Duhovi prošlosti je magična priča o najsnažnijoj kosmičkoj ljubavi, o ljubavi između majke i ćerke.
Džena Metkalf neobjašnjivo je ostala bez majke kada je imala svega tri godine i od tada nju čuva njena baka po majci iako je već u podmaklim godinama starica daje sve od sebe da mladu Dženu izvede na pravi put .... Ali i nakon čitavu deceniju od misterioznog nestanka majke Džena želi da sazna šta se desilo te kobne noći i svim silama se trudi da sazna odgovore na brojna pitanja koja je muče svih godina njenog odrastanja... Devojčica jednog dana sama kreće u potragu koju je policija davno obustavila... Hvatajući se za slamku, Džena proučava majčine dnevnike, u koje je Alis, inače nekadašnja naučnica koja se bavila istraživanjem emocija kod slonova, mahom zapisivala svoja stručna zapažanja i svoja naučna saznanja. Ipak curica između redova uspeva da pronađe ponešto što bi joj moglo pomoći da reši zagonetku...
U uzbudljivoj potrazi za istinom i odgovorima, pridružuju joj se dve osobe Sereniti Džouns vidovnjakinja koja je nekada bila poznata po daru da pronađe nestale osobe, i Verdžil privatni detektiv koji je za sobom odavno ostavio najbolje istraživačke dane...Njih troje udružiće snage da otkriju istinu o Alisinom nestanku... A na tom putu moraće da postave teška pitanja, i da se suoče sa još težim odgovorima... Dok se zapisi iz dnevnika prepliću sa Dženinim sve življim sećanjima, rasplet će otkriti stvari kojima se niko nije nadao…
Kritičari smatraju da je Džodi Piko ovom knjigom nadmašila samu sebe, a ja znam da je ovom knjigom meni postala omiljena spisateljica... Sama priča nam donosi i izuzetne zanimljive činjenice o slonovima, o tim predivnim bićima. Roman je potkrepljen mnoštvom informacija, vidi se da je autorka detaljno proučila i istražila život slonova, posebno onih koji žive u krdu.
Nakon što sam knjigu pročitala, nisam mogla da se sastavim danima od lavine emocija koje je izazvala u meni... Sam kraj je nepredvidiv, neočekivan, i slama, o kako slama i rastavlja na komadiće. Kada sam zatvorila zadnju stranicu preplavile su me emocije tako snažne da sam sat vremena ćutala u tišini svoje sobe trudeći se da ne zaplačem...
By BookFairy
Нема коментара:
Постави коментар