Čitalac – novinar #2

Intervju Drina Steinberg, autorka trilogije Purpur Arkone – Miris nasleđa, Zemlja Mraza i Sjaj Bezdana

- Koji deo u procesu pisanja/stvaranja romana ti je najteži, a šta ti je najzanimljivije, tj. najdraže? (Mira Satarić)

* Možda ne najteže, ali najmanje volim da pišem delove priče koji služe da uspore radnju. Tu moram da vodim računa da se stvari smire, a da opet drže pažnju i da ne budu dosadne. Recimo, mnogi čitaoci su mi rekli da su oduševljeni mojim opisima, a istina je da ih jedva pišem. Uživam da pišem dijaloge, a najinteresantnije mi je kad se iz realnosti prebacim u fantaziju, te prepustim mašti da crta likove i događaje.

- Da li je Drina razmišljala da počne sa pisanjem epske fantastike? (Aleksandar Đelošević)

* Što se tiče epske fantastike, volim da je čitam, ali da je pišem – e, to nikako. Stoga, moj odgovor je: dragi Aleksandre, Drina ne piše epsku fantastiku, niti planira da je piše.

- Da li si i u kojoj meri podlegla "autocenzuri" u opisu pojedinih događaja? (Aleksandar Đelošević)

* Ograničenjima bilo koje vrste autor guši svoju kreativnost i sposobnost da stvori delo kakvo želi. U početku sam upravo zbog straha od neprihvatanja i loše kritike, zbog onog „šta će drugi reći“, kontrolisala svoje rečenice. Međutim, ubrzo sam uvidela da autocenzurom i izbegavanjem izraza, fraza, scena, njihovim šminkanjem, ne dobijam ono što želim. Zato sam se umesto literarnog sakaćenja zarad bolje kritike, odlučila za pisanje vođeno maštom, onakvom kakva je. Na kraju krajeva, nikad neće postojati delo koje će se svima svideti. Lošim kritikama još niko nije pobegao.

- Da li si neke događaje, poput Kupale, ublažila i predstavila na neki delimično neviniji način? (Aleksandar Đelošević)

* Obred Kupala prikazan je ušuškanije i pitomije, kako bi se bolje dočarao taj romantični, emotivni momenat između Purpur i Jara.

- Kako nastaju likovi, radnje, u trenutku ili kako već? Odakle se počinje, prvo se smisli radnja, pa tek onda likovi? (Marijana Maki)

* Prvo sam smislila glavne likove i radnju uz njih, tačnije, početak i kraj. Ostali likovi i neki događaji su došli u trenutku i sjajno se uklopili, dok su neki drugi koji su postojali u okviru kostura priče izbačeni. Prosto su štrčali i bili višak.

- Da li si dugo razmišljala o čemu ćeš pisati ili je sve bilo spontano? (Srđana Tešić)

* Sve je bilo spontano. Kao i većini, i meni je svet Starih Slovena bio potpuno stran. Sasvim slučajno sam tokom obične pretrage naletela na turistički sajt ostrva Rigen, sa kratkom pričom o rtu Arkona, a informacija da su tamo do 1168. godine živeli Sloveni ostavila me je bez teksta. Odmah sam krenula da istražujem i učim o njima, i što sam više upoznavala slovensku mitologiju, u meni je sve više rasla želja da je prikažem osobama koje nisu ljubitelji epske ili folklorne fantastike.

- Pre 2015. godine, da li si bila na Arkoni? (Milena Petrović)

* Ne. Prvi put sam na Arkoni bila 20. marta 2015. godine, na svoj 39. rođendan.

- Koji je tvoj najdraži lik? (Ljilja Virag)

* Iako bi mnogi očekivali da ovde odgovorim sa Purpur, istina je da je Alek Liraj moj najdraži lik. I to ne zato što je on neka moja projekcija idealnog muškarca, već zato što je Jar zapravo najtragičniji lik cele trilogije.

- Koji si lik sa lakoćom stvorila, a koji je zahtevao najviše pažnje, vremena i nerava? (Ljilja Virag)

* Purpur je lik koji sam sa lakoćom stvorila, dok su mi Trokovi i u Mrazu i u Bezdanu zadali poprilične muke.

- Koliko je istraživanja zahtevalo pisanje ove triologije? (Ljilja Virag)

* Huh, dosta. Skoro 10 meseci sam istraživala dok nisam krenula da pišem prvu knjigu. Takođe vodim računa da skoro sve stvari koje su „realne“ to zaista i budu (od opisa mesta, razdaljine između njih, vremena koje je potrebno da se ona pređe, preko funkcionisanja holograma, tipa aviona koji može da sleti na pistu u Bincu, pa do, recimo, izvodljivosti škakljivih scena :P).

- Koliko je teško biti žena pisac u Srbiji? (Slađana Vojivnović)

* Iskreno, ne znam, jer ja sebe ne posmatram kao pisca, piškinju, ili spisateljicu, već kao autora fantazije :P Ako volite kamenovanje i žigosanje, onda je super. Mislim da se na žene pisce uglavnom gleda kao na dokone domaćice sa viškom vremena i novca. Još ako vam je u priči glavni motiv ljubav, koja se na sve to ne završi tragično (jer zaboga, hepi end je tako nekul i Dizni), takve knjige se odmah čitaju krišom ili kamuflirane koricama Dostojevskog. Na sreću, ja kao autor fantazije uživam u sjajnoj komunikaciji sa svojim čitaocima, a njihove pohvale i kritike su mi najbitnije.

- U poslednje vreme sve je više trilogija, kako posmatraš tu pojavu i šta te je podstaklo da napišeš jednu? (Milica Cvetković)

* Ko je pročitao Purpur Arkone, zna da je bilo neophodno da se priča podeli na tri dela. Ja na prvu knjigu gledam kao na uvod, na drugu kao na razradu, a na treću kao na epilog priče (takođe mislim da je to slučaj i kod drugih autora koji se odluče za trilogiju). Pošto su moje knjige namenjene prvenstveno ljudima koji nisu fanovi epske ili folklorne fantastike i koji nisu upoznati sa funkcionisanjem univerzuma kod Starih Slovena, guranje gomile nepoznatih likova i stvorenja, događaja, podela, klanova i sličnog u jednu ili dve knjige bilo bi katastrofalno i konfuzno.

- Drina Steinberg, veoma zanimljivo i upečatljivo, kao i tvoja pojava uopšte. Volela bih da čujem nešto više o tvom imenu. (Milica Cvetković)

* “Stein” na nemačkom znači kamen/stena, dok ”Berg” znači brdo/planina. S obzirom na to da je Drina upravo planinska reka, prezime Steinberg se sasvim lepo uklopilo uz Drinu.

- Šta za tebe lično predstavljaju mesta koja si opisala u knjigama – Arkona, Staro Nebo, Mraz…? (BookWitch)

* Staro Nebo zapravo predstavlja mesto u kom trenutno živim, i sve ono što Purpur oseća i misli o njemu, u suštini je neko moje viđenje Loznice. Mraz je nastao zbog potrebe priče, iako bih zaista volela da se nađem u takvom gradiću i odmorim od svega. Što se tiče Arkone, ona će za mene uvek biti jedno posebno mesto kom ću se uvek vraćati. Mesto spokoja i pozitivne energije koje u meni budi najlepša osećanja, mesto za koje znam da će jednom biti moj dom.

- Imaš li nekih rituala prilikom pisanja? (BookWitch)

* Muzika. Ne znam da li se to može svrstati u ritual, ali ja ne mogu da pišem bez muzike. Prvenstveno epic music, epic emotional music, a zatim i neki drugi instrumentali i meni dragi izvođači koji su moja krila u let mašte.

Kao poseban pirlog i specijalan bonus ovog projekta, čitaocima predstavljamo upitnik seksualne i psihološke orijentacije, koji je posebno za autorku trilogije Purpur Arkone, Drinu Steinberg, sastavio master psiholog i pisac, Zoran Petrović.

1. Koliko ti urođena seksualnost i erotska energija kojom pleniš, pomažu u oblikovanju erotskih scena i koliko je seks opisan u Purpuru Arkone zapravo seks kakav ti voliš i upražnjavaš?

* Ja sad prvi put čujem da plenim erotskom energijom, tako da zaista ne znam kako da odgovorim na ovo pitanje. Što se tiče urođene seksualnosti, ona je kod mene ona klasična i dosadna, te mi se sviđaju osobe suprotnog pola. Interesantno je da od oko 1150 ispisanih stranica, ja imam možda 20-25 na kojima postoje eksplicitne scene i svi se uhvate njih, kao da sam, eto, jedini ženski autor koji se osmelio da napiše šta rade dve zrele osobe kad se zavole. Kapiram da u realnosti takve osobe predu vunu pred spavanje, al' eto, ja sam to malo komercijalizovala pa sam izmislila da se bave razmnožavanjem prirodnim putem. Vrhunac je verovatno to što sam umesto medicinskih i školskih izraza koristila one koje je Vuk Stefanović Karadžić uvrstio u svoj Rječnik. Po mom mišljenju, scene seksa u trilogiji veoma su normalne i jednostavne i ubeđena sam da su ih isprobale sve seksualno aktivne punoletne osobe na Balkanu. U procentima, računajući i mene, to vam je 3%, ostalih 97% prede vunu, čita samo klasike i hrani rode koje im donose decu.

2. Koje su najvažnije osobine koje muškarac treba da poseduje da bi ponosno mogao poneti titulu, Drinin Tip Muškarca, ili možda osobine nisu bitne već je na prvom mestu eventualna fizička sličnost sa Enrikeom Inglesiasom?

* Eh, tip muškarca, kô da se radi o tipu brašna. Hm… kod muškarca mi je bitno da nije: dvoličan, bahat, neradnik, blejač kome su drugi krivi za sve. Ne volim prazne glave, osobe pune predrasuda, povodljive, preambiciozne, ljude koji gaze preko drugih. Što se tiče fizičkog izgleda, opštepoznato je da je meni Enrike uhhh, ali lik Liraja (kao moje viđenje idealnog muškarca kada je i fizički izgled u pitanju) nije baziran na njemu, već na liku generala Maksimusa (Rasel Krou) i Stivena Amela. I šta smo na kraju zaključili – Drina nema tip muškarca, kao što nema ni tip brašna. Bitno je da se pored njega oseća zadovoljno, sigurno i srećno.

3. Da li misliš da tamo negde, u daljoj ili bližoj budućnosti, postoji samo tvoj Alek Liraj koji čeka da se upoznate?

* Da.

4. Veliki broj čitalaca misli da si napravila divan spoj između realnosti, porodičnih i partnerskih odnosa, slovenske mitologije, fantastike i erotike. Pisanje koje od ovih oblasti tebi najviše prija i najviše te zabavlja? U vezi sa tim, da li će neki žanr preovladati i odskočiti od ostalih u tvom budućem delu/delima?

* Najviše me zabavlja fantastika, jer se tu u potpunosti prepuštam maštanju i izmišljanju svojih svetova. Što se tiče budućnosti, 2018. godine, sa pričom o Liraju, završavam svoje pisanje o slovenskoj mitologiji. Sve moje naredne knjige takođe će biti preplitanje navedenih žanrova, s tim da ću u međuvremenu objaviti i jednu socijalnu dramu, inspirisanu delima Živojina Pavlovića (koji inače spada u moje omiljene domaće pisce). Biće to elektronska knjiga, moći će da se skine besplatno, i evo obećavam, niko neće biti srećan, lep, bogat, uspešan i zdrav. Biće to jedna realna, surova, teška priča, smeštena u sela Rađevine tokom sedamdesetih godina prošlog veka.

5. S obzirom na to da je autor ovog upitnika džentlmen, iako je imao čitavu plejadu pitanja lascivnog sadržaja, dami će ostaviti mogućnost da po sopstvenom izboru otkrije o sebi nešto iz oblasti seksualnog života.

* Ne verujem da seks bez emocija može biti dobar. Eto, nepopravljiv sam romantik.

6. Istina ili Neistina? Poželjan opširniji odgovor. Drina je zapravo u duši tinejdžerka i neophodna joj je neprekidna pažnja okoline a posebno suprotnog pola.

* Drina nije u duši tinejdžerka, jer su tinejdžeri veoma smoreni, a ja sam prvenstveno jedna vesela osoba. Tako da, istina je da je Drina u duši jedna obična četrdesetjednogodišnja žena koja voli život i uživa u njemu onako kako želi i kako može. Pretpostavljam da je autor pitanja pomislio da sam u duši tinejdžer jer se ne obazirem na to šta je ko rekao, niti učestvujem u tim seansama i poselima. 

7. Da li umeš i voliš da kuvaš? U slučaju da je odgovor da , šta najbolje i šta najradije spremaš? U slučaju da je odgovor ne, šta spremaš najmanje loše?

* Volim da kuvam, jer volim da jedem. Sad, nisam baš Džejmi Oliver, ali osobe koje su jele moju hranu uglavnom se nisu žalile i što je najbitnije, sve su žive. Najviše volim da spremam azijsku hranu, jer volim stir-fry povrće, italijansku i meksičku, iako se iz nekog razloga i dalje mučim da napravim dobru salsu. To su kuhinje iz kojih potiču jela koja najviše volim da spremam i jedem. Normalno, domaća kuhinja je obavezna i tu su sva standardna jela na kašiku. Inače mrzim, ali mrzim da pečem ćevape i pljeskavice (ne volim ni da ih jedem), ali zato mi nikad nije teško da Đorđu ili sebi ispečem gomilu palačinki. Recimo, ja najviše volim palačinke sa šećerom i orasima.

8. Ovde ćemo se igrati igre Nastavljanja Rečenice. Kada ustanem ujutru, prvo pogledam koliko je sati, a tokom dana najviše puta kažem: Dilane, saberi se. Uveče uživam u uživam u kafi, a spavam u krevetu.

9. Kako si došla na ideju da napišeš Purpur Arkone i koliko je glavna junakinja romana zapravo Drina Steinberg? S obzirom na to da veliku ulogu u trilogiji nosi i ćerka glavne junakinje, Bejla, da li priželjkuješ da pored divnog sina koga imaš dobiješ i ćerku?

* Što se tiče ideje o trilogiji, o tome sam već govorila u jednom od prethodnih odgovora. Sličnost između Drine i Purpur svakako postoji (recimo, neke njene reakcije su tipične za mene), međutim, ako se izuzme nametnuta sudbina odabrane, Purpur je zapravo sasvim obična žena. Bez obzira na njeno poreklo, obrazovanje, na njenu porodicu, ona nepobitno deli sudbinu velikog broja žena srednjih godina, koje su u nekom životnom momentu naletele na kamen spoticanja i nikada  nisu ustale, niti probale da krenu dalje. Inače, prvo sam planirala da Bejla bude dečak, ali sam baš zbog toga što sam znala da će dosta ljudi Purpur povezivati sa mnom, tu ideju brzo odbacila. Tako su umesto sina jedinca, Purpur i Liraj dobili kćerku. 

Čitalac-novinar #1

 Intervju Zoran Petrović, autor romana Praznik zveri - Žeteoci i Bulevar greha

- Da li su ti inspiracija za likove ljudi iz stvarnog života ili su kompletan plod mašte? (Slađana Vojinović)

* Neke karakterne osobine glavnih i sporednih likova su „pozajmljene“, ali ne od pojedinačnih osoba već pre generalno, kao karakteristike određenih profila ljudi po mentalitetu, profesiji i slično, tako da bi mogli reći da su likovi većim delom plod mašte. Što se imena tiče, neka sam prilagođavao/dodeljivao po osećaju, a neka su imena dragih ljudi koji su mi pomogli da Praznik zveri bude što bolje oblikovan. Što se tiče Bulevara greha, roman je velikim delom autobiografski i samo neki likovi i situacije su izmišljeni radi dodatne dramatizacije.

- Koji ti je omiljeni lik? Da li pisci imaju favorite dok stvaraju likove? (Srđana Tešić)

* Često uhvatim sebe da tokom pisanja neke likove favorizujem, ali se na vreme otrgnem i nastavim da gradim priču kako sam osmislio pre “intimiziranja” sa pojedinim likovima. S obzirom na to da je Praznik zveri započet kao psihološki triler, u startu je sve trebalo da se vrti oko profajlera Vjekoslava Konstantinovića, ali sam ubrzo rešio da roman vodi takozvani ansambl likova, i pozitivnih i negativnih, a ne pojedinci. Ipak, tokom pisanja prvog dela, jedan je uspeo da osvoji posebno mesto. To je Milutin Rafailović - Ilke, patolog Instituta za sudsku medicinu, a koja su mu “onostrana” zaduženja ne bih ovde odavao Ovde ekskluzivno mogu da najavim i to da je Ilke protagonista u nekim mojim pričama sa sličnom/istom tematikom kao Praznik zveri i da je jedan od dva glavna lika u priči “Četereške šume”, koja će biti objavljena u zbirci priča posvećenoj Homoljskim motivima, Čuvari zlatnog runa.

- Zašto baš kombinacija krimi-horor, a ne čist horor? (Vladimir Gligorijević)

* Zanimljivo pitanje. Obično me pitaju zašto ne čist triler. Evo ovako… Kriminologija je moja velika ljubav. Jedna od opcija kada sam završavao master studije bila je da napravim neki spoj Kliničke psihologije i Kriminologije. Bio sam aktivan na forumima koje su u SAD držali John Douglas i Robert Ressler, pioniri profajlinga, ljudi koju su reč profajler i uveli u istražne postupke i u FBI-u osnovali odsek za profilisanje BAU - Behavioral Analysis Unit. Osnovna premisa Praznika zveri, koja se zadržala i u nastavcima je ta da izvore zla ne treba tražiti isključivo u onostranom i natprirodnom jer je za najstrašnija zlodela sposoban upravo čovek, što se tokom istorije iznova dokazuje. Iz tog razloga, nije mi bilo dovoljno primamljivo da žanr bude striktno određen kao horor/fantastika već sam odlučio da čitaocima predstavim neprestana preplitanja, trilera i fantastike, drame, ljubavi i horora, realnog i nadrealnog.

- Misliš li da si svojim delom stvorio jedan potpuno novi žanr, jer se Praznik zveri teško može svrstati konkretno u jedan? (Marko Jovanović)

* Odgovor na ovo pitanje delimično se nalazi u prethodnom, ali dodao bih i ovo. Žanr je definitivno fantastika, a sve ostalo o čemu pišem, tu je radi obogaćenja sveukupnog utiska čitalaca. Što se prvog dela Praznika zveri - Žeteoci tiče, jako mi se dopada naziv podžanra Trilerolika Folklorna Fantastika, TFF, koji je prilikom recenzije prvi put pomenuo Mladen Milosavljević, urednik časopisa Omaja. Međutim, već nastavak romana žestoko odstupa od toga jer preovlađuju moderni vampirski romantičarski motivi sa dosta epske fantastike. Treći deo, pak, opet će se pored nezaobilazne fantastike u bazi, baviti krimi-triler fabulom sa mnogo akcije i magije. Opet ću se poslužiti Mladenovim rečima da bih zaključio ovaj odgovor. Saga Praznik zveri predstavlja multi-žanrovski izazov.

- Da li ikad presusi taj tvoj bunar mašte? (Drina Steinberg)

* Bogu hvala, nikada. Mislim da tu, pored neke urođene maštovitosti, veliku ulogu igra moj raznovrsni životni stil i iskustvo iz različitih oblasti, a pre svega ljubav prema svemu što nije normalno. Po psihološkim definicijama, normalan je = prosečan, a mislim da je to nešto najdosadnije što može da te snađe. Uvek sam se okruživao ljudima koji manje-više nisu normalni, u najpozitivnijem smislu te reči, i verujem da su i oni u izvesnoj meri zaslužni za taj “bunar mašte”. ;-)

- Šta misliš o tome sto te neki vide kao srpskog Martina i koliko ti to smeta ili pomaže? (Drina Steinberg)

* Kao što odgovorih u komentaru, kada sam video ovo pitanje na stranici BookWitch, neka se ti neki jave u inbox da ih vodim u kafanu ;-) Šalu na stranu, biće potrebno mnogo rada da to bude makar i delom istina i mislim da za sada to može više da odmaže nego da pomaže jer će ljudi na samom poletku možda očekivati previše. Sa druge strane, moje ideje i postavke sage Praznika zveri jesu grandiozne i, bez lažne skromnosti, veličanstvene, ali je pitanje koliko ću biti vešt da to iznesem na papir i predstavim čitaocima. Biće neophodno da se objave bar tri nastavka sage da bi ljudi imali bar neku predstavu širine priče koju sam izmaštao. Ako takvi komplimenti budu aktuelni i tada, biće više nego dobrodošli, a ja ću biti počastvovan da nosim takvu titulu.

- Koje su to presudne knjige koje si pročitao, da su baš uticale na to kako razmišljaš i vidiš svet, bez stručne literarure? (Marko Radosavljević)

* Ovo pitanje je u tesnoj vezi sa Drininim pitanjem u vezi sa bunarom mašte. Mislim da su neke određene knjige uticale na to tek u manjoj meri, prvenstveno oblikujući i usmeravajući moja intresovanja, a da je životni tok uticao na razmišljanja i stil pripovedanja. Još kao klinac pisao sam neke priče sa tematikom Twillight Zone i pisao recenzije i opise kompjuterskih igara, pretežno Role Playing, single i massive multi player, a onda je usledila pauza. Igre sam uglavnom samo igrao, radio animacije, 3d reklame, bavio se muzikom i to je trajalo do kasnih tridesetih. Tada je jedna životna ljubavna epizoda, inače opisana do detalja u romanu Bulevar greha, bila zaslužna da se vratim u autorske vode. Prvo su nastale dve zbirke ljubavne poezije, a zatim i Bulevar. Ako bi trebalo da navedem omiljene autore iz oblasti fantastike, pored nezamenljivih Tolkina i Pračeta, pomenuo bih knjigu Magician od Feista i Murkokove serijale sa Elrikom od Melnibonea.

- Gospodine Petroviću, da li konzumirate alkohol dok pišete? (Jelena Ilić)

* Boemski život, noćni izlasci i sve što uz to ide, nikada mi nisu bili strani. Međutim, koliko god je to u nekim periodima bilo deo mene, nikada ni jednu jedinu reč nisam napisao pod dejstvom makar i čašice žestokog pića (pivo i vino su mi suviše „kabasti“ pa ih inače ne konzumiram). Razlog za to leži u mojoj generalnoj sklonosti ka omiljenoj mi poslovici - Hedonizam jača organizam -. Plašio sam se da ću pod dejstvom alkohola možda napisati nešto što će mi se neverovatno dopasti. Tu bi nastao problem jer bih se verovatno bez mnogo razmišljanja uvek hvatao tog „izvora inspiracije“. Koliko je to pravilno ili pogrešno razmišljanje ne znam, ali za sada je tako. Još samo da se ogradim od gore date izjave. Romane ne pišem u društvu alkohola, ali ljubavnu poeziju jesam pisao...

- Pošto sam videla da pojedini autori burno reaguju kad ih ocene dvojkom, trojkom, četvorkom uz pristojno objašnjenje čitaoca šta mu se nije svidelo.. Uostalom,ne može se jedna knjiga svima svideti. Kako se ti nosiš sa tim ocenama, kritikom? Ako si ikad i dobio manju od petice. (Isidora Kovač)

* Bilo je tu par četvorki, sram ih bilo! Hahaha! Pazi, nijedna ocena nije problem ako postoji konstruktivna, dobronamerna i razumna kritika ili kakvo takvo validno objašnjenje, tako da sa tim u principu nemam problem. Međutim, naravno da zasmeta i lagao bih kada bih rekao da nije tako i da nisam ni malo sujetan, svako od nas jeste. Šta više, mislim da smo, mi, pisci najsujetniji posle par drugih profesija koje ne bih da navodim. Ocene posmatrane individualno mogu delovati obeshrabrujuće i negativno, ali moj savet svim kolegama je da posmatraju malo širu sliku. Na primer, uđite u profil osobe koja vas je ocenila na primer trojkom ili četvorkom i kada vidite da je ta ista osoba jednom Stivenu Kingu ili Andriću za neki roman dala istu ocenu, odmah vam bude lakše ;-)

- Koliko je teško bilo izdati knjigu, da li si probao i kod drugih izdavača i naišao na nerazumjevanje? (Olja Polcer)

* Bulevar greha sam izdao za manje od mesec dana nakon napisane poslednje stranice. Razlog za to je odlična saradnja sa kućom Pešić i sinovi i poznanstvom sa direktorkom Vesnom, koja je oduvek bila borac za istinu i ljubav, pa je i godinama ranije štampala moju poeziju. Pored toga, veliki deo tiraža Bulevara sam sam finansirao, što je uvek veliki plus. Sa Praznikom zveri nisam želeo da žurim pa je to potrajalo tri-četiri meseca. Na sajmu knjiga u Beogradu 2016. sticajem okolnosti upoznao sam se sa direktorom Otvorene knjige i veoma brzo smo postigli dogovor. Što se nerazumevanja sa nekim drugim izdavačima tiče, ne bih mogao to baš tako da nazovem. Par izdavačkih kuća kojima sam se na početku obratio, nije se odlučilo za izdavanje više iz nekih tehničkih i komercijalnih razloga, nego iz nekog nezadovoljstva romanom. Takođe, jedan veliki izdavač mi je na oktobarskom sajmu 2016. rekao da je veoma zainteresovan i da će Praznik zveri moći da uzme na čitanje u martu mesecu 2017. S obzirom na to da sam u duši derište koje voli sve sada i odmah, odustao sam od toga.

- Koliko ti je znanje psihologije pomoglo ili odmoglo u pisanju Praznika zveri? (BookWitch)

* Znanje iz oblasti psihologije uvek je od pomoći, šta god da čovek piše. Konkretno, triler-krimi aspekti priče su obogaćeni znanjima iz kriminologije i psihološkog profajlinga. Jednu od uloga tu je imao i moj teorijski naučni rad koji sam pisao za diplomski - Primena FBI (BAU) tipologije počinioca teških krivičnih dela, serijskih ubistava i silovanja, na domaće prestupnike - Uticaj i značaj psihologije bio je nešto manji na delove romana koji su čista fantastika.

- Koliko autobiografskih elemenata ima u romanu Bulevar greha? (BookWitch)

* 100% hahahah. Iako se šalim, to nije daleko od istine. Glavni lik sam ja, imenom i prezimenom, a tu su i neki moji prijatelji, sa njihovom dozvolom, takođe nepromenjenih imena. Jedan od likova je izmišljen, ali ne sasvim jer se zapravo sastoji od karakternih osobina i obrazaca ponašanja nekoliko ljudi koji su mi bliski. Događaji su uglavnom istiniti, osim nekolicine koji su dodati radi dramatizacije. Iz istih razloga u nekim segmentima „začinjena“ je i domaštana priča. ;-)

- Imaš li nekih rituala prilikom pisanja? (BookWitch)

* Pišem kada „odsanjam“ scenu. Nekada se dešava da ispred očiju imam ceo seting, ali ne čujem šta govore likovi, ili obrnuto. Odlično čujem dijaloge, ali je scena mutna. Kada se auditivno i vizuelno sve iskristališe, krećem. Tada ostaju psihološka, stilska, estetska i druge komponente, koje implementiram tokom pisanja. A onda... Muzika, muzika i muzika. Glasna, preglasna, ili ako situacija ne dozvoljava tu su slušalice. Za Bulevar se više ne sećam šta je bilo najviše zastupljeno na playlisti, mislim stari Depeche Mode i generalno osamdesete i devedesete. Prvi i drugi deo Praznika zveri, a sada i treći, nastajali su i nastaju uz mnogo toga. Navešću samo deo, Blutengel, Project Pitchfork, Nox Arcana, Covenant, DeVision, And One, Destin Fragile, Florence and the Machine, Gotye, Of Monsters and Man, Aurora, IAMX, Ruelle, Seabound, i naravno neizostavni i najbolji Depeche Mode. Ovo važi za naraciju, dijaloge i slično. Kada su u pitanju scene borbi, situacija je drugačija. Par takvih scena u drugom delu, pisao sam uz Witcher 3, konkretno pesmu Wild Hunt, https://www.youtube.com/watch?v=s3L0_ez0Dg4, a nešto i uz Age of Conan Main Theme, https://www.youtube.com/watch?v=LTI5v9kkYnk&list=PLB2139D8119F19CB1

Finalnu bitku u Prazniku zveri 1 - Žeteoci, pisao sam uz Vol 3. Epic Musix Mix https://www.youtube.com/watch?v=aTZMBtAotms&t=2219s

Čitanje tih scena uz ovu muziku učiniće da se nađete u sred ludila, probajte ;-)

Aven i jazopas u zemlji Vauka - Uroš Petrović

Knjigu Aven i jazopas u zemlji Vauka mi je preporučila prijateljica. Dok sam čitala sadržaj knjige primetila sam da nema klasičan opis kao što obično biva. Umesto opisa i klasičnog blurba dočekalo me je ovo:

"Ako vam je Uroš Petrović poznat kao izuzetno inteligentan čovek, onda ste upućeni samo u pola istine o njemu. Evo prilike da, pročitavši njegovu čudesnu povest o Avenu, doznate i drugu polovinu - zašto je on takođe majstor drevne i otmene umetnosti fantastičnog."

Dr Zoran Živković, pisac

"Ovo je izvanredna knjiga ogromne energije!"

Ed Vincent, London, Direktor svetske Mense

"Ova knjiga, neobična i čedna, ima volšebnu moć da starce vrati u vreme kada su još umeli da sanjaju bajkovite snove."

Miloš Lazić, "ILUSTROVANA POLITIKA", 9.april 2005.

"Piščeva maštovitost čitaocu jednostavno ne dozvoljava predah..."

Slobodanka Andrić, "POLITIKA", 19.jul 2004.

"To je put kroz veliki i složen svet i, istovremeno, put inicijacije. Ne pamtimo da je kod nas neko pre Uroša Petrovića stvorio tako razvijen fantastični svet, sa toliko neobičnih zemalja i bića..."

Mr Jovan Ljuštanović, "DANAS",15.maj 2004

"Velika avantura spasavanja sveta!"

Trpe Nikolovski, "EKSPRES", 23.novembar 2004.

"Što je najvažnije, pored priznanja i sjajnih kritika, Aven je našao put i do Njihovih Visočanstava Čitalaca."

Aleksandar Apostolovski, "BAZAR", 25.mart 2005.

I to mi je nekako bilo čudno. Kada sam završila čitanje shvatila sam zašto je knjigu nemoguće opisati u par rečenica. U kom smislu? Uroš Petrović je izmislio totalno novi svet. Zahvaljujući crtežima i detaljnim opisima, u toku čitanja sam mogla da pratim o kakvim se životinjama i biljkama radi, koje su njihove osobine, koja biljka čemu služi i slično. Osećaj je bio neobičan.

Priča prati dečaka i njegovog jazopasa koji kreću u istraživanje. U nekim momentima sam se osećala kao da čitam dečiju knjigu, a u drugim kao da je u pitanju knjiga za odrasle. Ideja je fenomenalna! Često sam morala da se podsećam da su u knjizi opisana razmišljanja jednog dečaka, a ne odraslog čoveka. I zato, ako odlučite da nabavite knjigu nećete pogrešiti. Ispunjava sve uslove za dobru zabavu i kvalitetno ispunjeno vreme. 

by Dragon Lady

Promocija - Ivan Branković

Sinoć je u kafe klubu Popara održana promocija knjiga Ivana Brankovića - Prometejev dnevnik i Projekat Herkules.

Promociju su, sad već tradicionalno, otvorile Jovana Ristić, PR PortaLibrisa i Dubravka Dragović Šehović, glavni i odgovorni urednik. Tom prilikom Dubravka se osvrnula na upoznavanje sa Ivanom i njegovim prvim romanom, koji je u to vreme izdala druga izdavacka kuća. Izdavačka kuća PortaLibris je 2016. godine, uradila re-izdanje prve Ivanove knjige, Prometejev dnevnik, i izdala drugu, Projekat Herkules.

Nebojša Petković, kolega pisac trilogije Poslednji grad, je izneo svoj doživljaj Ivanovih knjiga. Takođe se osvrnuo na sam žanr domaće fantastike koji je u Srbiji u ekspanziji poslednjih par godina.

 Ivan nam je ispričao o idejama za knjige, odakle ih crpe, kako su dolazile, rasle, razvijale se i završavale kao delovi ove divne priče. Bilo je tu osvrta na naučne činjenice koje potkrepljuju pisanja u romanima, istorijske činjenice koje su poslužile kao inspiracija, Politikin zabavnik, Ratove Zveda i mnoge druge zanimljivosti vezane za knjige i njihov nastanak. Pisac nas je pustio i u svoj haotični stvaralački svet, pa smo tako saznali za sve slatke muke i probleme kroz koje jedan autor prolazi dok stvara svoje delo. Na kraju, bilo je i naznaka o nastavku ovog divnog serijala, ali je na uporne molbe da kaže nešto konretnije Ivan ostao misteriozan kao njegove knjige.
Pored mnogobrojne publike, fanova Ivanovih knjiga, i prijatelja, kolege pisci su dosli da podrže ovog mladog autora, koji će nas, iskreno se nadam, još dugo radovati svojim delima.

Dok su pisci pričali, a publika uživala slušajući, Lilu je kao prava zvezda večeri, dremala u stolici koju je "bezobrazno" zauzela, a najmlađi Ivanov fan, moj stariji sin Mihajlo, je uveseljavao Nedu svojim crtanjem, pesmicama i pričicama. Doduše, za razliku od Lilu, koja je igrala svoju igru, dremala i ignorisala gužvu u kojoj se našla, Mihajlo je besomučno iskorišćavao svakoga ko je bio voljan da se zainteresuje za njegova slikarska umeća :D