Odrastajući u maloj bosanskoj kasabi, Jelena i Enes provode bezbrižne dane, od ranog detinjstva vezani prijateljstvom koje ne poznaje granice i razlike. Ona je njegov najbolji drug, on je njen zaštitnik. Vođeni osećanjima kojima ni jedno nije bilo doraslo, i pod tamnim oblacima koji su se nadnosili nad njihovom mahalom, život ih je odveo na različite strane.
Nakon godina odsustva, Jelena se vraća u svoj rodni grad. Ništa više nije isto, ponajmanje ona. U jedno je bila sigurna - Enes je i dalje najbitnija osoba u njenom životu. Pitanje je, ko je ona sada za njega? Sudbina je povlačila konce, postavljajući im zamke kojima nisu bili dorasli. Da li su sećanja i uspomene jedino što im je preostalo? Da li će sudbina još jednom umešati prste pri ponovnom susretu Jelene i Enesa?
Svi znaju da ljubavni romani nikako nisu na mojoj listi kada su u pitanju knjige koje čitam. Međutim, dese se ti neki susreti, posle kojih ništa više nije isto, pa čovek poželi da izađe iz zone komfora i upusti se u neke malo drugačije avanture. Tako sam i ja na Sajmu knjiga u Beogradu koji uveliko traje, konačno, za pravo, upoznala Sanju i sita se ispričala sa njom. Onaj ko je jednom osetio njenu energiju razumeće o čemu ja ovde trabunjam. Nakon tih nekoliko sati, desilo se čudo i ja sam sa Sajma otišla, ne sa jednom, nego sa dve Sanjine knjige. Vodeći se nekom mojom blesavom fikascijom da knjige moram da čitam hronološki, prvo sam se dohvatila Ničijeg neba i nisam se pokajala.
Rizikijući da izgubim titulu dežurnog geeka, freeka, nerda i budale, moram da priznam da mi je Ničije nebo leglo kao budali šamar. Ni u snu nisam mogla da zamislim da će mi se jedan ljubavni roman ovoliko svideti, a jeste. Jer, Ničije nebo, nije samo sladak ljubavni romančić, ono je topla životna priča o malim ljudima iz male sredine koji i pored svih nedaća koje im se u životima dešavaju, nalaze snage i energije da se druže, vole, napreduju i postanu veliki.
Sanja sa neopisivom lakoćom i "narodskim rečnikom" ispreda priču o druženju, odrastanju, zaljubljivanjima, patnjama i životnim putevima grupe prijatelja iz malog grada u Bosni, sa glavnim fokusom na Jeleni i Enesu. Nema kod nje preterivanja ni u čemu, stvari su onakve kakve jesu, pa kome se svidi super, kome ne neka poljubi i ostavi. Dok sam čitala, osećala sam i ljubav i sreću i bol i patnju junaka, jer Sanja to predstavlja na jedan tako živoposan i lep način da je nemoguće da se ne pronađete u nekom od likova ili prepoznate neku od situacija. Nema kod nje praznog hoda i dosadnih momenta, priča se odvija sama od sebe, a slike ređaju brzinom svetlosti.
Moram priznati, po cenu da budem spaljena na lomači, jer znam koliko autori vole svoju prvenčad, imala sam i još uvek imam želju da Jelenu i Enesa (a možda i Sanju sa njima ;)) izvedem pred streljački vod, posednem na električnu stolicu ili jednostavno predam na zabavljanje španskoj inkviziciji. Ljudi moji, na koje je muke Sanja to dvoje stavila, to je neopisivo. Ono bre ni ja sa mojom pokvarenom maštom tako nešto ne bih osmislila. Taman kad bih pomislila "Aha, to je to, sad će sve da bude super" dobila bih hladan tuš i još jednu prepreku. To je još jedna od stvari zbog koje mi se Ničije nebo dopalo. Nije sve sjajkavo, roZle i lepo. Mora da se prođe bol, panja, trnje i razne gluposti da bi se možda stiglo do onoga "Posle kiše uvek sine Sunce."
Za kraj od mene jedna ogromna preporuka za Sanju i njeno prvenče Ničije nebo. Ovu lepotu izdala je, ko drugi nego, Drina Steinberg Publishing House. Pošto im je sajt trenutno u izradi, možete ih pronaći na Sajmu knjiga u Beogradu, galerija hale 1 ili pročačkati po njihovoj Facebook stranici i sebe obradovati Ničijim nebom ili nekom drugom knjigom iz Sanjinog pera ili od autora koje Drina SPH izdaje.
U surovom svetu u kome vladaju muškarci, jedna slomljena devojka pokušava da pronađe svoje mesto. Nemilosrdna potraga za spasenjem odvešće nju i njenu lisicu do samog kraja sveta.
Ono što će tamo pronaći biće mnogo više od onoga što je tražila.
Svet pokrajine je surov. To je svet muškaraca u kom žene imaju jako malo prava. Veliko proročanstvo otkrilo se vraču Alaimboli. Ono kaže da će se prvog dana leta roditi Heroj koji će ujediniti četiri kraljevske loze i spasiti svet od nadolazećeg mraka.
Leto je došlo, a sa njim i Zaire, prva prvorođena ćerka na svetu. Porodica je smatra prokletstvom, ostatak sveta čudakinjom. Kada na 7 rođendan, uprkos Pravilniku, usvoji lisicu, stvari se dodatno komplikuju. Život joj je težak i surov. Sebe krivi za sve nedaće koje snalaze njenu porodicu i misli da je nepravdeno zauzela mesto Heroju. Kada joj najbolju i jedinu drugaricu Zuri, žrtvuju Vulkanu, ona beži u svet rešena da pronađe Heroja iz proročanstva i time se iskupi za svo zlo koje je, po njenom mišljenju, svetu nanela. Na teškom i surovom putu, prepunom smrtoosnih zamki i nezamislivih opasnosti, Zaire i Masika, njena lisica, naići na prijatelje, neprijatelje, izdajnike, špijune, demone i razna čuda koja jedino žele da joj naude. Proći će Šumu, Prašumu, Planine, Pustinju i stići do Beskrajnog Okeana. Kuda god da prođe, sticaće nova znanja i menjati živote ljudi, a da toga nije ni svesna. U zemlji Beskrajnog Okeana čeka je kraj potrage i saznanje o Heroju koje nije mogla ni da sanja.
Zaire je velika priča o malim ljudima.
Volim kako Danijel piše. Od prvog dela Severne kapije uživam u njegovim romanima. Gospodinova kuća mi je posebno draga, jer smo je sa uživanjem čitali i deca i ja. Lepo je bilo to druženje. Sa nestrpljenjem sam čekala novu knjigu i nakon 3 godine dočekala Zaire.
U romanu Zaire, Danijel je prevazišao sva moja očekivanja i dokazao da je veliki i zreo autor koji ume da piše i za odrasle. Da se razumemo, ja obožavam da čitam "klinačke" knjige i to što ih neko piše ne smartam nedostatkom nego prednošću, jer deca su najstrožiji kritičari. Danijel je sa prethodnim romanima bio podjednako popularan i kod dece i kod odraslih. Verujem da će tako ostati i sa Zaire i da će ova predivna knjiga pronaći put i do novih čitalaca i dirnuti i natvrđa srca.
"Naučena si da veruješ u pogrešnu sliku o sebi", rekla je Isadora. "Celog života stidela si se stvari koje nisu tvoje mane, već tvoje vrline. To što ti posmatraš kao svoju sramotu je nešto što te izdvaja od svih drugih ljudi na ovom svetu. Do sada je trebalo da shvatiš da biti jedinstven ne mora nužno da znači isto što i biti pogrešan..."
Kroz Zaire, Danijel u ovom romanu priča priču o svim malim ljudima koji zbog strahova i okova društva i okoline ne mogu da postanu veliki. Uči nas da je potrebna neverovatna hrabrost da bi se ustalo protiv pravila koja su najčešće pogrešna i smišljena tako da ugnjetavaju male, a daju prednost velikima. Međutim, najčešće su ti mali u kriznim momentima najhrabriji i daju lekcije velikima koji se kad je gusto uglavnom kriju u mišijim rupama.
Svako ko je barem jednom bio žrtva nasilja, bilo verbalnog, bilo fizičkog, će se prepoznati u Zaire. Ja jesam. Jer tetovaže, jer roze kosa, jer pirsinzi, jer me ne interesuje šta drugi misle o meni, jer mi nije potrebno tuđe divljenje i odobravanje da bih znala koliko vredim. Sve to me izlaže svakodnevnim porugama, kritikama, pa čak i psovkama. Što me više osporavaju i pljuju, ja sam jača, bol u nezgodnom mestu za tuđe mišljenje je intenzivniji, a metla me nosi u sve veće visine. E takva i Zaire. Tamo gde bi drugi stali i odustali, ona hrabro i tvrdoglavo nastavlja dalje iako tim svojim stavom često samu sebe dovodi u opasnost.
Pored te osnovne priče o Zaire, njenom životu i karakteru. Ovo je priča o avanturi, prijateljstvu i magiji. Svi likovi su fenomenalno razrađeni. Svako ima svoju ulogu. Tu opet dolazimo do onog čuvenog, čak i najmanji i najnebitniji u presudnom momentu pomažu da sve dođe na svoje mesto i priča se razvije na pravu stranu. Danijel je ovde stvorio jedan zaseban magični svet koji ima jako mnogo sličnosti sa našim, iako smo mi "malo" moderniji i "civilizovniji".
Ukoliko vas je ovo moje pisanije zaintrigiralo, roman Zaire možete poručiti na sajtu izdavača Otvorena knjiga ili sačekati predsojeći Sajam knjiga u Beogradu i potražiti ih na jednom od štandova u Hali 1.