Blek, bivši pripadnik Foka, nakon što je optužen za svirepo ubistvo, ludom igrom slučaja, završava u zloglasnom Meksičkom zatvoru Don Hoze kao Dželat, Egzekutor. Ruke mu postaju krvave, ne do lakata, nego do ramena, pa nazad i nekoliko puta u krug. Kako bi pobegao od posla koji obavlja, poseže za alkoholom i raznim drogama. Oni su jedine stvari koje mogu da mu omoguće koliko toliko miran san. Budi ga eksplozija, kreće ludilo!
Zombiji su preplavili zatvor. Blek pokušava da nađe izlaz radeći ono što najbolje zna. Ubija na svakom koraku. To što su mu sada mete bezumni monstrumi ne ometa ga da svoj posao radi najbolje što može. Usput sreće još preživelih i otkriva tajne zatvora Don Hoze.
Paklena ćelija je prava poslastica za ljubitelje slešer, treš horora. Na svakom koraku je akcija. Zombija koliko ti duša ište, krvi dovoljno da potkrepi dnevne transfuzione potrebe omanje bolnice, ubistva, intrige, tajne, misterije, ama baš sve za nas zaluđenike.
Blek je klasičan antiheroj. Meni je on mešavina Panišera i Alis (Resident Evil) koju su napumpali testosteronom. Dobra stvar je i naracija. Na početku, Blek priča "svoju tužnu životnu priču" do dolaska u Don Hoze. Tu se priča nastavlja iz trećeg lica, sa povremenim sečama i ulaskom u Blekov mozak. Ti rezovi nas bolje upoznaju sa Dželatom i daju nam uvid u njegovo psihičko stanje. Kao glavni protagonista, Blek je ujedno i jedini zanimljiv lik, jer ostali su tu da situaciju začine, učine je zanimljivijom i napetijom, da bi vrlo brzo postali potrošna roba i pali pred hordama zombija i ostalih monstruma. Da, da... Rekla sam monstruma, jer i tu nam autor donosi neke novine i zanimljivosti. Ima kod njega raznih vrsta i podvrsta ovih kreatura. Ta raznovrsnost je dokaz da je Đorđe maštovit pisac koji ume da iznenadi i šokira čitaoca.
Da ne bude kako samo hvalim, kao i većina prvenaca, i ovaj pati od mnogih dečijih bolesti. Ono što brine kod ovog, kao i mnogo drugih romana, jeste nedostatak "tehničke podrške" (uredništvo, lektura, dizajn, prelom). Iskreno se nadam, i želim da verujem, da će se to u dogledno vreme promeniti i da će mladi umetnici dobiti šansu da nam svoja dela prezentuju u punom sjaju.
Sve u svemu, Paklena ćelija, roman prvenac aleksinčanina Đorđa Miletića je priča koja će vas lepo zabaviti, mene svakako jeste. Ali, ako imate slab želudac, ne preporučujem čitanje nakon jela. U slučaju krhkih živaca, drmnite jednu domaćicu pa će priča bolje da vam legne. Za ostale indikacije i kontraindikacije, obratite se lekaru ili autoru 😉
Нема коментара:
Постави коментар