaga i hrabrost nisu ono presudno za heroje, već prijateljstvo i požrtvovanje.

"I hrabri plaču!!!"

Pored toga što nam je svojim novim romanom dao jednu divnu bajku, Miloš Petković nam je darovao i jednu mnogo dublju i kompleksniju priču. Gaja i Barbut su različiti i marginalizovani u svojim društvima, ali ipak uspevaju ono što "normalnima" nije moglo poći za rukom. Ova knjiga će deci pomoći da shvate da različitost nije mana, već ponekad i prednost. Podstaći će ih da razmišljaju svojom glavom i trude se da budu najbolji u onome što vole i misle da je vredno. Deca, a i mi matori pored njih, će naučiti da ne nose svi super-junaci čarobna odela, maske i plašteve ili imaju super-oružje i spravice koje olakšavaju obavljanje super-herojskih zadataka. Super-junak čuči u svakome od nas i samo čeka pravu priliku da izađe na površinu i pokaže svu svoju veličinu i hrabrost. Poruka je jasna, budite ono što jeste i budite ponosni na to!

Ja sam ponosna na svoja dva patuljka. Iako je čitanje knjige trajalo nedeljama, na kraju smo je završili sa osmehom na licu i po kojom sauzicom u uglu oka, naučivši neke nove stvari. Već kod prve rečenice u kojoj se pominju ptice ševe i senice, morali smo da zastanemo i konsultujemo enciklopedije i internet. Mihajlu objašnjenje da su ševa i senica ptice nije bilo dovoljno. Želo je da sazna još po nešto o njima, pa i to kako izgledaju. Bilo je mnogo takvih mesta na kojima smo zastajali. Saznavali smo nešto novo o biljkama, drveću, pečurkama, životinjama, gledali njihove slike i ludo se zabavljali.

Proleće je jedna divna knjiga za sve generacije. Klinci će iz nje naučiti mnoge nove stvari, a mi matori ćemo pronaći mnoge reference na bajke, crtane filmove i knjige koje smo kao klinci voleli i samim tim se vratiti u neko bezbrižnije i lepše vreme detinjstva.

Miloš je sa Prolećem još jednom dokazao da izrasta u ozbiljnog i svestranog pisca koji može da se uhvati u koštac sa bilo kojim žanrom i čitaocu održi pažnju. Napisati dobru i zanimljivu dečiju knjigu je veoma opasna avantura, jer deca su najozbiljniji i najstroži kritičari, a još nisam čula da se nekom detetu Proleće nije svidelo. Miloš je uspeo u zadatku i zaslužio jedan ogroman level up!

Predivne ilustracije za Proleće, uradio je nenadmašni crtački čarobnjak Igor Krstić i one savršeno verno prate radnju i likove knjige. Neke će vas doveti na ivicu topljenja svojom slatkoćom, dok će vam druge probuti jezu grozotama koje prikazuju. Igor i Miloš, savršenijeg spoja nema!

Proleće je izdala naša najbolja izdavačka kuća kada su dečije knjige u pitanju, Pčelica u aprilu 2018. godine. Od pre neki dan, i nastavak Leto je puštenu prodaju, a očekuju nas još dva nastavka Jesen i Zima koji će izaći kada dođu godišnja doba koja opisuju.

Nabavite Proleće i Leto i uživajte sa vašim patuljcim. Ja sa mojima jesam. I ponovo ću! ;)

Kal juga - Mladen Milosavljević

Leta 1976. godine, u toku arheloških radova na lokalitetu Lepenski vir, grupa arheloga pronalazi ostatke nepoznate civilizacije. Kako vreme odmiče, sve više se čini da su otkrićem nalazišta i neobičnih ribolikih skulptura, arhelozi oživeli nešto mračno, drevno i tajanstveno, nešto što vlasti po svaku cenu pokušavaju da sakriju.

Tačno 250 godina ranije, ispred beogradske tvrđave sprema se do tada najveća bitka za Beograd. Austrijska carska vojska, na čelu sa vojskoviđom i princom Eugenom Savojskim, opkoljena je višestruku brojnijim turskim snagama. Iznenada, bojište prekriva gusta magla, pod čijim okriljem Austrijanci razbijaju neprijatelja.

Putevi čuvenog vojskovođe i njegovih pratilaca volšebno će se ukrstiti sa putevima stanovnika Lepenskog vira, vodeći ih do tajne stare bezmalo osam milenijuma.

Romanom Kal juga, Mladen Milosavljević otškrinuo je vrata za, po meni, jedan novi podžanr fantastike - fantastika sa elementima arheloškog trilera, mistike, etnologije i horora :) (ala ga sročih, svaka mi čast :D ). Bez ikakve šale i preterivanja u Mladenovom prvencu, pronaći ćete sve ove žanrove, pa čak i neke ljubavno-romantične elemente, opet protkane mistikom. 

Iako mu je ovo prvi roma, Mladen mi je od ranije poznat kao autor nekoliko kratkih priča i tekstova na portalu Omaja. Međutim, sve to nije moglo da me pripremi na ono što sam pročitala na 248 stranica ovog romana. Veštinom iskusnog pisca i pripovedača Mladen nas šeta kroz vreme.

Jedan deo radnje odvija se u bliskoj prošlosti. Godina je 1976. Mijat Petrović, mladi arhelog, na iskopinama Lepenskog vira pronalazi neobičan riboliki artefakat. Taj pronalazak će mu od života i karijere napraviti haos, a njega naterati da odgovore o svojoj neobičnoj osobini da spas od briga koje ga pritiskaju pronađe u hodanju bez obuće po zemlji iz koje crpi pozitivnu energiju, o artefaktu, kao i tome zašto su držani organi personalizovani u vidu inspektora Ozrena Načića zaintersovani za pronalske iz Lepenskog vira, potraži na stranicama dnevnika provizora Frombalda koji je pronašao u staroj crkvi u svom rodnom Donjem Milanovcu.

Drugi deo priče, odnosi se na zapise iz dnevnika provizora Frombalda. Kroz njegovo viđenje Srbije saznaćemo zašto i kako je Eugen Savojski preuzeo Beograd od Turaka, koje su to sile prizvali na obalama Dunava, ko su Srpaski hajduci koji su pomagali Austrijancima i kako su Turci ponovo došli u posed Belog grada. Kao čovek koji ne pridaje previše značaja praznoverju i paganskim obredima koji se u Srbiji u to vreme praktikuju, Fromblado objektivno beleži sve neobično što mu se događa tokom njegovog boravka kao provizora u Srbiji.

U romanu Kal juga, Mladen se vešto poigrava sa rupama u istoriji i piše svoju, meni bližu i interesantniju. U realne istorijske događaje upliće mistiku, onostrano, vampire, veštice, volšebnike, demone, jednom rečju sve ono što predanja jednog naroda čini zanimljivim i time stvara nešto novo i neponovljivo. Verujem da je poznavanje etnologije i folklora Srbije i te kako pomoglo u stvaranju ovog dela koje u svakom pogledu pomera granice žanra fantastike. Baš zbog tih preklapanja istorije i mašte, čitanje mi se oteglo. Često sam tražila istorijske podatke o događajima opisanim u knjizi, opsadi Beograda, hajducima kapetana Čupe, lokalitetima i istorijskim ličnostima koji se u romanu pominju. A na kraju, Mladen ostavlja totalno bez teksta, vrata za nastavak nisu samo otškrinuta, već su ostala širom otvorena puštajući maštu čitaoca da "snima fimlove" i razmišlja o nastavku.

I da... Umalo da zaboravim. Kada pročitate Kal juga, biće vam jasno odakle ovako čudan naziv romana koji podseća na reč "kaljuga" ali to nikako nije ;)

Roman Kal juga svetlost dana ugledao je 01.06.2018. godine u okviru izdavačke kuće Strahor. Nabavite svoj primerak na vreme i uživajte u čitanju :D

Šaka ljudi - Zveri - Ž.R. Kirf aka Željko Ranković

Zveri.

Dolaze iz najdubljih delova naše duše.

Tamo, gde je uvek crno.

Zveri.

Ono najgore u nama.

Čini nas jačima, mnogo jačima nego što bi sami ikada bili.

Zveri.

Nemaju osećanja.

Ne znaju za tugu.

Ne znaju za bol.

Nemaju strah.

Samo sreću, istinsku sreću koju donose borba i smrt.

Dugo sam se razmišljala da li uopšte da pišem ovaj post. Iz poštovanja i podrške prema mladom autoru sam se odlučila za pisanje.

U svom drugom romanu, Šaka ljudi - Zveri, Željko nastavlja tamo gde je u prvom stao. Jakuej i Ptica nastavljaju svoj vrtoglavi uspon do najboljih pljačkaša, boljih čak i od Regoboga. Glave su im ucenjene, poternice na sve strane. Mlada i uporna Zoi, se priključuje Jakuejevom klanu Mandrila. Iako ne zna kada i kako je oženio, između nje i Jakueja se rađa ljubav. Zoi se pokazuje kao veoma korisna članica klana. Jakuej sa klanom sprema novu pljačku koja će uzdrmati celu Imperiju. Taj smeli plan, ,ogao bi da naruši jedino Mandril koji "čuči" u Jakueju, ako ovaj ne nauči da ga kontroliše. Klan Kojota, klan Zmije i klan Medveda, ujedinjeni u Alijansu seju strah širom Imperije. Postaju i zvanična vojna jedinica. I dalje im je glavni cilj da svrgnu Imperatora i vladaju. Ali... 

U najkraćim crtama - Ideja čista 10-ka, ali roman i dalje boluje od istih bolesti kao i prvi deo. Likova je mnogo, karakterizacija malo bolja nego u prethodnoj knjizi, ali i dalje nedovoljna. Radnja brza i vrtoglava, na momente čak konfuzna zbog uvođenja novih likova za koje do zadnje strane nismo sigurnu da li su tu da ostanu na duže staze ili samo onako u prolazu.. Bitaka, nasilja i straha koliko ti duša ište. Kada su bitke i crnilo/sivilo likova u pitanju, tu me je malo podsetio na Aberkrombija i Martina. Kao Aberkrombi, bitke, borbe, sakaćenja... opisuje do najsitrnijih detalja i to je jedna od stvari koja ovoj knjizi daje posebnu čar. Kao i kod Martina, kod Željka, nema dobrih i loših. Svi su u sivoj zoni, dobri ili loši po potrebi. Meni su bitke i ludilo koje ih prati i te kako prijali. 

Jedna od upečatljivijih delova knjige mi je priča o zverima unutar čoveka. Jakuejev Mandril, nije slučajno sa njim. Cela ta priča vuče korene iz prošlosti i očeve intervencije kako bi braću, Jakueja i Beloboga, zauvek vezao i sačuvao zajedno. Da bi preživeo Jakuej mora da postane Espara Lord, onaj koji kontroliše zver. Unutrašnja borba i nagon za preživljavanjem su skoro pa jezivi, jer se sa Mandilom bori u  mislima, ali su rane koje tom prilikom zadobija i te kako stvarne. Da znam, nije to neka preterana novost, ali je tako lepo i slikovito napisana, da sam imala utisak da pre čitam neki psiho horor, a ne epsku fantastiku. Fenomenalno i maestralno.

Ctrl+C/Ctrl+V je iz raja izašlo, pa ću tako da citiram sama sebe jer i dalje sve isto mislim :D

"Ono što mi je jako bolo oči i smetalo prilikom čitanja je, opet, loša "tehnička obrada" knjige. Potkradale su se i uredniku i lektoru, tu i tamo neke manje, a bogami i neke veće greške i greškice, koje kvare kompletan utisak. Ž.R. Kirf je mladi autor koji i te kako ima šta da kaže, lepo piše, pismen je, ali mora imati adekvatnu podršku kako bi mu dela imala težinu i bila vredna mnogo veće pažnje nego što dobijaju. Danas, kada je u Srbiji fantastika konačno izašla iz podruma, i pisci i izdavačke kuće bi trebali malo više da se trude oko prodora do čitalaca i popularizacije domaće fantastike, kao i da obrate više pažnje na "tehničku obradu", jer i od nje dosta zavisi uspeh ili neuspeh nekog dela. O.K. Neko će da kaže da je na nama blogerima da neku knjigu približimo "širokim narodnim masama", ali ne... Ne stojim ja, ili bilo ko od ljudi koji čitaju knjige i pišu recenzije, iza nje, već pisac i izdavačka kuća. Prvenstveno je izdavač taj koji knjigu treba da "upakuje", promoviše i potrudi se da dopre do što većeg broja čitalaca."

Zeljko, tebi kapa dole. Malo godinica imaš, veliku hrabrost i bujnu maštu. Nastavi da radiš i usavršavaš se i verujem da će u skorijoj budućnosti ove divne knjige doživeti neko drugo, treće, četvrto... izdanje, kao i da ćemo čitati još tvojih interesantnih knjiga.