Šaka ljudi je klasična epska fantastika sa dosta tabačine i bitaka. Radnja se dešava u izmišljenom svetu u Imperiji Azarion. Gradovi su koliko toliko uređeni i u njima ima reda i zakona. Međutim, drumovima, a naročito šumama vladaju ratnički klanovi pljačkaša. Oni imaju svoje kodekse i pravila kojih striktno drže. Najjači među njima, onaj koji je strah i trepet kako za pošten svet, tako i za ostale ratnike, je klan Kojota. Zašto? E pa nije lepo da vam baš sve otkrijem. Malo ćete morati da se pomučite, gurnete nosiće u knjigicu i saznate sami.
Zaplet počinje maltene na samom početku kada upoznajemo mladog Jakueja i njegovog prijatelja Pticu. Jakuej planira da uradi nezamislivo - da opljačka Banku Srebra u gradu Baldao. To je jedino pošlo za rukom njegovom ujaku, legendarnom, a sada nestalom Regbogu. Kako su Jakuej i Ptica osmilili i realizovali plan, da li su uspeli ili omanuli saznaćete kada pročitate Šaku ljudi.
Ređaju se slike, radnja leti, likova je mnogo, a strana malo.... Iskreno, za sve ono što je ovaj mladi pisac u ovom romačići hteo da kaže, 109 strana je malo i po malo stvara konfuziju tokom čitanja. Roman mi više deluje kao neka novela, deo neke mnogo veće celine ili uvod u neku mnogo kompleksniju priču. Da ne znam da postoji i nastavak, jako, jako, jako bih se zabrinula, jer Ž.R. Kirf je Šakom ljudi stvorio jedan divan svet , načeo jednu fenomentastičnu priču i krenuo da gradi veoma zinimljive likove. Na sreću, ovoga puta Marfi je izgleda bio na nekom drugom mestu, imam i drugi deo Šaka ljudi - Zveri, pa ću uskoro da nastavim druženje sa zanimljivim junacima.
Ono što mi je jako bolo oči i smetalo prilikom čitanja je, opet, loša "tehnička obrada" knjige. Potkradale su se i uredniku i lektoru, tu i tamo neke manje, a bogami i neke veće greške i greškice, koje kvare kompletan utisak. Ž.R. Kirf je mladi autor koji i te kako ima šta da kaže, lepo piše, pismen je, ali mora imati adekvatnu podršku kako bi mu dela imala težinu i bila vredna mnogo veće pažnje nego što dobijaju. Danas, kada je u Srbiji fantastika konačno izašla iz podruma, i pisci i izdavačke kuće bi trebali malo više da se trude oko prodora do čitalaca i popularizacije domaće fantastike, kao i da obrate više pažnje na "tehničku obradu", jer i od nje dosta zavisi uspeh ili neuspeh nekog dela. O.K. Neko će da kaže da je na nama blogerima da neku knjigu približimo "širokim narodnim masama", ali ne... Ne stojim ja, ili bilo ko od ljudi koji čitaju knjige i pišu recenzije, iza nje, već pisac i izdavačka kuća. Prvenstveno je izdavač taj koji knjigu treba da "upakuje", promoviše i potrudi se da dopre do što većeg broja čitalaca.
Da ne dužim i pametujem dalje, nisam posiasla svu pamet ovog sveta, pročitajte Šaku ljudi, ako volite epsku fantasatiku, i pratite mladog autora, jer verujem da će u budućnosti imati još mnogo lepih priča da nam ispriča.
Нема коментара:
Постави коментар