субота, 30. септембар 2017.

Senka vetra - Karlos Ruis Safon

Barselona 1945: Grad polako zaceljuje svoje rane iz rata, a Danijel, sin trgovca antikvarnim knjigama, koji tuguje zbog gubitka majke, nalazi utehu u misterioznoj knjizi "Senka vetra", koju je napisao izvesni Hulijan Karaš. Kada krene da pronađe druge naslove istog autora, dolazi do šokantnog otkrića: neko sistematski uništava svaki primerak svake knjige koju je Karaš napisao! Zapravo, Danijel možda poseduje poslednji primerak Karašovih knjiga. Uskoro, njegova prividno bezazlena potraga otvara vrata jedne od najmračnijih tajni Barselone - epske priče o ubistvu, ludilu i ukletoj ljubavi. 
U nazad, nekih 5, 6... 10 godina sam od različitih ljudi slišala kako je Senka vetra od Safona jedna divna knjiga. Među tim Safonovim glasnogovornicima bilo je mojih fantastičara, i onih finih, klasičara, i onih romantičnih i misterioznih... Od svih sam slušala da je knjiga odlična, fantastična, različita i da je moram pročitati. Sve to me je jako zantrigiralo, ali ta "čuvena" knjiga nikako da mi padne šaka. Pre mesec i koji dan, zamlila sam drugaricu da mi je donese kada bide dolazila za Niš. Tako i bi. I nije mi donela samo Senku, već i nastavke, sa rečima: "Navući ćeš se, pa da ne grickaš nokte." Njen komentar u meni budi još veću radoznalost, jer u njen sud po pitanju knjiga i te kako verujem (Srđana, I love you :) ). Čim sam završila knjigu koju sam u tom momentu čitala, latih se Senke i nekih 20-ak dana kasnije postadoh vatreni navijač tima Safon!!! :D
Šta me je toliko oduševilo kod Senke vetra?!?! SVE!!! Kao prvo, ja nikako ne volem ljubavne romane, nadžak baba, šta da se radi, ali ovaj me je oduvao. Po meni je Senka vetra u osnovi jedna veoma lepa i tragična ljubavna priča. Jer da je Pera otišao pravo u policiju... Ops, pogrešan citat :))) Jer da dvojica delija ne behu zaljubljeni u istu devu, svega ovoga ne bi bilo. Kroz priču o ljubavi se provlači i ono što ova veštičara vrlo veoma preferira u romanima - triler i mistika. Cela afera oko Karaša i njegovih knjiga obavijena je lepim velom misterije - nestanak, devojka koja se ne pojavljuje na železničkoj stanici u dogovoreno vreme, njen kasniji nestanak, Hulijanova smrt, misteriozni stranac koji sistematski nabavlja, otkupljuje, krade njegove knjige samo da bi ih kasnije uništio. Tokom čitanja u meni su se probudili uspavani knjiški detektivi čije sam pustolovine kao klinka gutala, pa sam došla do nekih zaključaka pre samog kraja knjige što ipak nije umanjilo uživanje u čitanju. Autor je kriv za to - maestralno je uspeo da sakrije jedan detaljčić, jedan veoma važan šraf u Hulijanovoj priči, pa je ovu "iskusnu" vešticu ostavio bez daha. Razrešenje koje mi je Safon servirao nikako nisam očekivala.
Pored karaša i zavrzlama sa njegovim knjigama, pratimo i priču o Danijelu i njegovom odrastanju. Danijel je ono dugme koje pokreće mašinu, kamenčić od kog kreće lavina, jer njegovo interesovanje za knjigu Senka vetra je pokrenulo razotkrivanje misterije Karaš. Trudeći se da sazna što više o knjizi i njenom autoru Danijel upada u mnoge "zgode i nezgode". Kao njegov "verni pomagač" tu je uvek Fermin, skitnica, bivši špijun, sada radnik u knjižari Danijelovog oca, koji i najbezizlaznije situacije okreće u njihovu korist i od njih pravi neku vrstu komedije. Slično, da kažemo, svom idolu i opsesiji, i Danijel se nesrećno zaljubljuje, čak 2 puta, ali se njegova ljubavna priča završava sasvim drugačije od Hulijanove. Tokom godina, pratimo Danijelovo odrastanje od desetogodišnjaka do punoletnog momka stasalog za ženidbu. Posebno mi se dopalo što je Danijel dete, što nije nikakav superjunak i što pravi greške i zapada u situacije u skladu sa svojim godinama.
Ima tu još puno likova koji svaki na svoj način doprinose priči, ali ovo žvrljanje ne bi imalo kraja kada bi se osvrtala na svakog od njih. 
Još ovo moram da napišem. Iako moj nos nikada nije onjušio vazduh Barselone, a moja patika nikada nije kročila na njene pločnike, čitajući Senku vetra ja sam živela u njoj. Safon tako lepo opisuje zgrade, ulice, tramvaje, prečice i mračne budžake da sam u pojedinim momentima imala utisak da šetam nekom Barselonom iz prošlih vekova. Mežutim, jedan telefonski poziv ili mercedes benc bi me vratili u pedesete godine XX veka kada se radnja romana većim delom odigrava. 
O da! Ovo ne smem da zaboravim - istorijske činjenice! Pošto sa Španskom istorijom nisam baš i najboljim odnosima (Sedi 1!), Senka me je "naterala" da osvezim znanje. Zbog pominjanja građanskog rata, a kasnije i II svetskog rata, nisam ostala ravnodušna, pa sam kopala, što po knjigama, što po portalima i stranicama na internetu ne bih li povukla paralele događaja u knjizi sa stvarnim dešavanjima i saznala nešto više o tom delu prošlosti Španije.
Više vas ne bih davila. Iskreno preporučujem ovu knjigu svakome, bez obzira koji žanr preferira, jer mogu skoro 100% da budem sigurna da nema čoveka koji će na nju ostati ravnodušan!

субота, 9. септембар 2017.

Nepopularna mišljenja BOOK TAG

I tako... Pade jedan blogerski knjiški tag. Libromanija me je tagovala, pa evo, da ispunim tu svetu dužnost knjiškog moljca :)


1. Popularna knjiga ili serijal koji se tebi ne sviđa


Uf... Generalno ne volim i ne čitam knjige oko kojih se diže velika prašina. Imam averziju prema takvim delima. Verovatno grešim, ali jednostavno ne mog da se nateram da pročitam nešto što je pre, pre, pre... popularno. Dešavalo mi se da neki od tih dizača prašine pročitam kad se ista slegne i da ostave savim pristojan utisak na mene. Šta ću kad volim da plivam uzvodno :)
E sad, jedna od knjiga koja bi se mogla svrstati u ovu kategoriju je Herbertova Magla. Pročitala sam je u avgustu sa velikim očekivanjima, ali se ogromno razočarala. Ni ja sama ne znam šta sam od nje očekivala, ali teorije zavere, krivljenje vojske za sve i jednog slučajnog prolaznika koji spasava svet svakako ne.



2. Knjiga ili serijal koji se tebi sviđa a koji drugi ne vole


Točak vremena. Nije da ga niko ne voli, ali znam dosta ljudi koji ga osporavaju i nazivaju najdosadnijim i najbesmislenijim delom epske fantastike ikada. Ne kažem da je serijal savršen, daleko od toga, ali meni se svideo.



3. Ljubavni trougao u kome je glavni lik završio s pogrešnom osobom 

ili popularni fikcionalni par koji ti se ne sviđa


Ovde imamo problem, pošto ne čitam ljubavnističke knjige. Ne pamtim kada sam pročitala nešto gde se glavni tok radnje vrteo oko ljubavi dva ili više lika. I kada u knjigama ima ljubavisanja, to mi nije glavni fokus, uvek sam koncentrisanija na druga dešavanja, a ne na to ko je sa kim završio u krevetu ili nije. Nek se vole deca, to je, kažu, ono što pokreće svet :)


4. Popularni žanr koji retko kada uzimaš u ruke


Ne čitam ljubavne, romantične, erotske knjige, što bi neki rekli one ženske. Probala sam par puta i ti žanrovi mi jednostavno ne leže.


5. Obožavani fikcionalni lik koji ne voliš


E ovde stvarno nemam ideju kako i šta da odgovorim. Retko kad se preterano vezujem za likove. Ali hajde da probamo... Naravno, fokusirana sam na epsku fantastiku i ne, neću da izvlačim dela za koja niko nikad nije čuo :) Npr. Gospodar prstenova, KNJIGA, nikako film, svi vole mučenog Froda, jer je on taj koji je bacio prsten u vatre planine Usuda i spasio svet. Ali ja volim Sema, Pipina, Veselog, Gimlija, Legolasa... Likove na koje malo ko obraća pažnju, a koji su veliki deo tereta izneli na svojim leđima.


6. Popularni autor koji ti iz nekog razloga ne leži


S obzirom da čitam “nepopularne” knjige i pisce, retko kad u ruke uzimam ove popularne. Ali recimo, Nora Roberts (znam, sad će mnogi dobiti želju da me spale na lomači). Počela sam davno jednu njenu knjigu i ostavila na manje od 20 pročitanih strana. Ne mogu, ne leži, nije za mene. Izvini svete :)



7. Popularan knjiški kliše koji ti je dosadio

 (npr. "izgubljena princeza", "korumpirani vladar", ljubavni trougao itd.)


Ljubav sve pobeđuje, crno – beli svet, izabrani, zmajevi su zli... i slični klišei.


8. Popularan serijal koji ne planiraš da pročitaš


Ajd ovako, kad sam već krenula da se samozakopavam, da to uradim kako dolikuje jednoj veštici, Pedeset nijansi, Kupoholičarka, Vampirski dnevnici... Mogla bih i dalje, ali onda bi spisak onih koji žele da me spale postao mnogo duži :)


9. Izreka kaže "Knjiga je uvek bolja od filma". 

Međutim, koja filmska ili TV adaptacija ti se više svidela od knjige?


U ovih mojih mnogo godina, još ne doživeh da mi se film svidi više od knjige. Naučila sam sebe da knjigu i film posmatram kao zasebne medije koji mogu, a ne moraju da obrađuju istu temu, i tim se vodim i prilikom čitanja i prilikom gledanja. Naletala sam na filmove koji su mi podjedanako dobri kao knjige, ali nikako bolji – Zelena milja, Bekstvo iz Šošenka, Zatvoreno ostrvo, Borilački klub, Kvaka 22, serijal Hari Poter, pa čak i knjigu i film Gospodar prstenova podjednako volim (jeres, znam) iako ima mnogo nepoklapanja i nedoslednosti u ekranizaciji.



Toliko od mene, nadam se da vas nisam preterano udavila i razočarala. Kome se svide pitanja, pa i odgovori, slobodan je da se pozabavi “odrađivanjem” ovog knjiškog taga :)

Ali hajde, da održim status zle veštice - Prerazmišljavanje, BibliotekarkaCrni biserKnjiga za dušu, da vas čujem, pokopajte me skroz i ne zaboravite da lupite lopatom tri puta :)))

уторак, 5. септембар 2017.

Strah i njegov sluga - Mirjana Novaković

Početak je 18-og veka i grof Fon Hauzburg dolazi u Beograd pod austrijskom vlašću, zavodi princezu, špijunira njenog muža regenta i krišom se raspituje o vampirima koji su se pojavili u okolini varoši...
Roman Strah i njegov sluga sam uzela da čitam pošto nisam znala šta bih drugo, toliko je knjiga na listi za čitanje da ne znam koju ću pre, a i dugo mi stoji na polici pozajmljena od kuma, pa je red da se vrati :) Na početku nisam imala nikakvih očekivanja, a na kraju sam dobila divnoću kakvu nisam mogla ni da zamislim.
Roman je zasnovan na istinitom događaju sa početka 18-og veka kada je u Beograd iz Beča stigla komisija da utvrdi ima li vampira u Srbiji. Priča je ispričana u vidu svedočenja dva glavna aktera. Jedno je svedočenje grofa Ota Fon Hauzburga, đavola lično, a drugo princeze regentinje Marije Avguste Turn i Taksis. Oboje iz svog ugla pričaju o pojavi vampirizma u Srbiji. Mirjana ovde vešto kombinuje horor, fantastiku, istoriju, religiju i satiru, pa dobijamo jedan divan roman koji drži pažnju od prve reči do poslednjeg slova.
Priča iz ugla đavola je vrcava, zabavna, ironična i satirična. Na momente zadire u religiju na satiričan i sasvim novi način. Đavola sam doživela kao običnog smrtnika, uplašenog od vampira i strašnog suda, sa svim manama i vrlinama koje "krase" obične smrtnike. Njegovi dijalozi sa slugom Novakom i prisećanja na početke i prve dane hrišćanstva, susrete sa Isusom, Marijom Magdalenom, pa i đavolovo napuštanje raja su me dovodili do suza. U svom sveočenju đavo priča o dolasku u Beograd, susretu sa komisijom iz Beča, istraživanju vampirizma, pronalaženju jednog veoma poznatog vampira u selu u okolini Beograda i povratku u grad.
Princezino svedočenje je na momente naizgled veoma konfuzno i bez ikakvog smisla, ali se niti brzo hvataju i poenta kapira. Sve je to usled njene starosti i senilnosti na koju se tokom pričanja poziva. I ona, kao i djavo, iznosi svoje viđenje događaja vezanih za vampire i njihovo pronalaženje. 
I njena i đavolova priča se završavaju povratkom u sigurnost gradskih bedema, ali na sasvim drugačiji način. Tu je autorka uradila, po meni, jednu fantastičnu stvar, nije se igrala sudije i iznela presudu ko priča istinu, a ko laže, već je to ostavila mašti čitaoca da se sam odluči čija mu je priča uverljivija i verodostojnija.
U knjizi postoje brojne religijske, istorijske, književne reference (Šekspir, Ana Karenjina, Mobi Dik, Glava šećera i mnoge druge), pa i reference popkulture - đavo koji recituje početne stihove pesme Simpathy for the Devil od Rolling Stones-a. Ovo je svakako jedna od onih knjiga kojima ćete poželeti da se vratite i pročitate ih drugi, treći, pa možda i četvrti put, samo da bi našli još neku novu referencu ili se podsetili đavolovih dosetki i pošalica :)

Deo gde đavo "proziva" nas čitaoce i knjige krivi za sve:
"...Ali svega toga ne bi bilo da Novak nije čitao knjige. Kada knjige nisu postojale, ljudi nisu znali ništa o uzvišenim i čistim ljubavima i verovali su da je prava i velika ljubav ona koju mogu da dosegnu. Tek kada su počeli da čitaju knjige, umislili su da je ljubav nešto što samo najređi srećnici mogu da nađu. Ja vam kažem, goreće kod mene svi ti što ispisaše te gadne knjižurine zbog kojih se ljudi više ne vole, nego sve čekaju, pa merkaju, pa im nije po volji, pa menjaju, pa oni bi bolje, pa oni bi najbolje, a sebe ni da pogledaju, ni da se prisete onog, bar Srbi, njihova je izreka: Prema svecu i tropar. Nego što on ili ona gori, to misle da zaslužuju bolje. I eto meni mušterija. Ja obožavam knjige, a čitaoce još više..."