Intervju
Milena Stojanović, autorka romana Petruški zmaj, prvog dela
serijala Proročanstvo
Bogova
- Koliko duboko roman zadire u
Slovensku mitologiju? - Nikola Kojić
* Mogu
slobodno reći, onoliko koliko sam ja pustila mašti na volju.
Pošavši od ideje da pišem o zmajevima, vilama, patuljcima, nisam
ni bila svesna koliko će se sve to proširiti na mnogobrojna bića
koja možete sresti u romanu, ali i o mnogim božanstvima, tradiciji,
obredima. Nisam ni slutila koliko nosimo paganskog u sebi dok se
nisam upustila u avanturu sa Petruškim zmajem. Na neki način sam
odrasla na tim predanjima, poznavala sam mnoge običaje ne znajući
da vuku
korene još iz vremena kada hrišćanstvo nije postojalo na našim
prostorima. To me je navelo da istražujem sve dublje, pa u nekim
delovima knjige možete pročitati delove koji se odnose na sam
nastanak sveta, obrede, ali i tradicionalne elemente. Ono što me je
ograničavalo je istorijska podloga, koje sam se pridržavala.
- Šta je bila osnovna motivacija za
nastanak Petruškog zmaja? - Boris Mišić
* Osnovna motivacija za nastanak Petruškog
zmaja je bila lepota prirode u ovim
krajevima, i želja da se neki mitovi i legende sačuvaju od
zaborava. Bitan element je takođe porodica, primetićete prilikom
čitanja da sve što se dešava, uvek se okreće oko porodice, ako
malo dublje sagledate primetićete simbole trojstva, povezanost,
rodbinske veze...
Oni koji me bolje poznaju, prepoznaće mnoge simbole vezane za moju
porodicu, odrastanje, prepoznaće neke od likova, situacije... Snažna
želja da kroz pisanje stvorim sliku o jednom lepšem periodu, o
stvarima koje su tada bile bitne:
čast, poštovanje, ljubav, mogućnost da pomognemo nekom... Želela
sam da pišem o onome što bih ja volela da pročitam...
- Koliko dugo je bilo potrebno da
priča sazri, pre nego što si krenula u ozbiljno pisanje? - Boris
Mišić
* Mislim da je ideja postojala dugo. Još
od kad sam bila dete, sakupljala sam razne informacije, priče starih
ljudi, legende i onoga čega su se oni plašili, zapisivala, pa sam
tako nesvesno počela da spajam sve to u jednu ozbiljniju priču.
Imamo toliko interesantnu istoriju i
mitologiju, da sam poželela da
oba spojim u jednu nezaboravnu avanturu. Nesvesno prikupljanje
materijala, stvorilo je želju da te stvari prenesem na papir. Još
dok mi je kao detetu, prababa pričala strašne priče, bežala sam u
neke svoje izmaštane svetove, trudeći se da sve zapisujem. Nekako
sam se uvek pribojavala njene starosti, da će ona otići, a da ništa
od toga neće ostati sačuvano. Ponosna sam na svoje poreklo, i na to
što sam kao dete mogla da odlazim na selo, da upoznajem razne ljude,
da vidim neke obrede, da sa dodolama pevamo pesme nadajući se da će
pasti kiša, da okitimo kapije biljem za Đurđevdan, da obilazimo
hrastovo drveće - zapise... Sve to što sam doživljavala kao dete,
kasnije je preraslo u priču o Petruškom zmaju.
- Pošto se u knjizi pominju neke
istorijske ličnosti,
koliko se ona oslanja na istorijske činjenice? - Slađana Vojinović
*
Knjiga je oslanja na istorijske ličnosti, onoliko koliko mi je
dostupna literatura dozvolila. Možemo prepoznati poznate istorijske
likove kneza Lazara, kneginju Milicu, Vuka Brankovića i još mnoge
junake nama poznate, ali i neke do sada vrlo malo spominjane, kao što
je slučaj sa porodicom Vukoslavić, Crepom, Držmanom, Vukoslavom. I
ako u literaturi skoro ništa ne možemo pronaći o njima, potvrđeno
je u nekim spisima da su postojali i vladali Petruškom oblašću,
kao i da su bili u veoma prijateljskim odnosima. U nekim spisima
možemo pronaći dokaze da je car Dušan dao Vukoslavu posede u ovim
krajevima, kao i interesantne detalje iz prepiske
Lazareve i Crepove, gde knez Lazar naziva Crepa "prijateljem i
bratom svojim". Oslanjajući
se na istorijske ličnosti, oblikovala sam ih u skladu sa nekim
svojim maštarijama, trudeći se da se držim istorijskih činjenica,
ali opet ne dozvoljavajući im da me potpuno sputaju i da od svega
ispadne istorijski roman.
- Koju simboliku za tebe
ima Petruška oblast? - Slađana Vojinović
*
Petruška oblast je ono što me vuče, vraća me korenima, tera me
svakodnevno,
da ne zaboravljam na svoje pretke. Da
sačuvam od zaborava i da se prepustim lepotama prirode. Kako
imam familiju u većini mesta
opisanih u knjizi, osećam Petrušku
oblast, kao deo sebe. Od kada sam
počela da formiram priču o Petruškom zmaju pre 6 ili 7 godina,
svake godine odlazimo na mesto gde je nekada stajao ponosni grad
Petrus... Nekako je došlo prirodno da radnja romana bude smeštena u
ovom kraju, možda zbog toga što sam baš tu odrastala, možda zbog
neke sebičnosti... Imamo toliko prelepih mesta, a ne želimo da ih
vidimo. Želela sam da prikažem ljudima Petrus, makar i onakav kakav
je u mojoj mašti, ali i da saznaju za neke bitne istorijske
ličnosti, koje su vladale ovim krajevima.
- Zašto baš Petriški zmaj, a ne npr.
Petruški vuk, medved, lisica…? Da li zmaj ima neku posebnu
simboliku za tebe? - BookWitch
* Zmaj
je fascinantno biće. Mislim da me je najviše privuklo to, što su u
drugim mitologijama zmajevi predstavljeni kao zla i opasna bića. Ja
sam želela da stvorim jednog zmaja koga ljudi treba da se
pribojavaju, zbog same njegove pojave, ali i da kroz lik vojvode
Crepa prikažem tanku liniju između ljudske dobrote i zverske
naravi. U Petruškom zmaju možemo videti kako Crep reaguje u mnogim
situacijama, gde njegova dobrota isplivava na površinu, ali možemo
i primetiti njegovu nesigurnost, čak u nekim trenucima i plahovitu
narav, a tu ono zmajsko izbija na površinu. Otkriću vam jedan mali
detalj, biće i Petruškog Vuka i Petruškog Orla. :)
- Omiljeno mitološko biće i
najdraža bajka? - Zoran Petrović
*
Svakako mislite da ću reći zmaj. Ali nije tako, zmaj je jedno od
omiljenih. Mislim da bih na prvo mesto stavila pegaze, zbog njihove
nevinosti, istrajnosti, a opet neverovatne snage. Ta čistota koju
oni po predanjima poseduju je nešto čime svaki čovek teži, a opet
svesni smo da nikada nećemo biti toliko čisti i bezgrešni.
Fascinira me i njihova mogućnost da lete kada god požele, takođe
jedna stvar koju bi svi želeli, a nismo u mogućnosti da to
ostvarimo. Interesantna su mi bića:
vile, rusalke, mađionici, talasoni...
Bajke... Svi smo odrastali slušajući
ih. Teško mi je da odaberem jednu, volim tu borbu dobra i zla,
iskrenost, poštenje, ljubav, dobre vrline koje sve pobeđuju...
Možda bi jedne od omiljenih bile Lepotica i zver i Devojka cara
nadmudrila...
- Za kada je planiran izlazak druge
knjige? Možeš li nam odati neki detalj iz nje? - BookWitch
* Objavljivanje drugog
dela je planirano za Oktobar, pred Sajam knjiga u Beogradu. Uveliko
se radi na sređivanju rukopisa, izradi ilustracija, trailera i
korica. Mogu reći da će biti uzbudljiviji nego prvi deo,
ipak je prvi deo bio da otpočne
radnja, a kako se odmotava klupko koje drže slovenski bogovi u
svojim šakama, videćete u drugom delu. Upoznaćete trećeg brata i
bićete iznenađeni! Biće mnogo više borbi, krvi, teških
rastanaka, ali će se neki likovi vratiti, upoznaćete i neke nove
likove koje ćete mrzeti ili voleti, videćete kakvu igru igraju
slovenski bogovi, ko se sa kim udružuje, ko
je izdajnik a ko heroj, a nakon
toga će uslediti i završni deo trilogije.
- Šta je bilo teže, napisati,
objaviti ili promovisati roman? - Irena Ilić-Vasiljević
* Bilo je lako napisati, ono što je
usledilo bilo je daleko teže. Dovesti roman do finalne verzije,
kakve imate priliku da čitate.
Srediti sve, prepravljati, ispravljati, pisati, brisati, menjati do
najsitnijih detalja, sve dok ne
bih bila potpuno zadovoljna. Bilo je teško pronaći izdavača, s
obzirom na to da se u Srbiji sve više objavljuju komercijalna
izdanja, ali je Otvorena knjiga, na čelu sa urednikom Petrom
Nikolićem pružila veliku podršku, što se tiče objavljivanja, ali
i same promocije. Ljudi iz izdavačke kuće Otvorena knjiga su zaista
sjajni, uvek izlaze u susret, imaju kvalitetna izdanja, trude se da
ispoštuju svakog autora. Promocije su planirane u mnogim mestima, za
sada je najbitnije da knjiga dođe do čitalaca, da se čuju utisci,
da se iščekuje nastavak...
- Šta bi tvojim čitaocima
preporučila da čitaju? - Irena Ilić-Vasiljević
*
Preporučila bih da čitaju sve što ih zanima. Da ne dozvole da ih
žanrovi ograničavaju, da čitaju što više. Iskreno, ja najviše
volim da čitam fantastiku i horor, krimi, ali nemam ništa protiv da
ponekad pročitam i dobar ljubavni roman. Kakva je bilo koja knjiga,
ako nema makar mlaku ljubavnu priču provučenu? Čitajte, sve ono
što vam dođe pod ruku. Kod mene nema loših knjiga, ima samo onih
koje mi u nekom trenutku legnu više,
a neke manje. Nekima se rado vraćam, a za one koje su mi se manje
dopale nikada nisam pomislila da je gubljenje vremena što sam ih
čitala. Ko zna, možda ću ih nekada ponovo pročitati, pa će mi se
više svideti?! I čitajte domaće autore. Imaju oni mnogo toga da
ponude. Imamo ljude koji pišu fantastiku i horor, stvaraju nove
svetove, oblikuju maštu čitaoca na neverovatne načine. Drugačiji
je osećaj kada čitate nekog domaćeg autora, osetite neku bliskost,
kao da se poznajete čitavog života, a drugačije kada čitate
strane autore, i ako ih ima dosta i takođe su kvalitetni.
- Kakvi su ti planovi za budućnost?
- irena Ilić-Vasiljević
* Eh,
draga moja, budućnost je uvek neizvesna, koliko god se mi trudili da
je isplaniramo. Pravim samo sitne
korake, razmišljam dosta unapred, ali sprovodim u delo samo jedno po
jedno. Više bih rekla, da bih volela neka moja maštanja da se
ostvare, a opet verujem da za sve postoji pravo vreme da se desi,
pa se trudim da živim punim plućima, da proživim trenutke i
upamtim ih onakve kakvi jesu, da se ne preopterećujem nekim velikim
planovima, jer nikada ne znamo šta se može desiti,
šta nas može sputati ili odvesti negde neplanirano.
Kratkoročni planovi su promocije, objavljivanje drugog dela romana,
i sređivanje završnog dela
trilogije.
- Poznato je da mnogi pisci imaju
raznih rituala prilikom pisanja, kakva je situacija sa tobom? Da li
si pratiš određene tebi bitne
korake ili jednostavno sedneš, „uzmeš olovku u ruke“ i pišeš?
- BookWitch
* Navikla sam da pišem kada mi se piše,
mada se trudim da to radim svakog dana. Uvek kada osetim da bih mogla
da izmaštam nešto novo, skuvam kafu, porazmislim malo, sedam i
pišem. Ranije sam uvek pisala olovkom, vukla sam sa sobom gomilu
svezaka, papira, rokovnika, imala određene
olovke sa kojima pišem, sada mi je dosta
lakše na lap topu, onda se malo
nerviram što je baterija skoro uvek prazna, pa dok se kafa prohladi
sve legne na svoje, i mašta kreće da se pretvara u reči. Mogu reći
da mi je postao ritual da sve što napišem odmah prebacim na flešku,
jer sam imala trenutke kada je lap top radio protiv mene, kada je
kafa rešila da ispita do kojih granica tastatura ide, pa za svaki
slučaj, što bi Vujin rekao "zlu
ne trebalo", prebacim da imam kopiju... I dalje uhvatim sebe,
kako na prvom slobodnom papiru,
koji mi stoji na radnom stolu, zapišem neke ideje, za kasnije, kada
uhvatim vremena, da mogu da sređujem i realizujem ih u dublju priču.
- Pošto sam
videla da pojedini autori burno reaguju kad ih oceniš dvojkom,
trojkom, četvorkom uz pristojno objašnjenje čitaoca šta mu se
nije svidelo.. Uostalom,ne može se jedna knjiga svima svideti. Kako
se ti nosiš sa tim ocenama, kritikom? (Isidora Kovač)
*
Mislim da to zavisi od osobe do osobe. Nema potrebe da budemo
sujetni, da mislimo kako smo mi uvek najbolji... Nije dobro ni kada
nekoga uvek hvalite, kako će ta osoba razviti želju za
napredovanjem? Uglavnom nemam problem sa kreativnom kritikom, sa
savetima šta bih mogla da poboljšam, šta se nekom svidelo ili ne.
Svesna sam toga da dve osobe uvek različito dožive istu knjigu, kao
što sam već rekla, možda nekom ne leži trenutno, možda se nekom
nikada i ne svidi, ali šta je tu je,
ne možemo oblikovati mišljenja ljudi, moramo prihvatiti stanje
kakvo jeste.
Postoje ljudi koji će čak i kada je nešto dobro uvek pokušati da
ponize ili uvrede druge negativnim komentarima, ali opet ću reći od
osobe zavisi kako će reagovati na to. Možda me nešto pecne u
momentu, pa sednem i razmislim, analiziram i odlučim da li nešto
trebam da menjam ili ne,
šta da poboljšam, da li je nešto stvarno loše, kako ga mogu
preoblikovati...
- Da li pratiš
knjiške stranice i blogove? Da li si sarađivala sa nekim blogerom?
- Isidora Kovač
* Naravno,
internet nam je omogućio da imamo uvid u beskrajan svet informacija,
što može biti veoma korisno, ako se pravilno koristi. Poštujem sve
ljude koji se trude da recenzijama, intervjuima, savetima, pa i
književnim kritikama približe svet knjiga čitaocima. Veliki broj
mojih prijatelja vode po nekoliko stranica i grupa na Facebooku,
imaju svoje blogove, sajtove i vrlo rado ih čitam, sa velikim brojem
njih i sarađujem što u vidu intervjua, što kroz recenzije,
najave. Pokušavam da pratim dešavanja, bar što
se književnosti tiče, što više mogu,
ali isto tako pratim i ostale vidove umetnosti, muziku, film,
fotografiju.
- Smatraš li
da izdavači treba da obrate više pažnje na blogove i stranice o
knjigama, jer po meni, takve stranice rade bolju promociju i reklamu?
- Isidora Kovač
*
Naravno! U velikom broju slučajeva, kada se objavi neka knjiga,
možemo dobiti najave, prikaze, intervjue sa autorima skoro istog
dana kada je knjiga objavljena. Sve je to dogovor i sve zahteva
veliku pripremu, ali izdavač svakako ne sme biti neko ko je zadužen
samo za štampu i plasman proizvoda. Recimo, pisci fantastike veoma
blisko sarađuju, razvila su se prijateljstva među nama, čak i ako
ne objavljujemo za iste izdavačke kuće. Tako je i sa stranicama i
blogovima, sa tim ljudima se razvije poseban odnos, oni su prvi koji
se zainteresuju za nešto novo, skoro svi su veoma aktivni,
svakodnevno upućuju čitaoce u nova dešavanja, podele svaki vaš
post, i na tome svi autori trebaju biti zahvalni. Izdavači takođe,
jer na taj način se razvija
interesovanje, i poboljšava prodaja knjiga. Ne mogu,
a da ne spomenem moju dragu BookWitch, Marka i stranicu Knjiga za
dušu, Autostoperski vodič kroz fantastiku, Fantastikuse, Omaju,
Art-animu i mnoge druge sa kojima rado sarađujem,
koji pružaju neverovatnu podršku, ali se i dopisujemo
svakodnevno... Razvijaju se prijateljstva...
- Svi mi
zamišljamo pisce kao neka natprirodna, nedodirljiva bića dok ih
lično ne upoznamo. Koliko tebi kao piscu, znači druženje sa
„fanovima“ i njihove mišljenje u vezi tvojih kniga?
- BookWitch
*
Zašto? Svi bi mi voleli da imamo krila i letimo, ali nije baš tako.
Pisci koje ja poznajem, a poznajem ih poprilično su normalni ljudi,
uvek raspoloženi za komunikaciju, savet, predlog i pozitivnu
kritiku. Poći ću od sebe, uvek sam rapoložena da popričam sa
ljudima, ne samo sa onima koje interesuje moje pisanje, već i da se
upitamo za zdravlje, porodice...
Ne bih nazivala
čitaoce fanovima, volim da u komunikaciji ostvarim prijateljski
odnos, da razgovaram normalno, nikada nisam volela bahaćenje,
neko dizanje u zvezde. Mnogo smo svi mi mali, da bi glumili neko
ludilo. Što
se tiče mišljenja o mom pisanju uvek sam raspoložena da saslušam
i izuzetno poštujem svačije mišljenje. Nikoga ne osuđujem, a
volim da vidim da li su ljudi zadovoljni, šta bi njima bilo
zanimljivo, koji im se lik dopao, kakav je utisak na njih ostavila
knjiga ili priče...
- Kada bi imala
priliku da odeš na večeru
sa
tri lika iz neke knjige, tvoje ili tuđe, koja bi to tri lika bila?
Gde biste večerali i šta bi bilo glavno jelo?
- BookWitch
*
Kakvo genijalno pitanje! Hahahha, iz moje knjige bih odabrala malog
mađionika Vesela, mudrog Vujina, i pozivnicu za tu večeru bi
dobili Kahlan Amnel i Darken Rhala
iz Legende o tragaču. Vesel bi napravio džumbus svojim lupanjem i
gunđanjem, ali bi pripremio odličnu večeru, možda neki gulaš od
mesa divljači sa interesantnim začinima. Vujin bi nam uz vino
ispričao neke interesantne priče. Khalan bi nam govorila o lepoti
iščekivanja i suzdržavanju u ljubavi. Onda bi Rhal poludeo i
napravio neki haos, Vujin bi pokušavao da ga smiri, Khalan bi se
borila sa njim, a Vesel bi nekim svojim nestašlukom, praćenim
gunđanjem sredio Rhala, vezao ga za noge i postavio da visi na
plafonu. Na kraju nam verovatno ne bi bilo do jela hahahha.
- Da ti se pruži
prilika da budeš superheroj i izabereš jednu supermoć, koja bi to
moć bila i za šta bi je koristila? - BookWitch
*
Teleport definitivno! Toliko je mesta koja bih želela da obiđem,
toliko perioda u koje bih želela da se nađem. Mada, mašta je
velika, ko zna
gde bi me sve to odvelo.
- Kad ne piše,
čime se zanimljivim, ili ne zanimljivim :), Milena bavi u životu?
- BookWitch
*
Kada ne piše Milena pokušava da razvuče dan na 50 sati. Ali joj ne
uspeva. Malo spava, pravi slatkiše,
gumene bombone, liciderska srca,
radi, podučava, onda se trudi da se malo odmori uz kafu, pa kreće
sa izradom nakita od raznih materijala. Kada se umori od
toga, malo
čita, i obično uveče piše nešto svoje, mašta o nekim čudnim
svetovima, magijama, ljudima... Osim kad radi, muzika je neprekidni
pratilac svake njene aktivnosti, inspiriše je i pomaže da sve
pregura... Na kraju legne da spava, znajući šta je sve čeka, i
nervira se što nije uspela da produži vreme. Onda
snovi preuzimaju sve, dok alarm ne zazvoni. :D
Нема коментара:
Постави коментар