Jako je nezgodno pisati utiske o zbirci priča, a ne spojlerisati. U zbirci Nebeska zvona imamo 10 priča koje su na prvi pogled različite, ali kada se malo udubite, lako ćete naći sponu ili sličnosti između njih. Jedne povezuju Kapije, druge pak Golubac, treće preplitanje dimenzija, vremena i prostora. Zbirka se ne može svrstati u jedan žanr, što je u ovom slučaju velika prednost. Priče variraju od trilera, preko misterije, naučne fantastike, do horora.
Iako sam razvukla čitanje, moram priznati da su mi sve priče izuzetno legle. Uživala sam podjednako u svakoj. Ipak, moj favorit je poslednja priča, najslađe za kraj, Bela tama. U tu priču, Boris je utkao sve strahote rata kroz koje je prošao, dodao zrnca mašte i misterije i servirao nam priču koja uvlači jezu pod kožu u maniru najboljih majstora horora.
Da se razumemo, ni ostale priče ne zaostaju u jezivosti i mističnosti. Na primer, volela bih više da pročitam o Ešli, Vejnu, Putnicima i Kapijama. Te priče, Šapat večnosti i Nebeska zvona, imaju potencijal da prerastu u nešto mnogo više.
I opet, kao i kod zbirke Vila šatorica, navijam da Boris neke od priča razradi i obraduje nas nekim romanom. Ima on potencijala za tako nešto, i te kako.
U Nebeskim zvonima će uživati svi ljubitelji kratke pisane forme. A kako je vreme praznika i darivanja, mogli bi nekoga da obradujte dobrom knjigom. Jer, praznici nam stižu! Uživajte 💜🍼
Нема коментара:
Постави коментар