Skaska, Veličina tuge - Drina Steinberg

 Kada jedna noć u Sokolskim planinama krene po zlu, život jednog dečaka treba sačuvati. Jedna žena koja nosi titulu najhladnokrvnijeg i najopasnijeg specijalca dobija novi posao. Posao za koji veruje da će joj obezbediti laku zaradu. Poslednji od tri brata iz viteške loze Rađ pokušaće da oslobodi sebe i svoje potomstvo vekovnog prokletstva.

U zemlji u kojoj sve buja i rađa, u mističnom kraju nad kojim se nadvijaju Mrkodolske sene, krije se tajna o samom Rađevu i prokletstvu njihovih potomaka. Bez obzira na sve nedaće koje bi ih opsedale Rađevi su opstajali. Hoće li opstati kada se pesma nemerljivom veličinom tuge ispevana začuje kroz Rađevo? Hoće li opstati onda "kada bol postane beskonačna, kada smrt izbriše svaki smisao života"? Jer "Rađ jednu istu priču, svoju priču, sluša od prve noći kada ga majka podoji. Sa njom klija i raste. Sa njom diše, živi i uči kako da preživi, ne bi li je svom nasledniku preneo."

Taman kad posmislim da nema dalje i da ne može bolje Drina me demantuje. Skaska je, po meni, njen najbolji roman do sada. Najzreliji je i najkompletniji. Drina je totalno sazrela kao pisac, primećuje se neverovatan napredak u odnosu na prethodna dela. Ne kažem da su ona loša, daleko od toga, i vrapci na granama znaju koliko volim Drinu i koliko cenim njeno pisanje, ali ova knjiga je nešto zaista posebno.

Malo je reći da me je Skaska oduševila, možda čak i premalo. Nepovratno sam zaljubljena i nema mi spasa. U svom prepoznatljivom, ali unapređenom, stilu bez trunke praznog hoda i dosade, Drina nam priča jednu modernu bajku.

Knjiga počinje kao klasičan triler. Odra, najbolji specijalac, telohranitelj, plaćeni ubica, dolazi u dom Vuka Nikolaja Rađa da bude telohranitelj njegovom sinu Alekseju. I tu dolazimo do onoga što me je u ovoj "bajci" oduševilo. Prvi deo knjige je totalno drugačiji od onoga što smo od Drine navikli. Nema fantastike, nema romantike i gle čuda, nema sexa ;) Kako se na tom početku činilo Skasku sam komotno mogla da okarekerišem i kao porodičnu priču o nekom mafijaškom šefu ili nekom istaknutom političaru. Međutim, Drina ne bi bila Drina, kada nas ne bi iznenadila. Malo po malo nam baca udice. Padaju tu neki pogledi između Vuka i Odre, nazire se romatika. Aleksej lagano, ali sigurno, probija Odrin brižljivo izgrađen i čuvan oklop. Pominju se i neki Irijani, ali u tom mometu oni mogu da budu i suparnički klan ili neka teroristička organizacija koja želi da naudi Rađevoj političkoj karijeri. Tu se vidi sav potencijal autorkine mašte i umeća da nas uljuljka, ne bi li nam servirala kompletno glavno jelo i šok za šokom.

Rađevi sa kompletnim timom telohranitelja odlaze na kongres u Singapur. Tu, na vrhu nebodera, otkriva se prava Odrina priroda i razlog njenog prihvatanja posla Aleksejevog telohranitelja. Kako nije uspela u svom naumu da se osveti, Odra biva zarobljena od strane Vuka. Drina nas ovde teleportuje u Rađevo, gde saznajemo kompletnu istoriju porodice Rađ, Odrinu povezanost sa Irijanima. I gle čuda, oni nisu ni mafijaši, ni teroristi, već rajska bića, neraskidivo povezana sa Rađevom u koje ne mogu da kroče. Prekletstvo koje je bačeno na familiju Rađ i Odru i njene sestre paunice od nje i Vuka prave iskonske neprijatelje, koji se nezamislivo vole. U svom stilu, Drina nam pripoveda o njihovoj ljubavi, unutrašnjoj i međusobnoj borbi da se od prokletstva otrgnu i spasu. Svako od njih dvoje se drži svoje priče, preče o poreklu prokeletstva i iskonskog neprijateljstva. Umešane su tu i rajske sile, i veštice, pa čak i po neki zmaj. I sve to samo da bi nas glava bolela od želje da što pre saznamo ko govori istinu, a ko laže. Čija verzija bajke je ispravna.

Događaji u Rađevu se ređaju kao na pokretnoj traci. Nema mometa predaha, jer na svakoj strani nas čeka neko novo iznenađenje i neki novi šok. I taman kad sam pomislila da za divno čudo u Skaski neće biti sexa, Drina me opet demantovala (voli da mi dokazuje koliko nisam i pravu ;) ). Sam kraj knjige rezervisan je za vrelu scenu koje bi i one što štancaju 50 nijasi i slične knjige pocrvenele i postidele se kao naivne šiparice. Nema mesta pomisli da je ta scena tu eto tako, reda radi, da opravda autorkinu reputaciju iz prethodnih knjiga. Neeeeee, ona i tekako ima svoje značenje i prosto je tu neophodna kako bismo saznali ko je ustvari Vuk i kakvu to tajnu on krije!

Drino, ženo luda i prefenomenalna, svaka ti čast na mašti, na znanju, na napredovanju. Obrnula si igricu, majke mi! Očekujem drugi deo kao oproštajni poklon pred preplivavanje okeana ;)

Da rezimiramo, oduševljena, zaljubljena, bez teksta koliko je Skaska jedan fenomentastičan i kompletan roman fantastike prožet Staroslovenskom mitologijom i folklorom, pa i referencama na Srpske narodne bajke.

Ukoliko niste bili na Beogradskom sajmu knjiga ili ste nekim čudom zaboravili da nabavite Skasku možete je poručiti na sjatu izdavača Drina Steinberg Publishing

Srećno vam čitanje!!! <3

Ničije nebo - Sanja Vukosavljević

 Odrastajući u maloj bosanskoj kasabi, Jelena i Enes provode bezbrižne dane, od ranog detinjstva vezani prijateljstvom koje ne poznaje granice i razlike. Ona je njegov najbolji drug, on je njen zaštitnik. Vođeni osećanjima kojima ni jedno nije bilo doraslo, i pod tamnim oblacima koji su se nadnosili nad njihovom mahalom, život ih je odveo na različite strane. 

Nakon godina odsustva, Jelena se vraća u svoj rodni grad. Ništa više nije isto, ponajmanje ona. U jedno je bila sigurna - Enes je i dalje najbitnija osoba u njenom životu. Pitanje je, ko je ona sada za njega? Sudbina je povlačila konce, postavljajući im zamke kojima nisu bili dorasli. Da li su sećanja i uspomene jedino što im je preostalo? Da li će sudbina još jednom umešati prste pri ponovnom susretu Jelene i Enesa?

Svi znaju da ljubavni romani nikako nisu na mojoj listi kada su u pitanju knjige koje čitam. Međutim, dese se ti neki susreti, posle kojih ništa više nije isto, pa čovek poželi da izađe iz zone komfora i upusti se u neke malo drugačije avanture. Tako sam i ja na Sajmu knjiga u Beogradu koji uveliko traje, konačno, za pravo, upoznala Sanju i sita se ispričala sa njom. Onaj ko je jednom osetio njenu energiju razumeće o čemu ja ovde trabunjam. Nakon tih nekoliko sati, desilo se čudo i ja sam sa Sajma otišla, ne sa jednom, nego sa dve Sanjine knjige. Vodeći se nekom mojom blesavom fikascijom da knjige moram da čitam hronološki, prvo sam se dohvatila Ničijeg neba i nisam se pokajala.

Rizikijući da izgubim titulu dežurnog geeka, freeka, nerda i budale, moram da priznam da mi je Ničije nebo leglo kao budali šamar. Ni u snu nisam mogla da zamislim da će mi se jedan ljubavni roman ovoliko svideti, a jeste. Jer, Ničije nebo, nije samo sladak ljubavni romančić, ono je topla životna priča o malim ljudima iz male sredine koji i pored svih nedaća koje im se u životima dešavaju, nalaze snage i energije da se druže, vole, napreduju i postanu veliki.

Sanja sa neopisivom lakoćom i "narodskim rečnikom" ispreda priču o druženju, odrastanju, zaljubljivanjima, patnjama i životnim putevima grupe prijatelja iz malog grada u Bosni, sa glavnim fokusom na Jeleni i Enesu. Nema kod nje preterivanja ni u čemu, stvari su onakve kakve jesu, pa kome se svidi super, kome ne neka poljubi i ostavi. Dok sam čitala, osećala sam i ljubav i sreću i bol i patnju junaka, jer Sanja to predstavlja na jedan tako živoposan i lep način da je nemoguće da se ne pronađete u nekom od likova ili prepoznate neku od situacija. Nema kod nje praznog hoda i dosadnih momenta, priča se odvija sama od sebe, a slike ređaju brzinom svetlosti.

Moram priznati, po cenu da budem spaljena na lomači, jer znam koliko autori vole svoju prvenčad, imala sam i još uvek imam želju da Jelenu i Enesa (a možda i Sanju sa njima ;)) izvedem pred streljački vod, posednem na električnu stolicu ili jednostavno predam na zabavljanje španskoj inkviziciji. Ljudi moji, na koje je muke Sanja to dvoje stavila, to je neopisivo. Ono bre ni ja sa mojom pokvarenom maštom tako nešto ne bih osmislila. Taman kad bih pomislila "Aha, to je to, sad će sve da bude super" dobila bih hladan tuš i još jednu prepreku. To je još jedna od stvari zbog koje mi se Ničije nebo dopalo. Nije sve sjajkavo, roZle i lepo. Mora da se prođe bol, panja, trnje i razne gluposti da bi se možda stiglo do onoga "Posle kiše uvek sine Sunce."

Za kraj od mene jedna ogromna preporuka za Sanju i njeno prvenče Ničije nebo. Ovu lepotu izdala je, ko drugi nego, Drina Steinberg Publishing House. Pošto im je sajt trenutno u izradi, možete ih pronaći na Sajmu knjiga u Beogradu, galerija hale 1 ili pročačkati po njihovoj Facebook stranici i sebe obradovati Ničijim nebom ili nekom drugom knjigom iz Sanjinog pera ili od autora koje Drina SPH izdaje.