Zadušnice - Dejan Ognjanović

Jesenje zadušnice.

Novembarsko jutro.

Srbi na groblje nose ponude svojim mrtvima.

Mrtvi ustaju iz grobova.

Ali njima nije stalo do tih ponuda...

Mrtvi ustaju iz mrtvačnica, sa stolova za obdukciju, iz sanduka, usred sahrana...

Lelek za mrtvima pretvara se u lelek od mrtvih.

Počinje haos.

Ali haos je u Srbiji prirodno stanje.

Na početku čitanja sam rekla da su Zadušnice roman koji bi na veliko platno trebao da prenese Romero, uz uslov da Lakobrija radi maske. Nakon pročitane knjige još čvršće stojim iza te rečenice. Šteta samo što Romero više nije među živima... Mada... Nikad se ne zna... ;)

Šalu na stranu, ja sam oduševljena. Nije ovo roman na kakav smo navikli kada je Ognjanović u pitanju, ali je po meni podjednako dobar kao Naživo, Zavodnik, Prokletije i Dejanove kratke priče.

Kada sam počela da čitam Zadušnice očekivala sam krv do kolena, kasapljenja na svakoj strani, šok za šokom i slične Dejanove bravure. Dobila sam sve to,ali ne na način na koji smo od Ognjanovića navikli. Onog momenta kada mrtvi krenu da ustaju shvatamo da ovi naši lokalni zombiji nisu kao oni zli američki, oni se tu samo šetkaju i bulje u svetlo. Prosto su me podsetili na insekte koje noću privlače ulične lampe. Neko bi sada rekao, "pa dobro šta je tu toliko zanimljivo, to bre deluje dosadno". Ali, Dejan ne bi bio doktor horora i genijalan pisac kada nam ne bi i priredio neko iznenađenje i po koji šok. Poenta Zadušnica kao romana nije u klasičnom zombi klišeu - digli se mrtvi, idu okolo i ručkaju. Jok more. Ovde je akcenat na živim akterima i događijima koje pokreće masovno dizanje mrtvih. 

Pošto je u romanu Zadušnice Srbija jedinstven slučaj u buđenju mrtvih, nameće joj se karantin i sve što uz njega ide. Taj deo jako podseća na period koji smo preživeli sa Koronom, ne pivom bre, virusom. Tu su naravno i političari. I predsednik, gori je od Dijamanta koji se u sve meša, koga ovde ne želim da pomenem, sa onom njegovom čuvenom izjavom "Groblja će nam biti mala." Bukvalno sve što nam se dešavalo tokom karantina, izolacija, policijskog časa, pa i ovo što nam se danas dešava, je u ovoj knjizi. Sve to je obrađeno i uklopljeno na jedan divno satirični način da mi se dok sam čitala dogodilo nešto što sam mislila da je nemoguće kada je Srpski doktor horora u pitanju - cepala sam se od smeha, smejala se kao retko kada, kikotala se toliko da su ukućani mislili da sam konačno totalno odlepila. Imala sam utisak da su spremni da pozovu Toponicu i rezervišu mi sobu.

Još jedna stvar koja me je kod Zadušnica bacila na dupe je to što likovi iz Niške Banje i Niša ne pričaju književni Srpski jezik, već koriste lokalni dijalekt. Volim takve knjige i priče, kada se autor ne trudi da se dodvori širokim narodnim masama, već koristi lokalno narečje i izraze. Po meni, nema poente pisati knjigu sa radnjom u Niškoj Banji, a seljak koji nikada dalje od Niša nije otišao, priča čist i neiskvaren književni Srpski. Da me se zaobiđete sa tej fore. Na koga se to ne dopađa, neka si kupi rečnik pa nek' uči. Ili nek si digne guzicu i dođe za Niš da se malko podružimo ;)

Da sumiram, Zadušnice su jako dobar i zanimljiv roman koji se bavi modernim temama kroz horor satiru. Svakako vredna pažnje i mesta na polici. Jedna od knjiga koje pakujem u kofer i nosim sa sobom za Kanadu i jedna od prvih koja će tamo naći svoje mesto na polici.

Ukoliko još niste nabavili Zadušnice, ovde lično autor objašnjava kako najlakše do njih. Ili, ako ste iz Niša, Niške Banje ili okoline, roman i autora ćete sigurno pronaći na Niškom Sajmu knjiga koji je danas počeo. Verovatno ćete i mene tamo sresti, ali to vas neće preterano obradovati ili iznenaditi.

Crni mesec u usponu - Aleksandar Tešić

 Najveća svetska rudarska kompanija došla je da traži zlato u Homolju...

Pronašli su nešto drugo!

Dok serija tajanstvenih smrtnih slučajeva potresa mali homoljski gradić, iza kulisa tradicije i strih predanja naziru se užas, sirove strasti i opasne tajne.

Inspektor Uroš Stanojević je po kazni prebačen iz Beograda u sredinu koja mu je nepoznata i gde se odjednom suočava sa svirepim ubistvima na koja meštani okreću glavu.

Anđelija Kerčulj je arheolog koja vrši iskopavanja na lokaciji Belovode iz neolita i otkriva tragove kulta starog milenijumima koji se održao do danjašnjih dana.

Crni mesec je astronomska pojava u kojoj se mladi mesec pojavljuje dvaput u toku istog meseca i ponavlja se svakih 29 meseci. On je tradicionalno vezan za Veliku šumsku majku... Muma Paduri

Crni mesec u usponu je predvna mešavina horora i folklora sa primesama istorije i arhelogije. Ovim romanom Tešić je reprizirao svoje umeće pripovedanja horora koji ledi krv u žilama. Za razliku od Kletve Kainove koja je smeštena u prošlost i ima mnogo više sličnosti sa serijalom Kosingas, Crni mesec u usponu je smešten u moderno doba, ali prožet narodnim veorvanjem, legendama i "babskim pričama". 

Iako je priča smeštena u drugu polovinu maja, iako sunce prži kao da je sred leta, mračna atmosfera se oseća u svakom slovu. Svo vreme čitanja sam imala utisak da će se na Malvu i protagoniste romana sručiti gnev svih poznatih i nepoznatih božanstava. Demoklov mač im svima opasno visi nad glavom i ljulja se toliko da svakog časa može da se otkači. Upravo to se i dešava, ali samo po potrebi. Jezive smrti radnika u rudniku i velikih zverki iz rudarske kompanije samo pojačavaju utisak strave kojim su stranice ove knjige prožete. Stravu pojačavaju likovi jer su svi svojim životnim i pozadinskim pričama tesno vezani za Malvu, rudnik koji se kopa u planini, božanstva koja tu od davnina obitavaju i štite Homolje, a kojima se uvek, zarad mira, mora dati nešto za uzvrat ili podneti žrtva. Ovom zanimljivom pričom, Tešić nam šalje poruku da ma koliko smo tehnološki napredni, pametni i umišljeno veliki, priroda nije naša igračka, a da Bogove koji je štite moramo shvatiti i te kako ozbiljno.

Pored jeze koju svakom stranicom izaziva, Crni mesec u usponu oslikava i tužnu stvarnost malih mesta u Srbiji i trenutnu političku situaciju. Ima u njemu moćnih političara koji ne prezaju ni od čega kako bi sačuvali svoju pozadinu. Kao što je uvaženi ministar koji zeta, uspešnog inspektora, koji je uhvatio ozloglašenog kriminalca, ražaluje i pošaje u Malvu po kazni kako bi sačuvao poziciju i oprao ortaka krimosa (Poznato?). Zastupljeni su svi korumpirani i pokvareni slojevi društva koji su zarad lične koristi spremni da zažmure na oba oka dok rudarska kompanija uništava najlepše šume, najčistije reke, zatrpava i zataškava nalazišta drevnih artefakata. Oni koji bi trebalo da se brinu o deci, na izgled ne obraćaju pažnju na nestanke i iznenadna usvajanja. Spremni su čak i da krivotvore dokumena i izvode iz matičnih knjiga, jer se trude da udovolje Velikoj boginji i tradiciji koja vuče korene u narodnom verovanju i drevnoj magiji koja još uvek živi u Homolju.

Pored priče o iskopavanju rudnika, istraživanja na arheloškim lokalitetima, pratimo i isprepletane životne priče inspektora Uroša Stanojevića, Anđelije Kerčulj, njene ćerke Letice i konobarice iz lokalne kafane Jovane Šušković. Svako od njih je doživeo neku tragediju koja ga je približila drevnom i tradicionalnom. Svako po naosob i svi zajedno, ne znajući, "rade" za Šumsku majku na očuvanju prirode Homolja.

Tešić u ovom romanu fenomentastično spaja moderno i tradicionalno i prepliće stara verovanja vlaškog kraja sa Rimom, Keltima, Peruom i Španskim pričama slepe babe jednog od likova. Izjednačio je Muma Paduri sa verovanjima raznih naroda u Šumsku majku i duhove šume, sa boginjom Dijanom, pa i samom Lilit. Time mi je okinuo moje psihoze u vidu OCD-ja i anksioznosti da čačkam po internetu tražeći sve navedene povezice i predanja o Muma Paduri, Šumskoj majci. 

Da ne bude da su sve halospevi. Za kraj, imam i jednu zamerkicu. Po mom mišljenju, lektor i urednik su odradili jako traljav posao. Na više mesta sam nailazila na greške koje su smetale i kvarile užitak čitanja, ali ne toliko da se ne zaljubim u Crni mesec kao i u prethodne Tešićeve romane. 

Roman Crni mesec u usponu možete nabaviti preko sajta izdavačke kuće Strahor