субота, 08. мај 2021.

Ravan - Podnebesje - Dušan Paučković

 U drugoj knjizi trilogije Ravan imaćemo priliku da vidimo glavne junake u novom okruženju. Astralna Ravan postaje izraženiji htonski prostor, dok strah ovladava ljudima u prvoj dimenziji. Sigurnost ne postoji, samo želja za opstankom napredne civilizacije Smrata, koja se našla pred izumiranjem nakon Duranteove borbe sa bogom. 


Nakon što je Durante pobedio boga, a Savetnici završili u prvoj dimenziji, stvari kreću da se odvijaju na najluđi mogući način. Neki od savetnika su uhapšeni od strane zemaljskih vlasti, oni na slobodi moraće da urade sve kako bi ih spasili i pokrenuli točkiće za odbranu Zemlje i Ravni. A na Ravni... Preostali Samrati se suočavaju sa dve pretnje. Mesečeva vojska maršira ka Magovom daru, preteći da obriše sve pred sobom. Sa druge strane jedan stari znanac se pokazuje u pravom svetlu i potpunom ludilu. Hoće li Savetnici uspeti? Da li će Mesečeva vojska i ludak dovesti do kraja sveta kakvog znamo? Da li će nam Dušan dati odgovore na ova i još mnoga pitanja? Knjigu u šake pa saznajte 😉

Nakon što je prvi deo maestralno napisao i upoznao nas sa čudima Ravni, Dušan Paučković nam Podnebesjem vraća stare drugare, upoznaje nas sa novima, odgovara na neka pitanja postavljena u prvom delu, ali i otvara nova, koja će nas naterati da želimo još i više. Podnebesje mi se jako dopalo. Nabijen je akcijom, bitkama i glavolomkama. I čak mi se čini da je dinamičniji od prvog dela. 

Kvalitet Dušanovog pisanja u ovom romanu napreduje. Polako, ali sigurno se brusi kao autor. Napreduje sigurnim koracima ka tome da postane jedan od uticajniji i traženijih autora moderne, domaće fantasy scene. Samo još da ga izlečimom od skromnosti i na konju smo 😉
I eto, pročitala prvi, pročitala drugi deo. Uživala podjednako, sad mi ostaje da grickam nokte i čekam završetak ove fenomentastične trilogije. 😉💜

петак, 26. март 2021.

Univerzum u nevolji - Petra Rapaić i Nešo Popović Shonery

 Univerzum je bio miran sve dok se nije pojavio Mirko Pladunjala, pisac čija knjiga može da izazove imploziju svemira. Univerzum ne sedi skrštenih ruku, i šalje, ne jedan, već dva tima, ne bi li sprečio pojavljivanje Mirkove knjige. 

U bespoštednoj trci sa vremenom, agenti se suočavaju sa političkim, gastronomskim i korporacijskim smicalicama, a lični problemi i nedoumice im nikako nisu od pomoći.

Hoće li ostati dovoljno peska u satu? Izdavači, pisci, kritičari, čitaoci, čuvajte se, posle Mirka više ništa neće biti isto.


Ajme mene, pa šta ovo dvoje uradiše?!?! Svaka im čast!!! Petra i Nešo su napisali jednu fenomenalno duhovitu i šaljivu, a opet jako kritičnu knjigu. Gle čuda, drznuli su se da dirnu osinje gnezdo i opletu po piscima, izdavačima, izdavačkoj mašineriji i sistemu koji stoji iza svega. Kroz lik Mirka Pladunjale ukazali su na sve probleme sa kojima se mladi pisci u Srbiji svakodnevno sreću. U celu problematatiku upleli su zanimljivu priču i tako dobismo zanimljivu mešavinu Pračetovskog sarkazma i Adomsovskog humora.


Mirko je napisao najbolju knjigu ikada! Nije problem to što niko neće da je izda, osim ako Mirko ne plati i čeka jedno 666 godina da ona ugleda svetlost dana. 
Jedan od problema, i to onaj manji, je što njegova knjiga bukvalno komira ljude. Ima li leka? Kako pacijenta probuditi iz kome kad joj se ne zna uzrok? Prvog pacijenta, Mirkovu devojku Jasminu Kovačić, slučajno će probuditi medicinska sestra Zorica, čitajući joj Anu Karenjinu. Da li su klasici lek za misterioznu bolest? 
I onda dolazimo do najvećeg od najvećih problema. Vreme do uništenja Univerzuma je 4 dana zahvaljujući Mirkovoj knjizi. Izdavanje te knjige se mora po svaku cenu zaustaviti! Sa Sankturije kreću dva tima kako bi rešila taj problem. Međutim, timovi imaju u svoje skrivene motive i boriće se za njihovo ispunjenje ne birajući sredstva. Jer ni na Sankturiji, ma koliko tehnološki naprednija od nas, ništa nije idealno. I oni imaju pokvarene političare, nesposobne direktore i zapošljavanje preko veze. 
Kakve veze sa celom priča imaju nepostojeća porodilišta, fantomski putevi kojih ima samo na mapi, biblioteka u podrumu, Srpska agencija za svemirska istraživanja i malo selo Žutilovke podno rtanj planine su nam Petra i Nešo maestralno objasnili u njihovom romanu.

Kao što već rekoh, roman Univerzum u nevolji je beskrajno duhovit. Smejala sam se kao blesava dok sam ga čitala. Ljudi su me ne retko čudno zagledali. Koja to budala još čita knjigu i smeje se? E pa ova budala se ne libi da se smeje na glas kad joj se nešto dopada i ako je smešno. Imala sam akcije da ukućanima čitam i prepričavam delove. Jadan Vlada, umesto da ga davim patuljcima i školom kad se čujemo, ja sam mu prepričavala Univerzum. I sad knjiga putuje sa njim po Evropi i krati mu vreme čekanja na granicama i po carinama.

Koliko god da sam uživala u čitanju, kraj me je malo razočarao. Mislim da su tu i autori i urednik napravili ozbiljan propust. Neću u detalje, iznela sam mišljenje tamo gde treba i delimično dobila zadovoljenje za razočarenje: Biće nastavka! JUPIIIII!!! :D I u njemu će to biti ispeglano. Verujem u Petru i Nešu, verujem da imaju još mnogo toga da nam kažu i napišu. Verujem da je ovo samo početak jednog lepog druženja sa ovim mladim i talentovanim autorima. 
Samo napred drugari, ova veštica vas voli! ;)

понедељак, 01. март 2021.

Sanjaju li androidi radnička prava? - Milan Aranđelović

 Srbija, daleka budućnost... Ili možda bliska sadašnjost. Šeri Načet, Lazara Hrebeljanović i jedna slika su jedini spas. Šta to preti? Ko to preti? Kako? Zašto? Gde? Kada? 


Kao što rekosmo Srbija. Neki bi rekli budućnost, nekima će zaličiti na sadašnjost. I jedni i drugi su u pravu. Stanovništvo je podeljeno na homiće i strojeve, sa različitim vrstama i podvrstama. Šeri je plaćenik, profesionalac, koji dobija veoma čudan zadatak. Lazara, haktivistkinja, sirijska izbeglica čiji su preci staroseoci u Beogradu na vodi, otkriva anomaliju u čijem je središtu Šeri. Nevoljno, oni će se udružiti kako bi spasili jednu sliku... Dorijana Greja... Ili možda...?!?!


Karikirajući moderno društvo, sa svim propratnim elementima, britkom satirom, Milan pogađa suštinu i poentu. Kritika društva se ovde vidi iz aviona. Ne štedi autor nikoga, političare, zakone, sistem, policiju, medije, crkvu i nas, obične smrtnike u koju god boju bili obojeni. Likovi su mu živopisni i različiti. Pa ćete tako na stranicama ove knjige, pored imaginarnih likova, sresti i mnoge poznate ličnosti, takođe iskarikirane, kao i neke izmaštane, a inspirisane stvarnim ličnostima. Autor se potrudio da nas, pored toga što se dobro zabavljamo čitajući Androide, natera da stavimo prst na čelo i zapitamo se u kakvom društvu to živimo i koliko smo spremni da prihvatimo promene, da li plivamo uzvodno ili puštamo da nas matica nosi.


Čitajući Androide, beskrajno sam se zabavljala. Na momente sam se tako glasno smejala da su me ljudi čudno gledali, naročito dok sam u školskom dvorištu čekala patuljke da završe sa časovima. I pored smeha, ovaj roman me treba shvatiti kao komediju, jer to nikako nije. Preporučila bih ga svakom ko razume satiru i ironiju. Nežnim dušicama, koje život gledaju kroz ružičaste naočare, a kojma su satira i ironija hirurški odstranjene, Androidi će biti trn u oku. Takođe, možda roman zažulja i neke dušebrižnike, zagrižene vernike, javne ličnosti, pod uslovom da ukapiraju gde autor cilja. Mnogi veliki romani, klasici su u svoje vreme bili zabranjivani i osporavani, a voljeni i čitani kasnije, mnogo kasnije. Moguće je da takva sudbina čeka i Androide i Milana, biti savremen, a shvaćen pisac, nije ni malo lako. 

ANDROIDI SVIH ZEMALJA, UJEDINITE SE!

недеља, 31. јануар 2021.

Todorov jahač - Tajna srpske mitologije - Ira M. Stupar

 Barbara Lesinger je biološki antropolog. "Zakopana" je u podrumu Muzeja grada Beograda sve dok joj Hamer Kovačić, kustos muzeja u Smederevskoj Palanci, ne donese navodni skelet avarskog konjanika i njegovog konja. Čudni skelet dovešće Barbaru do neverovatnih otkrića, neobičnih prijateljstava i opasnosti o kojima nije ni sanjala. 

Te davne 2011. godine moj kum, Marko Radosavljević, je obožavao da lista Limundo, nalazi knjige i kupuje ih za male pare. Jednom prilikom došao je na godišnji odmor u Vrelo, selo u kom smo tada živeli, i doneo knjigu Todorov jahač. Jedan pogled na naslovnicu bio mi je dovoljan da se zaljubim. Pokloni mi tako kum knjigu, a sebi na licu mesta naruči drugu. Pročitah je tada, ali kako u to vreme pisanje blogova i recenzija nije bilo moderno, a Goodreads bio tek u povoju, ostade Todorov jahač, delimično, zaboravljen u selidbenim kutijama (avaj zla sudbino). Posle oktobarske selidbe prošle godine, rešila sam da povadim i popišem sve knjige i PUF izlete Todor iz kutije. U principu, retko kad se hvatam da neku knjigu pročitam dva puta, ali ova me je dva meseca dozivala sa police i konačno dočekala svojih 5 minuta. 

Po meni, dobra knjiga treba da vas zabavi, da učini da vam vreme provedeno u čitanju proleti, da vas natera da istražujete i šire znanja. E pa, Todorov jahač je dobra knjiga. Da se razumemo, nije neka vrhunska književnost, neka duboko umna filozofija, već knjiga koja će vas u zabaviti, zaintrigirati i, u pojedinim momentima, i pošteno iscimati.

Žanrovski, mogla bi se svrstati u akcioni triler sa elementima fantastike, tačnije slovenske mitologije, nešto nalik na Dosije X. Barbara kreće da istražuje skelet avarskog konjanika i njegovog konja. Međutim, otkrića je vode do jednog od nastrašnijih bića slovenske mitologije, Todorovog jahača aka Todorca. Istražujući saznaje za postojanje odeljenja u policiji koje se bavi samo paranormalnim slučajevima, uspeva da se nađe između čekića i nakovnja policije i tajne službe, saznaje za kletvu koju je Todorov jahač bacio na Stanoja Glavaša i njegove potomke i dovodi sebe u smrtnu opasnost. Ako ovo nije dovoljno za dobru zabavu ja stvarno ne znam šta jeste 😉

Koliko ja znam Todorov jahač je prva i jedina knjiga Ire Stupar. Moram priznati, da je odradila solidan posao. Stil je malo čudnjikav, narodski kako bih ja to rekla. Dijalozi se smenjuju vrtoglavom brzinom i totalno su prirodni, sa sve unutrašnjim monolozima u kojima čitalac komotno može da se pronađe. Nema preteranih opisa i rasplinjavanja sa detaljima, kratko i jasno, što u ovakvoj vrsti romana prija. I ono što mi se posebno dopalo, jeste gomila referenci na moderne filmove, serije, muziku, stripove, crtane, u kojima sam se i te kako pronašla.

петак, 15. јануар 2021.

Ogledalo - Danilo Todorović

 Tri šokantna ubistva.

David Antonov, plaćeni ubica, osvetnik, sveštenik...

Naručena su ubistva sedmoro ljudi. Svota sve smo ne zanemarljiva. Mete ljudi koji i te kako zaslužuju da to budu.

Detektiv i njegov partner Igor, rešeni da pronađu svirepog ubicu.

7 dana


David Antonov ubija svoju decu. Kako je plaćeni ubica, to mu ne pada teško, jer poslao ih je na bolje mesto. Misteriozni Gordan Lafolet ga unajmljuje da za velike pare ubije sedmoro ljudi. Na spisku Belzebub, Lilit, Leviatan, Mamon, Belfegor, Amon i Lu...er. Na svakom mestu ubistva David ostavlja specifičan potpis. Detektiv i Igor su rešeni da uhvate ubicu i stanu na put njegovim zločinima.


Sve drugo što bih rekla o ovom romanu, pokvarilo bi vam uživanje i čitanje, jer bi previše otkrilo. Ogledalo, kao roman prvenac, je i više nego dobro. Prepuno je simbolike, paralela i najnevoravtnijih obrta.

Na početku, preskakanje sa regular na italik, pa opet na regular, pa malo bold font, kao i preplitanje unutrašnjih borbi i monologa, prošlosti i sadašnjosti mi je stvaralo konfuziju. Čekaj stani, da li je ovo realnost ili David opet tripuje? Ček? Ovo je sada detektiv? I tako 6 dana. Poglavlja su podeljena po danima. Svaki dan novo ubistvo. A ubistva... Uf... Krajnje maštovita i gnusna. Ako im je cilj bio da šokiraju, e pa jesu. Da se razumemo, čitala sam ja svašta, ali ovde se stiče utisak da je sam autor pažljivo pripremao i osmišljavao svako od njih.

A onda je došao sedmi dan i kockice su legle na svoje mesto. Sve ono što mi je smetalo (osim promene fonta) i unosilo konfuziju tokom čitanja konačno dobija smisao. Osmi dan. Kraj je FENOMENALAN!!! 

I tako, od nekoga ko je danima lamentirao nad zlom sudbinom i proklinjao sebe što je uopšte počinjao sa čitanjem Ogledala, postadoh "fan". Danilu svaka čast. Prvenac, pa ovako dobar. I talenat i rad vidilji iz aviona. 

A da ne bude kako samo hvalim, bilo je tu par rupica, početničkih grešaka, ništa nepopravljivo. Meni bitno je da je talanat tu, da je stil jedinstven, a ostalo se sve sa radom i vežbom da popraviti.

I moram da dodam, Ogledalo se svidelo i Živki i Fibi, što se vidi iz priloženog 😉

субота, 09. јануар 2021.

Firentinski dublet - Sfumato - Goran Skrobonja i Ivan Nešić

 Godina 1889. Posle nekoliko mirnih meseci London ponovo drhti od straha: Trbosekova ubistva su se nastavila, a Skotland jard ne uspeva da pronađe krvoločnih počinioca.

Pomoć može da ponudi samo jedan čovek - isti onaj koji je, deset godina ranije, srpskoj policiji pomogao da pronađe i uhvati serijskog ubicu Savu Savanovića. Čovek po imenu Milovan Glišić...


Skrobonja i Nešić, tim koji pobeđuje, duet snova, fantastična dvojka... Eto ja ne znam kako bih ih drugačije nazvala, a da vam dočaram moju oduševljenost ovim dvojcem. Moja ljubav prema Skrobonjinom pisanju je, sad već legendarna. Kupio me kratkim pričama iz zbirke Tihi gradovi, ljubav je rasla preko Nakota, Teslaverzuma, Korota i ostalih kratkih priča. Kog god se žanra dotakao, sa Goranom greške nema. Firentinski dublet je njegova prva partnerska knjiga, što nimalo ne umanjuje kvalitet, zanimljivost i moju oduševljenost.

Skrobonja i Nešić nam u Firentinskom dubletu donose svoje viđenje "lova" na jednog od najčuvenijih srpskih vampira, Savu Savanovića. Svojim britkim umom i ubojitim perom, na molbu prijatelja Tase Milenkovića, Milovan Glišić, književnik, dramaturg, prevodilac, pomaže policiji da stane na put Savinim krvoprolićima. Taj uspeh, će ga na molbu kralja Milana Obrenovića, odvesti za London da pomogne ondašnjoj policiji da rasvetli ponovna ubistva Džeka Trboseka. No, to je paravan za jedan bitan zadatak od najveće važnosti za kraljevske kuće obe zemlje. Kralj Milan Glišću, za rešavanje tog zadatka poverava Leonardovu beležnicu, koja zajedno sa Mikelanđelovom, čini deo Firentinskog dubleta. Zašto je ta beležnica bitna i kako je povezana sa Trbosekovim zločinima, nećemo skroz otkriti u ovoj knjizi jer ona je samo prvi deo planiranog dvoknjižja.

Zašto treba pročitati Firentinski dublet - Sfumato? Zato što srpska književnost sa Milovanom Glišićem iz ovog dela dobija prvog pravog detektiva koji može da stane u rame uz rame sa Holmsom i Poaroom. Čuveni srpski književnik je ovde opisan i kao vrsni poznavalac ljudske psihe i odličan detektiv. On koristi svoje literarno znanje i umeće kako bi odgonetnuo tragove i našao dokaze na koje policija obraća malo pažnje.
Zašto će nam se radnja učiniti razvučena i prepuna istorijskih detalja? Da ima i takvih momenata, ali ništa nije slučajno. Skrobonja i Nešić te istorijske momente i unutrašnje monologe koriste kako bi čitaocu zagolicali maštu, kako bi ga iz moderne stvarnosti prebacili u istoriju fikciju, kako bi dočarali duh i život tih davnih, sada već zaboravljenih vremena.
Knjiga je zanimljiva, drži pažnju od prve do poslednje stranice. I kako se bliži o kraju i očekujemo razrešenje misterije, tako dobijemo hladan tuš i odličan uvod za drugi deo. Dobili smo delimične odgovore, mašta nam je zagolicana do krajnjih granica, otvorena su nova pitanja, načete nove misterije... Primarni zadatak sa kojim je Glišić krenuo na put postaje još zanimljiviji i tajanstveniji. Znajući Skrobonju i njegovo pisanje drugi deo će nam doneti još više uzbuđenja.
Iskren savet: Izvalite se u omiljenu fotelju, otvorite knjigu i dozvolite joj da vas sama vodi kroz avanture detektiva Glišića.😉


субота, 26. децембар 2020.

Nebeska zvona - Boris Mišić

 

Nebeska zvona je nova zbirka priča Borisa Mišića. Još jednom, Boris nam otvara vrata svoje mašte i pušta nas u neke lude, šašave, uvrnute i strašne svetove koji se u ovoj zbirci prepliću.

Jako je nezgodno pisati utiske o zbirci priča, a ne spojlerisati. U zbirci Nebeska zvona imamo 10 priča koje su na prvi pogled različite, ali kada se malo udubite, lako ćete naći sponu ili sličnosti između njih. Jedne povezuju Kapije, druge pak Golubac, treće preplitanje dimenzija, vremena i prostora. Zbirka se ne može svrstati u jedan žanr, što je u ovom slučaju velika prednost. Priče variraju od trilera, preko misterije, naučne fantastike, do horora.

Iako sam razvukla čitanje, moram priznati da su mi sve priče izuzetno legle. Uživala sam podjednako u svakoj. Ipak, moj favorit je poslednja priča, najslađe za kraj, Bela tama. U tu priču, Boris je utkao sve strahote rata kroz koje je prošao, dodao zrnca mašte i misterije i servirao nam priču koja uvlači jezu pod kožu u maniru najboljih majstora horora.

Da se razumemo, ni ostale priče ne zaostaju u jezivosti i mističnosti. Na primer, volela bih više da pročitam o Ešli, Vejnu, Putnicima i Kapijama. Te priče, Šapat večnosti i Nebeska zvona, imaju potencijal da prerastu u nešto mnogo više. 

I opet, kao i kod zbirke Vila šatorica, navijam da Boris neke od priča razradi i obraduje nas nekim romanom. Ima on potencijala za tako nešto, i te kako.

U Nebeskim zvonima će uživati svi ljubitelji kratke pisane forme. A kako je vreme praznika i darivanja, mogli bi nekoga da obradujte dobrom knjigom. Jer, praznici nam stižu! Uživajte 💜🍼