*
Jedna
od meni najdražih priča je "Anđelina pesma" Hoćeš li i
u budućnosti pisati slične priče? - Sabrina
Hani Delić
-
Dragi
ljudi su uvek inspiracija, tako da moguće je da bude sličnih priča
u budućnosti. I pored toga što ovu priču mogu čitati i odrasli,
ona je možda i moja jedina priča za sada koja je namenjena i
najmlađim čitaocima, a voleo bih da u budućnosti još pišem i za
njih. Ova priča posvećena je mojoj baki, koja je bila izuzetna
osoba, vedrog, lepršavog duha, uvek nasmejana i puna volje za
životom, a radila je teško od malih nogu, preživela tri rata.
Uprkos tome, nikada je nisam čuo da se na nešto
žali, da joj je teško, da je loše raspoložena. Uvek
me je učila moralnim principima, pravdi, dobroti, poštenju.
*
Čujem
da se pominje neki roman, možemo li da čujemo nešto više o tome?
Da li je već počeo rad na njemu, kog je tipa, kada se može
očekivati, da li je batler ubica i sl. ;) Generalno, interesuje me
sledeći korak, nakon uspeha zbirke priča. - Milica Cvetković
-Nezahvalno
je prognozirati kada će roman ugledati svetlo dana, ali ja se nadam
sledeće godine, da kažem u jesen otprilike, može se očekivati
neka mešavina fantastike, blažeg horora i krimića,
uz puno emocija kao i do sada, ali naravno biće i nekih novina, da
ne otkrivamo baš sve). Počeo je rad na njemu, ali ne žurim, sve
što je brzo je i kuso, ali znam da ne treba ni previše otezati. No,
prosto i sam sebi postavljam neke standarde; kad je već zbirka lepo
prihvaćena od čitalaca, roman ne sme biti lošiji, mora biti bolji
od zbirke. Zato ću možda raditi i malo duže, ali da to ispadne
kako treba.
*
Da
li će tematika romana biti slična i da li će i u romanu da se
ukrštaju priče iz rata i fantastike? - Tatjana Crnjanski
-
Biće
slična, ali ovaj put jezgro radnje dešavaće se na ( sve nemirnijim
i vrelijim ) novosadskim ulicama, u gradu u kome i živim - Novom
Sadu, ali će svakako biti poveznica sa Krajinom i dešavanja u njoj.
Nisam još sasvim načisto s tim da li da u roman ubacim neke ratne
detalje...svestan sam da su te ratne priče dobro primljene kod
čitalaca, ali mene njihovo pisanje emotivno i psihički troši i
iscrpi, jer ta sećanja su ponekad vrlo bolna.
*
Koliko
si sebe preneo u priče? Koja priča je tvoj favorit? Kada možemo da
očekujemo roman? - Milena Stojanović
-
Dao
sam sebe mnogo u ovu zbirku, toliko da sam se dvoumio da li uopšte
da neke priče i stavim, toliko su bile lične. Plašio sam se da se
ne dožive kao nešto patetično ili previše nostalgično, zato sam
neke prvo stavio na fejsbuk, da vidim kakve će biti reakcije, pre
nego što sam se odlučio da ih stavim u zbirku. Lično, najdraža mi
je naslovna priča Vila šatorica ( Jedne julske večeri u Grahovu) ,
mislim da je u njoj sadržana suština cele zbirke, u njoj je većina
toga što sam hteo ispričati. Tehnički, zanatski, mislim da je
najuspelija priča Moje godine za tvoje. Roman nadam se sledeće,
2018.godine.
*
Da
li si oduvek hteo da pišeš ili je sve
bilo nekao spontano? - Srđana Tešić
-Oduvek,
ali da bi zaista došlo do pravog pisanog dela, potrebno je da
postoji snažna motivacija i potreba da
se nešto kaže, kao i da se stekne iskustva i poradi na sebi. Imao
sam ogromnu želju da ispričam tu priču o ljudima Bosanskog
Grahova, njihovoj teškoj borbi za opstanak, i predivnoj prirodi koja
tamo postoji. Ali bilo je potrebno vreme, godine da prođu, da
pogledam na sve sa distance, da nakupim još životnog iskustva, da
sazrem i kao osoba i kao pisac, da bi te priče mogle imati snagu
kakvu danas imaju ( bar se nadam da imaju ).Da sam ih ispričao
ranije, bilo bi prerano i ne bi valjale.
*
Koji
lik iz tvojih priča ti je najdraži i zašto? - Hava Alibegović
-
Ako izuzmemo
stvarne ljude kojima su priče posvećene, i koji se pominju u
pričama, od izmišljenih likova, svakako Daca. Ona je inatna,
prkosna, emotivna, često greši i zabrlja, nije tip klasičnog
heroja bez straha i mane, pre je plašljiva, čak nekad i previše,
ali kad dođe stani pani, stisnuće zube i braniti sve do kojih joj
je stalo, i sve do čega joj je stalo. Ona je prosto kao neka dobra,
zgodna cura iz komšiluka, koja pored svog običnog vodi i tajni
život. Mislim da su je zato ljudi i zavoleli,
jer mogu da je zamisle, identifikuju se sa njom.
*
Da
li si neke
priče, pogotovo aludiram na priču "Daca i Huan" i
nastavke koji slijede, prvobitno bazirao da napišeš roman kao
cjelinu, pošto mi ta priča djeluje kao nešto što može da bude
veće, obimnije? - Mladen Popović
-
Zapravo, proces je obrnut...želeo sam prvo
da kroz nekoliko priča upoznam čitaoce sa Dacom i njenim
Univerzumom, da ih zainteresujem i naviknem na likove koji se
pojavljuju i neku priču koja se nazire, a onda kasnije da sve to
objedinim i proširim u dužoj formi. Nadam se da će taj proces biti
uspešan.
*
Da
li će biti priče o Daci, još dok je učila magiju? Horor kao motiv
ili žanrovsko opredeljenje? - Kristijan Kiko Šarac
-
Možda, da ne otkrivamo baš sve). Volim horor, ali pre ga koristim
kao alat, a ne kao žanrovsko
opredeljenje. U priči Dete Dinare npr, kroz horor priču o vampirici
zapravo sam pokušao da predstavim psihofizičke lomove u uslovima
izuzetno teškog zimskog ratovanja na planini. Slično je bilo u
priči Noćna straža, gde se prosto horor prirodno nametnuo kao
najbolje sredstvo da opišem i ispričam ono što sam hteo.
*
Kako
si došao na ideju za
priču Đavolji Mozaik ? - Sabrina Hani Delić
-
Godine
2011-e na književnoj radionici Znaka Sagite, u junu mesecu, bila je
zadata tema svemira, ili samo sf-a, ne mogu se tačno sad setiti. Tih
dana sam nešto baš razmišljao o mozaicima, i onda reših da ih
uklopim u temu. Onda mi je prosto kliknulo da je naša draga, za
svemir presitna loptica-Zemlja, zapravo prelepi, savršeni prirodni
mozaik. Tu sam već imao kostur priče, dalje je samo bilo do
detalja.
*
Pored
pitanja o tome kada izlazi tvoj prvi roman, voleo bih da znam ko su
tvoji književni uzori, omiljeni pisci? Šta te inspiriše da pišeš?
:) - Marko Jovanović
-
Nadam
se sledeće godine. Inspiracija je svuda oko nas-u ljudima, mestima,
događajima. Horor sam zavoleo preko Stivena Kinga, epsku fantastiku
preko Tolkina i Stivena Donaldsona, sf preko Asimova, Klarka, Braće
Strugacki. Volim priče o malim, običnim ljudima, jer mali čovek
nosi sve, i teret svakodnevnog
življenja, rata, okupacije. Recimo, obožavam
roman Pesma, od Oskara Daviča. Posmatram ga van ideološke
komponente, ne zanima me ni komunizam ni kapitalizam, za mene je to
priča o borbi protiv okupatora, to je priča o običnim, malim a
velikim ljudima, ljudima koji su uprkos svim svojim manama, greškama
i ljudskim slabostima, izrasli u junake svog vremena,
jer su neizmerno voleli svoj grad i svoju zemlju i ljude. Takve priče
volim, a mislim da nam fale danas.
*
U
nekim tvojim pričama vodiš naraciju iz prvog lica, ali iz ženskog
ugla. Po mom mišljenju veoma ubedljivo. Smeštanje u vizuru
suprotnog pola smatram izazovom. Koliko ti je ovo bilo teško ili pak
stimulativno? - Nebojša Petković
-Bilo
je teško, izazovno, ali predstavljalo je i veliko ohrabrenje da
pomeram granice u svom pisanju po pitanju kvaliteta.
Počelo je u aprilu 2011.godine, kada je na književnoj radionici
foruma Znak Sagite zadana tema napisati priču iz ugla suprotnog
pola. Tada sam napisao priču Daca i Huan. Drago mi je da smatraš da
sam to uspešno uradio. Volim da u priči imam ženske likove, i ne
bežim od njih. Da se malo našalim, ni u stvarnom životu ne bežim
od žena, zašto bih u pričama). Naravno, nije uvek lako stvoriti
uverljivu psihologiju i karakter, pogotovo
nežnijeg pola, ali trudim se da to bude što bolje. Po mom mišljenju
najvažnije je izbegavati crno bela rešenja, jer ni u životu nije
tako, ne predstavljati likove kako bih rekao-najlakšim i brzim
putem,
površno i sl. Što je lik realniji i bliži osobinama ljudi iz
stvarnog života, pre će doći i do srca čitalaca.
*
Odavno
sam upoznat
sa nekim od tvojih fenomenalnih priča. Znam da su mnoge od njih
nastajale pod posebnim okolnostima veoma zahtevne Sagitine radionice,
što ih dodatno preporučuje. Pretpostavljam da planiraš da se
otisneš i ka dužoj formi - romanu. Da li se može znati nešto na
tu temu? Planovi, ideje? - Nebojša Petković
-
Sagitina radionica mi je mnogo pomogla, i nikada to neću negirati,
niti zaboravljati. Po prirodi nisam neko koga mnogo dotiču neke
rasprave i sl, tako da mislim da sam iz cele stvari uspeo izvući ono
najbolje za sebe i nešto naučiti, a ružnije stvari sam jednostavno
zanemario i ostavio iza sebe. Plan je da se napiše jedan roman koji
bi bio spoj fantastike, horora ili pre nešto mračnije fantastike i
krimića, i koji bi obuhvatao
svojevrsni univerzum nagovešten
u pričama o Daci.
*
Zanimljiva
je raznovrsnost tema u tvojim pričama, pa me zanima gde, osim
prirode i zavičaja, najčešće nalaziš inspiraciju? - Zoran
Petrović
-U
svemu oko sebe. Nekada dobijem ideju tek kad se nešto dogodi, nekad
na putovanju, ponekad
u nekim običnim detaljima. Za priču Kaktus sam dobio ideju šetajući
pored Futoške
pijace, i palo mi je
na pamet šta bi se desilo kada bi naišao neki ludak i počeo
prodavcima šutirati cveće?
Onda
sam zamislio cvećara, princa i čarobnjaka, i polako se pomolila
priča.
*
Da
li će i roman koji pripremaš opisivati period ratovanja od 1991 u
exYU i odvijati se u, čitaocima poznatom krajoliku, ili pripremaš
something completely different? :D - Zoran Petrović
-Radnja
novog romana prvenstveno će se dešavati u Novom Sadu, uz izlete u
neke druge...prostore i dimenzije. Biće nekih veza i sa zavičajem,
ali za ratne priče i detalje nisam sasvim siguran. Svestan sam da
ljudi žele još ratnih detalja, ali već sam pisao, nije lako pisati
o tome, ne tehnički, nego emotivno i psihički, dosta se čovek
potroši pišući ratne priče. Nije lako, čak ni nakon distance od
dve decenije i kusur.
*
Omiljeno
piće, omiljena hrana i psihofizički tip žene koji te najviše
privlači? :D - Zoran Petrović
-Omiljeno
piće belo vino, po mogućnosti penušavo, hrana sve vrste riba i
morski plodovi, tip žene koja me privlači - žena koja je draga,
prijatna, nasmejana, koja ti je i devojka i prijatelj, drugar, neko
na koga se možeš osloniti u svemu, pričati sa njim i deliti sve.
Fizičke karakteristike su tada manje važne. Kada ti je neko drag i
prijatan, simpatičan, biće ti lepo sve na njemu tj.njoj.
*
Da
imaš mogućnost da oživiš jednog lika iz tvojih priča, koji bi to
lik bio i šta zanimljivo biste radili? - BookWitch
-Na
žalost,
neke drage ljude kojima su priče posvećene, nemoguće je oživeti,
jedina uteha mi je da će živeti u mom sećanju, i u sećanju
porodica i prijatelja,
a nadam se da će i ova knjiga doprineti da sećanje na njih nikad ne
izbledi.
Izmišljene likove ne bih oživljavao,
oni neka žive svoj život kroz priče, zadovoljan sam stvarnim
prijateljima koje imam. Ali ako baš moram da odgovorim - prošetao
bih sa Dacom nakratko po Bosanskom Grahovu, a možda bi se pentrali
malo i po Šatoru i Uilici.
*
Veliki
čarobnjak ti je ponudio da izabereš super moć na jedan dan, koja
bi to moć bila i za šta bi je koristio? - BookWitch
-
Ako bih mogao ikako, sprečio bih ratove koji su se vodili od 91. na
području bivše Juge. Ako bi mogao čarobnjak da mi ponudi moć
kojom bih mogao otići u prošlost
i to uraditi, upravo to bih uradio.
*
Kakav
je tvoj odnos prema čitaocima, da kažemo, fanovima? Da li voliš da
ih upoznaš i čuješ njihovo mišljenje o tvojim pričama ili si pre
tip koji zadržava svoju privatnost i recenzije čita na blogovima i
sajtovima posvećenim knjigama?
- BookWitch
-
Nemam fanove, imam čitaoce koje poštujem i cenim. Volim da čujem
mišljenja, nisam zatvoren, mada jesam privatno malo povučeniji, ali
ne zato što ne volim da se družim, naprotiv, volim nova
prijateljstva i poznanstva, ali treba mi malo vremena dok se pred
nekim novim ,,otvorim''. Pratim blogove, stranice i sajtove, volim da
sam u toku, da pročitam recenzije, najave, da
vidim šta rade moje kolege, itd, ima
zaista vrlo kvalitetnih stranica i sl, koje mnogo čine na
popularizaciji domaće fantastike, pomenuo bih BookWitch, Knjiga za
dušu, Od knjige do duše, Autostoperski vodič kroz fantastiku,
forum Znak Sagite i dr.