Nebeska zvona - Boris Mišić

 

Nebeska zvona je nova zbirka priča Borisa Mišića. Još jednom, Boris nam otvara vrata svoje mašte i pušta nas u neke lude, šašave, uvrnute i strašne svetove koji se u ovoj zbirci prepliću.

Jako je nezgodno pisati utiske o zbirci priča, a ne spojlerisati. U zbirci Nebeska zvona imamo 10 priča koje su na prvi pogled različite, ali kada se malo udubite, lako ćete naći sponu ili sličnosti između njih. Jedne povezuju Kapije, druge pak Golubac, treće preplitanje dimenzija, vremena i prostora. Zbirka se ne može svrstati u jedan žanr, što je u ovom slučaju velika prednost. Priče variraju od trilera, preko misterije, naučne fantastike, do horora.

Iako sam razvukla čitanje, moram priznati da su mi sve priče izuzetno legle. Uživala sam podjednako u svakoj. Ipak, moj favorit je poslednja priča, najslađe za kraj, Bela tama. U tu priču, Boris je utkao sve strahote rata kroz koje je prošao, dodao zrnca mašte i misterije i servirao nam priču koja uvlači jezu pod kožu u maniru najboljih majstora horora.

Da se razumemo, ni ostale priče ne zaostaju u jezivosti i mističnosti. Na primer, volela bih više da pročitam o Ešli, Vejnu, Putnicima i Kapijama. Te priče, Šapat večnosti i Nebeska zvona, imaju potencijal da prerastu u nešto mnogo više. 

I opet, kao i kod zbirke Vila šatorica, navijam da Boris neke od priča razradi i obraduje nas nekim romanom. Ima on potencijala za tako nešto, i te kako.

U Nebeskim zvonima će uživati svi ljubitelji kratke pisane forme. A kako je vreme praznika i darivanja, mogli bi nekoga da obradujte dobrom knjigom. Jer, praznici nam stižu! Uživajte 💜🍼

Ukradeni bog - Nemanja D. Pavlović

 

Jedno proročanstvo, jedan spasitelj, mnogo onih koji žele da se proročanstvo ne ispuni. Odluka koju Euron treba da donese, sudbina koja mu je nametnuta i epska borba sa kojom se suočava isprepletana je sa sudbinom drugih, podsećajući nas da ni jedan čovek nije suštinski sam

Epska fantastika je žanr koji autoru omogućava da pokaže svu raskoš svoje mašte i literarno umeće. Ako autor želi da krave lete, one će imati divna šarena krila i letuckati kao maleni kolibri, slonovi će visiti naglavačke sa drveta, a nilski konji igrati Labudovo jezero. Sve te mogućnosti žanra, Nemanja D. Pavlović je iskoristio, umešao u to neosporivi talenat i darovao nam Ukradenog boga.

Sa jedne strane, Ukradeni bog je čist kliše, borba dobra i zla, tame i svetla, a sve u cilju da se ostvari proročanstvo. Međutim, sa druge, mnogo veće, je jedno originalno i zanimljivo delo. Nemanja je vešto uzeo kliše i promenio ga, modifikovao, dodao, oduzeo i razneo mi mozak.

Čitajući Ukradenog boga prošetaćete Koraloson, naučiti da otvare druge svetove, sresti čarobnjake, hel-ljude, proročice, pozitivce, negativce, pa i po nekog zmaja. Uplićući u celo to ludilo i elemente Staro-Slovenske mitologije, Nemanja stvara jedan divan i bajkovit svet, a priču čini zanimljivijom. Samo pazite, dok vam je nos u knjizi, a šetate okolo da vas ne dokači Sfera mrtvih ili da se ne sapletete o Osudni kamen jer vam se može desiti da završite u "zatvoru sa demonima i bogom" ili da budete izbrisani sa ovog sveta 😉

Gospodinova kuća - Danijel Jovanović

Šta biste uradili kada biste se iznenada našli u beskrajnoj kući bez prozora?

Da li biste se prepustili njenim neobičnim stanovnicima ili pak učinili sve da odatle izađete?

Dečak Nil se, u potrazi za ključem, susreće sa nesvakidašnjim bićima unos njih uči o ratovima i igrama, takmičenjima i pobedama, napuštanja i usvajanju ma, izdajama i uspomenama.

I o izbledelima.

Jeste li spremni? Jeste li zaista spremni da odraste? I po koju cenu?

Uf... Ostah bez teksta i bez daha! Znala sam ja da Danijel divno piše, ali na ovo nisam bila spremna. Gospodinova kuću sam počela da čitam patuljcima, što je predstavljalo svojevrsnu avanturu. Hiljadu zašto, hiljadu zato im nisu ravni. Pitanje i 16 podpitanja nakon svake druge rečenice. BUM! Pukne mi film, spakujem ih na spavanje i ukradem knjigu. 

Onako, najiskrenije, uživala sam u svakom napisanom slovcetu. Danijel je od Gospodinove kuće napravio jedan fenomentastični svet u kom životinje pričaju i daju važne životne savete. Sa dečacima Nilom i Nikom sam upoznala sve čudne stanovnike ove kuće bez prozora, išla u avanture i potrage, plašila se, smejala i bila na ivici suza.

Gospodinova kuća je prava bajka o odrastanju. Kao takva patuljcima donosi uživanje i avanturu, a nama matorma materijal da sa klincima najlakše prebrodimo taj težak period odrastanja i prelaska u svet velikih. 

Na kraju sam se zaista zapitala da li sam spremna da odrastem. Da, jesam porasla, ali sam u dubini duše jedno veliko dete i to ne nameravam da promenim. Ukoliko ste sačuvali delić Nila u sebi, ova knjiga je prava stvar za vas. Ako ste se ipak odlučili da budete odrasli i odgovorni, ova knjiga će biti prava stvar za vaše ili neke bliske patuljke.

Izdavač ove fenomentastičnosti je Otvorena knjiga. Priča se po čaršiji da je trenutno na sniženju. 😉

Paklena ćelija - Đorđe Miletić

 Blek, bivši pripadnik Foka, nakon što je optužen za svirepo ubistvo, ludom igrom slučaja, završava u zloglasnom Meksičkom zatvoru Don Hoze kao Dželat, Egzekutor. Ruke mu postaju krvave, ne do lakata, nego do ramena, pa nazad i nekoliko puta u krug. Kako bi pobegao od posla koji obavlja, poseže za alkoholom i raznim drogama. Oni su jedine stvari koje mogu da mu omoguće koliko toliko miran san. Budi ga eksplozija, kreće ludilo!

Zombiji su preplavili zatvor. Blek pokušava da nađe izlaz radeći ono što najbolje zna. Ubija na svakom koraku. To što su mu sada mete bezumni monstrumi ne ometa ga da svoj posao radi najbolje što može. Usput sreće još preživelih i otkriva tajne zatvora Don Hoze.

Paklena ćelija je prava poslastica za ljubitelje slešer, treš horora. Na svakom koraku je akcija. Zombija koliko ti duša ište, krvi dovoljno da potkrepi dnevne transfuzione potrebe omanje bolnice, ubistva, intrige, tajne, misterije, ama baš sve za nas zaluđenike. 

Blek je klasičan antiheroj. Meni je on mešavina Panišera i Alis (Resident Evil) koju su napumpali testosteronom. Dobra stvar je i naracija. Na početku, Blek priča "svoju tužnu životnu priču" do dolaska u Don Hoze. Tu se priča nastavlja iz trećeg lica, sa povremenim sečama i ulaskom u Blekov mozak. Ti rezovi nas bolje upoznaju sa Dželatom i daju nam uvid u njegovo psihičko stanje.  Kao glavni protagonista, Blek je ujedno i jedini zanimljiv lik, jer ostali su tu da situaciju začine, učine je zanimljivijom i napetijom, da bi vrlo brzo postali potrošna roba i pali pred hordama zombija i ostalih monstruma. Da, da... Rekla sam monstruma, jer i tu nam autor donosi neke novine i zanimljivosti. Ima kod njega raznih vrsta i podvrsta ovih kreatura. Ta raznovrsnost je dokaz da je Đorđe maštovit pisac koji ume da iznenadi i šokira čitaoca.

Da ne bude kako samo hvalim, kao i većina prvenaca, i ovaj pati od mnogih dečijih bolesti. Ono što brine kod ovog, kao i mnogo drugih romana, jeste nedostatak "tehničke podrške" (uredništvo, lektura, dizajn, prelom). Iskreno se nadam, i želim da verujem, da će se to u dogledno vreme promeniti i da će mladi umetnici dobiti šansu da nam svoja dela prezentuju u punom sjaju.

Sve u svemu, Paklena ćelija, roman prvenac aleksinčanina Đorđa Miletića je priča koja će vas lepo zabaviti, mene svakako jeste. Ali, ako imate slab želudac, ne preporučujem čitanje nakon jela. U slučaju krhkih živaca, drmnite jednu domaćicu pa će priča bolje da vam legne. Za ostale indikacije i kontraindikacije, obratite se lekaru ili autoru 😉

Zabranjena planina - Veliko putovanje #2 - Goran Tokić

 

Sinopsis: Daleko od Zemlje, na rubu spoljašnje spirale Mlečnog puta, u svetu koga škrto greje veliki crveni džin, a sunčeva godina traje stolećima, žive potomci drevnih ljudi. Potpuno otrgnuti od nauke, oni su nomadi upućeni na prirodu, lepu poput one koja je krasila njihovu matičnu planetu u praskozorje čovečanstva. No, mir tog rajskog sveta čini se uzdrman dolaskom dvojice ljudi modernog doba. Nezadovoljni zatečenim stanjem, oni kreću put planine koju lokalno stanovništvo naziva Zabranjena. Odlaze tamo kako bi pričali sa tvorcima tog sveta, ne znajući koga da očekuju: mašine tuđina ili Bogove lično. Do kraja puta, saznaće da li se istina nalazi na vrhu planine ili u njima samima. I koja je cena njene spoznaje...

U prvom delu Velikog putovanja, Goran nas je upoznao sa profesorom Nikolajem Keržakovim, genetičarem, koji umire, ali ne umire, već prelazi u neku drugu ravan postojanja. Tamo se upoznaje sa vanzemaljcima, budućim gospodarima Zemlje. Da bi lakše podneo vesti koje oni imaju da mu saopšte, kroz priču ga vodi Martin Luter King.

U Zabranjenoj planini profesor se budi na novoj planeti. Ljudi žive u raju. Za Keržakovim stiže, ovoga puta pravi Martin Luter King. Prvi je nezadovoljan odsustvom tehnologije i napretka. Drugome takvo stanje stvari odgovara. Profesor je rešen da pronađe vanzemaljce i razračuna se sa njima. Martin mu se pridružuje. I ti kreće LUDILO!!!

U prvom delu, čitali smo Gorana inženjera koji činjenice iznosi hirurški precizno, koji nam ne dozvoljava da se zapitamo da li je to o čemu piše realno, već nas vešto ubeđuje da su stvari onakve kakve ih je on zamislio. U Zabranjenoj planini, upoznajemo novog Gorana, avanturistu, zaljubljenika u prirodu i njenog zaštitnika. Od momenta kada Keržakov i Martin krenu na put, S.F. roman prerasta u fenomentastičnu avanturu. Ovoga puta Goran je sebi dao malo više slobode i oduška, pa vas opisi prirode vode direktno na Novu Zemlju. Putujući sa profesorom i Martinom, osetićete mirise cveća, trave, drveća, močvare kroz koje dvojac prolazi. Žuljaće vas svaki kamenčić koji im je upao u cipelu. Jednom rečju, bićete u njihovoj koži na svakom koraku ovog VELIKOG PUTOVANJA.

Keržakov i Martin su krenuli na putovanje sa različitim ciljevima. Jedan ateista, naučnik, a drugi vernik, a u isto vreme veliki prijatelji. To prijateljstvo Goran pored toga što maestralno gradi, stavlja i na velika iskušenja. Vodeći njih dvojicu put Zabranjene planine, dotiče se vere i religije na najsmeliji mogući način. Zalazi se tu malo i u filozofske vode, ali sve to ne kvari uživanje u samoj priči, već joj daje dodatni šmek.

Religija je, po meni, jako pipava tema, ma koji žanr da je u pitanju. Ali ruku na srce, Goran se snašao i otplivao u opasnim vodama bez da bilo koga uvredi ili ikome gurne prst u oko. 

I pored svoje obimnosti, Zabranjena planina je roman koji će vas uvući u sebe bez namere da vas pusti do poslednje stranice. A kada zaklopite knjigu nateraće vas da se zamislite i zapitate koliko mi, kao ljudska vrsta, zaslužujemo ovu divnu planetu, koliko joj bola nanosimo svakodnevno i da li zaslužujemo milost boga, bogova, vanzemaljaca ili bilo koje više sile koja nas je ovde dovela, stvorila, nastanila...

Zabranjena planina je prvi roman u ediciji Fantazija u okviru izdavačke kuće Spin press. Ediciju su pokrenula naša dva autora Goran Tokić i Miloš Petković. Ideja edicije je da objedini najvrednija dela domaće fantastike, kao i nekih drugih žanrova koja sadrže zrnca i ideje koje odlikuju ovaj žanr. Uskoro vas u okviru Fantazije očekuju neka lepa iznenađenja i novi, zanimljivi romani.

Jutarnja zvezda - Vladimir Vujinović

Viši inspektor Filip Vujić trči Beogradski maraton... Na cilju ga čeka patrolno vozilo policije. Dogodilo se brutalno ubistvo. Treće po redu u poslednjih nekoliko meseci. Modus operandi ubice je uvek isti: žene su zadavljena sa leđa, odeća im je skinuta, a njihova naga tela ostavljena po mračnim i slabo pristupačnim delovima grada. Ubistva se dešavaju isključivo subotom...

Hm?... Pisati o ovakvim romanima, jako je nezahvalno. Nekako imam utisak da bi svaka reč, rečenica, bila spojler i nekom budućem čitaocu pokvarila uživanje. Pokušaću da budem kratka i jasna koliko god je to u mojoj moći.

Jutarnja zvezda - roman o lovu na serijskog ubicu. I to kakvog ubicu. Ubica u ovom romanu je GENIJE!!! Uspeva mu da u svim aspektima nadmudri najbolje što policija ima da ponudi. A Filip Vujić svakako to jeste. Mlad, perspektivan, završio FBI Nacionalnu akademiju... Pomislio bi čovek, uloviće ga dok dlanom o dlan... Ali igra mačke i miša će se pokazati kao jako iscrpljujuća i fizički i psihički. Misterije koje se pletu oko ubistava, ubice i žrtava su jako maštovite. Tu su biblijski stihovi, astronomija, pa čak i neka čudna očitavanja merenja vezanih za stepen sjaja planete Venere. Delova slagalice je mnogo, a ko će ih i kako složiti Vladimir nam, u maniru najiskusnijih pisaca triler i krimi romana, otkriva lagano i na kašičicu. Sve to čitaoca lepi za stolicu i ne da mu da knjigu ispusti iz ruku.

Ono što me je posebno fasciniralo kod romana Jutarnja zvezda, pored same priče i zapleta, jeste činjenica da je autor, barem koliko se meni čini, jako mnogo vremena utrošio na istraživanje. Postupci na mestu zločina, istražne radnje, forenzička ispitivanja su do tančina opisani, pa sam tokom čitanja imala utisak da sam deo Filipovog tima. Opisi Beograda, naročito Zvezdarske šume i okoline opservatorije su me posebno oduševili. To je kraj u kom sam rasla i živela 30 i kusur godina. Oko opservatorije smo kao klinci vozili bicikle, igrali žmurke, jurcali se i često zamišljali šta li se krije iza tih zidova. Vladimira, hvala Vam, što ste me kroz ovu priču barem na trenutak vratili u detinjstvo 😉

Mnogi svetski autori su pisali romane na tematiku serijskih ubica, postajali su poznati po tim romanima, ti romanu su prerastali u serijale. Iskreno se nadam da Vladimir neće ovde stati. Nadam se da čitaoce neće uskratiti za dalja druženja sa Filipom i njegovim timom. Pre nego što sam i krenula sa čitanjem, izjavila sam, da se citiram, "Hari Hule skloni se u stranu, stigao je Filip Vujić." Sada, nakon čitanja, još čvršće stojim iza svojih reči 😉
Iza romana Jutarnja zvezda, stoji izdavačka kuća Otvorena knjiga. Roman se može poručiti preko njihovog sajta ili kupiti u Delfi knjižarama.

Kletva Kainova III - Summus Deus - Aleksandar Tešić

Po završetku krvavih događaja u Medveđi, Vukman Goršić kreće u poteru za hodočasnikom koji šalje vojsku pošasti ne bi li probio sanitarni kordon. Nakon neuspele zasede u Beogradu, suočeni sa nemogućnošću da unište đavolju princezu, car Karlo VI pribegava ubistvu njenog muža i uzima joj sina za taoca... Međutim, zaverenici su u zabludi misleći da lepu Eleonoru drže u šaci... U Beč stiže Pali apostol, predvodnik vojske pošasti, i nastaje nezapamćeno krvoproliće. Za cara Karla VI jedini spas je da pošalje Vukmana Goršića da pronađe i uništi hodočasnika. U međuvremenu, opet izbija rat sa Turcima, Beograd je sramno predat, a malobrojna družina Vukmana Goršića otiskuje se na neizvesno daleko putovanje. Nastaje trka s vremenom i sa smrću...

Završi se i ovo putovanje sa Aleksandrom Tešićem. Obišli smo Srbiju, šetali Francuskom, lunjali po Austriji. Sreli mnoge zanimljive likove, neke stvarne, istorijske ličnosti, a neke plod Tešićeve fenomentastične mašte. Na tom putu, ometali su nas vampiri, saplitali nas, plašili, lovili... I to kakvi vampiri!!! Oni pravi, krvoločni, "zli", prirodni predatori. Saznali smo neke stvari o njihovom poreklu. Naučili čemu je u stvari bio namenjen sanitarni koridor u Srbiji koji je razgraničavao Austriju i Tursku. Sva ta saznanja, koliko god stvarna ili nestvarna bila, teraju čoveka da spava sa upaljenim svetlom ili da budi ukućane noću kad ustaje paleći sva svetla pa kuća blješti kao stadion za derbi u mrklom mraku komšiluka.

U trilogiju Kletva Kainova, Tešić nam je doneo malo drugačije tumačenje priče o Kainu i Avelju. Po njemu, zbog ubistva i kršenja jedne od 10 Božijih zapovesti, Kain je proklet. I tako nastadoše vampiri 😉 Neću spojlerisati detalje, bez brige. Širila se ta zaraza, a širila se i Tešićeva priča. Ako nam je u prva dva dela doneo tihu jezu, u trećem delu nas je predstavio do srži. Sa jedne strane imamo borce protiv vampira predvođene Karlom VI, u Austriji, i Vukmanom Goršićem, u Srbiji. A sa druge strane Palog apostola, hodočasnika i zavodljivu princezu Eleonora fon Švarcenberg. Ni jedna ni druga strana ne biraju sredstva u borbi. Mrtvih je na sve strane, krvi do kolena, straha iza svakog ugla... Čitalac se teško odlučuje za koji tim da navija. Jer koliko god ovo možda glupo zvuči, i vampiri su samo "ljudi" koji pokušavaju da prežive i izbore se za svoja prava 😉

Odavno je poznato da volim Tešićevo pisanje, ali trilogija Kletva Kainova zauzima posebno mesto u mom srcu. Sa njom je Aleksandar, po meni, pokazao kako se pisac godinama i kroz svoja dela razvija i napreduje. Na stranu, moja ljubav prema hororima i vampirima, Kletvom se vampiri vraćaju na velika vrata. Ponovo postaju moćni predatori, a prestaju da budu feminizirane, svetleće lutkice. Gospodine Tršiću, neizmerno Vam hvala na tome!!!
Kletvu Kainova III, kao i prethodna dva dela, izdao je Strahor. Najbrži i najlakši način da se ove lepotice nađu na vašoj polici jeste poručivanje preko njihovog sajta https://www.strahor.com/.
Poručite, raspakujete, upalite svetlo i uživate u čitanju 😉💜