Zveri.
Dolaze iz najdubljih delova naše duše.
Tamo, gde je uvek crno.
Zveri.
Ono najgore u nama.
Čini nas jačima, mnogo jačima nego što bi sami ikada bili.
Zveri.
Nemaju osećanja.
Ne znaju za tugu.
Ne znaju za bol.
Nemaju strah.
Samo sreću, istinsku sreću koju donose borba i smrt.
Dugo sam se razmišljala da li uopšte da pišem ovaj post. Iz poštovanja i podrške prema mladom autoru sam se odlučila za pisanje.
U svom drugom romanu, Šaka ljudi - Zveri, Željko nastavlja tamo gde je u prvom stao. Jakuej i Ptica nastavljaju svoj vrtoglavi uspon do najboljih pljačkaša, boljih čak i od Regoboga. Glave su im ucenjene, poternice na sve strane. Mlada i uporna Zoi, se priključuje Jakuejevom klanu Mandrila. Iako ne zna kada i kako je oženio, između nje i Jakueja se rađa ljubav. Zoi se pokazuje kao veoma korisna članica klana. Jakuej sa klanom sprema novu pljačku koja će uzdrmati celu Imperiju. Taj smeli plan, ,ogao bi da naruši jedino Mandril koji "čuči" u Jakueju, ako ovaj ne nauči da ga kontroliše. Klan Kojota, klan Zmije i klan Medveda, ujedinjeni u Alijansu seju strah širom Imperije. Postaju i zvanična vojna jedinica. I dalje im je glavni cilj da svrgnu Imperatora i vladaju. Ali...
U najkraćim crtama - Ideja čista 10-ka, ali roman i dalje boluje od istih bolesti kao i prvi deo. Likova je mnogo, karakterizacija malo bolja nego u prethodnoj knjizi, ali i dalje nedovoljna. Radnja brza i vrtoglava, na momente čak konfuzna zbog uvođenja novih likova za koje do zadnje strane nismo sigurnu da li su tu da ostanu na duže staze ili samo onako u prolazu.. Bitaka, nasilja i straha koliko ti duša ište. Kada su bitke i crnilo/sivilo likova u pitanju, tu me je malo podsetio na Aberkrombija i Martina. Kao Aberkrombi, bitke, borbe, sakaćenja... opisuje do najsitrnijih detalja i to je jedna od stvari koja ovoj knjizi daje posebnu čar. Kao i kod Martina, kod Željka, nema dobrih i loših. Svi su u sivoj zoni, dobri ili loši po potrebi. Meni su bitke i ludilo koje ih prati i te kako prijali.
Jedna od upečatljivijih delova knjige mi je priča o zverima unutar čoveka. Jakuejev Mandril, nije slučajno sa njim. Cela ta priča vuče korene iz prošlosti i očeve intervencije kako bi braću, Jakueja i Beloboga, zauvek vezao i sačuvao zajedno. Da bi preživeo Jakuej mora da postane Espara Lord, onaj koji kontroliše zver. Unutrašnja borba i nagon za preživljavanjem su skoro pa jezivi, jer se sa Mandilom bori u mislima, ali su rane koje tom prilikom zadobija i te kako stvarne. Da znam, nije to neka preterana novost, ali je tako lepo i slikovito napisana, da sam imala utisak da pre čitam neki psiho horor, a ne epsku fantastiku. Fenomenalno i maestralno.
Ctrl+C/Ctrl+V je iz raja izašlo, pa ću tako da citiram sama sebe jer i dalje sve isto mislim :D
"Ono što mi je jako bolo oči i smetalo prilikom čitanja je, opet, loša "tehnička obrada" knjige. Potkradale su se i uredniku i lektoru, tu i tamo neke manje, a bogami i neke veće greške i greškice, koje kvare kompletan utisak. Ž.R. Kirf je mladi autor koji i te kako ima šta da kaže, lepo piše, pismen je, ali mora imati adekvatnu podršku kako bi mu dela imala težinu i bila vredna mnogo veće pažnje nego što dobijaju. Danas, kada je u Srbiji fantastika konačno izašla iz podruma, i pisci i izdavačke kuće bi trebali malo više da se trude oko prodora do čitalaca i popularizacije domaće fantastike, kao i da obrate više pažnje na "tehničku obradu", jer i od nje dosta zavisi uspeh ili neuspeh nekog dela. O.K. Neko će da kaže da je na nama blogerima da neku knjigu približimo "širokim narodnim masama", ali ne... Ne stojim ja, ili bilo ko od ljudi koji čitaju knjige i pišu recenzije, iza nje, već pisac i izdavačka kuća. Prvenstveno je izdavač taj koji knjigu treba da "upakuje", promoviše i potrudi se da dopre do što većeg broja čitalaca."
Zeljko, tebi kapa dole. Malo godinica imaš, veliku hrabrost i bujnu maštu. Nastavi da radiš i usavršavaš se i verujem da će u skorijoj budućnosti ove divne knjige doživeti neko drugo, treće, četvrto... izdanje, kao i da ćemo čitati još tvojih interesantnih knjiga.
Нема коментара:
Постави коментар