Severna kapija - Staze sudbine - Danijel Jovanović

Posle teške tragedije koja ih je zadesila, Suzana i Margita pronalaze čudesan način da se u Severnu kapiju vrate poslednji put...

Da, da... Dođosmo do još jednog kraja 😢💜 Kakvo je ovo samo putovanje bilo! Danijel nas je kroz četiri četiri knjige upoznao sa Suzanom, Margitom, Ilijom, Lilom i Semilom i njihovim školovanjem u prestižnoj školi Severna kapija. No, to nikako nije bilo obično, normalno školovanje. Pored onih klasičnih tinejdžerskih muka i problema oko ocena, drugova, nastavnika, zaljubljuvanja..., Danijel je priču začinio misterijom i Slovenskom mitologijom. Velika Petorka, kako sam ja u svojoj glavi nazvala aktere ovog fenomentastičnog serijala, se kroz četiri knjige susretala sa raznim zloćama i čudovištima, kao što su čuma, mora, veštica (a nisam ja 😉), todorci, navi... I sve ih pobedila. Kako? Zašto? Pa lepo, Suzana, Margita, Semil, Ilija i Lila nikako nisu obični tinejdžeri. Svako od njih poseduje dar koji im je pomogao u borbi protiv onostranog. U prve tri knjige, Petorka se kalila i pripremala za ono što ih je dočekalo u četvrtoj. A u četvrtoj ludilo!!! Dobili smo odgovore na sva pitanja koja su se otvarala u prethodnim delovima, saznali zašto su Suzana i Margita razdvojene po rođenju, odakle deci darovi, ko im je, ako ne računamo Danijela, četiri godine kuvao čorbu od pelina i zagorčavao živote i školovanje i dobili kraj kakav smo najmanje očekivali.

Pored fantastike koja je osnovna nit serijala Severna kapija, ima tu mnogo lepih i pametnih životnih priča i pouka. Danijel je majstorski kroz četiri knjige provukao i probleme sa kojima se "obična" deca svakodnevno sreću, ali i neke ozbiljnije teme, kao što je vršnjačko nasilje. Za onoga ko hoće da vidi, tačnije pročitano shvati, Severna kapija nije samo bajka, već i pouka, smernica koja deci, a i detetu u nama matorima, može pomoći da se izbore sa problemima na koje u životu nailaze. Severna kapija je jedna topla i dirljiva priča o odrastanju, sazrevanju i prijateljstvu. Iskreno, svako bi u životu poželeo prijatelje kakve je Suzana stekla u Severnoj kapiji.

Dve godine druženja sa Danijelom, Severnom kapijom i Velikom Petorkom, proletelo je kao tren. Na kraju, tužna sam jer je nema više 😢, ali sam i uverena da nam Danijel kuva nešto novo i zanimljivo 😉 Sa druge strane, srećna sam što zbog ovog divnog mladog čoveka i njegovog uspeha, zaslužuje ga i te kako, što zbog njegovih junaka koji su dobili najdivniji mogući kraj.

Jedva čekam da patuljci malo poodrastu, pa da Severnu kapiju čitamo zajedno 😁

Knjigu Severna kapija - Staze sudbine, kao i ostale knjige serijala, možete poručiti na sajtu izdavača Otvorena knjiga ili kupiti u Delfi knjižarama.

Uživajte! 💜

Darkadija - Mina D. Todorović

Junake Darkadije nalazimo tamo gde smo ih ostavili u romanu Jaje, mleko, voda..., na Staroj planini. Dara i Vojkan su otišli da odmore glave i srede kuću, a Novak i Dragana dolaze ne bi li Novak rekao Dari da je voli... Međutim, pored prijatelja na Staroj planini nalaze i probleme. Sve više privatnih investitora kupuje imanja i grade MHE. Da li će ova četvorka uspeti da se izbori sa opakim investitorom koji je bacio oko na Darinu netaknutu Darkadiju, kako je društvo nazvalo njeno imanje? Zagnjurite nos u knjigu i saznajte 😉

U ovaj roman Mina je "upisala" sebe. Kroz događaje koje pratimo, jasno možemo da ukapiramo koliko ona voli prirodu i koliko je boli trenutna situacija na Staroj planini. Problem je veliki, problem je stvaran i ja kapiram da je Mina ovom knjigom htela da proširi svest dece o njemu. Da na jedan nevin, skoro dečiji način, dokaže i pokaže da se i kako se sa hijenama treba boriti.

Mina je Dara koja nesebično daje sebe i menja ljude sa kojima dođe u kontakt, naravno na bolje.
Mina je Novak, koji uz Darinu pomoć, odrasta i postaje bolji čovek.
Mina je Dragana koja izlazi iz ljušture i postaje prelepi leptir.
Mina je Vojkan, introvertni, ćutljivi, čudak, koji se otvara ka svetu i drugovima, nesebično im pomažući.
Mina je svaki od likova ove fenomentastične knjige. Knjige koja je fantastika bez natprirodnih bića, bogova, ratnika, prepuna magije. Magiju možemo naći u maloj Dari koja komunicira sa životinjama, menja ljude oko sebe, širi pozitivnu, kako bi se to žargonski reklo. Magija je na Staroj planini. Magija je u Minimum rečima i idejama kojima je isplela ovu toplu i dirljivu priču o odrastanju, sazrevanju i suočavanju sa problemima.

Kao što je u romanu Jaje, mleko, voda... dotakla gorući problem vršnjačkog nasilja, tako se u Darkadiji uhvatila u koštac sa ekološkom katastrofom koja preti Staroj planini. Ove dve jako ozbiljne i opasne teme, približila je deci. Ispričala ih je na način na koji oni to mogu da shvate i prihvate. Pored dece, ove romane bi trebalo da pročitano i mi odrasli, jer ono što je u njima opisano je, na žalost, surova realnost svakoga od nas. Iskreno se nadam, da će oni naći put do srca svakog čitaoca i da će, pojedinima, pomoći da shvate, prihvate i pokušaju da promene ovaj našom krivicom, ružni svet u kome živimo.

Čuvari proročanstva - Proročanstvo bogova 3 - Milena Stojanović

Nakon obreda ujedinjenja trojstva braće, kada se njihove moći menjaju, družina nestaje i niko im se ne može ući u trag. Dok se svi pripremaju za boj na Kosovu, Morana na sve moguće načine pokušava da sazna gde su. Ne čeka, već okuplja vojsku, i priprema se za konačnu bitku. Unutrašnji sukobi su sve učestaliji. Lazar šalje tragača - Miloša Obilića da pronađe Oliveru. Igra koju igraju Rogati kralj, Vrač i Morana postaje sve opasnija. Crep, Teodor i Orlović Pavle pokušavaju na sve moguće načine da se izbave iz neprilika u kojima se nalaze. Bogovi sa nebeskih dveri zadovoljno posmatraju veliku igru Trojstva braće i njihovih neprijatelja.

Još jednom jedva čekanju i neizdržu je došao kraj. Ne znam da li bih se pre smejala od sreće što sam konačno pročitala Čuvare proročanstva ili plakala od tuge što je priča završena.

Kad sam pre tri godine pročitala roman Petruški zmaj, prvi deo trilogije Proročanstvo bogova, zavolela sam Milenin stil pisanja, a na njene junake gledala kao rod najrođeniji. Tri godine sam tragala sa Crepom, a kasnije i Teodorom i Orlović Pavlom, strepela sa Vukoslavom, volela sa Jovanom, živela sa Veselom, Nastom, mrzela i žalila Nataliju, čekala razrešenje i konačnu bitku. A sada kad sam sve to, konačno, dobila, želim još. 😉

Kroz trilogiju Proročanstvo bogova (Petruški zmaj, Zov krvi i Čuvari proročanstva), Milena je odrasla i sazrela kao pisac. Međutim, koliko god napredovala, zadržala je svoj prepoznatljivi stil pisanja kojim me je na početku i kupila. Leže mi te priče o magijskim bićima iz Slovenske mitologije pisane po malo arhaičnim jezikom u kojima se mogu naći reči i izrazi primereniji nekim prošlim vremenima. Retkost je to u današnje moderno i ludo vreme, a Milena je u tome uspela.
Milena je još jedna od žena koja je dokazala da fantastika nije isključivo muški žanr i da je žene mogu pisati podjednako dobro, ako ne i bolje od jačeg pola. Ima ovde svega - ima junaka, ima negativaca, ima crnog i belog, mitoloških bića, čarobnjaka, bogova.... Međutim, Milena uspeva da izbegne kliše happy enda. O da, dragi moji, nemamo klasičan srećan kraj. A to je samo još jedna od stvari koja me je bacila na ovu moju pozamašnu pozadinu kada su Čuvari proročanstva u pitanju.

Mogla bih do sutra da vam pišem hvalospeve i objašnjavamo zašto bi Proročanstvo bogova trebalo da vam bude obavezna lektira, ali neću 😜 Zamoliću vas da pročitate trilogiju, da uživate i da mi posle kažete "Veštice, bila su u pravu. Ovo je stvarno dobro." 😉
Proročanstvo bogova, kao i prva dva dela, Petruški zmaj i Zov krvi možete poručiti na sajtu izdavača Otvorena knjiga. Čitajte, uživajte i javljanje utiske 💜🐲🐺🦅

Afanasi, Večni san - Tatjana Popov

Bilo ih je troje. Krvlju svezani, sudbinom krunisani.

Bat njihovih koraka isprva se nije mogao čuti, a onda...

Po izlokanim drumovima, planinskim šumama i na bojnom polju, počeli su da ostavljaju sasvim drugačije tragove. One što traju, one što se i dan-danas vide.

Jednom od njih pogled beše uprt u srebrni dukat na tamnom nebu.

Drugi je bio tih kao noćni leptir koji leti po pustom groblju, tražeći spomenik bez imena.

A ona, koja beše voda između njih, voda što gasi vatre, bila je zmajevima. U njenim venama tekla je krv drevnih zmajeva.

Afanasi, Večni san je prvenče mlade autorke Tatjane Popov, a u isto vreme i roman koji sam sa nestrpljenjem iščekivala. Naime, preporuku za njega sam dobila od dvoje ljudi kojima bezrezervno verujem kada je književnost u pitanju. Danima su mi punili uši o Tanji, njenom pisanju i romanu koji bi uskoro trebalo da izađe. A onda sam Tanju upoznala na prošlogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu i odlučila "knjiga će mi se svideti!" Čekali smo, čekali i konačno dočekali. 

Sajam knjiga 2019. godine, najveće iznenađenje Afanasi na štandu izdavača Otvorena knjiga. Ne zna se ko je više bio iznenađen, mi čekaoci/čitaoci ili sama autorka. Knjiga u mojim rukama završava brzinom svetlosti, zahvaljujući Petru i njegovoj izdavačkoj kući. 

Po prvi put počinjem čitanje knjige ne znajući ništa o njoj, osim da je dobra i da će mi se svideti. Jer niti sam htela da se informišem, niti da slušam druge o radnji, likovima, priči....

Krećem, i već na samom početku me oduševi Tanjin stil i lakoća kojom je, kao se čini, pisala. Tako kako glatko priča teče, isto i čitanje klizi. 

Priča je i više nego zanimljiva. Neki će možda reći ispričana više puta, ali će se teško prevariti. Jeste, tu su zmajeviti vitezovi, bogovi, mitska bića Staroslovenske mitologije, kao i nepresušna tema Kosovskog boja. Međutim, Tanja je sve to lepo upakovala, dala celoj priči lični pečat, uvela neke novine, a junake "modelirala" na jedna čudan i zanimljiv način. Možda će vam Afanasi po stilu zaličiti na bajku, i bićete u pravu. Ovaj roman je bajka za velike koji će zauvek ostati mali, nešto kao dark fairytale 😉
Vukašin, Strahinja i Ognjena, dva brat i sestra, a svako u sebi nosi različite demone. Svakog od njih kači proročanstvo. Ajde što čitaocu nije jasno o čemu se tu i radi, nego su i bogovi zbunjeni. Neko se igra sudbinama ove dece, a samim tim i sudbinom Srbije, vere, nevere i opstankom sveta sa one strane. Ono što roman Afanasi razlikuje od romana sa sličnom tematikom su odabrani heroji iz proročanstva koje zabole levi palac na desnoj nozi za isto. Rešila deca da rade kako im se ćefne, bez obzira na posledice. 

Pošto je ovo samo prvi deo serijala, mnoga pitanja ostaju otvorena. Tanja nam dozirano servira pozadinske priče glavnih i sporednih junaka. Tu je i ono nejasno proročanstvo. Sva ta misterija i jako zanimljiv kraj nateraće vas da vrištite "Još, još, još...!!!" A prvi deo pročitate još par puta pre nego što nas autorka obraduje nastavakom.
Ja ovo moram da kažem, kako god vam zvučalo, ali Tanja stvarno nije u vinkli. Ovakvu fenomentastičnost skoro nisam pročitala. Ono što ovaj roman razlikuje od drugih slične tematike, jeste to što je autorka modifikovala neka od mitskih bića Staroslovenske mitologije i prilagodila ih svojoj priči. Između korica Afanasija ćete sresti drugačije vampire, vukodlake, bogove, drekavce... I sve ćete ih voleti li ili mrzeti u zavisnosti kolika tama vlada u vama.

A za kraj RAŠKO 💜💜💜💜💜💜

PROBUDITE MRAK U SEBI, AKO SMETE. ZAUZDAJTE GA, AKO MOŽETE...

Jaje, mleko, voda... - Mina D. Todorović

Za knjigu Jaje, mleko, voda... Mine D. Todorović je jako teško napisati sinopsis ili je prepričati, a da se ne izgubi poenta ili otkrije previše. Probaću što vernije da prenesem moje utiske i buru emocija koju je ova knjiga budila u meni dok sam je čitala.

Minu sam upoznala kao autorku fantastike. U njeno pisanje sam se zaljubila nakon čitanja prve knjige trilogije Virovi. Kada sam čula da je osvojila prvo mesto na Kletvom konkursu Čitalački maraton, iskreno sam se obradovala i ponadala se još jednoj knjizi fantastike.... Kad ono.... Kažu ni F od omiljenog mi žanra. Gajile smo Mina i ja slične strahove - hoće li mi se knjiga dopasti, da li ću se razočarali, knjiga je za mlade od 11 do 14 godina, kako ću to da svarim.... I svašta tome slično. Ali kako to obično bude, neke knjige su predodređene da vam padnu šaka u pravom momentu. Tako je bilo i sa romanom Jaje, mleko, voda...
U poslednjih par meseci sam imala velikih porodičnih problema, a sa polaskom starijeg patuljka u prvi razred susrela sam se sa situacijom koja je jako slična onome što glavna junakinja Dara preživljava prilikom dolaska u gradsku školu. Čitam knjigu i vidim Mihajla i njegovo odeljenje. I tu sudbina rešava da umeša svoje prste. Završavam čitanje, plačem, smejem se, tužna sam i srećna.... Stiže Viber poruka - zakazani su roditeljski i radionica sa temom Tolerancija, prihvatanje razlika i vršnjačko nasilje. U šoku sam, jer knjiga Jaje, mleko, voda... Govori baš o tome. Da, da, dragi moji, prvi razred i vršnjačko nasilje su i te kako spojnive kategorije i jako je teško verovati u to dok se ne doživi. Iskreno, Minina knjiga mi je pomogla da prihvatim situaciju u kojoj smo se našli, da pomognem Mihajlu da se sa tim izbori, da shvatim to problematično dete.... Naravno, nakon roditeljskog i razgovor sa psihologom svim roditeljima sam preporučila da knjigu Jaje, mleko, voda... pročitaju zajedno sa svojom decom, jer će im tako pomoći u trenutnoj, teškoj situaciji i dati vetar u leđa da se, možda, kroz dalje školovanje izbore sa ovakvim ili sličnim problemima, ako na njih nalete.

Nego da se ja vratim na knjigu. Knjiga je bajka smeštena u realno vreme sa ljudima od krvi i mesa. Knjiga je vodič za roditelje i zvezda vodilja za decu. Knjiga je sama po sebi fantastika.
Pitkim stilom, bez preterivanja u bilo čemu, Mina nam ovde donosi priču o devojčici Dari koja, sticajem nesrećnih okolnosti, završava kod Novakove porodice i u odeljenju u koje Novak ide. Problemi sa kojima se u knjizi ovo dvoje mladih sreće su pravi, životni, surovi. Bore se sa njima onako kako znaju i umeju, ali češće ne umeju. Neću vam otkrivati više, jer Jaje, mleko, voda... je knjiga koja zaslužuje da je pročitate sami, pa onda sa klincima, pa onda opet sami. Ova knjiga zaslužuje da je čitate više puta kako biste utvrdili gradivo i da naučili da deci date prave odgovore na pogrešna pitanja. Pre čitanja, na pitanje "Da li na nasilje treba odgovoriti nasiljem?" dala bih odgovor koji smo mi najčešće dobijali od naših matoraca "Ako te neko udari, vrati mu duplo." E pa Mina i Dara su me naučile da može i drugačije. Pročitajte knjigu i uverite se da li sam u pravu 😉
Oni koji i ja preferiraju fantastiku kao žanr, ovde će je svakako naći u glavnoj junakinji. Jer ako ste voleli Mikuš, Daru ćete obožavati 💜
Još jednom - Mina objasnila si. Jedva čekam da pročitam Darkadiju 😉💜

Kletva Kainova II - Aleksandar Tešić

Vampiri su među nama!!!

Francuski list Figaro objavljuje 1874. vest o srpskom vampiru, plemiću, Nikoli Borovcu, koju brojni američki listovi prenose. Pariska javnost je uznemirena. Ko je taj "ugledni naročito intelektualac"?

Početkom osamnaestog veka, španski izvori govore o "neobičnom kovčegu" prispelomm brodom u Kartageni na ime "jednog srpskog plemića". Svedoci pominju čoveka koji je pokupio sanduk i odvezao ga mrtvačkim kolima. Ubrzo, Španijom kolaju priče o napadima vampira gde god su mrtvačka kola bila viđena. Da li je to bio Nikola Borovac i zbog čega je otišao u Francusku? Da li je slučajnost što je 1720. izbila kuga u Marseju, epimedimja koja uvek prati hodočasnika.

Na slici je jedna od originalnih posveta koje sam dobila. Kada sam je pročitala slatko sam se nasmejala misleći da se gospodin Tešić šali samnom. O u kakvoj sam samo zabludi bila!!!

Na početku imamo dve naizgled nespojive priče, koje se veoma brzo stapaju u "legendu" o srpskom vampiru Nikoli Borovcu koji hara Španijom i Francuskom. Svako, od novinara, preko francuskog kraljevskog botaničara, turskog "sudije za vampire", pa do obične bibliotekarke, ko dođe u kontakt ili se drzne da kopa po životu Borovca, biva uvučen u vrtoglavi avanturu jurnjave za vampirima. Posebnu draž celoj priči daje pojavljivanje čuvene vampirske princeze Eleonore Švarcenberg.

U istinitu priču Tešić ubacuje svoju, i više nego bujnu, maštu, da bi nam servirao horor od kog se ledi krv u žilama i kosa čudno poigrava na glavi. O da! To kažem ja koja je prvo pročitala Kingovu "Keri", pa tek onda "Ivicu i Maricu" (mada.... kad se malo bolje razmisli, sve bajke braće Grim imaju horor element, ali to ovde nije tema). Htedoh reći, lepo i lagano nas priča vodi kroz pisma i sećanja aktera koji su sa Borovcem bili kontaktu, da bi nam na kraju servirala kugu i Marsej.

E sada, ja ne bih bila to što jesam (pssst, veštica), kada ne bih proverava istorijske reference. U poverenju, to uvek radim kada čitam knjigu zasnovanu ili inspirisanu istinitim događajima. Ono što sam našla i pročitala, "Kletvu Kainovu" (oba dela), po meni, svrstava u sam vrh horora. Ovakve knjige vas noću bude oblivene hladnim znojem, danju vas nagone da se okrećete i štrecate na čudne zvuke, a u nekom polusnu, pre nego što zaspite ili se probudite, zahvaljujući "Kletvi Kainovoj" čućete grebanje šnalice sa leptirićem po prozorskom staklu.

P.S. Obavezno čitati u gluvo doba noći kako bi ugođaj bio potpun 😉

Zima - Patuljci i Vile #4 - Miloš Petković

Zima za prvi dan proleća ;)

Hrabri patuljak Barbut Riđobradi i neustrašiva vila Gaja Brezana još jednom će se sresti sa strašnom vešticom Morom. Do tog susreta proći će mnoge avanture, završiće u Laponiji na dalekom Severu, saznaće ko je Gajin otac i gde se nalazi, naći Gajinu sestru bliznakinju Snjeguročku, upoznati pravog zmaja Žaroslava Vatrojezika, da bi se na kraju susreli oči u oči sa Morom i spasili Patulj Mraza i svoje zarobljene prijatelje koje je zla veštica pretvorila u ledene statue.

Kraj avanture kakav se samo poželeti može! Ovoga puta knjigu sam čitala sama dok su Patuljci spavali ili se igrali u dvorištu. Lepo je vreme, pa su njima knjige i čitanje u drugom planu. Razumljivo, s obzirom na njihove godinice. ;)

Elem, iskoristila je mama retke trenutke mira za druženje sa starim prijateljima Gajom i Barbutom. Miloš toliko lepo i slikovito piše, da mi je bilo hladno dok sam letela Patulj Mrazovim saonicama sa hrabrim malim avanturistima, osećala sam vatreni dah zmaja Žaroslava, plašila se za naše junake i drhtala pred strašnom Morom.

Iako je ovo dečija knjiga, ima tu opasnosti, nepoznanica i strahova kakvi se mogu naći i u knjigama za nas "velike". I nema roditelja, barem da ja znam, koji su ove knjižice kupili svojoj deci, a da ih i sami nisu pročitali, barem po dva puta. Ja jesam, više puta svaku. Jer, Miloš, Gaja i Barbut zaslužuju da se sa njima druži iznova, iznova i iznova...

Osim što tetralogija Patuljci i Vile deci donosi lepu i toplu priču o snazi ljubavi i prijateljstva, upoznaje ih sa raznim bićima iz Staroslovenske mitologije i polako, ali sigurno ih uvodi u fenomentastičan svet žanra fantastike, ona im na suptilan način poručuje da je O.K. biti različit, štrčati iz mase i biti samo svoj. Ovde mi na pamet padaju stihovi starog rock hita grupe Partibrejkers "...biti isti, biti poseban, biti slobodan, biti samo svoj..." Klinci, budite ono što jeste, a ne ono što drugi traže od vas da budete. Roditelji pustite decu da rastu i razvijaju se onako kako njima najviše odgovara.

Kada bi me neko pitao da preporučim neku knjigu koja bi dete uvela u svet fantastike, pa i čitanja generalno, pominjala sam dva dela - Beskrajnu priču Mihaela Endea i Čarobnjaka iz Oza Frenka L. Bauma. Od danas ovim dvema dodajem i tetralogiju Patuljci i Vile Miloša Petkovića. 

Čvrsto sam uverena da ovo neće biti kraj Miloševog druženja sa najmlađim čitaocima. Znajući njega, njegovu bezgraničnu maštu i želju za pisanjem, čeka nas još što šta lepo iz pera ovog čarobnjaka fantastike.