Jaje, mleko, voda... - Mina D. Todorović

Za knjigu Jaje, mleko, voda... Mine D. Todorović je jako teško napisati sinopsis ili je prepričati, a da se ne izgubi poenta ili otkrije previše. Probaću što vernije da prenesem moje utiske i buru emocija koju je ova knjiga budila u meni dok sam je čitala.

Minu sam upoznala kao autorku fantastike. U njeno pisanje sam se zaljubila nakon čitanja prve knjige trilogije Virovi. Kada sam čula da je osvojila prvo mesto na Kletvom konkursu Čitalački maraton, iskreno sam se obradovala i ponadala se još jednoj knjizi fantastike.... Kad ono.... Kažu ni F od omiljenog mi žanra. Gajile smo Mina i ja slične strahove - hoće li mi se knjiga dopasti, da li ću se razočarali, knjiga je za mlade od 11 do 14 godina, kako ću to da svarim.... I svašta tome slično. Ali kako to obično bude, neke knjige su predodređene da vam padnu šaka u pravom momentu. Tako je bilo i sa romanom Jaje, mleko, voda...
U poslednjih par meseci sam imala velikih porodičnih problema, a sa polaskom starijeg patuljka u prvi razred susrela sam se sa situacijom koja je jako slična onome što glavna junakinja Dara preživljava prilikom dolaska u gradsku školu. Čitam knjigu i vidim Mihajla i njegovo odeljenje. I tu sudbina rešava da umeša svoje prste. Završavam čitanje, plačem, smejem se, tužna sam i srećna.... Stiže Viber poruka - zakazani su roditeljski i radionica sa temom Tolerancija, prihvatanje razlika i vršnjačko nasilje. U šoku sam, jer knjiga Jaje, mleko, voda... Govori baš o tome. Da, da, dragi moji, prvi razred i vršnjačko nasilje su i te kako spojnive kategorije i jako je teško verovati u to dok se ne doživi. Iskreno, Minina knjiga mi je pomogla da prihvatim situaciju u kojoj smo se našli, da pomognem Mihajlu da se sa tim izbori, da shvatim to problematično dete.... Naravno, nakon roditeljskog i razgovor sa psihologom svim roditeljima sam preporučila da knjigu Jaje, mleko, voda... pročitaju zajedno sa svojom decom, jer će im tako pomoći u trenutnoj, teškoj situaciji i dati vetar u leđa da se, možda, kroz dalje školovanje izbore sa ovakvim ili sličnim problemima, ako na njih nalete.

Nego da se ja vratim na knjigu. Knjiga je bajka smeštena u realno vreme sa ljudima od krvi i mesa. Knjiga je vodič za roditelje i zvezda vodilja za decu. Knjiga je sama po sebi fantastika.
Pitkim stilom, bez preterivanja u bilo čemu, Mina nam ovde donosi priču o devojčici Dari koja, sticajem nesrećnih okolnosti, završava kod Novakove porodice i u odeljenju u koje Novak ide. Problemi sa kojima se u knjizi ovo dvoje mladih sreće su pravi, životni, surovi. Bore se sa njima onako kako znaju i umeju, ali češće ne umeju. Neću vam otkrivati više, jer Jaje, mleko, voda... je knjiga koja zaslužuje da je pročitate sami, pa onda sa klincima, pa onda opet sami. Ova knjiga zaslužuje da je čitate više puta kako biste utvrdili gradivo i da naučili da deci date prave odgovore na pogrešna pitanja. Pre čitanja, na pitanje "Da li na nasilje treba odgovoriti nasiljem?" dala bih odgovor koji smo mi najčešće dobijali od naših matoraca "Ako te neko udari, vrati mu duplo." E pa Mina i Dara su me naučile da može i drugačije. Pročitajte knjigu i uverite se da li sam u pravu 😉
Oni koji i ja preferiraju fantastiku kao žanr, ovde će je svakako naći u glavnoj junakinji. Jer ako ste voleli Mikuš, Daru ćete obožavati 💜
Još jednom - Mina objasnila si. Jedva čekam da pročitam Darkadiju 😉💜

Kletva Kainova II - Aleksandar Tešić

Vampiri su među nama!!!

Francuski list Figaro objavljuje 1874. vest o srpskom vampiru, plemiću, Nikoli Borovcu, koju brojni američki listovi prenose. Pariska javnost je uznemirena. Ko je taj "ugledni naročito intelektualac"?

Početkom osamnaestog veka, španski izvori govore o "neobičnom kovčegu" prispelomm brodom u Kartageni na ime "jednog srpskog plemića". Svedoci pominju čoveka koji je pokupio sanduk i odvezao ga mrtvačkim kolima. Ubrzo, Španijom kolaju priče o napadima vampira gde god su mrtvačka kola bila viđena. Da li je to bio Nikola Borovac i zbog čega je otišao u Francusku? Da li je slučajnost što je 1720. izbila kuga u Marseju, epimedimja koja uvek prati hodočasnika.

Na slici je jedna od originalnih posveta koje sam dobila. Kada sam je pročitala slatko sam se nasmejala misleći da se gospodin Tešić šali samnom. O u kakvoj sam samo zabludi bila!!!

Na početku imamo dve naizgled nespojive priče, koje se veoma brzo stapaju u "legendu" o srpskom vampiru Nikoli Borovcu koji hara Španijom i Francuskom. Svako, od novinara, preko francuskog kraljevskog botaničara, turskog "sudije za vampire", pa do obične bibliotekarke, ko dođe u kontakt ili se drzne da kopa po životu Borovca, biva uvučen u vrtoglavi avanturu jurnjave za vampirima. Posebnu draž celoj priči daje pojavljivanje čuvene vampirske princeze Eleonore Švarcenberg.

U istinitu priču Tešić ubacuje svoju, i više nego bujnu, maštu, da bi nam servirao horor od kog se ledi krv u žilama i kosa čudno poigrava na glavi. O da! To kažem ja koja je prvo pročitala Kingovu "Keri", pa tek onda "Ivicu i Maricu" (mada.... kad se malo bolje razmisli, sve bajke braće Grim imaju horor element, ali to ovde nije tema). Htedoh reći, lepo i lagano nas priča vodi kroz pisma i sećanja aktera koji su sa Borovcem bili kontaktu, da bi nam na kraju servirala kugu i Marsej.

E sada, ja ne bih bila to što jesam (pssst, veštica), kada ne bih proverava istorijske reference. U poverenju, to uvek radim kada čitam knjigu zasnovanu ili inspirisanu istinitim događajima. Ono što sam našla i pročitala, "Kletvu Kainovu" (oba dela), po meni, svrstava u sam vrh horora. Ovakve knjige vas noću bude oblivene hladnim znojem, danju vas nagone da se okrećete i štrecate na čudne zvuke, a u nekom polusnu, pre nego što zaspite ili se probudite, zahvaljujući "Kletvi Kainovoj" čućete grebanje šnalice sa leptirićem po prozorskom staklu.

P.S. Obavezno čitati u gluvo doba noći kako bi ugođaj bio potpun 😉

Zima - Patuljci i Vile #4 - Miloš Petković

Zima za prvi dan proleća ;)

Hrabri patuljak Barbut Riđobradi i neustrašiva vila Gaja Brezana još jednom će se sresti sa strašnom vešticom Morom. Do tog susreta proći će mnoge avanture, završiće u Laponiji na dalekom Severu, saznaće ko je Gajin otac i gde se nalazi, naći Gajinu sestru bliznakinju Snjeguročku, upoznati pravog zmaja Žaroslava Vatrojezika, da bi se na kraju susreli oči u oči sa Morom i spasili Patulj Mraza i svoje zarobljene prijatelje koje je zla veštica pretvorila u ledene statue.

Kraj avanture kakav se samo poželeti može! Ovoga puta knjigu sam čitala sama dok su Patuljci spavali ili se igrali u dvorištu. Lepo je vreme, pa su njima knjige i čitanje u drugom planu. Razumljivo, s obzirom na njihove godinice. ;)

Elem, iskoristila je mama retke trenutke mira za druženje sa starim prijateljima Gajom i Barbutom. Miloš toliko lepo i slikovito piše, da mi je bilo hladno dok sam letela Patulj Mrazovim saonicama sa hrabrim malim avanturistima, osećala sam vatreni dah zmaja Žaroslava, plašila se za naše junake i drhtala pred strašnom Morom.

Iako je ovo dečija knjiga, ima tu opasnosti, nepoznanica i strahova kakvi se mogu naći i u knjigama za nas "velike". I nema roditelja, barem da ja znam, koji su ove knjižice kupili svojoj deci, a da ih i sami nisu pročitali, barem po dva puta. Ja jesam, više puta svaku. Jer, Miloš, Gaja i Barbut zaslužuju da se sa njima druži iznova, iznova i iznova...

Osim što tetralogija Patuljci i Vile deci donosi lepu i toplu priču o snazi ljubavi i prijateljstva, upoznaje ih sa raznim bićima iz Staroslovenske mitologije i polako, ali sigurno ih uvodi u fenomentastičan svet žanra fantastike, ona im na suptilan način poručuje da je O.K. biti različit, štrčati iz mase i biti samo svoj. Ovde mi na pamet padaju stihovi starog rock hita grupe Partibrejkers "...biti isti, biti poseban, biti slobodan, biti samo svoj..." Klinci, budite ono što jeste, a ne ono što drugi traže od vas da budete. Roditelji pustite decu da rastu i razvijaju se onako kako njima najviše odgovara.

Kada bi me neko pitao da preporučim neku knjigu koja bi dete uvela u svet fantastike, pa i čitanja generalno, pominjala sam dva dela - Beskrajnu priču Mihaela Endea i Čarobnjaka iz Oza Frenka L. Bauma. Od danas ovim dvema dodajem i tetralogiju Patuljci i Vile Miloša Petkovića. 

Čvrsto sam uverena da ovo neće biti kraj Miloševog druženja sa najmlađim čitaocima. Znajući njega, njegovu bezgraničnu maštu i želju za pisanjem, čeka nas još što šta lepo iz pera ovog čarobnjaka fantastike. 

Vinča - Znamenje bogova - Ivan Drajzl

Na zapadu, preteće senke promiču kroz noć i donose smrt. Na itoku, nepojmljiva sila, nošena stepskim vihorom na leđima zveri, sprema se da se obruši na miroljubivi svet stare Evrope.

Dok su egipatske piramide bile tek san daleke budućnosti, i dok su zapadnom Evropom lutala plemena sa kamenim sekirama, odevena u štavljene kože, na Balkanu je cvetala civilizacija hiljadama godina naprednija od svog vremena, moćni narod koji je prvi u istoriji čovečanstva topio metal i čiji su trgovci vladali svekolikim znanjima i nepojmljivom mudrošću.

Mene ovi naši, domaći autori, baš umeju prijatno da iznenade. I sa romanom Vinča - Znamenje bogova, mi se dešava ona stara situacija - očekujem malo, a dobijem MNOGOOOOO. 

Ovo je roman koji se može čitati kao bajka, fantastika, izmišljotina, ali i kao jako zanimljiva avantura sa primesama fantastike i istorijskom podlogom. Jer priča koju nam Ivan Drajzl u svom romanu donosi, seže u dalekuuuuuu prošlost, o kojoj, uprkos,naprednosti današnjeg društva, malo znamo. Vinčanska kultura, nedovoljno istražena, ovde je poslužila kao inspiracija za jednu fenomentastičnu avanturu.

Pleme Jendeja gotovo je uništeno, jedan deo pobijen, a drugi odveden. Po tragovima, odveli su ih vukovi koji hodaju na dve noge?!?!? Dva lovca/ratnika, dva dečaka koji tek treba da postanu ratnici, seoski šaman i njegov učenik, jedino su što je od plemena preostalo. Ratnici i dečaci će se podeliti. Dvojica će krenuti po pomoć, kod moćnog naroda Hata, dok će druga dvojica pokušati da otkriju ko je i gde odveo pripadnike njihovog plemena.

Ne znam da li sam više uživala u avanturama i putešestvijama Šatara i Indarcua koji su krenuli kod Hata, od Španije do Đerdapske klisure, ili špijuniranjima i istragama koje su sproveli Hivak i Hori Unči. Ali da ne bude da ja preterano pametujem, evo šta je knjizi rekla moja drugarica (želela je da ostane anonimna, ali prepoznaće se ona sama), inače diplomirana istoričarka ;)

"Vinča - Znamenje bogova knjiga koja me je svojim naslovom zaintrigirala, a radnjom potpuno odvela u neka davna vremena. Pročitala sam je u jednom dahu, pritom bez imalo želje da joj sudim kao istoričar. Jer ko može da porekne ili potvrdi da nekada davno na prostoru Evrope nisu živeli ljudi sa istim vrlinama i manama, strahovima, verom i nadanjima kakve su imali junaci ovog romana. Ljudi kojima je odanost zajednici, bogovima i precima značila više od svega, a data reč bila jača od svega. Ono što na kraju mogu da potvrdim je da mi nije dosta ove priče. I da jedva čekam da čitam i saznam još."

Roman Vinča - Znamenje bogova izašao je 2015 godine u izdanju PortaLibrisa. Dve godine kasnije, 2017. godine, izašao je i nastavak Vinča - Tajna Kurgana, koj ijedva čekam da pročitam. U međuvremenu, vi uživajte u prvom delu, a ja ću uživati u Drajzlovim stand-up nastupima, jer koliko god da dobro piše, Ivan je podjednako dobar komičar ;)

Proročanstvo Korota - Goran Skrobonja

Alfred Čester je počinio zločin iz strasti i zbog toga mora da bude kažnjen. U mračnoj bliskoj budućnosti, kažnjenici se podvrgavaju "Točku" i njihov um se kroz dimenzioni portal nasumice šalje na jedno od bezbroj odredišta u multiverzumu. Alfred Čester će se naći u sasvim drugačijem, čudesnom svetu gde je magija zauzela mesto nauke, usred bespoštedne dinastičke borbe za presto najmoćnijeg kraljevstva Arkama. Njegov dolazak je predvidelo drevno "Proročanstvo Korota" i sada je sve spremno za događaje koji će se odrediti sudbinu cele planete...

Ne verujem da među vama postoji iskreni ljubitelj knjiga i fantastike koji barem nekada nije pročitao nešto od Gorana Skrobonje. Svi mi znamo kako dobro piše, koliko su mu priče i romani zanimljivi i fenomentastični, a bogami i kakav je prevodilac. Međutim sve što sam do sada pročitala iz Goranovog pera nije moglo da me pripremi na fenomentastičnost koja me je sačekala na stranicama romana "Proročanstvo Korota".

"Proročanstvo Korota" se sastoji iz dva dele. Prvi je "Točak" koji počinje kao klasična naučna fantastika - budućnost, napredak, tehnologije. Kada Alfreda osude na "Točak" i prebace mu um u drugu dimenziju roman se pretvara u klasičnu epsku fantastiku. Imamo tu zakonitu naslednicu prestola i uzurpatora. Naslednica mora da se izbori za svoje pravo na vladanje, a u tome će joj pomoći ispunjenje delova Proročanstva, razna fantastična bića i plemena, kao i Alfred koji se našao u, za njega, malo više neobičnoj i čudnoj ulozi.

Drugi deo pod nazivom "Vojnici Korota" je esecijalna D&D epska fantastika. U dugom delu upoznajemo junake koji treba da ispune drugi deo Proročanstva Korota. Saznaćemo njihove priče, uplesti se u njihove sudbine i pratiti ih na putu do doline cveća crvenih suza gde treba da se sastanu sa Gospodarom koji će ih povesti u odlučujuću bitku protiv Zloumovih hordi. Za geekove i nerdove, u koje ubrajam i sebe, ovo će biti prava poslastica. Naročito za one koji su igrali ili igraju D&D ili kompijuterske RPG igre tipa Neverwinter Nights. A ljubitelji zmajeva će uživati jer ovde imamo jednog ne tako običnog, ali predivnog zmaja, pozitivca <3

Ono što kod ove knjige, takođe, fascinira jeste činenjica da je pisana kao dve odvojene novele krajem 80-ih, početkom 90-ih. Zamišljena je kao deo "Velike knjige o Arkamu". Za sada je ona nedovršena, ali ja se iskreno nadam da će nas Goran obradovati nastavcima u skorijoj budućnosti. Jer koliko god da volim Teslaverzum i Goranove horor priče, ovo mi je postalo njegovo omiljeno delo, jer mi budi nostalgiju i vraća u ranu mladost kada je malo ko u Srbiji znao za FRP tablične i kompijuterske igre, a ja ih krišom od sveta igrala i kroz njih, kao i kroz knjige, otkrivala magični svet epske fantastike.

Zanimljivost 1 - motivi iz novele Vojnici Korota upotrebljeni su u seriji grafičkih romana koje je objavila francuska izdavačka kuća Glenat, pod naslovom Les Combatants de Korot od 2002. do 2004. godine.

Zanimljivost 2 - roman obiluje divnim ilustracijama i mapom na koricama koje verno prate priče. Autor je jedan od naših najboljih ilustratora Zoran Jovičić.

Za druženje sa Goranovim junacima i lutanje predivnim Arkamom zaslužna je izdavačka kuća Strahor i hvala im neizmerno na tome. Iskreno se nadam, kao što već rekoh, da će saradnja Gorana Skrobonje i Aleksandra Tešića rezultirati nastavcima Velike knjige o Arkamu.

Crni dijamant - Ksenija Pešić

Pre neki dan završih čitanje romana prvenca mlade autorke Ksenije Pešić - Crni dijamant. Utiske mi nikako nije teško da vam prenesem, što ću kasnije i učiniti. Problem mi je u pisanju sinopsisa, bez da otkrijem previše ili izbacim neki spojler. Ali hajde da probamo:

Svet Irath, a sa njim i čitav Kosmos,  je u opasnosti. Kraljica Kala Izida Isadora iz roda Aenaa, ne može da nađe pogodnog partnera sa kojim bi začela dete među stanovnicima Iratha. Jedina nada je Orkan, Zemljanin, Turski emigrant koji živi i radi u Parizu. Jednog dana, kada ode po rezultate analiza kod doktora za lečenje steriliteta, Orkan biva kidnapovan. Budi se u nepoznatom svetu, a na pleća mu se svaljuje spas Univerzuma...

To bi u najkraćem bilo to, čisto da malo zagolica maštu ;)

Odavno meni Crni dijamant privlači pažnju, ali mi je nekako uvek bežao dalje od veštičije ruke. Koliko sam želela da ga pročitam, toliko sam se i plašila. Jedino što sam o knjizi znala, jer retko gde ćete naći opširniji sinopsis, a recenzije ne čitam pre romana, jeste da se radi o nekim vilenjacima i vampirima u svemiru. To mi je izazivalo takvu odbojnost i strah, da i kada sam imala knjigu u šakama i sredstava za kupovinu, uzela bih nešto drugo... Jer, bre, vilenjaci i vampiri nisu za svemir!!! 

O kako sam se samo prevarila!!!

Krajem decembra, ljubaznošću Lazara Vukovića, knjiga se konačno našla u veštičijoj pećini. Igrom slučaja, počinjem da je čitam baš prvog dana 2019. godine. Jednom kada sam kročila na Irath, nisam više imala želju da se vratim u stvarnost.

Ksenija je na Irathu stvorila jedan čudnovat i čaroban svet. Tamo se živi u skladu sa prirodom, nema novca, a svi žive u blagostanju i imaju dovoljno svega što požele. Jeste, postoji plemstvo, ali se status plemića zaslužuje na osnovu dobrih dela koja se za života urade. Svaka jedinka doprinosi rastu, razvitku i boljitku kompletnog društva. To društvo vodi kraljica, poslednja iz roda Aenaa, kreatora Kosmosa. Da bi dobila naslednicu, kraljica mora da nađe pogodnog partnera u jednoj od rasa koje naseljavaju planetu - Valerii - vampiri, Arkanii - čarobnjaci (veštice kako su ih Zemljani zvali), Gaenii - vilenjaci , Istarii - patuljci i Selenii - zveri. Pošto, trenutna kraljica Kala ne nalazi partnera među ovih 5 rasa, prinuđeni su da kidnapuju Orkana. I tu nastaje cela zavrzlama ;)

Kroz Orkanovo upoznavanje sa kraljicom, načinom života na Irathu, običajima i ljudima, saznaje se sve o ovom neverovatnom svetu. Ima tu i dvorskih spletki, ljubavi, mržnje, čežnje, nostalgije i prijateljstva. Kako se Kan navikava na novi način života, tako se i dvorani privikavaju na njega i njegove hirove i promene raspoloženja. Od nekoga ko im je bio najljući neprijatelj, nekoga koga su mrzeli samo zato što je Zemljanin bez duše, on postaje miljenik i poslednja nada za spas.

Iako je kompletna radnja smeštena u svemir, na nepoznatu planetu Irath, ovo nikako Crni dijamant ne svrstava u naučnu fanstiku, jer osim svemira, nema sa ovim žanrom nikakvih dodirnih tačaka. Putuju stanovnici Iratha kroz svemir, imaju najmoćnije oružje na svetu, ali ništa od toga nema veze sa tehnološkim dostignućima. Sve dolazi iz prirode i moći koje "vanzemaljci" poseduju. Ja bih ovaj roman svrstala u klasičnu epsku fantastiku, jer bez obzira što se pominju Zemlja i svemir, kompletan Ksenijin svet je magičan i obiluje magičnim i fantazijskim bićima. Ima i zmajeva! :D

Plete Ksenija tako priču, prvenstveno oko odnosa kraljice Kale i Kana, pa zatim i oko njegovog odnosa sa ostalim dvorjanima, oko kompletne istorije i mitologije jednog izmaštanog sveta, da bi nas pred kraj uljuljkala u lepotu i sigurnost. Taman kad pomislimo da je kraj i da je sve, kao u holivudskim filmovima sjajno, bajno i fenomentastično, pogodi nas ne atomska, ne nuklearna bomba, već čitav arsenal najubojitijeg svetskog oružja. Kraj ostavlja bez daha! Kraj ubija u pojam! Kraj zadaje bol! kraj stvara novu nadu! Kraj otvara milion novih pitanja na koja ćemo uskoro, nadam se, dobiti odgovor.

Labudoliki paunovi moraju umreti - Neverovatni Miki

Ovaj uzbudljivi i napeti satirični horor-triler smešten je u budućnoosti gde sve funkcioniše kako smo danas zamislili. Misteriozne Kisele Kiše naterale su stanovništvo planete da sigurnost potraži ispod zaštitnih kupola - Kišobrana megalopolisa. Beogradom 2168. godine vlada Gradski Sinod i Patrijarh Grada, ljudi su pristojni, vaspitani, svesni važnosti poštovanja oktroisanih kanona, Porodičnog časa i , ništa manje, porodičnih vrednosti. U večeri kad je grad, konačno ispunivši sve zadate uslove, primljen u punopravno članstvo Saveza gradova, neko ili nešto počinje da ubija ljude po sokacima velegrada.

Pravi horor nastaje kada Neka Još Mračnija Sila za koju rade pripadnici KB-a ( Krstaške Bezbednosti) pokušava da zataška zločin kao da ga nije ni bilo...

Iskreno, od kako sam čula za roman "Labudoliki paunovi moraju umreti" Neverovatnog Mikija, osećanja povodom knjige su mi bila pomešana. sa jedne strane privlačila me je priča, a sa druge strane odbijala naslovnica i pseudonim autora. Šta se bre rođače kriješ iza nadimka?!?! Međutim, koliko Internet i Facebook u životu mogu da nam odmognu, toliko mogu i da nam pomognu. Navedenog autora imam među prijateljima na FB i poslednjoh par meseci sam počela aktivnije da pratim njegove postove. Privukao me je oštar jezik i stras sa kojom kritikuje trenutnu političku scenu. A onda sam počela malo da istražujem i o samom romanu i ukapirala da je to knjiga koju želim da pročitam i imam u svojoj kolekciji. Poručim roman, pročitam i oduševim se. Neverovatni Miki je sa razlogom Neverovatni.

Radnja romana "Labudoliki paunovi moraju umreti" smeštena je u dalekoj budućnosti. Budućnosti koja je direktna posledica vremena u kom živimo i izbora koje pravimo. Crkva je na vlasti, sve divno, bajno, krasno... Ali da li je?!?! Neverovatni Miki je kroz karikiranje državnih institucija, penjanja nemorala na pijedestal (rijalitiji i Beograd na S(l)avi), te satirično prikazivanje realnosti, izneo oštru kritiku današnje političke situacije u Srbiji. Britki humor, koji krasi njegove FB postove, i ovde je odigrao jednu od presudnih uloga. Još jedna od osobenosti ovog roma koja mi je odmah privukla pažnju i koja mi se jako dopala jeste i ta da ovde likovi ne igraju glavna uloga. Likovi su samo sredstvo da se dočara radnja i ispriča priča. Ne postoji glavni lik, nema pozitivaca i negativaca, svi su jednako i bitni i nebitni, svi su podjednako i crni i beli. Ovde su bitne situacije i događaji, kao i opis kompletnog društva budućnosti.

Ovo je roman koji će vas zabaviti, uplašiti, nasmejati i naterati da se zapitate "Kuda plovi ovaj brod?" U njemi ćete saznati zašto labudoliki paunovi moraju umreti, šta je to Krstaška bezbednost, kako funkcionišu pilule nano-rijalitija, šta je zilotija, čime se bavi Ekumenski centar za razvoj, upoznaćete Beograd na svetoj vodi, saznati čemu služi Beograd na hlebu i vodi, prošetati hodnicima Staračkog doma za umirovljene sveštenike "Purgatorijum", ali nećete poželeti da sretnete pripadnike Ministarstva inkvizicije ili, ne daj Bože, Deda Mraza i njegove male pomoćnike. Na kraju ćete otkriti koja je pozadina Masakra na Kaleniću koji je počinio najveći zločinac budućnosti Mesar, a koji je okosnica cele ove fantastične ludnice ;)

Neverovatni Miki a.k.a. Milan Aranđelović je novinar, književni kritičar, urednik magazina "Bookvar", satiričar i superheroj. Sa osmehom odbacuje "optužbe" da bi mogao da avanzuje u književnika.

"Razmišljam da podnesem tužbu protiv takvih ljudi", često kaže o ovim zlonamernim govorkanjima.

Živi na relaciji Beograd - Smederevo - Čarobna zemlja Oz. Za Smederevo kaže da je srpski Manaus na srpskom Amazonu.

Voli kokice, koka-kolu i stripove. Diže 120 kilograma iz benča, pretrči najmanje 10km svakog dana i cilj mu je da istrči maraton. Kada poraste voleo bi da piše scenarije za stripove.

Roman prvenac Neverovatnog Mikija "Labudoliki paunovi moraju umreti" izdala je Everest Media 2014. Drugi roman "Balada meda i krvi" izašla je u okviru izdavačke kuće Otvorena knjiga i koliko sutra će se naći na mojoj polici :D Nadam se da će nas autor uskoro obradovati još nekim novim romanom, jer me jako zanima šta ovaj zanimljivi mladi čovek još može da nam kaže i ponudi.