U prvom delu trilogije Proročanstvo bogova, Petruški zmaj, imali ste prilike da se upoznate sa drevnim proročantstvom, izrečenim od samih slovenskih bogova. Obilje likova, čudnih bića iz slovenske mitologije, interesantne borbe. Veliki broj neverovatnih spletki, ljubavi, razočarenja, ali i prelepih opisa prirode, starih obreda, mesta...
Da li je zov krvi stvarno toliko jak? Kakva se borba odvija u dečacima koji mogu da preuzimaju životinjska obličja? Da li će uspeti da pronađu brata, o kome jedino znaju da se zove Pavle?Ko će pomoći dečacima da se ujedine? Ko pomaže Morani? Da li su samo Srbi oni kojima se dešavaju neobične stvari, ili se još neko umešao? Kako se zadesilo da se sprema veliki boj, turske i srpske vojske, i šta je njemu doprinelo, čitajte na stranicama romana Zov krvi!
Roman Zov krvi nastavlja tamo gde je Petruški zmaj stao. U ovom divnom nastavku, pratimo Crepa i Teodora u potrazi za trećim bratom, Ujedinjenjem i ispunjenjem proročanstva. U toj potrazi naići će na pomoć tamo gde je najmanje očekuju, kao i na izdaju tamo gde joj se najmanje nadaju. Uz njih je uvek verni Vujin, za koga još uvek nismo sigurni koja je vrsta čarobnjaka, ali smo zato 100% sigurni da je život posvetio da pomogne dečacima da ispune proročanstvo.
Na putu do trećeg brata, upoznaće i u svoju družinu primiti neke dobre, ali pomalo čudne ljude, koji ni milimetar neće odstupiti zarad ispunjenja proročanstva. Stara, dobro nam poznata, Morana je tu da im mrsi konce i uradi sve što je u njenoj moći da Družina ne uspe u svom naumu. Ona na njih šalje svoje sluge, koje će ih, neke više, neka manje ometati i zbunjivati.
Kao krunu, prvi mač, generala, predvodnika zle vojske, Morana postavlja/diže Rogatog kralja. Ta činjenica je nešto što najviše brine snage dobra, jer Rogati kralj je iskonsko zlo koje je teško pobediti.
I dok Crep, Teodor, Vujin i ostatak družine, biju svoje bitke i napreduju na putu, nad Srbiju se nadvila nova velika pretnja. Turci su na samom pragu Srpske države. Lazar šalje Vukoslava da sakupi vojsku kako bi im se oduprli. On to sa uspehom čini. Međutim, sreću i veselje zbog uspešno sakupljene vojske kvari otmica Olivere, Lazareve ćerke, pa se mladi Miloš Obilić upušta u potragu za njom.
U Zovu krvi, Milena je odrasla i uzbiljila se :) Svih onih dečijih bolesti romana prvenca ovde nema. Nema štucanja, nema zapinjanja, rečenice su lepe, radnja teče i uvlači u priču. Knjigu je jako teško ispustiti iz ruku.
Meni omiljena stvar kod Milene i njenog pisanja jeste to što me vraća u detinjstvo. Vraća me u vreme kada mi je baka na selu, kraj ognjišta u kom veselo pucketa vatrica, pričala o starim bogovima i zaboravljenim bićima. Tako npr. u Zovu krvi srećemo dečaka Janka, koji je Zduhač, biće koje sam retko gde u literaturi sretala. Pored toga što je "redak", Janko je veoma bitan član Crepove i Teodorove družine.
Jedna veoma zanimljiva stvar u ovom romanu je što su sporedni likovi dobili svoja poglavlja. U tim poglavljima saznajemo njihove priče i zašto i kako su oni bitni za radnju kompletnog romana. To je nešto što olakšava čitanje, a meni lično je bilo zanimljivije od usputnog nabacivanja činjenica o sporednim likovima kroz priču. Saznaćemo zašto je sluškinja Jovana bitna za Crepa, kako je to Vujin predodređen da pomogne braći, zbog čega je mali zduhač Janko predodređen za velike stvari, a i kako nastaju todorci i zašto je pastir Vojin postao jedan od njih.
Kako se završila Crepova i Teodorova potraga za trećim bratom? Da li su uspeli da obave ritual ujedinjenja? Da li je proročanstvo ispunjeno? Ili je možda Morana imala uspeha u ispunjenju svojih zlih planova?... Pročitajte, saznajte, uživajte i javite kako vam se roman svideo :D
Нема коментара:
Постави коментар