Nebeska zvona - Boris Mišić

 

Nebeska zvona je nova zbirka priča Borisa Mišića. Još jednom, Boris nam otvara vrata svoje mašte i pušta nas u neke lude, šašave, uvrnute i strašne svetove koji se u ovoj zbirci prepliću.

Jako je nezgodno pisati utiske o zbirci priča, a ne spojlerisati. U zbirci Nebeska zvona imamo 10 priča koje su na prvi pogled različite, ali kada se malo udubite, lako ćete naći sponu ili sličnosti između njih. Jedne povezuju Kapije, druge pak Golubac, treće preplitanje dimenzija, vremena i prostora. Zbirka se ne može svrstati u jedan žanr, što je u ovom slučaju velika prednost. Priče variraju od trilera, preko misterije, naučne fantastike, do horora.

Iako sam razvukla čitanje, moram priznati da su mi sve priče izuzetno legle. Uživala sam podjednako u svakoj. Ipak, moj favorit je poslednja priča, najslađe za kraj, Bela tama. U tu priču, Boris je utkao sve strahote rata kroz koje je prošao, dodao zrnca mašte i misterije i servirao nam priču koja uvlači jezu pod kožu u maniru najboljih majstora horora.

Da se razumemo, ni ostale priče ne zaostaju u jezivosti i mističnosti. Na primer, volela bih više da pročitam o Ešli, Vejnu, Putnicima i Kapijama. Te priče, Šapat večnosti i Nebeska zvona, imaju potencijal da prerastu u nešto mnogo više. 

I opet, kao i kod zbirke Vila šatorica, navijam da Boris neke od priča razradi i obraduje nas nekim romanom. Ima on potencijala za tako nešto, i te kako.

U Nebeskim zvonima će uživati svi ljubitelji kratke pisane forme. A kako je vreme praznika i darivanja, mogli bi nekoga da obradujte dobrom knjigom. Jer, praznici nam stižu! Uživajte 💜🍼

Ukradeni bog - Nemanja D. Pavlović

 

Jedno proročanstvo, jedan spasitelj, mnogo onih koji žele da se proročanstvo ne ispuni. Odluka koju Euron treba da donese, sudbina koja mu je nametnuta i epska borba sa kojom se suočava isprepletana je sa sudbinom drugih, podsećajući nas da ni jedan čovek nije suštinski sam

Epska fantastika je žanr koji autoru omogućava da pokaže svu raskoš svoje mašte i literarno umeće. Ako autor želi da krave lete, one će imati divna šarena krila i letuckati kao maleni kolibri, slonovi će visiti naglavačke sa drveta, a nilski konji igrati Labudovo jezero. Sve te mogućnosti žanra, Nemanja D. Pavlović je iskoristio, umešao u to neosporivi talenat i darovao nam Ukradenog boga.

Sa jedne strane, Ukradeni bog je čist kliše, borba dobra i zla, tame i svetla, a sve u cilju da se ostvari proročanstvo. Međutim, sa druge, mnogo veće, je jedno originalno i zanimljivo delo. Nemanja je vešto uzeo kliše i promenio ga, modifikovao, dodao, oduzeo i razneo mi mozak.

Čitajući Ukradenog boga prošetaćete Koraloson, naučiti da otvare druge svetove, sresti čarobnjake, hel-ljude, proročice, pozitivce, negativce, pa i po nekog zmaja. Uplićući u celo to ludilo i elemente Staro-Slovenske mitologije, Nemanja stvara jedan divan i bajkovit svet, a priču čini zanimljivijom. Samo pazite, dok vam je nos u knjizi, a šetate okolo da vas ne dokači Sfera mrtvih ili da se ne sapletete o Osudni kamen jer vam se može desiti da završite u "zatvoru sa demonima i bogom" ili da budete izbrisani sa ovog sveta 😉