Ako sam se ikada plašila paukova, a jesam, sada ih se plašim još više. Molim naučnike da se ne igraju! Paukovi ne treba da budu visoko ingeligentna bića koja putuju u svemir.
Zemlja je na umoru. Ekipa Brina dva, na čelu sa doktorkom Avranom Kern, radi na teraformiranju planeta kako bi se spasila ljudska rasa. I baš kad su bili na domak cilja, Marfi im se umešao u planove. Umesto majmuna, nanovirus se naseljava u paukove.
Hiljadama godina kasnije, zemlja je uništena, a brod-arka Gilgameš stiže do zelene planete doktorke Avrane Kern. I opet Marfi uzima stvar u svoje ruke.
Roman je pisan iz dve perspektive, ljudske i evolurianih paukova.
Ljudi su, gotovo pa stereotipni. Traže način da spasu čovečanstvo tako što će naseliti neku od planeta koje je Staro Carstvo teraformiralo. Pa čak i u neumitnoj trci sa vremenom, kada im je opstanak u pitanju, na površinu isplivava ono najgore u čoveku. Bore se između sebe. Svako ima svoju viziju kako bi novi svet i novo društvo trebali da izgledaju i ne žele ni malo da popuste, iako su im životi u opasnosti, a misija dovedena u pitanje...
Za svo to vreme, paukovi evoluiraju. Koriste prednosti koje im je nanovirus dao. Grade gradove, prave mašine, uče, čitaju, pišu, stvaraju društvo nalik ljudskom. I kod njih ima ljudskih osobina, onih najgorih naravno, ali uz pomoć nanovirusa uspevaju da ih prevaziđu i izgrade normalno i funkcionalno društvo.
Kraj je pravi šlag na torti koji je nanovirus smućkao uz malu pomoć idejnog tvorca Ejdrijena Čajkovskog.
Naročit utisak na mene su ostavili tehnički detalji o funkcionisanju broda u svemiru, komore za suspenziju koje ljudima omogućavaju da spavaju i prevaljuju ogromne razdaljine što vremenski, što prostorno, komunikacija između paukova, prenošenje znanja Poimanjem...
Opšte je poznato, da je epska fantastika moja droga, ali uvek volim da pročitam i dobar SF. Deca vremena to svakako jesu. Imaju sve što, po meni dobar roman treba da ima - jaku priču koja uvlači i tera na razmišljanje i interesantne likove (jedna mala zanimljivost - paukovi su jako lepo napisani, toliko lepo da ki je bilo lakše da se povežem sa njima nego sa ljudskim likovima).
Нема коментара:
Постави коментар