Leta 1976. godine, u toku arheloških radova na lokalitetu Lepenski vir, grupa arheloga pronalazi ostatke nepoznate civilizacije. Kako vreme odmiče, sve više se čini da su otkrićem nalazišta i neobičnih ribolikih skulptura, arhelozi oživeli nešto mračno, drevno i tajanstveno, nešto što vlasti po svaku cenu pokušavaju da sakriju.
Tačno 250 godina ranije, ispred beogradske tvrđave sprema se do tada najveća bitka za Beograd. Austrijska carska vojska, na čelu sa vojskoviđom i princom Eugenom Savojskim, opkoljena je višestruku brojnijim turskim snagama. Iznenada, bojište prekriva gusta magla, pod čijim okriljem Austrijanci razbijaju neprijatelja.
Putevi čuvenog vojskovođe i njegovih pratilaca volšebno će se ukrstiti sa putevima stanovnika Lepenskog vira, vodeći ih do tajne stare bezmalo osam milenijuma.
Romanom Kal juga, Mladen Milosavljević otškrinuo je vrata za, po meni, jedan novi podžanr fantastike - fantastika sa elementima arheloškog trilera, mistike, etnologije i horora :) (ala ga sročih, svaka mi čast :D ). Bez ikakve šale i preterivanja u Mladenovom prvencu, pronaći ćete sve ove žanrove, pa čak i neke ljubavno-romantične elemente, opet protkane mistikom.
Iako mu je ovo prvi roma, Mladen mi je od ranije poznat kao autor nekoliko kratkih priča i tekstova na portalu Omaja. Međutim, sve to nije moglo da me pripremi na ono što sam pročitala na 248 stranica ovog romana. Veštinom iskusnog pisca i pripovedača Mladen nas šeta kroz vreme.
Jedan deo radnje odvija se u bliskoj prošlosti. Godina je 1976. Mijat Petrović, mladi arhelog, na iskopinama Lepenskog vira pronalazi neobičan riboliki artefakat. Taj pronalazak će mu od života i karijere napraviti haos, a njega naterati da odgovore o svojoj neobičnoj osobini da spas od briga koje ga pritiskaju pronađe u hodanju bez obuće po zemlji iz koje crpi pozitivnu energiju, o artefaktu, kao i tome zašto su držani organi personalizovani u vidu inspektora Ozrena Načića zaintersovani za pronalske iz Lepenskog vira, potraži na stranicama dnevnika provizora Frombalda koji je pronašao u staroj crkvi u svom rodnom Donjem Milanovcu.
Drugi deo priče, odnosi se na zapise iz dnevnika provizora Frombalda. Kroz njegovo viđenje Srbije saznaćemo zašto i kako je Eugen Savojski preuzeo Beograd od Turaka, koje su to sile prizvali na obalama Dunava, ko su Srpaski hajduci koji su pomagali Austrijancima i kako su Turci ponovo došli u posed Belog grada. Kao čovek koji ne pridaje previše značaja praznoverju i paganskim obredima koji se u Srbiji u to vreme praktikuju, Fromblado objektivno beleži sve neobično što mu se događa tokom njegovog boravka kao provizora u Srbiji.
U romanu Kal juga, Mladen se vešto poigrava sa rupama u istoriji i piše svoju, meni bližu i interesantniju. U realne istorijske događaje upliće mistiku, onostrano, vampire, veštice, volšebnike, demone, jednom rečju sve ono što predanja jednog naroda čini zanimljivim i time stvara nešto novo i neponovljivo. Verujem da je poznavanje etnologije i folklora Srbije i te kako pomoglo u stvaranju ovog dela koje u svakom pogledu pomera granice žanra fantastike. Baš zbog tih preklapanja istorije i mašte, čitanje mi se oteglo. Često sam tražila istorijske podatke o događajima opisanim u knjizi, opsadi Beograda, hajducima kapetana Čupe, lokalitetima i istorijskim ličnostima koji se u romanu pominju. A na kraju, Mladen ostavlja totalno bez teksta, vrata za nastavak nisu samo otškrinuta, već su ostala širom otvorena puštajući maštu čitaoca da "snima fimlove" i razmišlja o nastavku.
I da... Umalo da zaboravim. Kada pročitate Kal juga, biće vam jasno odakle ovako čudan naziv romana koji podseća na reč "kaljuga" ali to nikako nije ;)
Нема коментара:
Постави коментар