Vuk - Samuel Bjerk

 Tela dvojice ubijenih jedanaestogodišnjaka pronađena su na polju kod Uddevalle u Švedskoj. Među njima ležao je beli zec. Slučaj je ostao nerešen. Osam godina kasnije, u blizini Osla su dva dečaka ubijena na sličan način. Između njih se nalazila mrtva lisica.
Holgeru Munku, novoimenovanom šefu posebne jedinice Odeljenja za ubistva, neophodna je sva moguća pomoć u rešavanju slučaja. Dobio je dojavu o mladoj kadetkinji Miji Kriger, koja na ispitima na akademiji postiže neuobičajeno visoke rezultate. Iako sanja o karijeri u specijalnim jedinicama, dok noći provodi tražeći nestalu bliznakinju Sigrid, Mija pristaje da pomogne na slučaju.
Munk i Kriger zajedno kopaju po mračnim, gnusnim slučajevima za koje se ispostavlja da su intirgantniji nego što je i jedno od njih dvoje moglo i zamisliti. Ulje na vatru doliva vest o nestanku još dva dečaka.

U Bjerkovo pisanje sam se zaljubila prošle godine nakon pročitanog Anđela u šumi. Prethodna tri dela sam prosto progutala. Iako istražuju uglavnom mučne i gnusne zločine, priča u romanima je toliko zanimljiva da mi se činilo da se stranice same okreću. Tako je bilo i sa Vukom.

Iako sam počela da ga čitam sa velikom predrasudom da mi se neće svideti, na kraju sam oduševljena. A zašto sam mislila da mi se neće dopasti? E pa roman je prvo pročitala kuma, koja ga je i kupila i prosledila mi ga, i kojoj se jako dopao. Posle nje Vuk je krenuo na turu po Evropi. Žmu, koji je delio moje oduševljenje sa prve tri Bjerkove knjige, se razočarao. Nešto mu nije legao. I to je bilo svo objašnjenje koje sam dobila. I sada, kome verovati?

Rešim da zanemarim i kumino i žmuovo mišljenje i krenem da čitam. Moram priznati, sa malom dozom straha. Šta ako se razočaram? Kad ono, ni r od razočarenja. Kao i prethodna tri, slučaj koji Munk i Mija istražuju i više nego zanimljiv i intrigantan. Medote dolaženja do tragova i zaključaka, ponovo, po malo ne konvencionalne, što je u suštini ono što Bjerkovim knjigama i daje tu neku posebnu čar.

Ono što mi se posebno svidelo u ovoj knjizi je što se autor vraća u prošlost. Ovde čitamo o Munkovom i Mijom prvom slučaju na kom rade zajedno. Munk je isti. Ali Mija!!! Ovo je Mija kakva nismo ni mogli da sanjamo da je nekda bila. Totalni antialkoholičar i protivnik tableta. Puna je života i poleta, za razliku od Mije u prethodna tri romana koja je stalno ili pijana ili drogirana ili na pragu samoubistva. Ipak, iako je "stara" Mija sušta suprotnost ovoj "novoj" Miji, Bjerk je ostao dosledan njenom karakteru, kao i karakteru ostalih likova. Ona i ovde koristi sve one istražne i metode dedukcije, koje su u najmanju ruku neobične, a kojima se služila i u Anđelu u šumi, Sovi i Dečaku koji je voleo jelene.

Summa summarum, Vuk mi se jako dopao i totalno sam uživala u čitanju.

Za kraj, ima jedna "mala sitnica" koja mi se nije dopala. U romanima ovog tipa, obično saznamo motive ubice za zločin. Zašto je izabrao baš te dečake, zašto se pretvarao da je dva različita čoveka kako bi došao do njih, šta ga je ustvari navelo da počne da ubija... U Vuku toga nema. Ubijao je, uhvatili su ga, rez, kraj. Nikakvo objašnjenje, ama baš ništa. Mom analitičkom mozgu koji sve raščlanjava na najsitnije detalje, kom su potrebni odgovori i na najbanalnija pitanja, je to dosta zasmetalo, ali nije umanjilo uživanje u čitanju.