Dok je njegova verenica birala idealnu venčanicu, neko je u prizemlju čuvene modne kuće Herman krvnički zario makaze u vrat bezobrazno zgodnom Oliveru Dilberu. Inspektor Nikola Liman se zainatio da prokrči put kroz šumu laži i obmana, ogoli istinu i pronađe zločinca. Da li je mladom i neodoljivom Dilberu došla glave jedna od šest žena koje su tog sunčanog podneva bile prisutne u modnoj kući – uključujući i Kristinu Pajić, ambicioznu advokaticu koja je u strasnoj vezi sa inspektorom? Možda. Jedino je sigurno da će umesto planiranog venčanja uslediti sahrana, i to – ne jedna. Mnoge će se naizgled nespojive životne priče iznenada dotaći, ukrstiti se i dodatno zamrsiti ovaj ionako komplikovani slučaj. Smrt Olivera Dilbera biće samo prva srušena domina u dugom krvavom nizu, koji će Liman pokušati da zauvek prekine.
I umrla sam, ali ne kao ljubav nego kao čitalac. O bogovi i vanzemaljci i ostale sile znane i neznane... Završih sinoć čitanje, ali mi je mozak toliko eksplodirao da nisam mogla da sastavim dve smislene rečenice.
Đorđe Bajić je ovim romanom prevazišao samog sebe. Porastao je i izrastao u pravog, velikog pisca nekog novog talasa srpskih krimi romana. Da li mi se dopada to što Bajić radi? I te kako! Napredovao je od prvog romana u svakom pogledu. Stilski je savršeniji, a zaplet smišlja bolje nego Agata Kristi, majke mi ;)
U romanu "Umri, ljubavi!" se ponovo družimo sa starim znancima inspektorom Nikolom Limanom i njegovim prijateljima i kolegama. Nikola je opet suočen sa velikim slučajem u koji su umešane političareva ćerka i, gle čuda, Nikolina "devojka". Istraživanje će hrabre policajce dovesti u mnoge opasnosti, zavesti na stranputice i uticati čak i na njihove privatne živote.
Bajić se u ovom romanu vešto igra sa maštom čitalaca. Servira nam osumnjičene na srebrnom poslužavniku, dok zlatni čuva za sam kraj. Niti zapliće, prepliće i raspliće terajući mozak da radi 300 na sat. U jednom momentu sam bila u iskušenju da autoru pustim poruku "Đole, molim te kao brata, reci mi ko je ubio Olivera?!?!" Sumnjala sam na sve, a u nekim momentima čak i na sebe. Maltene od prve pa do poslednje strane mi je u glavi bilo pitanje da li su sve žrtve, a njima roman obiluje, pale od ruke jednog ili više ubica, a ni njih, boga mi ne manjka. Ubistva iz ljubavi, ljubomore, strasti, pohlepe, sve je zastupljeno na skoro pa 300 strana. Krvi ne manjka, a napetosti ima sasvim dovoljno.
Ono što mi se posebno dopalo kod romana "Umri, ljubavi!" jeste činjenica da niko od likova nema, takozvani, plot armor. Svi su ranjivi, na ovaj ili onaj način. Dopada mi se i to kako Bajić razvija likove i gradi njihove međuljudske odnose. Svaki lik je brižljivo razrađen, po nekad se čini, i do najsitnijih detelja. Čitanjem se stiče utisak da u romanu nema sporednih likova, svako je bitan na neki način, i svako doprinosi razvoju priče i rešavanju misterije. Oliver, koji je maltene od prve strane mrtav, igra jednu od najvažnijih uloga u celom ovom rolerkosteru.
Bila je ovo jedna lepa dvodnevna vožnja. Da budem iskrena, trajala bi i kraće, ali obaveze... Jer "Umri, ljubavi!" zaista jeste knjiga koja se "čita u jednom dahu", koja "lepi za stolicu", a koju prvenstveno krasi dobra i interesantna priča koja vam ne dožvoljava da je ispustite iz ruku.
Kao i prethodni Bajićev roman "Smrt u ružićastom" i ovaj je izdala Laguna. Zanimljivost, za samo 3 dana prodaje "Umri, ljubavi!" se našla na Laguninoj TOP 40 listi i to na dvadesetom mestu. Nadam se samo da će to biti podstrek odgovornima iz ove izdavačke kuće da reizdaju "Žutu kabanicu" i "Jedno đubre manje" kojih nema u prodaji, a za kojima vladaju veliko interesovanje i potražnja.
A sad, trk u knjižare ili na sajt i uživajte u čitanju! <3
Нема коментара:
Постави коментар