Avanture papagaja Mirakola - Predrag Prole

Mirakolo, italijanski grof, i Elvis, papagaj anđeoskog glasa, bivaju kidnapovani. Nespretnošću kidnapera, ova dva prijatelja završavaju u divljini. Tu na scenu stupa čitava plejada zanimljivih i živopisnih likova, a avantura počinje.

Za ovu fenometastičnu dečiju knjigu sam prvi put čula na ovogodišnjem Niškom Sajmu knjiga. Slušajući autora tokom promocije, zaintrigiralo me je da saznam na kakva je to iskušenja Prole stavio papagaje iz zlatnog kaveza. Magijom, Avanture papagaja Mirakola završavaju u mojim rukama 😉
Ovo je jedna od onih knjiga vremeplova koje će vas vratiti u detinjstvo i podsetiti na neke druge knjige i priče koje ste voleli. Prole tako lepo piše, da vas prosto ušuška i magijom prebaci na mesta u kojima se radnja odigrava. Knjiga je pitka, čitljiva i drži pažnju od prve do poslednje strane. Naravno, počela sam da je čitam patuljcima, ali kako je njihova pažnja kratkog daha, završila sam je sama. To nikako ne znači da oni neće doznati kraj priče. Sa zadovoljstvo ću knjigu još jedanput pročitati i zajedno sa malcima uživati.

Ali da ne bude da ja pametujem preterano, evo šta je Miloš Petković, urednik, rekao o knjizi:
"U maniru najboljih Diznijevih crtanih filmova, ali istkana rečima, a ne slikama, knjiga za decu i mlade (i sve nas koji se tako osećamo - moj dodatak) P. Prolea "Avanture papagaja Mirakola" donosi toplu, raskošnu priču koja obiluje humorom i upečatljivim likovima koji svojim osobinama istovremeno mogu nadvisiti, ali i zadiviti i decu i odrasle..."
Kako nam se bliži Nova godina, verujem da bi ova knjiga ulepšala i obogatila paketića vaših patuljaka. 😉

Pomračenje - Svetioničar #3 - Mladen Đorđević

Zaboravite sve što ste na zadnjoj stranici knjige pročitali. Zaboravite razne sinopsise, blurbove i tome slično, jer ništa od toga ne može da vas pripremi za ono što vas čeka između korica Pomračenja.
Narodski rečeno - Vežite se, polećemo!!!

U prve dve knjige, Mladen nas je dozirano upoznavao sa protagonistima Svetioničara, prvog toma sage Utočište. Ispleo je priču oko Bena i Elene i njihovih na izgled različitih istraga o čudnim dešavanjima u Vranolujnom. Dovodio je Mladen svoje junake u bezizlazne i po život opasne situacije. Servirao nam je i triler i horor i akciju i avanturu, a pre svega mračni neonoar. Igrao se žanrovima i našim živcima i umovima. Poput najveštijeg čarobnjaka vodio nas je ka vrtoglavoj i nenormalnoj završnici.

I tako kroz ludnicu od prve dve knjige, Vesnici oluje i Pritajeno zlo, dođosmo i do Pomračenja. A u Pomračenju... Ja jednostavno ne smem bilo šta da pišem, jer sve bi bilo spojler. Ili možda... Da probam ovako.
U Pomračenju dobijamo neke od odgovora na pitanja koja su ostala otvorena u prethodnim delovima. Ben i Elena, kao i sam Vranolujni su u ogromnoj opasnosti. A mi dobijamo hiljadu nervnih slomova, ostajemo bez noktiju i pola kose na glavi. Igra se Mladen, kako žanrovima, tako i religijom i svakodnevnim životom. Kritikuje moderno društvo, velike korporacije, vojsku, policiju, političare i sve one koji se igraju bogova i upravljaju ljudskim životima zarad lične koristi.
Ono što je meni najviše leglo, a što je u suštini i okosnica trilogije Svetioničara, jeste teza da nam nisu potrebni ni ratovi, ni vanzemaljci, ni zombi apokalipse. Mi ljudi smo sami sebi najveći neprijatelji. Naša pohlepa, jurnjava za novcem, moći, prestižom... dovodi nas polako, ali sigurno na ivicu uništenja. U takvim situacijama se obično pojavljuju neki diskretni heroji, ljudi iz naroda, koji rešavaju stvar, u ovim knjigama personalizovani kroz možda najveće heroje Svetioničare. Tu ideju je Mladen ispričao svojim rečima i servirao nam tri pametne i zanimljive knjige.

Pomračenje, kao i prethodne dve knjige, je prepuno referenci na modernu pop kulturu, filmove i muziku. Tako na primer, dok sam čitala Vesnike oluje, u glavi mi se vrtela pesma Hallo darkness my old friend. Uz Pritajeno zlo sam se podsećala Lavkrafta. A dok sam čitala Pomračenje igrala sam Resident Evil. Meni lično je Elena, od Kejt Beket iz serije Kasl, izrasla u Alis iz filmskog serijala Resident Evil. A Ben, pa Ben je ljubav od prve do poslednje stranice, bio i ostao 💜
Ne jednom sam rekla da Mladena smatram kraljem klifhengera, ili ti, kako ja to volim da kažem, nezavršenih krajeva. Nakon ove knjige proglašavam ga CAREM klifhengera i neizvesnosti. Jer ne znam da li ste skapirali, ali verujem da jeste, trilogija Svetioničar je samo uvod u širu, veću i, znajući Mladena, luđu i zanimljiviju priču.
Zato, ne časite ni časa, nego knjige u šake, da proverite koliko sam u pravu 😉

Severna kapija - Staze sudbine - Danijel Jovanović

Posle teške tragedije koja ih je zadesila, Suzana i Margita pronalaze čudesan način da se u Severnu kapiju vrate poslednji put...

Da, da... Dođosmo do još jednog kraja 😢💜 Kakvo je ovo samo putovanje bilo! Danijel nas je kroz četiri četiri knjige upoznao sa Suzanom, Margitom, Ilijom, Lilom i Semilom i njihovim školovanjem u prestižnoj školi Severna kapija. No, to nikako nije bilo obično, normalno školovanje. Pored onih klasičnih tinejdžerskih muka i problema oko ocena, drugova, nastavnika, zaljubljuvanja..., Danijel je priču začinio misterijom i Slovenskom mitologijom. Velika Petorka, kako sam ja u svojoj glavi nazvala aktere ovog fenomentastičnog serijala, se kroz četiri knjige susretala sa raznim zloćama i čudovištima, kao što su čuma, mora, veštica (a nisam ja 😉), todorci, navi... I sve ih pobedila. Kako? Zašto? Pa lepo, Suzana, Margita, Semil, Ilija i Lila nikako nisu obični tinejdžeri. Svako od njih poseduje dar koji im je pomogao u borbi protiv onostranog. U prve tri knjige, Petorka se kalila i pripremala za ono što ih je dočekalo u četvrtoj. A u četvrtoj ludilo!!! Dobili smo odgovore na sva pitanja koja su se otvarala u prethodnim delovima, saznali zašto su Suzana i Margita razdvojene po rođenju, odakle deci darovi, ko im je, ako ne računamo Danijela, četiri godine kuvao čorbu od pelina i zagorčavao živote i školovanje i dobili kraj kakav smo najmanje očekivali.

Pored fantastike koja je osnovna nit serijala Severna kapija, ima tu mnogo lepih i pametnih životnih priča i pouka. Danijel je majstorski kroz četiri knjige provukao i probleme sa kojima se "obična" deca svakodnevno sreću, ali i neke ozbiljnije teme, kao što je vršnjačko nasilje. Za onoga ko hoće da vidi, tačnije pročitano shvati, Severna kapija nije samo bajka, već i pouka, smernica koja deci, a i detetu u nama matorima, može pomoći da se izbore sa problemima na koje u životu nailaze. Severna kapija je jedna topla i dirljiva priča o odrastanju, sazrevanju i prijateljstvu. Iskreno, svako bi u životu poželeo prijatelje kakve je Suzana stekla u Severnoj kapiji.

Dve godine druženja sa Danijelom, Severnom kapijom i Velikom Petorkom, proletelo je kao tren. Na kraju, tužna sam jer je nema više 😢, ali sam i uverena da nam Danijel kuva nešto novo i zanimljivo 😉 Sa druge strane, srećna sam što zbog ovog divnog mladog čoveka i njegovog uspeha, zaslužuje ga i te kako, što zbog njegovih junaka koji su dobili najdivniji mogući kraj.

Jedva čekam da patuljci malo poodrastu, pa da Severnu kapiju čitamo zajedno 😁

Knjigu Severna kapija - Staze sudbine, kao i ostale knjige serijala, možete poručiti na sajtu izdavača Otvorena knjiga ili kupiti u Delfi knjižarama.

Uživajte! 💜

Darkadija - Mina D. Todorović

Junake Darkadije nalazimo tamo gde smo ih ostavili u romanu Jaje, mleko, voda..., na Staroj planini. Dara i Vojkan su otišli da odmore glave i srede kuću, a Novak i Dragana dolaze ne bi li Novak rekao Dari da je voli... Međutim, pored prijatelja na Staroj planini nalaze i probleme. Sve više privatnih investitora kupuje imanja i grade MHE. Da li će ova četvorka uspeti da se izbori sa opakim investitorom koji je bacio oko na Darinu netaknutu Darkadiju, kako je društvo nazvalo njeno imanje? Zagnjurite nos u knjigu i saznajte 😉

U ovaj roman Mina je "upisala" sebe. Kroz događaje koje pratimo, jasno možemo da ukapiramo koliko ona voli prirodu i koliko je boli trenutna situacija na Staroj planini. Problem je veliki, problem je stvaran i ja kapiram da je Mina ovom knjigom htela da proširi svest dece o njemu. Da na jedan nevin, skoro dečiji način, dokaže i pokaže da se i kako se sa hijenama treba boriti.

Mina je Dara koja nesebično daje sebe i menja ljude sa kojima dođe u kontakt, naravno na bolje.
Mina je Novak, koji uz Darinu pomoć, odrasta i postaje bolji čovek.
Mina je Dragana koja izlazi iz ljušture i postaje prelepi leptir.
Mina je Vojkan, introvertni, ćutljivi, čudak, koji se otvara ka svetu i drugovima, nesebično im pomažući.
Mina je svaki od likova ove fenomentastične knjige. Knjige koja je fantastika bez natprirodnih bića, bogova, ratnika, prepuna magije. Magiju možemo naći u maloj Dari koja komunicira sa životinjama, menja ljude oko sebe, širi pozitivnu, kako bi se to žargonski reklo. Magija je na Staroj planini. Magija je u Minimum rečima i idejama kojima je isplela ovu toplu i dirljivu priču o odrastanju, sazrevanju i suočavanju sa problemima.

Kao što je u romanu Jaje, mleko, voda... dotakla gorući problem vršnjačkog nasilja, tako se u Darkadiji uhvatila u koštac sa ekološkom katastrofom koja preti Staroj planini. Ove dve jako ozbiljne i opasne teme, približila je deci. Ispričala ih je na način na koji oni to mogu da shvate i prihvate. Pored dece, ove romane bi trebalo da pročitano i mi odrasli, jer ono što je u njima opisano je, na žalost, surova realnost svakoga od nas. Iskreno se nadam, da će oni naći put do srca svakog čitaoca i da će, pojedinima, pomoći da shvate, prihvate i pokušaju da promene ovaj našom krivicom, ružni svet u kome živimo.

Čuvari proročanstva - Proročanstvo bogova 3 - Milena Stojanović

Nakon obreda ujedinjenja trojstva braće, kada se njihove moći menjaju, družina nestaje i niko im se ne može ući u trag. Dok se svi pripremaju za boj na Kosovu, Morana na sve moguće načine pokušava da sazna gde su. Ne čeka, već okuplja vojsku, i priprema se za konačnu bitku. Unutrašnji sukobi su sve učestaliji. Lazar šalje tragača - Miloša Obilića da pronađe Oliveru. Igra koju igraju Rogati kralj, Vrač i Morana postaje sve opasnija. Crep, Teodor i Orlović Pavle pokušavaju na sve moguće načine da se izbave iz neprilika u kojima se nalaze. Bogovi sa nebeskih dveri zadovoljno posmatraju veliku igru Trojstva braće i njihovih neprijatelja.

Još jednom jedva čekanju i neizdržu je došao kraj. Ne znam da li bih se pre smejala od sreće što sam konačno pročitala Čuvare proročanstva ili plakala od tuge što je priča završena.

Kad sam pre tri godine pročitala roman Petruški zmaj, prvi deo trilogije Proročanstvo bogova, zavolela sam Milenin stil pisanja, a na njene junake gledala kao rod najrođeniji. Tri godine sam tragala sa Crepom, a kasnije i Teodorom i Orlović Pavlom, strepela sa Vukoslavom, volela sa Jovanom, živela sa Veselom, Nastom, mrzela i žalila Nataliju, čekala razrešenje i konačnu bitku. A sada kad sam sve to, konačno, dobila, želim još. 😉

Kroz trilogiju Proročanstvo bogova (Petruški zmaj, Zov krvi i Čuvari proročanstva), Milena je odrasla i sazrela kao pisac. Međutim, koliko god napredovala, zadržala je svoj prepoznatljivi stil pisanja kojim me je na početku i kupila. Leže mi te priče o magijskim bićima iz Slovenske mitologije pisane po malo arhaičnim jezikom u kojima se mogu naći reči i izrazi primereniji nekim prošlim vremenima. Retkost je to u današnje moderno i ludo vreme, a Milena je u tome uspela.
Milena je još jedna od žena koja je dokazala da fantastika nije isključivo muški žanr i da je žene mogu pisati podjednako dobro, ako ne i bolje od jačeg pola. Ima ovde svega - ima junaka, ima negativaca, ima crnog i belog, mitoloških bića, čarobnjaka, bogova.... Međutim, Milena uspeva da izbegne kliše happy enda. O da, dragi moji, nemamo klasičan srećan kraj. A to je samo još jedna od stvari koja me je bacila na ovu moju pozamašnu pozadinu kada su Čuvari proročanstva u pitanju.

Mogla bih do sutra da vam pišem hvalospeve i objašnjavamo zašto bi Proročanstvo bogova trebalo da vam bude obavezna lektira, ali neću 😜 Zamoliću vas da pročitate trilogiju, da uživate i da mi posle kažete "Veštice, bila su u pravu. Ovo je stvarno dobro." 😉
Proročanstvo bogova, kao i prva dva dela, Petruški zmaj i Zov krvi možete poručiti na sajtu izdavača Otvorena knjiga. Čitajte, uživajte i javljanje utiske 💜🐲🐺🦅

Afanasi, Večni san - Tatjana Popov

Bilo ih je troje. Krvlju svezani, sudbinom krunisani.

Bat njihovih koraka isprva se nije mogao čuti, a onda...

Po izlokanim drumovima, planinskim šumama i na bojnom polju, počeli su da ostavljaju sasvim drugačije tragove. One što traju, one što se i dan-danas vide.

Jednom od njih pogled beše uprt u srebrni dukat na tamnom nebu.

Drugi je bio tih kao noćni leptir koji leti po pustom groblju, tražeći spomenik bez imena.

A ona, koja beše voda između njih, voda što gasi vatre, bila je zmajevima. U njenim venama tekla je krv drevnih zmajeva.

Afanasi, Večni san je prvenče mlade autorke Tatjane Popov, a u isto vreme i roman koji sam sa nestrpljenjem iščekivala. Naime, preporuku za njega sam dobila od dvoje ljudi kojima bezrezervno verujem kada je književnost u pitanju. Danima su mi punili uši o Tanji, njenom pisanju i romanu koji bi uskoro trebalo da izađe. A onda sam Tanju upoznala na prošlogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu i odlučila "knjiga će mi se svideti!" Čekali smo, čekali i konačno dočekali. 

Sajam knjiga 2019. godine, najveće iznenađenje Afanasi na štandu izdavača Otvorena knjiga. Ne zna se ko je više bio iznenađen, mi čekaoci/čitaoci ili sama autorka. Knjiga u mojim rukama završava brzinom svetlosti, zahvaljujući Petru i njegovoj izdavačkoj kući. 

Po prvi put počinjem čitanje knjige ne znajući ništa o njoj, osim da je dobra i da će mi se svideti. Jer niti sam htela da se informišem, niti da slušam druge o radnji, likovima, priči....

Krećem, i već na samom početku me oduševi Tanjin stil i lakoća kojom je, kao se čini, pisala. Tako kako glatko priča teče, isto i čitanje klizi. 

Priča je i više nego zanimljiva. Neki će možda reći ispričana više puta, ali će se teško prevariti. Jeste, tu su zmajeviti vitezovi, bogovi, mitska bića Staroslovenske mitologije, kao i nepresušna tema Kosovskog boja. Međutim, Tanja je sve to lepo upakovala, dala celoj priči lični pečat, uvela neke novine, a junake "modelirala" na jedna čudan i zanimljiv način. Možda će vam Afanasi po stilu zaličiti na bajku, i bićete u pravu. Ovaj roman je bajka za velike koji će zauvek ostati mali, nešto kao dark fairytale 😉
Vukašin, Strahinja i Ognjena, dva brat i sestra, a svako u sebi nosi različite demone. Svakog od njih kači proročanstvo. Ajde što čitaocu nije jasno o čemu se tu i radi, nego su i bogovi zbunjeni. Neko se igra sudbinama ove dece, a samim tim i sudbinom Srbije, vere, nevere i opstankom sveta sa one strane. Ono što roman Afanasi razlikuje od romana sa sličnom tematikom su odabrani heroji iz proročanstva koje zabole levi palac na desnoj nozi za isto. Rešila deca da rade kako im se ćefne, bez obzira na posledice. 

Pošto je ovo samo prvi deo serijala, mnoga pitanja ostaju otvorena. Tanja nam dozirano servira pozadinske priče glavnih i sporednih junaka. Tu je i ono nejasno proročanstvo. Sva ta misterija i jako zanimljiv kraj nateraće vas da vrištite "Još, još, još...!!!" A prvi deo pročitate još par puta pre nego što nas autorka obraduje nastavakom.
Ja ovo moram da kažem, kako god vam zvučalo, ali Tanja stvarno nije u vinkli. Ovakvu fenomentastičnost skoro nisam pročitala. Ono što ovaj roman razlikuje od drugih slične tematike, jeste to što je autorka modifikovala neka od mitskih bića Staroslovenske mitologije i prilagodila ih svojoj priči. Između korica Afanasija ćete sresti drugačije vampire, vukodlake, bogove, drekavce... I sve ćete ih voleti li ili mrzeti u zavisnosti kolika tama vlada u vama.

A za kraj RAŠKO 💜💜💜💜💜💜

PROBUDITE MRAK U SEBI, AKO SMETE. ZAUZDAJTE GA, AKO MOŽETE...

Jaje, mleko, voda... - Mina D. Todorović

Za knjigu Jaje, mleko, voda... Mine D. Todorović je jako teško napisati sinopsis ili je prepričati, a da se ne izgubi poenta ili otkrije previše. Probaću što vernije da prenesem moje utiske i buru emocija koju je ova knjiga budila u meni dok sam je čitala.

Minu sam upoznala kao autorku fantastike. U njeno pisanje sam se zaljubila nakon čitanja prve knjige trilogije Virovi. Kada sam čula da je osvojila prvo mesto na Kletvom konkursu Čitalački maraton, iskreno sam se obradovala i ponadala se još jednoj knjizi fantastike.... Kad ono.... Kažu ni F od omiljenog mi žanra. Gajile smo Mina i ja slične strahove - hoće li mi se knjiga dopasti, da li ću se razočarali, knjiga je za mlade od 11 do 14 godina, kako ću to da svarim.... I svašta tome slično. Ali kako to obično bude, neke knjige su predodređene da vam padnu šaka u pravom momentu. Tako je bilo i sa romanom Jaje, mleko, voda...
U poslednjih par meseci sam imala velikih porodičnih problema, a sa polaskom starijeg patuljka u prvi razred susrela sam se sa situacijom koja je jako slična onome što glavna junakinja Dara preživljava prilikom dolaska u gradsku školu. Čitam knjigu i vidim Mihajla i njegovo odeljenje. I tu sudbina rešava da umeša svoje prste. Završavam čitanje, plačem, smejem se, tužna sam i srećna.... Stiže Viber poruka - zakazani su roditeljski i radionica sa temom Tolerancija, prihvatanje razlika i vršnjačko nasilje. U šoku sam, jer knjiga Jaje, mleko, voda... Govori baš o tome. Da, da, dragi moji, prvi razred i vršnjačko nasilje su i te kako spojnive kategorije i jako je teško verovati u to dok se ne doživi. Iskreno, Minina knjiga mi je pomogla da prihvatim situaciju u kojoj smo se našli, da pomognem Mihajlu da se sa tim izbori, da shvatim to problematično dete.... Naravno, nakon roditeljskog i razgovor sa psihologom svim roditeljima sam preporučila da knjigu Jaje, mleko, voda... pročitaju zajedno sa svojom decom, jer će im tako pomoći u trenutnoj, teškoj situaciji i dati vetar u leđa da se, možda, kroz dalje školovanje izbore sa ovakvim ili sličnim problemima, ako na njih nalete.

Nego da se ja vratim na knjigu. Knjiga je bajka smeštena u realno vreme sa ljudima od krvi i mesa. Knjiga je vodič za roditelje i zvezda vodilja za decu. Knjiga je sama po sebi fantastika.
Pitkim stilom, bez preterivanja u bilo čemu, Mina nam ovde donosi priču o devojčici Dari koja, sticajem nesrećnih okolnosti, završava kod Novakove porodice i u odeljenju u koje Novak ide. Problemi sa kojima se u knjizi ovo dvoje mladih sreće su pravi, životni, surovi. Bore se sa njima onako kako znaju i umeju, ali češće ne umeju. Neću vam otkrivati više, jer Jaje, mleko, voda... je knjiga koja zaslužuje da je pročitate sami, pa onda sa klincima, pa onda opet sami. Ova knjiga zaslužuje da je čitate više puta kako biste utvrdili gradivo i da naučili da deci date prave odgovore na pogrešna pitanja. Pre čitanja, na pitanje "Da li na nasilje treba odgovoriti nasiljem?" dala bih odgovor koji smo mi najčešće dobijali od naših matoraca "Ako te neko udari, vrati mu duplo." E pa Mina i Dara su me naučile da može i drugačije. Pročitajte knjigu i uverite se da li sam u pravu 😉
Oni koji i ja preferiraju fantastiku kao žanr, ovde će je svakako naći u glavnoj junakinji. Jer ako ste voleli Mikuš, Daru ćete obožavati 💜
Još jednom - Mina objasnila si. Jedva čekam da pročitam Darkadiju 😉💜