Zaboravite sve što ste na zadnjoj stranici knjige pročitali. Zaboravite razne sinopsise, blurbove i tome slično, jer ništa od toga ne može da vas pripremi za ono što vas čeka između korica Pomračenja.
Narodski rečeno - Vežite se, polećemo!!!
U prve dve knjige, Mladen nas je dozirano upoznavao sa protagonistima Svetioničara, prvog toma sage Utočište. Ispleo je priču oko Bena i Elene i njihovih na izgled različitih istraga o čudnim dešavanjima u Vranolujnom. Dovodio je Mladen svoje junake u bezizlazne i po život opasne situacije. Servirao nam je i triler i horor i akciju i avanturu, a pre svega mračni neonoar. Igrao se žanrovima i našim živcima i umovima. Poput najveštijeg čarobnjaka vodio nas je ka vrtoglavoj i nenormalnoj završnici.
I tako kroz ludnicu od prve dve knjige, Vesnici oluje i Pritajeno zlo, dođosmo i do Pomračenja. A u Pomračenju... Ja jednostavno ne smem bilo šta da pišem, jer sve bi bilo spojler. Ili možda... Da probam ovako.
U Pomračenju dobijamo neke od odgovora na pitanja koja su ostala otvorena u prethodnim delovima. Ben i Elena, kao i sam Vranolujni su u ogromnoj opasnosti. A mi dobijamo hiljadu nervnih slomova, ostajemo bez noktiju i pola kose na glavi. Igra se Mladen, kako žanrovima, tako i religijom i svakodnevnim životom. Kritikuje moderno društvo, velike korporacije, vojsku, policiju, političare i sve one koji se igraju bogova i upravljaju ljudskim životima zarad lične koristi.
Ono što je meni najviše leglo, a što je u suštini i okosnica trilogije Svetioničara, jeste teza da nam nisu potrebni ni ratovi, ni vanzemaljci, ni zombi apokalipse. Mi ljudi smo sami sebi najveći neprijatelji. Naša pohlepa, jurnjava za novcem, moći, prestižom... dovodi nas polako, ali sigurno na ivicu uništenja. U takvim situacijama se obično pojavljuju neki diskretni heroji, ljudi iz naroda, koji rešavaju stvar, u ovim knjigama personalizovani kroz možda najveće heroje Svetioničare. Tu ideju je Mladen ispričao svojim rečima i servirao nam tri pametne i zanimljive knjige.
Pomračenje, kao i prethodne dve knjige, je prepuno referenci na modernu pop kulturu, filmove i muziku. Tako na primer, dok sam čitala Vesnike oluje, u glavi mi se vrtela pesma Hallo darkness my old friend. Uz Pritajeno zlo sam se podsećala Lavkrafta. A dok sam čitala Pomračenje igrala sam Resident Evil. Meni lično je Elena, od Kejt Beket iz serije Kasl, izrasla u Alis iz filmskog serijala Resident Evil. A Ben, pa Ben je ljubav od prve do poslednje stranice, bio i ostao 💜
Ne jednom sam rekla da Mladena smatram kraljem klifhengera, ili ti, kako ja to volim da kažem, nezavršenih krajeva. Nakon ove knjige proglašavam ga CAREM klifhengera i neizvesnosti. Jer ne znam da li ste skapirali, ali verujem da jeste, trilogija Svetioničar je samo uvod u širu, veću i, znajući Mladena, luđu i zanimljiviju priču.
Zato, ne časite ni časa, nego knjige u šake, da proverite koliko sam u pravu 😉
Narodski rečeno - Vežite se, polećemo!!!
U prve dve knjige, Mladen nas je dozirano upoznavao sa protagonistima Svetioničara, prvog toma sage Utočište. Ispleo je priču oko Bena i Elene i njihovih na izgled različitih istraga o čudnim dešavanjima u Vranolujnom. Dovodio je Mladen svoje junake u bezizlazne i po život opasne situacije. Servirao nam je i triler i horor i akciju i avanturu, a pre svega mračni neonoar. Igrao se žanrovima i našim živcima i umovima. Poput najveštijeg čarobnjaka vodio nas je ka vrtoglavoj i nenormalnoj završnici.
I tako kroz ludnicu od prve dve knjige, Vesnici oluje i Pritajeno zlo, dođosmo i do Pomračenja. A u Pomračenju... Ja jednostavno ne smem bilo šta da pišem, jer sve bi bilo spojler. Ili možda... Da probam ovako.
U Pomračenju dobijamo neke od odgovora na pitanja koja su ostala otvorena u prethodnim delovima. Ben i Elena, kao i sam Vranolujni su u ogromnoj opasnosti. A mi dobijamo hiljadu nervnih slomova, ostajemo bez noktiju i pola kose na glavi. Igra se Mladen, kako žanrovima, tako i religijom i svakodnevnim životom. Kritikuje moderno društvo, velike korporacije, vojsku, policiju, političare i sve one koji se igraju bogova i upravljaju ljudskim životima zarad lične koristi.
Ono što je meni najviše leglo, a što je u suštini i okosnica trilogije Svetioničara, jeste teza da nam nisu potrebni ni ratovi, ni vanzemaljci, ni zombi apokalipse. Mi ljudi smo sami sebi najveći neprijatelji. Naša pohlepa, jurnjava za novcem, moći, prestižom... dovodi nas polako, ali sigurno na ivicu uništenja. U takvim situacijama se obično pojavljuju neki diskretni heroji, ljudi iz naroda, koji rešavaju stvar, u ovim knjigama personalizovani kroz možda najveće heroje Svetioničare. Tu ideju je Mladen ispričao svojim rečima i servirao nam tri pametne i zanimljive knjige.
Pomračenje, kao i prethodne dve knjige, je prepuno referenci na modernu pop kulturu, filmove i muziku. Tako na primer, dok sam čitala Vesnike oluje, u glavi mi se vrtela pesma Hallo darkness my old friend. Uz Pritajeno zlo sam se podsećala Lavkrafta. A dok sam čitala Pomračenje igrala sam Resident Evil. Meni lično je Elena, od Kejt Beket iz serije Kasl, izrasla u Alis iz filmskog serijala Resident Evil. A Ben, pa Ben je ljubav od prve do poslednje stranice, bio i ostao 💜
Ne jednom sam rekla da Mladena smatram kraljem klifhengera, ili ti, kako ja to volim da kažem, nezavršenih krajeva. Nakon ove knjige proglašavam ga CAREM klifhengera i neizvesnosti. Jer ne znam da li ste skapirali, ali verujem da jeste, trilogija Svetioničar je samo uvod u širu, veću i, znajući Mladena, luđu i zanimljiviju priču.
Zato, ne časite ni časa, nego knjige u šake, da proverite koliko sam u pravu 😉
Нема коментара:
Постави коментар