Ovo je roman o tragičnoj sudbini individualne svesti koja ostvaruje sopstveni rast prema kosmičkoj svesti. Roman se temelji na postupku "romana u romanu", paralelizmu dveju osnovnih fabula - on prožima tridesete godine naše ere i Judeju sa dvadesetim-tridesetim godinama našeg veka i Moskvom; on prati sukob vlasti i stvaralaške misli pojedinca, oslikavajući visoka kosmička načela (svetlo i tamno, dobro i zlo) iskazana u odnosima izmedju čoveka i čoveka. Ovo je roman o tragičnoj sudbini individualne svesti koja ostvaruje sopstveni rast prema kosmičkoj svesti.
Izdavač Berlioz i pesnik Ivan Bezdomni u parku raspravljaju o postojanju i nepostojanju Boga. Kako ga obojica negiraju, prilazi im stranac, predstavlja se kao Woland, stručni konsultant po pitanju crne magije i priča im priču o Ješui i Pontiju Pilatu, Bezdomnom predskazuje šizofreniju, a Berliozu odrubljivanje glave od strane zbog suncokretovog ulja . I tu kreću sve nevolje. Berlioza se oklizne na suncokretovo ulje koje je proliveno kraj tramvajskih šina, pada na iste, a tramvaj, koji naravno vozi žena, mu odseca glavu. Potrešen prijateljevom smrću Bezdomni završava u ludnici. Taj sitan događaj pokrenuće mnoge točkiće koji će nas u vrtlogu ludila i neverovatnih događaja dovesti do poente cele knjige, naizgled nemoguće ljubavi između Majstora i Margarite. Majstor je zbog Margarite završio u ludnici, a ona zbog njega postala vešštica. Kroz sve te burleskne događaje bolje upoznajemo Wolanda - naklon ka pubilici, Djavo lično, i njegove "pomagače" prerušene demone - fenomenalnog Korovjova / Fagora, neprevaziđenog mačka koji priča Behemonta, grotesknog Azazella i prelepu, ali zloslutnu Hellu. Svako od njih doprineće opštoj ludnici koju ova "banda" izaziva u Moskvi. Ako nastavim dalje, prepričaću vam celu knjigu što naravno nije poenta. Poenta je da uzmete knjigu, smestite se udobno i uživate, her kako god shvatili ono što u knjizi piše, ona vas neće ostaviti ravnodušnim.
Dugo sam razmišljala da li uopšte da pišem išta o ovoj divnoj knjizi, jer ono što imam da kažem se mnogima neće svideti :D Na kraju ipak odlučih, jer kad je mene zanimalo šta drugi misle :D :D :D
Elem, pročitah čuveni roman Majstor i Margarita i oduševih se!!! Onako iskreno. No, roman mi se nije svideo zbog večite borbe dobra i zla, na kojoj svi potenciraju, niti zbog referenci i paralela sa Biblijom.... Roman mi se dopao zato što je fantastika u malo drugačijem obliku od onog na koji smo navikli i (e sad ide ono nepopularno mišljenje, pa molim prijatelje, neprijatelje, poznanike, neznace, tvrdokorne vernike da me ne razapinju na krst ili pale na lomači, već imam rezervisano mesto u paklu :D ) zato što kroz celu knjigu Djavo, u kog ne verujem kao ni u Boga, zajebava ljude kako mu se prohte i prođe nekaznjeno. Da se razumemo, ja sam agnostik i skeptik, verujem u naučna objašnjenja i ne verujem dok se svojim očima ne uverim u postojanje ili nepostojanje nečega ili nekoga. Verovatno zato u romanu nisam tražila neki dublji, religiozni smisao, nego se trudila da uživam u onom šro mi slovca nude. Takođe se nisam trudila da ukapiram "šta je pesnik hteo da kaže", jer nisam bila u Bulgakovljevoj glavi dok je pisao roman, pa samim tim mogu samo da nagađam njegove motive za pisanje istog.
U svakom slučaju, knjiga me je razduševila. Jako mi je žao što mi je tako dugo čučala na polici, čekajući da bude pročitana. S druge strane, da sam je čitala ranije, možda mi ne bi legla i svidela mi se ovako mnogooooooooooo. Definitivno ulazi na moju listu od 10 najboljih knjiga ikada :D