Kada jedna noć u Sokolskim planinama krene po zlu, život jednog dečaka treba sačuvati. Jedna žena koja nosi titulu najhladnokrvnijeg i najopasnijeg specijalca dobija novi posao. Posao za koji veruje da će joj obezbediti laku zaradu. Poslednji od tri brata iz viteške loze Rađ pokušaće da oslobodi sebe i svoje potomstvo vekovnog prokletstva.
U zemlji u kojoj sve buja i rađa, u mističnom kraju nad kojim se nadvijaju Mrkodolske sene, krije se tajna o samom Rađevu i prokletstvu njihovih potomaka. Bez obzira na sve nedaće koje bi ih opsedale Rađevi su opstajali. Hoće li opstati kada se pesma nemerljivom veličinom tuge ispevana začuje kroz Rađevo? Hoće li opstati onda "kada bol postane beskonačna, kada smrt izbriše svaki smisao života"? Jer "Rađ jednu istu priču, svoju priču, sluša od prve noći kada ga majka podoji. Sa njom klija i raste. Sa njom diše, živi i uči kako da preživi, ne bi li je svom nasledniku preneo."
Taman kad posmislim da nema dalje i da ne može bolje Drina me demantuje. Skaska je, po meni, njen najbolji roman do sada. Najzreliji je i najkompletniji. Drina je totalno sazrela kao pisac, primećuje se neverovatan napredak u odnosu na prethodna dela. Ne kažem da su ona loša, daleko od toga, i vrapci na granama znaju koliko volim Drinu i koliko cenim njeno pisanje, ali ova knjiga je nešto zaista posebno.
Malo je reći da me je Skaska oduševila, možda čak i premalo. Nepovratno sam zaljubljena i nema mi spasa. U svom prepoznatljivom, ali unapređenom, stilu bez trunke praznog hoda i dosade, Drina nam priča jednu modernu bajku.
Knjiga počinje kao klasičan triler. Odra, najbolji specijalac, telohranitelj, plaćeni ubica, dolazi u dom Vuka Nikolaja Rađa da bude telohranitelj njegovom sinu Alekseju. I tu dolazimo do onoga što me je u ovoj "bajci" oduševilo. Prvi deo knjige je totalno drugačiji od onoga što smo od Drine navikli. Nema fantastike, nema romantike i gle čuda, nema sexa ;) Kako se na tom početku činilo Skasku sam komotno mogla da okarekerišem i kao porodičnu priču o nekom mafijaškom šefu ili nekom istaknutom političaru. Međutim, Drina ne bi bila Drina, kada nas ne bi iznenadila. Malo po malo nam baca udice. Padaju tu neki pogledi između Vuka i Odre, nazire se romatika. Aleksej lagano, ali sigurno, probija Odrin brižljivo izgrađen i čuvan oklop. Pominju se i neki Irijani, ali u tom mometu oni mogu da budu i suparnički klan ili neka teroristička organizacija koja želi da naudi Rađevoj političkoj karijeri. Tu se vidi sav potencijal autorkine mašte i umeća da nas uljuljka, ne bi li nam servirala kompletno glavno jelo i šok za šokom.
Rađevi sa kompletnim timom telohranitelja odlaze na kongres u Singapur. Tu, na vrhu nebodera, otkriva se prava Odrina priroda i razlog njenog prihvatanja posla Aleksejevog telohranitelja. Kako nije uspela u svom naumu da se osveti, Odra biva zarobljena od strane Vuka. Drina nas ovde teleportuje u Rađevo, gde saznajemo kompletnu istoriju porodice Rađ, Odrinu povezanost sa Irijanima. I gle čuda, oni nisu ni mafijaši, ni teroristi, već rajska bića, neraskidivo povezana sa Rađevom u koje ne mogu da kroče. Prekletstvo koje je bačeno na familiju Rađ i Odru i njene sestre paunice od nje i Vuka prave iskonske neprijatelje, koji se nezamislivo vole. U svom stilu, Drina nam pripoveda o njihovoj ljubavi, unutrašnjoj i međusobnoj borbi da se od prokletstva otrgnu i spasu. Svako od njih dvoje se drži svoje priče, preče o poreklu prokeletstva i iskonskog neprijateljstva. Umešane su tu i rajske sile, i veštice, pa čak i po neki zmaj. I sve to samo da bi nas glava bolela od želje da što pre saznamo ko govori istinu, a ko laže. Čija verzija bajke je ispravna.
Događaji u Rađevu se ređaju kao na pokretnoj traci. Nema mometa predaha, jer na svakoj strani nas čeka neko novo iznenađenje i neki novi šok. I taman kad sam pomislila da za divno čudo u Skaski neće biti sexa, Drina me opet demantovala (voli da mi dokazuje koliko nisam i pravu ;) ). Sam kraj knjige rezervisan je za vrelu scenu koje bi i one što štancaju 50 nijasi i slične knjige pocrvenele i postidele se kao naivne šiparice. Nema mesta pomisli da je ta scena tu eto tako, reda radi, da opravda autorkinu reputaciju iz prethodnih knjiga. Neeeeee, ona i tekako ima svoje značenje i prosto je tu neophodna kako bismo saznali ko je ustvari Vuk i kakvu to tajnu on krije!
Drino, ženo luda i prefenomenalna, svaka ti čast na mašti, na znanju, na napredovanju. Obrnula si igricu, majke mi! Očekujem drugi deo kao oproštajni poklon pred preplivavanje okeana ;)
Da rezimiramo, oduševljena, zaljubljena, bez teksta koliko je Skaska jedan fenomentastičan i kompletan roman fantastike prožet Staroslovenskom mitologijom i folklorom, pa i referencama na Srpske narodne bajke.
Ukoliko niste bili na Beogradskom sajmu knjiga ili ste nekim čudom zaboravili da nabavite Skasku možete je poručiti na sjatu izdavača Drina Steinberg Publishing
U jednoj losanđeleskoj crkvi, na stepeništu oltara, leži krvavo, obezglavljeno telo sveštenika. Pažljivo postavljeno, raširenih nogu, ruku sklopljenih na grudima, a najužasnije od svega je što je sveštenikova glava zamenjena psećom. Forenzički tim kasnije otkriva da je na grudima žrtve krvlju ispisan broj tri.
Inspektor Robert Hanter u početku veruje da je reč o ritualnom ubistvu. Ali posle otkrića novih leševa, menja mišljenje. Sve žrtve su umrle na način kojeg su se najviše plašile. Obistinili su se njihovi najgori košmari. Ali kako je ubica mogao znati za to? I šta povezuje ove, naizgled nasumično odabrane, žrtve? Hanter kreće u poteru za neuhvatljivim, sadističkim ubicom, osobom koja kao da ima moć da čita misli svojih žrtava, koja može da oseti šta ih najviše plaši. Za nekim ko neće prezati ni od čega kako bi ostvario svoju bolesni naum.
Krvnik, ili ti Dželat kako je u Srbiji preveden, je drugi roman o detektivskom dvojcu Hunter - Garsija i njihovom lovu na serijske ubice. Ja sam tu malo muljala, pa je ovo treći Karterov roman koji sam pročitala. Inače, na moju veliku žalost, čitam ih u elektronskom formatu, a tako želim sve da ih imam na polici...
Kao i u prethodna dva dela i ovde su Hanter i Garsija pred još jednim, naizgled, nerešivim slučajem. Ponovo jure serijskog ubicu. Međutim, ovaj je ekstremno brutalan. Ljude ubija strahom, tačnije, priređuje im smrt koje se najviše plaše. Istražiteljske metode, Hanterova mozganja i dedukcije su nešto što Karter fenomenalno opisuje. Toliko to dobro radi, da sam tokom čitanja, imala utisak da sam ja jedan od policajaca koji pomaže detektivima. Često sam se stavljala i poziciju samog Hantera i Garsije. Njih dvojica su pravi dinamic duo. Nadopunjavaju se, čuvaju leđa jedan drugome, pa tako postaju i mnogo više od običnih partnera na poslu.
Iako su Hanter i Garsija fenomenalni i čovek ne može da ih ne voli, ono što je mene posebno fasciniralo kod Krvnika, kao i kod ostalih Karterovih knjiga, jeste ubica i metode koje koristi. Fascinira me to sa koliko preciznošću autor opisuje scene mučenja, pa i samih ubistava. U pojedinim momentima sam imala utisak da se Karter bolje snalazi kao psihopata i ubica, nego kao detetktiv. Jer do samog kraja, ubica je taj koji ima prednost, a detektivi su na najgorim mukama. Iako je ubica sadista, psihopata i sve što uz to ide, Karter vas tera da na neki način osetite sažaljenje prema njemu. Iskreno, mene njegove ubice fasciniraju.
Kako se ono beše kaže... "Čuvaj se žene koja gleda True Crime da bi se uspavala." ;) Izreka totalno primenjiva na Karterove romane. I mene koja sam Krvnika čitala da oteram prehladu koja me je slomila i zakovala za krevet.
Ta psihologija ubice i Hanterove istražne metode, ne čude ako se uzme u obzir da je Karter godinama radio kao kriminalni psiholog. Čega se sve nagledao i naslušao ne smem ni da zamislim. Hvala mu što je ta iskustva pretočio u knjige koje obožavam.
Najveća svetska rudarska kompanija došla je da traži zlato u Homolju...
Pronašli su nešto drugo!
Dok serija tajanstvenih smrtnih slučajeva potresa mali homoljski gradić, iza kulisa tradicije i strih predanja naziru se užas, sirove strasti i opasne tajne.
Inspektor Uroš Stanojević je po kazni prebačen iz Beograda u sredinu koja mu je nepoznata i gde se odjednom suočava sa svirepim ubistvima na koja meštani okreću glavu.
Anđelija Kerčulj je arheolog koja vrši iskopavanja na lokaciji Belovode iz neolita i otkriva tragove kulta starog milenijumima koji se održao do danjašnjih dana.
Crni mesec je astronomska pojava u kojoj se mladi mesec pojavljuje dvaput u toku istog meseca i ponavlja se svakih 29 meseci. On je tradicionalno vezan za Veliku šumsku majku... Muma Paduri
Crni mesec u usponu je predvna mešavina horora i folklora sa primesama istorije i arhelogije. Ovim romanom Tešić je reprizirao svoje umeće pripovedanja horora koji ledi krv u žilama. Za razliku od Kletve Kainove koja je smeštena u prošlost i ima mnogo više sličnosti sa serijalom Kosingas, Crni mesec u usponu je smešten u moderno doba, ali prožet narodnim veorvanjem, legendama i "babskim pričama".
Iako je priča smeštena u drugu polovinu maja, iako sunce prži kao da je sred leta, mračna atmosfera se oseća u svakom slovu. Svo vreme čitanja sam imala utisak da će se na Malvu i protagoniste romana sručiti gnev svih poznatih i nepoznatih božanstava. Demoklov mač im svima opasno visi nad glavom i ljulja se toliko da svakog časa može da se otkači. Upravo to se i dešava, ali samo po potrebi. Jezive smrti radnika u rudniku i velikih zverki iz rudarske kompanije samo pojačavaju utisak strave kojim su stranice ove knjige prožete. Stravu pojačavaju likovi jer su svi svojim životnim i pozadinskim pričama tesno vezani za Malvu, rudnik koji se kopa u planini, božanstva koja tu od davnina obitavaju i štite Homolje, a kojima se uvek, zarad mira, mora dati nešto za uzvrat ili podneti žrtva. Ovom zanimljivom pričom, Tešić nam šalje poruku da ma koliko smo tehnološki napredni, pametni i umišljeno veliki, priroda nije naša igračka, a da Bogove koji je štite moramo shvatiti i te kako ozbiljno.
Pored jeze koju svakom stranicom izaziva, Crni mesec u usponu oslikava i tužnu stvarnost malih mesta u Srbiji i trenutnu političku situaciju. Ima u njemu moćnih političara koji ne prezaju ni od čega kako bi sačuvali svoju pozadinu. Kao što je uvaženi ministar koji zeta, uspešnog inspektora, koji je uhvatio ozloglašenog kriminalca, ražaluje i pošaje u Malvu po kazni kako bi sačuvao poziciju i oprao ortaka krimosa (Poznato?). Zastupljeni su svi korumpirani i pokvareni slojevi društva koji su zarad lične koristi spremni da zažmure na oba oka dok rudarska kompanija uništava najlepše šume, najčistije reke, zatrpava i zataškava nalazišta drevnih artefakata. Oni koji bi trebalo da se brinu o deci, na izgled ne obraćaju pažnju na nestanke i iznenadna usvajanja. Spremni su čak i da krivotvore dokumena i izvode iz matičnih knjiga, jer se trude da udovolje Velikoj boginji i tradiciji koja vuče korene u narodnom verovanju i drevnoj magiji koja još uvek živi u Homolju.
Pored priče o iskopavanju rudnika, istraživanja na arheloškim lokalitetima, pratimo i isprepletane životne priče inspektora Uroša Stanojevića, Anđelije Kerčulj, njene ćerke Letice i konobarice iz lokalne kafane Jovane Šušković. Svako od njih je doživeo neku tragediju koja ga je približila drevnom i tradicionalnom. Svako po naosob i svi zajedno, ne znajući, "rade" za Šumsku majku na očuvanju prirode Homolja.
Tešić u ovom romanu fenomentastično spaja moderno i tradicionalno i prepliće stara verovanja vlaškog kraja sa Rimom, Keltima, Peruom i Španskim pričama slepe babe jednog od likova. Izjednačio je Muma Paduri sa verovanjima raznih naroda u Šumsku majku i duhove šume, sa boginjom Dijanom, pa i samom Lilit. Time mi je okinuo moje psihoze u vidu OCD-ja i anksioznosti da čačkam po internetu tražeći sve navedene povezice i predanja o Muma Paduri, Šumskoj majci.
Da ne bude da su sve halospevi. Za kraj, imam i jednu zamerkicu. Po mom mišljenju, lektor i urednik su odradili jako traljav posao. Na više mesta sam nailazila na greške koje su smetale i kvarile užitak čitanja, ali ne toliko da se ne zaljubim u Crni mesec kao i u prethodne Tešićeve romane.