Deca vremena - Adrijan Čajkovski

Ako sam se ikada plašila paukova, a jesam, sada ih se plašim još više. Molim naučnike da se ne igraju! Paukovi ne treba da budu visoko ingeligentna bića koja putuju u svemir.

Zemlja je na umoru. Ekipa Brina dva, na čelu sa doktorkom Avranom Kern, radi na teraformiranju planeta kako bi se spasila ljudska rasa. I baš kad su bili na domak cilja, Marfi im se umešao u planove. Umesto majmuna, nanovirus se naseljava u paukove. 

Hiljadama godina kasnije, zemlja je uništena, a brod-arka Gilgameš stiže do zelene planete doktorke Avrane Kern. I opet Marfi uzima stvar u svoje ruke.

Roman je pisan iz dve perspektive, ljudske i evolurianih paukova.

Ljudi su, gotovo pa stereotipni. Traže način da spasu čovečanstvo tako što će naseliti neku od planeta koje je Staro Carstvo teraformiralo. Pa čak i u neumitnoj trci sa vremenom, kada im je opstanak u pitanju, na površinu isplivava ono najgore u čoveku. Bore se između sebe. Svako ima svoju viziju kako bi novi svet i novo društvo trebali da izgledaju i ne žele ni malo da popuste, iako su im životi u opasnosti, a misija dovedena u pitanje...

Za svo to vreme, paukovi evoluiraju. Koriste prednosti koje im je nanovirus dao. Grade gradove, prave mašine, uče, čitaju, pišu, stvaraju društvo nalik ljudskom. I kod njih ima ljudskih osobina, onih najgorih naravno, ali uz pomoć nanovirusa uspevaju da ih prevaziđu i izgrade normalno i funkcionalno društvo.

Putovanje ljudi i napredak paukova dovode do zanimljive završnice ovog jako interesantnog romana. Na kraju sam dobila ono što sam 400 i kusur stranica čekala - SVEMIRSKU BITKU!!! I to kakvu, bogovi i vanzemaljci. Napeto, totalno ludo i krajnje neočekivano...

Kraj je pravi šlag na torti koji je nanovirus smućkao uz malu pomoć idejnog tvorca Ejdrijena Čajkovskog.

Naročit utisak na mene su ostavili tehnički detalji o funkcionisanju broda u svemiru, komore za suspenziju koje ljudima omogućavaju da spavaju i prevaljuju ogromne razdaljine što vremenski, što prostorno, komunikacija između paukova, prenošenje znanja Poimanjem...

Opšte je poznato, da je epska fantastika moja droga, ali uvek volim da pročitam i dobar SF. Deca vremena to svakako jesu. Imaju sve što, po meni dobar roman treba da ima - jaku priču koja uvlači i tera na razmišljanje i interesantne likove (jedna mala zanimljivost - paukovi su jako lepo napisani, toliko lepo da ki je bilo lakše da se povežem sa njima nego sa ljudskim likovima). 

Pakt - Damir Eden

Znate li kako je boriti se s demonskom stranom sebe? Znate li  kako izgleda ta druga  tamna strana od koje želite da pobegnete, nestanete, da se sakrijete ali ne, ne možete, jer vaša duša nema mira, a ni spokoja!

Da li znate?

Ne znate?!

 "E pa ja znam i svaki put kada ih osetim u svojoj blizinu TO zlo u meni ih prepozna, a ta tama u meni je moj kompas i mapa  koja me vodi ka njima... i ja ne mogu da stanem dok je i zadnja meta živa,ja sam lovac a oni... oni su moj plen.
Na poslovnom putu u drugi grad Sandra kidnapuje petočlana ekipa kriminalaca. Odvode ga u zabačenu lovačku  kolibu duboko u šumi. Tamo ga vezuju i kreće dvodnevno mučenje mladića. Nakon psihičke i fizičke torture, pred Sandra dolaze sva petorica otmičara obučeni i opremljeni u stilu lovaca sa predlogom za bolesnu igru sa veoma visokim ulogom - Sandrovim životom. Njemu daju tačno 15 sekundi vremena da se udalji što dalje od njih a zatim njih petoro kreću u bolesni lov na svoj " plen".  Niko od njih nije ni slutio da će taj dan i ono što se bude dogodilo tada u šumi promeniti živote svi njih i ispisati svima surovu sudbinu! 
18 godina kasnije tajanstveni mladić po imenu Aleksandar Aksent dolazi u isti grad s jednim ciljem, samo s jednom misijom  "osveta,, i likvidacija  cele petočlane ekipe koja sebe naziva " Kerberovom družinom"  i vraćanje duga iz prošlosti. Ono što niko i ne sluti, a ne može ni da zamisliti ko je ustvari Aleksandar Aksent i kako je on znao za događaj koji se odigrao pre tačno 18 godina.
Družini sopstvena senka postaje neprijatelj, više niko od njih nije siguran , jer istinako zlo im diše za vrat. Zlo željno krvi i njihovih duša!!!!

 Kada sam krenula sa čitanjem " Pakta, zaboravila sam na vreme, nisam osećala glad, žeđ, niti sam primećivala ikog oko sebe! Sama priča  me je usisala i uvukla u Aleksandrovu  tamu i borbu između dobra i zla, pravde i nepravde, ispravnog i neispravnog!
Roman me je hipnotisao  od prve stranice, od prve rečenice.
Kako su se poglavlja nizala, tako sam se sve više oduševljavala radnjom, zapletom, glavnim likovima i njihovim nepredvidivim potezima. Osećala sam ubrzavanje pulsa i više puta zadržavala dah dok su mi se slike nizale u glavi i stapale s napisanim rečenicama!  Često sam osetila želju da krišom, i od sebe same, odem do zadnje stranice da saznam šta će  biti. Ali ne, nisam to uradila, čitala sam strpljivo, stranicu po stranicu, sa svakim poglavljem, apsolutno sa svakim, ostajala sam bez teksta što zbog faktora iznenađenja, što zbog preokreta priče, što zbog opisa glavnih likova i njihovih osobina.
A da ne pominjem razvoj i zaplet. Kada sam stigla do zadnje stranice osetila sam glad i želju za još i još stranica i za još poglavlja, ali.... Onda sam uzela mobilni telefon i poslala glasovnu poruku na mesindžer autoru ovog romana i rekla  mu samo par rečenica: "Zaljubila sam se u tvoj mozak! Roman je genijalan, savršen! PIŠI!!!!!!"
Ako volite triler/fantastiku/horor sa primesima misterije, ako uživate u čitanju romana koji budi vaše sive ćelije i tera  u pohod na rešavanje i razrešenje i odgonetanje mističnog zapleta onda je Pakt  pravo štivo za vas. Bilo je delova u romanu gde u toku čitanja od uzbuđenja i napetosti nisam treptala samo da bih stigla što pre do odgovora  i istine. Likovi vam poput magneta drže pažnju  tokom cele priče i ne daju vam da knjigu odložite ni na minut. Čitanje romana "Pakt,, bilo je  za mene pravo osveženje, otkrovenje i prijatno iznenađenje!
Želim i ovom prilikom veliko BRAVO da uputim tvorcu i stvoritelju ovog romana D. P.  Edenu i da skrenem pažnju svim knjigoljupcima, dragi moji  verujte mi , prava poslastica je u pitanju, jedno pravo savršenstvo  utkano u 400+ stranica.
Ja sam imala tu čast i sreću da pročitam a nadam se da ćete i vi dobiti priliku da pročitate u sto skorije vreme.

By BookFairy

Duhovi prošlosti - Džodi Piko

 Duhovi prošlosti je magična priča o najsnažnijoj kosmičkoj ljubavi, o ljubavi između majke i ćerke.

Džena Metkalf neobjašnjivo je ostala bez majke kada je imala svega tri godine i od tada nju čuva njena baka po majci iako je već u podmaklim godinama starica daje sve od sebe da mladu Dženu izvede na pravi put .... Ali i nakon čitavu deceniju od misterioznog nestanka majke Džena želi da sazna šta se desilo te kobne noći i svim silama se trudi da sazna odgovore na brojna pitanja koja je muče svih godina njenog odrastanja... Devojčica jednog dana sama kreće u  potragu koju je policija davno obustavila... Hvatajući se za slamku, Džena proučava majčine dnevnike, u koje je Alis, inače nekadašnja naučnica koja se bavila istraživanjem emocija kod slonova, mahom zapisivala svoja stručna zapažanja i svoja naučna saznanja. Ipak curica između  redova uspeva da pronađe ponešto što bi joj moglo pomoći da reši zagonetku...

U uzbudljivoj potrazi za istinom i odgovorima, pridružuju joj se dve osobe Sereniti Džouns vidovnjakinja koja je nekada bila poznata po daru da pronađe nestale osobe, i Verdžil privatni detektiv koji je za sobom odavno ostavio najbolje istraživačke dane...Njih troje udružiće snage da otkriju istinu o Alisinom nestanku... A na tom putu moraće da postave teška pitanja, i da se suoče sa još težim odgovorima... Dok se zapisi iz dnevnika prepliću sa Dženinim sve življim sećanjima, rasplet će otkriti stvari kojima se niko nije nadao…

Kritičari smatraju da je Džodi Piko ovom knjigom nadmašila samu sebe, a ja znam da je ovom knjigom meni postala omiljena spisateljica... Sama priča nam donosi i  izuzetne zanimljive činjenice  o slonovima, o  tim predivnim bićima. Roman je potkrepljen mnoštvom  informacija, vidi se da je autorka detaljno proučila i istražila život slonova, posebno onih koji žive u krdu.

Nakon što sam knjigu pročitala, nisam mogla da se sastavim danima od lavine emocija koje je izazvala u meni... Sam kraj je nepredvidiv, neočekivan, i slama, o kako slama i rastavlja na komadiće. Kada sam zatvorila zadnju stranicu preplavile su me emocije tako snažne da sam sat vremena ćutala u tišini svoje sobe trudeći se da ne zaplačem...

By BookFairy

Naživo - Dejan Ognjanović

 Kosovo 1994: 

Stravičan crni ritual u brdima Prištine...

Niš 1995:

Jedan autsajder dolazi do video zapisa tog rituala; posmatranje snimka naglavce će preokrenuti mladićev život i percepciju ionako stravične stvarnosti sveta koji se raspada oko njega...

Dejan je na oko tipičan mladi Nišlija, ali samo na oko. Dok u bivšoj Jugoslaviji besni rat njemu je bitna porno industrija i njene nastranosti. Porno Bog je jedini u koga veruje. Radi u porno video klubu, ignoriše stvarnost oko sebe, proučava uvrnute seksualne sklonosti drugih, pravi zbirku. Odlazi na Kosovo po neke snuaf filmove, ali dobija mnogo više. Na jednoj od kaseta je ritual koji ne samo da ledi krv u žilama, nego čini da mozak eksplodira. Sve to promeniće Dejanov život na najneočikaviji način.

Naživo nikako nije knjiga za pahuljice i nežne dušice. Prepuna je eksplicitnih scena sexa, nasilja i kasapljenja. Prvi put sam pokušala da je pročitam pre nešto manje od 9 godina, kada sam bila u drugom stanju sa starijim patuljkom i nikako nisam mogla. Stala sam negde oko 40e strane i ni makac. Sada kada sam pročitala sve, malo je reći da sam oduševljena. 

Naživo je prvi roman Dejana Ognjanovića. Njime je dokazao i pokazao zašto je doktor horora. Dejan se ne libi da stvari nazove pravim imenom, pa ćete tako u ovom romanu pronaći sve znane i neznane nazive za sex i polne organe. Gadiće vam se pojedine scene, ali nećete moći da ih preskočite. Horor i jeza prožimaju maltene svaku, pa i najbenigniju rečenicu. Ali ne onaj horor - ide lik sa motornom testerom i kasapi okolo. Nego onaj horor koji vam lagano diže svaku dlačica na telu i tera vas da se štrecate na svaki neobičan zvuk u okolini. Da ne brinete, ima i krvi i kasapljenja. I opet poželite da skrenete pogled, preskočite stranicu, ali ne ide. Ovo je roman koji vas uvlači u sebe i ne pušta do kraja. Na kraju vas ostavlja da se pitate "Koji moj se ovo dogodilo?!?!"

Za one koji vole pravu stravu, nisu gadljivi, imaju stomak i jaku čuku najskrenija preporuka!

A moglo je bolje - Goran Milenović

Pavle je mladi vojnik kome je  testesteron u punoj snazi. Proživljava vojničke dane onako kako mora, buntovan je i često ispoljava revolt i neslaganje sa nadredjenima, odnosno starešinama. Poseban je svakako, stvaran sa svim svojim oziljcima, unutrašnjim demonima, strahovima koje skriva u sebi. Sa njim se prisećamo jednog  vremena kroz radnju koja je označavala kraj i početak svega važnog u životnom dobu svakog pravog muškarca. Ovde mislim na generaciju momaka koji su ponosno,  hrabro i dostojanstveno odslužili vojni rok i dali zakletvu svojoj domovini. U knjizi je sve lepo uklopljeno, spojeno, od glavnog  lika, preko dijaloga, dešavanja,  do pojedinačnih situacija...  Čak su i scene intimnih odnosa sjajno su opisane bez ulepšavanja i uvijanja u ukrasni papir sa bespotrebnim šljaštećim tračicama i mašnicama. 

Mišljenja sam da svaka knjiga nosi poruku i da u sebi ima lepotu. Ova knjiga mi je to potvrdila. Volim kada se glavni likovi ogole do srži, jer se tada najbolje dopre u dušu i stvori prava slika u glavi tokom čitanja o protagonistima romana. Goran Milenovic je na maestralan način upravo to i uradio. Udahnuo je život i dušu glavnom liku , slikovito  ga preneo na papir i sačuvao od zaborava. Izuzetno cenim što autor pisanjem nije kalkulisao da se svima svidi i približi. Poštovanje i moj naklon za to i od srca preporuka za čitanje romana "A moglo je bolje".

Za kraj bih samo dodala da će se mnogi muškarci  tokom čitanja sa osmehom prisećati dogodovština iz vojske, jer svi su oni u suštini nekada bili po malo Pavle!

By BookFairy

Kralj ožiljaka - Li Bardugo

 Nikolaj Lantsov je oduvek bio nadaren da čini ono što je nemoguće.

Niko ne zna šta je sve preživeo za vreme krvavog građanskog rata u svojoj zemlji - i namerava da tako ostane. Ali sada, dok se neprijatelji okupljaju na oslabljenim granicama Ravkije, mladi kralj mora pronaći način da napuni njene riznice, iskuje nova savezništva i zaustavi sve veću opasnost koja preti nekada velikoj Armiji Griša...

Moje druženje sa fenomentastičnom Li Bardugo počelo je sa dualogijom Šest vrana, preko Alinine trilogije i nastavlja se sa Kraljem ožiljaka. Malo je reći da sam zaljubljena!!! 

Šest vrana su me u ono vreme, kada sam ih prvi put čitala, bukvalno oduvale. Kaz je bio moja prva ljubav iz Grišaversa. Volela sam i Inež, Džespera, Ninu, plakala za Matajasom.

Alininina teologija me je, posle Vrana, po malo razočarala. Falilo mi je nešto, bila mi je po malo njanjava, ali su me tu osvojili Mračnjak, Nikolaj, Zoja i ostale Griše. Želela sam još, još, još... A onda mi je u šake pao Kralj ožiljaka.

Uf... Kralj ožiljaka je bio pravo osveženje za čitanje. Nakon razočarenja Alinom, vratio mi je veru u autorku i njeno pisanje. Čini mi se da se ovog puta mnogo više pažnje poklonila karakterizaciji likova. Nikolaj, Zoja, Nina... Svi oni rastu i razvijaju se dok se bore protiv demona koji ih rastrzaju iznutra. Nikolaj pristaje da žrtvuje svoj život kako bi zemlju spasao rata i bede. Zoja otkriva nove veštine, a i osećanja za koja je bila sigurna da ih je ubila. Nina je spremna da zarad spasa Griša u Fjedereškoj stavi sve na kocku. Jako mi se dopalo kako je sve te likove koje znamo iz ranijih knjiga ovde razvila.

Iako mi se čitanje oteglo, što zbog kraja školske godine, što zbog zdravstvenih problema sa koji su me zadesili, Kralj ožiljaka je postao moja omiljena knjiga iz Grišaversa. Pored razvoja likova i priča je odlična. Svoje likove, Bardugo nemilosrdno baca u naizgled bezizlazne situacije i pušta ih da se snalaze kako znaju i umeju. Nikolaj i Zoja nestaju na putu ka srcu Preklopa, gde bi trebao da se obavi obred "isterivanja" Mračnjakovog demona iz Kralja. Neočekivani saveznici i izdaje će im taj put učiniti "zanimljivijim". Griše, Genija, David, Tolja i Tamar, u Os Alti moraju da se postaraju da se ne sazna za Nikolajev nestanak i da nastave sa njegovim planovima.  Nina uprkos tome što u Fjedereškoj dolazi do stravičnih otkrića o eksperimentima na Grišama, ostaje da se bori za njihov spas.

Čitala sam Kralja ožiljaka gde god sam stigla. Pratio me u stopu u bolnici, bio samnom u školskom dvorištu, na dečijim treninzima. Uživala sam u svakom pročitanom slovcu. Na neke delove se ponovo vraćala. I sad, kada sam došla do kraja, koji moram priznati nisam očekivala, osećam neku prazninu. Želju za nastavkom. Želju da što pre saznam šta je bilo dalje.

Smrt u ružičastom - Đorđe Bajić

 Dok ledeni decembarski prsti obavijaju Beograd, policijski inspektor Nikola Liman se nalazi pred najvećim izazovom u svojoj karijeri. Tajanstvena smrt plavokose lepotice Ivane Ružić, bivše žene ozloglašenog tajkuna Vida Koraća, izaziva nezapamćenu medijsku pažnju. Veliki je pritisak sa svih strana da što pre dođe do razrešenja ove misterije, makar to značilo da se pogaze pravda i istina. Liman na to nikako ne želi da pristane.

Još jedno druženje sa Nikolom bilo je pravo uživanje. Bajićev rad pratim još romana Ostrvo prokletih. Sa svakim novim romanom, u njegovom pisanju je primetan veliki napredak. Jako mi se dopada kada mladi pisac radi na sebi i svom usavršavanju. Đorđe to svakako radi na veliko. Napredak vrca iz svake rečenice. I ne, ne slažem se sa "teorijom" da je on domaći Nesbe. Nekako su mi njih dvojica neuporedivi. Ne zato što Nesbe bolje piše, nego zato što su im stilovi i priče totalno različiti. Nema kod Bajića tog Nesbeovog mraka i sivila. Više mi njegov stil pripovedanja vuče na Agatu Kristi i crno-bele krimi filmove, što i nije čudno kada se uzme u obzir da je Bajić izvrstan filmski kritičar i veliki filmofil.

Okosnica priče romana Smrt u ružičastom je ubistvo Ivane Ružić u noći nakon rođendanske zabave. Ubica je odmah otkriven, ali... Kako pratimo istragu koju vode Nikola Liman i njegov partner Dane, tako se klupko Ivaninog života odmotava. Na površinu isplivavaju mnoge tajne koje je poveravala bliskim ljudima. I kada nam se u jednom momentu učini da provalimo ko je ubica, motiv i način do samog kraja ostaju nejasni. U celu tu frku i trku oko otkrivanja ubice i zaštite svedoka, Đorđe odlično uklapa i pozadinsku priču o životu glavnog istražitelja, kao o njegov bračni brodolom.

Kao što je autor sazreo u ozbiljnog pisca krimića, tako i Nikola Liman raste kao detektiv i istražitelj. Od romana Žuta kabanica, preko knjige Jedno đubre manje i sa romanom Smrt u ružičastom, lagano upoznajemo ovog krupnog i opasnog policajca sa dušom od pamuka i sklonosti ka čašici. Bilo je momenata kada sam dobijala želju da Nikolu dobrano izlemam, da bih već u sledećem poželela da ga zagrlim i uverim ga da će sve biti u redu. A i pametan je taj Liman. Ima u toj policijskoj glavi više nego što se na prvi pogled čini.

Ispričao nam je Bajić u ovom romanu jednu lepu i uzbudljivu priču o ubistvu i njegovom rešavanju. Pored plejade Ivaninih prijatelja i neprijatelja, zatim policajaca i inspektora, preko policijskog načelnika upoznajemo i ljude sa one strane zakona, advokate, duple agente, i gle čuda, pokvarene i korumpirane političare. A svi oni zajedno, na izgled bez dodirnih tačaka, pomoći će ili odmoći u istrazi.

Javna je tajna da je Agata Kristi za mene na večitom prvom mestu kada su krimići u pitanju. Sa svakom novom knjigom, Đorđe se penjao za jednu lestvicu, da bi se sa ovom, izjednačio sa Agatom. Sa nestrpljenjem očekujem novi Limanov slučaj i priču o njegovom privatnom životu.