четвртак, 28. децембар 2017.

Veliko putovanje - Goran Tokić

Nikolaj Keržakov, profesor genetike na Univerzitetu Lomonosov, zabrinut za budućnost planete i ljudske civilizacije, pokušava da čovečanstvu pruži šansu za opstanak. Ipak, ne stiže da završi svoj rad: umire od srčanog udara. Dan kasnije, budi se u nepoznatoj prostoriji i pokušava da odgonetne šta mu se desilo. Uskoro sreće jednu od najuticajnihih ličnosti XX veka. Od nje dobija odgovore na svoja pitanja, ali i na ona koja muče savremene naučnike. Saznaje neverovatne činjenice o svemiru, dobija egzaktne podatke o drevnim migracijama ljudi iz Afrike, njihovim susretima, sukobima, ali i ukrštanjima sa neandertalcima. Sreću se mnogo vekova kasnije, u vreme kada svet kakav poznaju više ne postoji, a oni više nisu prijatelji. Zemljom više ne vladaju ljudi i profesor kreće na putovanje kroz vasionu koje će ga odvesti na same rubove mašte i ludila. Ali i nade. Nova zemlja postoji!
Završi se i moje Veliko putovanje. Trajalo je, ali nikako krivicom autora, nego čika Marfija koji je uvek nalazio načine da me omete u čitanju.
Iako naučna fantastika ne spada u moje omiljene žanrove, Veliko putovanje me je lepilo za fotelju, kad god sam imala prilike da ga uzmem u ruke. Da ne znam da je ovo Tokićeva prava knjiga, rekla bih da je čovek iskusan pisac koji iza sebe ima 5-6 napisanih i objavljenih romana. Priča tako glatko teče, da sam prosto na momente zaboravljala da čitam naučnu fantastiku i hvatala sebe da razmišljam koliko je scenario opisan u knjizi moguć.
Poigravanje sa religijom mi je naročito leglo, s' obzirom na moje stavove po pitanju vere. Obajšnjenja Hrišćanstva i Budizma su mi sasvim logična, gledano sa strane skeptika. 
"...Ljudima je potrebna viša sila da ih kontroliše... Religija je bila dobar pokušaj, ali u startu osuđen na propast. Bila je bazirana na lažima. A svaka laž, pre ili kasnije, biva raskrinkana..."
Ovaj citat kao da sam ja pisala, jer predstavlja upravo ono što mislim o najvećem opijumu za široke narodne mase.
Glavni protagonisti Velikog putovanja  su profersor Nikolaj Keržakov, genetičar i vanzemaljski oblik života otelotvoren u jednoj veoma poznatoj znamenitoj ličnosti XX veka. Njih dvoje se sreću nakon profesorove smrti, kada mu vanzemaljac daje zadatak da njegovoj vrsti pomogne tako što će ih genetski izmeniti kako bi mogli da nasele neku drugu planetu, jer njihovoj preti uništenje od radijacije. Uz pomoć vanzemaljske tehnologije Keržakov biva vraćen u život koji posvećuje istraživanju i genetskoj modifikaciji ljudi za život pod vodom, što se ujedno poklapa sa zadatkom koji je dobio od vanzemaljca. Sledeći sustret profesora i vanzemaljca odigrava se u dalekoj budućnosti, čovečanstvo je uništeno, Zemlju naseljavaju neka druga bića, a profesorovo divljenje prema vanzemalcu prerasta u blagu mržnju i gađenje, ali ne samo prema njemu već i prema samom sebi, jer je njegov rad doprineo nestanku ljudi. Međutim...
Uvek postoji to neko međutim koje unosi šum. Nije sve baš tako crno. Kroz dugačak, prosvetljujuć i zanimljiv razgovor, profesor saznaje detalje koji su se odigrali posle njegove druge smrti. 
Razgovori koje će Keržakov i vanzemaljac ovog puta voditi zadiru duboko u religiju, filozofiju i moral. Tu se vidi Tokićeva maštovitost, vreme koje je odvojio za istraživanje istorijskih i religijskih činjenica koje se ovde pominju, a koje je on interpretirao na svoj veoma zanimljiv način.
Roman Veliko putovanje izašao je 2017. godine u okviru Niške izdavačke kuće Vrane. Može se kupiti u knjižarama Delfi i najboljoj beogradskoj knjižati Makart.

понедељак, 25. децембар 2017.

Zov krvi (Proročanstvo bogova #2) - Milena Stojanović

U prvom delu trilogije Proročanstvo bogova, Petruški zmaj, imali ste prilike da se upoznate sa drevnim proročantstvom, izrečenim od samih slovenskih bogova. Obilje likova, čudnih bića iz slovenske mitologije, interesantne borbe. Veliki broj neverovatnih spletki, ljubavi, razočarenja, ali i prelepih opisa prirode, starih obreda, mesta...
Da li je zov krvi stvarno toliko jak? Kakva se borba odvija u dečacima koji mogu da preuzimaju životinjska obličja? Da li će uspeti da pronađu brata, o kome jedino znaju da se zove Pavle?Ko će pomoći dečacima da se ujedine? Ko pomaže Morani? Da li su samo Srbi oni kojima se dešavaju neobične stvari, ili se još neko umešao? Kako se zadesilo da se sprema veliki boj, turske i srpske vojske, i šta je njemu doprinelo, čitajte na stranicama romana Zov krvi!
Roman Zov krvi nastavlja tamo gde je Petruški zmaj  stao. U ovom divnom nastavku, pratimo Crepa i Teodora u potrazi za trećim bratom, Ujedinjenjem i ispunjenjem proročanstva. U toj potrazi naići će na pomoć tamo gde je najmanje očekuju, kao i na izdaju tamo gde joj se najmanje nadaju. Uz njih je uvek verni Vujin, za koga još uvek nismo sigurni koja je vrsta čarobnjaka, ali smo zato 100% sigurni da je život posvetio da pomogne dečacima da ispune proročanstvo. 
Na putu do trećeg brata, upoznaće i u svoju družinu primiti neke dobre, ali pomalo čudne ljude, koji ni milimetar neće odstupiti zarad ispunjenja proročanstva. Stara, dobro nam poznata, Morana je tu da im mrsi konce i uradi sve što je u njenoj moći da Družina ne uspe u svom naumu. Ona na njih šalje svoje sluge, koje će ih, neke više, neka manje ometati i zbunjivati.
Kao krunu, prvi mač, generala, predvodnika zle vojske, Morana postavlja/diže Rogatog kralja. Ta činjenica je nešto što najviše brine snage dobra, jer Rogati kralj je iskonsko zlo koje je teško pobediti.
I dok Crep, Teodor, Vujin i ostatak družine, biju svoje bitke i napreduju na putu, nad Srbiju se nadvila nova velika pretnja. Turci su na samom pragu Srpske države. Lazar šalje Vukoslava da sakupi vojsku kako bi im se oduprli. On to sa uspehom čini. Međutim, sreću i veselje zbog uspešno sakupljene vojske kvari otmica Olivere, Lazareve ćerke, pa se mladi Miloš Obilić upušta u potragu za njom.
U Zovu krvi, Milena je odrasla i uzbiljila se :) Svih onih dečijih bolesti romana prvenca ovde nema. Nema štucanja, nema zapinjanja, rečenice su lepe, radnja teče i uvlači u priču. Knjigu je jako teško ispustiti iz ruku. 
Meni omiljena stvar kod Milene i njenog pisanja jeste to što me vraća u detinjstvo. Vraća me u vreme kada mi je baka na selu, kraj ognjišta u kom veselo pucketa vatrica, pričala o starim bogovima i zaboravljenim bićima. Tako npr. u Zovu krvi srećemo dečaka Janka, koji je Zduhač, biće koje sam retko gde u literaturi sretala. Pored toga što je "redak", Janko je veoma bitan član Crepove i Teodorove družine. 
Jedna veoma zanimljiva stvar u ovom romanu je što su sporedni likovi dobili svoja poglavlja. U tim poglavljima saznajemo njihove priče i zašto i kako su oni bitni za radnju kompletnog romana. To je nešto što olakšava čitanje, a meni lično je bilo zanimljivije od usputnog nabacivanja činjenica o sporednim likovima kroz priču. Saznaćemo zašto je sluškinja Jovana bitna za Crepa, kako je to Vujin predodređen da pomogne braći, zbog čega je mali zduhač Janko predodređen za velike stvari, a i kako nastaju todorci i zašto je pastir Vojin postao jedan od njih.
Kako se završila Crepova i Teodorova potraga za trećim bratom? Da li su uspeli da obave ritual ujedinjenja? Da li je proročanstvo ispunjeno? Ili je možda Morana imala uspeha u ispunjenju svojih zlih planova?... Pročitajte, saznajte, uživajte i javite kako vam se roman svideo :D
Roman Zov krvi - Proročanstvo bogava #2 svetlost dana ugledao je 24.11.2017. godine za Niški Sajam knjiga i grafije. Izdavač je, kao i prethodnog puta, Otvorena knjiga, jer dobre kombinacije nikako ne treba menjati.





петак, 15. децембар 2017.

Rekvijem za ratnika - Boban Vučković

Rekvijem za ratnika pripovest je o čoveku bez lica, onom koji je smrtonosno oružje u rukama vladara iz senki, znan kao Hašiman, po bogu rata iz mitologije drevnog Japana. Takođe, ovo je priča o ljudskoj duši, o praznim ljušturama što koračaju bez emocija, o padu i smrti, o surovosti i pokajanju, teška, mudra, i, nadasve, poučna. Kada se iz tame začuje rekvijem za ratnika, duša vibrira kao žice na staroj violini i moli da bude sačuvana.
Ovo je knjiga o onome što smo gledali u Holivudskim filmovima. Špijuni, tajne službe, ubistva bez potpisa, ljudi koje je pojeo mrak... A sve to na ovim našim prostorima. Zvuči neverovarno!!! Zar ne?! E pa u Rekvijemu za ratnika sve to što nam deluje kao produkt fikcije je realnost. 
"U ovom poslu uživaju samo sadisti. A oni ne razmišljaju trezveno."
Na 100 strana, Boban je uspeo da nam ispriča život mladog momka koji u toku rata na prostorima bivše Jugoslavije biva regrutovan u Službu do sudbonosnog metka. Momak nema ime, osim onog kodnog, Hašiman. Služba se ne imenuje drugačije, jer ipak je ovo roman o vojnim tajnama. Hašiman je rado pristao na regrutovanje Ilića, koji će mu kasnije postati mentor, pa i prijatelj. Pratimo ga na obuci, gde sve zadatke koji su stavljeni pred njega obavlja bez pitanja i treptaja. Nakon obuke postaje jedan od najboljih plaćenih ubica Službe ikada.
"Niko ne može dati ono što nema u sebi. Dobro ili loše. Ne možeš dobrog čoveka naterati na zlo, zlog na dobro. Mi samo dajemo ono što je u nama i izgovori za to ne postoje."
Kroz rad u službi i izvršavanje zadataka, upoznajemo Hašimana i njegov način razmišljanja. Na izgled on je čovek bez emocija. Tačnije, težak život i otac nasilnik su ga naučili da u glavi isključi prekidač za emocije, što mu je umnogome pomoglo da bude tu gde jeste. Žene menja, za njih se ne vezuje, koristi ih da ostvari svoje ciljeve, jer u njihovom poslu, ljubav i veze umeju da budu samo problem i odvlačenje pažnje.
"Osmehuj se često. Osmeh zna da razoruža čoveka. U tom trenutku je najranjiviji, a tada ti treba da budeš najopasniji. Nauči ljude i pokaži im da si najopasniji kad se smeješ. Neka se plaše tvog osmeha, a ne tvoje vike. Vikati može svako, ali plašiti osmehom mogu samo retki."
Na jednom zadatku, za koji kasnije saznaje da je bio oplakada između dva šefa različitih Službi da dokažu "čiji je veći", biva ozbiljno ranjen. Nakon izaska iz bolnice, dobija odsustvo i tajni identitet. Radeći u firmi, upoznaje Plavooku. Oklop počinje da puca. Počinje da preispituje sebe i svoj život, a prekidač se iz OFF režima prebacuje na ON. Plavooka, promene u službi, modernizovanje, novi mladi agenti koji ne prezaju ni od čega, zadatak koji je otišao na pogrešnu stranu i uklanjanje penzionisanog Ilića od strane samog Hašimana početak su kraja.
"Ženu osvojiš i potčinjavaš onda kada zadovoljiš nju pre sebe i staviš je na prvo mesto. Uvek vodi ljubav, izbegavaj samo seks. Tek tada je žena samo tvoja."
Pošto sam imala čast i zadovoljstvo da Bobana upoznam lično i uverim se u njegove ljudske kvalitete, Rekvijem za ratnika me je jako potresao. Znajući Bobanovu životnu priču, uverena sam da je deo sebe pretočio u Hašimana. U ovoj knjizi, od svega 100 strana, koju sam pročitala na putu Niš - Beograd - Niš u jednom danu, našla sam više citata, mudrosti, životnih lekcija, nego u mnogim knjigama od 1000 i kusur strana.
"...Molim te, prevedi mu da ja verujem da svaki mač i ratnik imaju jednu dušu koju dele. Samo će pravi ratnik naći srodnu dušu u maču koji ga čeka..."
Rekvijem za ratnika je knjiga koja se čita u jednom dahu. Sa prvom rečenicom koju pročitate bivate uvučeni u jedan fantastičan i neverovatan, ali surovo realan svet. Tu ste već pečeni, nema ispuštanja knjige iz ruku. A onda dolaze kraj i hladan tuš. Oči se pune suzama, ruka drhti, negde duboko u umu se rađaju pitanja, tipa "Koliko je sve ovo realno?" ili "Zašto nema još?"
"Shvatiš da voliš kada poželiš da njeno lice zadnje što vidiš pre nego što u sumrak sklopiš oči i prvo što vidiš kad ih ujutru otvoriš."
Kada sam završila čitanje Rekvijema dugo sam ostala zagledana kroz prozor autobusa kraj kog su promicale lepote Južne Srbije za koje sam zamagljenog pogleda ostala slepa. Pokušavala sam da "svarim" priču koju sam upravo pročitala i smirim emocije, jer nije lepo da te gleda otprilike 40 ljudi dok cmizdriš kao malo dete za omiljenom igračkom. Onaj glasić u mojoj glavi, nazovite ga savest, ja ga zovem Pera, vešticin pomoćnik, po prvi put se nije oglasio, nije imao ni pametan komentar, ni zajedljivu primedbu. Kasnije mi je došapnuo da ga dugo neka knjiga nije oduševila kao Rekvijem za ratnika.
"Ratnik se rađa. On postaje vojnik tek kada obuče uniformu, zakune se svojoj zemlji i nosi tu uniformu sa čašću. Šinjel možeš uprljati blatom, ali nikad ne smeš sramotom."
Knjigu Rekvijem za ratnika izdala je izdavačka kuća Otvorena knjiga u novembru 2017. godine. Trenutno je na njohovom sajtu u toku Novogodišnja akcija, pa knjigu možete poručiti po 30% nižoj ceni. Da sam na vašem mestu, a bila sam, požurila bih na sajt, poručila knjigu i uživala u čitanju :D
"Bogu i vojniku se klanjamo kad dođu nevolje. Kada one prođu, bog se zaboravlja, a vojnik ne poštuje."

среда, 06. децембар 2017.

Severna kapija - Duhovi prošlosti - Danijel Jovanović

Trinaestogodišnja Suzana detinjstvo provodi na selu. Njen život se menja kada dobije stipendiju jedne od najelitnijih škola u Evropi.Biće to put u mračnu avanturu kakvu nije mogla ni da nasluti. Vrlo brzo po dolasku, devojčica biva uvučena u tajne koje su zidine te škole čuvale vekovima. Misteriozne pojave progone nju i njene prijatelje i oni sve dublje ulaze u lavirint opasnosti i strave. Deca će saznati da su bića poput drekavca, more, lesnika i veštice stvarna i da ih je gotovo nemoguće zaustaviti. Suzana, uz sve to, ulazi i u neku vrstu lične borbe koja će je zauvek promeniti.
Sada moram da budem totalno i brutalno iskrena jer Danijel to zaslužuje. Kada sam čula za Severnu kapiju - Duhovi prošlosti, olako sam je odbacila kao neku dečiju "glupost" i plagijat Hari Potera (igrom slučaja devojčica odlazi u prestižnu školu gde joj se dešavaju čudne stvari . ma šta mi napriča). Međutim, dolazi taj famozni Niški Sajam knjiga i grafike na kom upoznajem Danijela Jovanovića i dobijam priliku da mu na promociji postavim pitanje o povezanosti njegovog serijala sa sagom o dečaku čarobnjaku. Odgovor koji sam dobila, Danijelova dobrota, energija kojom zrači, pozitivnost koja ruši avione su me "naterali" da otrčim na štand izdavača Otvorena knjiga i kupim oba dela serijala Severna Kapija - Duhovi prošlosti i Glasovi u tami.
Zbog "obaveza" oko Sajma i mojih kućnih patuljaka, nisam mogla odmah da počnem sa čitanjem. Međutim, kada su se kockice sklopile i našlo više od 3 minuta vremena, avantura je mogla da počne. Jednom kada sam krenula sa čitanjem, bilo mi je jako teško da knjigu ispustim iz ruku. 
Jeste, devojčica odlazi u prestižnu školu, ali ne zato što je "odabrana", "predodređena", "zato što mora da ispuni proročanstvo", već prosto i jednostavno dobila je stipendiju! U školi joj se zaista događaju čudne stvari, ali ne zbog magije, poseduje Suzana neku svoju magiju, već igrom slučaja i voljom duhova :D
Na putu ka školi će upoznati Iliju, malog, tihog i stidljivog dečaka, koji će joj tokom školske godine postati najbolji drug. U školi, kao u i svakoj normalnoj školi, steći će prijatelje, ali isto tako i neprijatelje. Uporedo sa učenjem i školskim obavezama, Suzana, Ilija, Lila i Semil, upoznaće 4 duha koja imaju zadatak za njih. Na tom zadatku otkriće Severnu kapiju, staru kapiju škole, a prolaskom kroz nju, divni, ali prokleti svet koji naseljavaju razna bića iz Staroslovenske mitologije. Pored sve te ludnice u kojoj će se naći, Suzana će morati da se suoči i sa velikom porodičnom tajnom koju će slučajno otkriti, a koja će joj život okrenuti naglavačke.
Severna kapija - duhovi prošlosti je nežna priča o duhovima i divna bajka sa bićima iz Staroslovenske mitologije. Pored toga, ona je priča o odrastanju, sazrevanju i prijateljstvima koja nastaju i opstaju u najluđim okolnostima; priča o tome kako najljući neprijatelji postaju najbolji prijatelji; priča o praštanju i bezuslovnoj ljubavi... Jednostavno, Severna kapija - Duhovi prošlosti je priča, knjiga, roman, serijal, koji treba da se pročita bez obzira na godine. Zabavnik je nekada imao moto "Za sve od 7 do 77", Severna kapija komotno može da preuzme taj moto! Danijel Jovanović može da bude ponosan jer je stvorio jedan svet u kome će podjednako uživati deca i roditelji, unici i bake i deke, veštice kao ja, i svi ostali Petar Panovi. Svi oni će se pronaći na stranicama ove knjige, ja garantujem! :D
Ono što mi se posebno svidelo jeste to što je primetno koliko je truda i vremena autor uložio u istraživanje Staroslovenske mitologije. Sva mitološka bića koja se pojavljuju u knjizi su jasno objašnjena, a za neka su čak data i "upustva za uništenje".
Danijele, izvini zbog predrasuda koje sam imala po pitanju knjige. Ako ovako nastaviš, nadmašićeš cuveni serijal sa kojim te porede! :D

уторак, 21. новембар 2017.

Loza Pelina - Magla - Dragana Ćosić i Aleksandra Savić

Uf... Teksta bez sam i dalje... :) Retko mi se dešava da mi se neka knjiga OVOLIKO dopadne, a da ne znam šta da kažem, odakle da počnem ili gde da završim. Kada od knjige očkujete mnogo, a dobijete još više, e to je za saku pohvalu, pomešana osećanja i nemanje teksta :)
Pa da probam ovako! Loza Pelina - Magla je prvi i uvodni deo serijala od četiri knjige. Koliko sam shvatila sve knjige su napisane i samo čekaju da ugledaju svetlost dana. Hvala vanzemaljcima na malim radostima :)
Ono što ovu knjigu krasi su originalnost, i to kakva!, i maštovitost. Originalnost imamo u samom "loru" (ko razume shvatiće, ali ja trenutno ne mogu da se setim adekvatnijeg izraza). U romanu se pojavljuju razna nama dobro poznata natprirodna i fantastična bića, ali su im date nove osobine, sposobnosti i karakteristike, a i povezani su na drugačije načine, što međusobno, što sa nama "običnim" ljudima. Npr. vampiri. Svi ih mi volimo, neko više, neko manje, i znamo skoro sve o njima, u stilu glogov kolac, krst, sunce, kovčeg, zemlja i tome slična narodna verovanja. Toga ovde NEMA. Vampiri se ne plaše krstova, ne smeta im beli luk, glogov kolac nije jedino oružje za njihovo uništenje. Na sunce smeju, neće ih spržiti, ali to za oko nije najprijatniji prizor. Ne plašite se, ne svetlucaju :)))
"...Bila sam uverena da su svi oni filmovi proistekli iz stvarnih događaja i delimično stvarnih ličnosti. Čak i u onim Aninim knjigama ima istine. Ne verujem da je nekome iz čista mira palo na pamet da stvori čitav taj svet fantastike. Istina je skrivena u dalekoj prošlosti. Minuli vekovi i neka sila uporno su je skrivali, ali se ipak jedan delić potkrao, kao da je želeo da bude obelodanjen. A mi uporno bežimo od toga, zaokupljeni smo egzistencijalnim problemima i postali smo slepi za sve ono što se dešava oko nas..."
Jedini kliše (ne mislim time ništa loše) nalazimo u večnoj borbi dobra i zla. U Magli, ta borba se vodi oko Andrijane Pelin koju svaka strana želi za sebe kako bi odneli prevagu. Bore se natprirodni, kako sami sebe nazivaju, koji žive u "našem" svetu, iako su ljudi slepi za njihovo postojanje. Kod dobrih imamo vampire, ptice, bele veštice, vukove, magove...., a kod slih šakale, vrane, crne veštice, zle vampire i hibride koje zli stvaraju u svojim lanoratorijama. Iako ive među ljudima, vidljivi su malo broju ljudi od poverenja. Jedna od poverljivih je Jasmina, kroz čija sećanja upoznajemo Andrijanu, njenu decu Veljka, Viktoriju i Viktora, koji imaju različite moći i pripadaju različitim vrstama.  Priča počinje na groblju, 5 godina nakon Andrijanine smrti, kada Jasmina dobija poruku od same Andrijane da je živa i da će uskoro videti. Kroz Jasminino sećanje saznajemo sve o Pelinovima i magičnom svetu u kom žive. Kraj, koji bukvalno ostavlja bez daha, nas vraća na groblje, gde Jasmina pronalazi jošp jednu Andrijaninu poruku, a gde je dočekuje ogromno iznenađenje.... Koje? Saznaćemo u sledećoj knjizi :D
Još nešto što je meni delovalo poprilično origialno je stil pisanja. Dosta je čudan i konfuzan u početku, jer se mešaju sećanja, prošlost, i sadašnjost ili se skače sa jednog sećanja na drugo bez upozorenja. Međutim, kada uđete u knjigu i naviknete se (meni je trebalo 5 - 10 strana), priča teče i vešto vas vodi svim svojim tajnovitim putevima.
Svi mi knjigo-manijaci smo navikli da knjige koje čitamo imju poglavlja ili zvezdice koje ih odvajaju ili barem veći prored između pasusa. Ovde toga nema! Priča teče, nema prekida, nema ničega na šta smo navikli. U početku je moj mozak vikao "Zašto? Kako? Nemoguće!" Ali, čim sam se stavila u Jasmininu ulogu i ukapirala da moja sećanja verovatno ni tačku ne bi imala, i to što mi je u početku smetalo, postalo mi je jedna od većih simpatičnosti ovog romana.
"...Svet je poljulan iskrivljenim vrednostima i ogrezao u materijalizmu. To je ono što krnji vašu dobrotu! Zlo se ne rađa, ono se stvara!"
U romanu Magla, Dragana Ćosć i Aleksandra Savić, su izgradile jedan predivan fiktivni svet u kome ni jedan grad nema ime. Ne znamo gde se radnja odigrava jer nema geografskih smernica. Imena likova su univerzalna, ima naših lokalnih Srpskih, ali i univerzalnih, svetskih. Ta nemogućnost stavljanja geografske odrednice mi je jako simpatična i originalna. Po meni, to čitaočevoj mašti daje zamaha da radnju smesti gde ga srce ili mašta vode.
Loza Pelina - Magla je roman koji je ove, 2017. godine, pobedio na PortaLibrisovom konkursu "Vrata knjige". ZASLUŽENO!!!
Od sutra, 22.11. do 29.11.2017 godine, u mom Nišu je Sajam knjiga i grafike u hali Čair, Loza Pelina - Magla je moja iskrena preporuka za kupovinu :D

среда, 15. новембар 2017.

Libreto gospođe Korvusamenti - Nataša Atanasković

Hladne transilvanijske noći, tajanstveni zamak na obroncima Karpata, neočekivani posetioci obučeni u crnoi zagonetne priče koje oni nose sa sobom samo su pokretač radnje ovog romana, koji se, po svemu sudeći, nalazi na tragu romantičarskih gotskih ostvarenja. Preplitanje stvarnosti i fikcije, nauke i mitologije, muškog i ženskog principa, učiniće da se glavni akteri ove misteriozne tvorevine zagledaju u unutrašnjost svojih duša i suoče sa mračnim prizorima koji u njima obitavaju. Ljubavne igre koje se protežu kroz više epoha, od mitskih vremena pa do danjašnjih dana, borba za voljena bića svim mogućim (ja bih dodala i ne mogućim) sredstvima, doprinose utisku dramatičnosti i ubrzavaju dah. Pažljivo komponovano delo uzbudljive i složene naracije, koje ne dopušta čitaocu da odvoji oka od književnog sveta u njemu, četvrto je po redu ostvarenje afirmisane autorke Nataše Atanasković i nastoji da začara um svima onima koji ga pročitaju.
Knjigu Libreto gospođe Korvusamenti primetila sam u najavama izdavačke kuće Otvorena knjiga na Facebook-u. Zaintrigirala me je na prvu loptu. Maltene čim se pojavila u prodaji, poručila, dobila i progutala :)
Iskreno, očekivala sam gomilu vampira i vukodlaka i sličnih im "spodoba", ko ne bi kada je u pitanju Transilvanija, međutim dobila sam načisto autentičan atmosferski horor, protkam gotikom i romantikom. 
Glavni junak je grof Štefan, koji se nakom političkih promena vraća u rodnu Transilvaniju u preadedovski zamak. Jedne večeri mu na ugovorenu večeru dolazi pozorišni pisac Dumitru, ali dovodi i gošću Moranu Negrin. Sasvim slučajno, ili ne... ona je supruga grofovog prijatelja iz detinjstva Janka. Jada se grofu kako je Janko usled proučavanja hibernacije sisara i eksperimentisanja na samom sebi postao "ubilačko čudovište". Ta ispovest i roman u nastanku Libreto gospođe Korvusamneti, koji mu ostavlja da čita, sa obećanjem da će mu slati nastavke, odvešće Štefana fizički i za Beograd, a psihički na ivicu ludila, gde ni sam neće znati šta je stvarno, a šta mašta, ili kome sme, a kome ne da veruje.

Stil pisanja mi je u početku bio jako čudan i trebalo mi je malo vremena da se priviknem, ali nakon par strana sve je krenulo glatko i tako išlo do kraja, Bilo je delova, filozofskih, moralnih, naučnih.... gde sam na momente stajala da porazmislim, preispitam se, konsultujem sa vanzemaljcima :) i nastavljala dalje. Svako ime, svako poređenje, svaki mitski, religijski ili naučni pojam nose duboku simboliku u sebi i trebalo ih je pohvatati i složiti, pa je stoga čitanje trajalo malo duže. 
Radnja roman koji Morana piše Libreto gospođe Korvusamenti se vrti oko izgubljenog libreta koje piše Alisa Korvusamenti, uzaludne i proganjajuće ljubavi ledi Karlon Lamb prema Lordu Bajronu, slepog miša koji se gnezdi u Alisinoj kosi i navodnog skidanja kletve. Faktički, ovo je knjiga u knjizi. I ovde ostaje nejasno, šta je san, a šta java i da li je sve što se dešava samo plod Alisine mašte. Da!!! Ovde imamo vampira, tako da nije roman baš u potpunosti bez njih :)
Jedna rečenica na kraju Libreta koji piše Alisa, a pred kraj same knjige Libreto gospođe Korvusamenti, ostavio me je sasvim bez daha i zamišljenu satima nakon što sam knjigu odložila kao pročitanu.
Roman Libreto gospođe Korvusamenti svakako vredi pročitati, što vam ja naiskrenije preporučujem. Idealan je za ove kišne tmurne dane, a pogotovu večeri :)

уторак, 07. новембар 2017.

U vrzinom kolu - zbirka priča

Za početak, možda mi neki i zamere, ali moram, volela bih da pokušam da razjasnim pojam "vrzino kolo". Naravno, ne kažem da sam ekspert na tom polju, ali sam se potrudila da iščitam šta pametniji od mene kažu na tu temu :D
Vrzino kolo, vrzino guvno ili vilinsko kolo je prvobitno označavalo stvarnu igru u kolu koga igraju demoni, vile ili ale. Najčešća mesta za okupljanje i igranje su bili proplanci na kojima postoji matična energija, mesta koja se razlikuju po biljkama i životinjama i načešće su kružnog oblika. Vrzinom kolu se stupa u vezu sa demonima da bi se protiv njih na njihov način borilo, po principu "klin se klinom izbija". Naziv je nastao po imenu srednjevekovnog mađioničara Vergilija Vrzina.
Danas, vrzino kolo ima preneseno simbolično značenje nečega što je teško razrešivo i što je vrlo zapetljano, zbrku, metež ili začaran krug.
Izdavačka kuća Strahor i Mladen Milosavljević okupili su dvadeset i sedam autora (simbolično) i pred njih stavili zadatak da napišu priče o Vrzinom kolu. Po meni ni malo laka misija, jer svako ovaj pojam shvata drugačije, a očekivanja čitalaca treba ispuniti, jer i mi imamo maštu, pa to Vrzino kolo vidimo na svoj način. Probaću što kraće i bez spojlera da vam kažem moje viđenje priča iz zbirke.

OKULAR - MIK GERIS - Propali režiser, dobija priliku da snimi treš horor u 3D tehnici. Naravno, nevolje kreću, demoni se bude, a reziser se snalazi kako zna i ume. - Mnogi su se pitali, čak i kritikovali, šta jedan stranac traži u zbirci domaće folklorne fantastike. Meni je to bilo veoma zanimljivo, jer U vrzinom kolu, sam više doživela kao zbirku horor priča sa elementima folklora. Kao drugo, intereseantno je pročitati kako jedan stranac kapira Srpski folklor i narodna verovanja. Da se razumemo, imaju i drugi narodi "vrzino kolo", samo ga zovu i kapiraju drugačije.
AKO SMO VAS MI, SENKE SMO - RELJA ANTONIĆ - Priča o starom Bogu ili nekom natrpriodnom biću u potrazi za Vitor planinom i prelaskom u večnost. - Priča obiluje filozofijom i mistikom. U momentu čitanja mi nije naročito legla, jer ja za "dubokoumne" teme moram da budem u specijalnom raspoloženju. Ne kažem da je loša, ali pošto ja sve čitam sa pola mozga (druga polovina je usredsređena na slatka mala čedovišta koja dano-noćno prave svoje vrzino kolo), verovatno je nisam baš najbolje shvatila.
ULICA GLOGA - LAURA BARNA - Mračna i veoma hororistična priča o kući, čiji je prvi vlasnik bio Veselin Čajkanović, klaviru koji dominira istom i starom drvetu oraha koje je zasadio sam Čajkanović, a čiju seču, kao i kraćenje bilo kog bilja po dvorištu, je strogo zabranio. - Meni je ova priča jako legla. Na desetak strana autorka je uspela i da me natera da se zamislim, da poželim da pronađem i pročitam onaj deo Srpske istorije i predanja koji se ne uče u školi. 
ZAŠTO POSTOJE DAN I NOĆ - ILIJA BAKIĆ - Vračara i majka izvode obred kako bi dečaka izvukle iz katatonije i spasile smrti. - Preplićući narodnja predanja, verovanja i obrede, Bakić na jedan interesantan način donosi priču o tome šta je sve jedna majka sposobna da učini za svoje dete.
ROGA - ĐORĐE BAJIĆ - Ne, ovo Roga, nije skraćeno od Baba-Roga, već je naziv sela oko kog se vrti radnja priče. Priča predstavlja zbornik članaka i izveštaja o stravičnim zločinima koji su se dogodili u selu Roga. - U ovoj zaniljivoj priči, Đorđe Bajić, koji se, podjednako uspešno bavi filmskom kritikom i pisanjem, kombinuje stvarne zločine sa natprirodnim u jedan fin hororčić, koji bi bio idealan za filmsko platno. Na kraju, ne dajući nikakav konkretan odgovor, ostavlja čitaočevoj mašti na volju da sama odluči da li su zločini delo ludaka ili je taj isti ludak vođen natprirodnim silama.
ZAPIS - IVAN BRANKOVIĆ - Daleka budućnost. Tim istraživača dolazi na uništenu Zemlju u naučnoj misiji, ono što će naći, nikoga neće ostaviti ravnodušnim. - Da ne znam ko je autor ove priče i da ga ne poznajem lično, sa vrha Avale bih smela da viknem IVAN BRANKOVIĆ!!! Ivan je ovde iskombinovao naučnu fantastiku sa narodnim predanjem i napisao priču koja ostavlja bez daha.
ZONA - MIHAJLO VITEZOVIĆ - Dvoje klinaca, Stevan i Vasilija, su se igrali u Zoni, mračno mesto u šumi ispunjeno tišinom. Jednog dana Vasilija nestaje. Stevan se gonjen ludilom i grižom savesti vraća u Zonu nakon 22 godine kako bi otkrio istinu o Vasilijinom nestanku. - Kao obična horor priča jako mi je legla. Vezu sa folklorom nisam baš našla, jedino ako autor Stevanovo ludilo i grižu savesti ne karaketriše kao lično vrzino kolo svog junaka.
SEOBA - MATILDA VELJKOVIĆ - Kuga! - Kroz stradanje obične srpske porodice, seobe zbog opake bolesti, autorka nam donosi jednu jezivu priču protkanu folklorom i običajima. Ovo moram opet da napišem, Matilda će znati zašto :D, uverena sam da Matilda, pored toga što odlično poznaje folklor i piše divna dela o njemu, može da postane i jedan od vodećih pisaca horora kod nas!
ZA NJIM ZVONA ZVONE - NENAD GAJIĆ - Mitar Blagojević je sin vampira, vampiri. Ima moći da vidi i upokoji vampire. - Svidela mi se priča. Odlično ukombinovani elementi horora i folklora. 
PRVI PUT S OCEM NA VAMPIRE - PAVLE ZELIĆ - Vampiri vladaju Srbijom! Otac, glava kuće, organizuje kockarsko veče sa vampirima u svojoj kući. Kada vrag odnese šalu, na scenu stupaju žena i deca. - Ja sam neko ko mnogo voli priče o vampirima. Ova Pavletova mi je legla "kao budali šamar". Vampiri na vlasti? Što da ne! Kockanje u život i ljudsku krv? - Daj još! Daj još! A sve to upakovano u neko davno prošlo vreme da čovek prosto poveruje da se ova priča zaista dogodila :D
ŽENA PORED PRUGE - BRANISLAV JANKOVIĆ - Rat, pruga, vozovi, devojka koja čeka i različak koji ratse uprkos svemu. - Kombinujući sadašnjost i sećanja, Branisal Janković je napisao veoma zanimljivu horor priču o duhovima. Na kraju čitanja sam se zapitala da li je bitniji život ili smrt, tačnije način na koji je smrt nastupila.
VODENICA NA JEZAVI - TIHOMIR JOVANOVIĆ - Mladić u starom, od oluje srušenom ambaru, u rodnom selu, nalazi stari medaljon i kreće da istražuje priču vezanu za njega. - Koliko mi se proča svidela, toliko i nije. Totalno su mi pomešana osećanja. Sa jedne strane sam imala utisak da čitam neki stari mit, predanje koje se prenosi sa kolena na koleno, upakovano u literarnu formu. A sa druge je to pakovanje toliko lepo i šareno, da je bilo nemoguće da mi se ne dopadne.
VILA IZVORKINJA ILI KAKO SU NASTALE VILE BUNARKINJE - TAMARA LUJAK Ljubomorna braća navode sestricu da skoči u bunar, gde se ona pretvara u vilu. - Ova priča mi je najviše ličila na bajku sa primesama folklora i horora u pokušaju. :( Nikako mi nije legla. Čak i ta tuga majke za izgubljenim detetom koja je osnovni motiv ove priče, mi je izgledala izveštačeno i usiljeno.

LAKO JE BITI BOG - ĐORĐE MILOSAVLJEVIĆ - Kako rimski vojni zapovednik postaje car, a zatimi otelotvorenje Staroslovneskog Boga... - Čitljiva i lagana priča. Svidelo mi se kako se Bogovi ponašaju u telu smrtnika, na koje muke i probleme nailaze i kako sa njima izlaze na kraj.
GLUVO KOLO - MLADEN MILOSAVLJEVIĆ - Priča o ovozemaljskoj svadbi i njenom parnjaku u svetu duhova. - Priča je puna folklornih motiva, verovanja, predanja. Stil i jezik totalno arhaični. Prijala mi je skroz na skroz. Nije Mladen za džabe urednik časopisa "Omaja" i ove zbirke.
DIVLJA KAPELA - DEJAN OGNJANOVIĆ - Danijel i Mladen nabasavaju na jezivo selo, usamljenu kapelu kraj puta i još jezivije događaje vezane za ta dva mesta, tražeći zanimljivu građu za "srpski gotik" film. - Da li je ovde potreban ikakav komentar, ako se uzme u obzir da je napisao čovek koji je doktor horora? :D U svakom slučaju, fenomenalna priča koja ledi krv u žilama!
ONA NIJE VEŠTICA - OTO OLTVANJI - Jedna sestra je veštica, druga nije. Jedna je popularna i mlada, druga starija i outsider. Možete li pogoditi koja z"zaslužuje da gori na lomači"? - Jako dobra i zanimljiva priča koja nam još jednom pokazuje da stvari nisu uvek onakve kakve ih vidimo. Zato, ne sudite ljudima prema pakovanju!
ZVEROBRAZ - LEGENDA O VITANU I KOŠUTI - MILOŠ PETKOVIĆ - Kao što sam naslov kaže, ovo je priča o velikoj nesrećnoj ljubavi, začinjena vukadlacima. - Predivno, predivno, predivno... Miloš se samo još jednom dokazao i pokazao da njegova mašta nema granica. I za njega, kao i za još jednog autora čija se priča nalazi u ovoj zbirci (ako nastavite da čitate, uskoro ćete saznati o kome je reč), važi - da napiše uputstvo za upotrebu praška za veš, ja ću ga sa apetitom pročitati!
DUG - NEBOJŠA PETKOVIĆ - Priča o agentu banke koji je došao u siromašni Južni distrikt da naplati dug za kredit od pokojnikove udovice. Danak u krvi?!?! - Oduševljena! Nebojša je u ovoj priči spojio distopiju, postapokalipsku i horor sa folklorom i narodnim verovanjima.
ŠINJEL - ZORAN PETROVIĆ - Priča o dva ratna druga i šinjelu koji spasava život. Ili još bolje - kako jedan skupi magijski predmet naplaćuje svoje usluge. - Kao i sve što Zoran napiše i ova priča o duhovima obiluje matom, zanimljivim zapletima i još zanimljivijim raspletima.
ZMIJA - SANJA SAVIĆ - Priča o Petru Petroviću, koga cela Vučija luka poziva za čaju na svatovima i laganom odumiranju njegove "profesije". - Interesantna priča o tome šta se događa kada se zanemare stari svadbeni običaji i jednom čaji oduzme njegova uloga. Jedino što mi je ovde zasmetalo je nedorečenost na kraju priče.
POROD - BRANKA SELAKOVIĆ - Priča o blizancima rođenim od strane poslednje čiste plemkinje, koji imaju svakakve natprirodne moći i koji se obučavaju da koriste protiv velikog zla koje preti ne samo njihovom selu, već i celoj Srbiji, pa i svetu. - Jako zanimljiva priča o natprirodnim blizancima, veštici i ratovima koji besne, u stvarnom svetu i onom "sa druge strane ogledala" kako bih ja to rekla.
U POTRAZI ZA IZGUBLJENIM VREMENOM - GORAN SKROBONJA - Mladi lopov poslat je da ukrade jedan artefakt,  a zatim i daj taj sretfakt vrati njegovom zakonitom vlasniku. - Kada se ime Gorana Skrobonje pomene u nekoj zbirci, prvo na šta pomislim jeste neki horor,neka alternativna istorija.... Ovo što sam dobila nikako nisam očekivala. Priča mi je najviše zaličila na čistu epsku fantastiku, mač i magija tip, kad ono, pominju se neke spravice za razgovor na daljinu i neke oči koje lebde oko planete kao ostaci neke prethodne civilizacije koja je naseljavla prostore na kojima se radnja priče odvija. Kada na sve to dodamo Staroslovenske bogove, dobijamo jednu fenomenalnu priču, što nas dovodi do onog uputstva za prašak za veš o kom sam onomad pričala. :D
SUPA OD NEMUŠE - ALEKSANDAR TEŠIĆ - Dok bolesnom unuku koji se oporavlja od hemo-terapija, deda sprema supicu, priča mu o događaju iz svoje mladosti i potrazi grupe naučnika za čudotvornom biljkom koja leći sve bolesti. - Uživala sam čitajući Tešićevu priču. Odličan spoj folklora i fantazije. Samo ću vam reči da mi je na kraju priče zastala knedla u grlu, a suza umalo kanula.
DVE KAPIJE - BOBAN TRRIFUNOVIĆ - Zabrinuti brat psihijatru priča o sestrinom ludilu, nakon smrti muža i ćerke. - Sasvim lepo upakovana priča o ludilu, verovanjima, običajima i praznoverju koje ljude tera u ludilo. Priča me je jako pogodila priča, jer i u njoj, kao u dosta priča u ovoj zbirci, deca stradaju ili su protagonisti nesrećnih i jezivih događaja. Slaba sam na klinčadiju, pa to ti je :)
POSLEDNJI PUT U RAVNICI - DARKO TUŠEVLJAKOVIĆ - Svako selo u Vojvodini ima svog Zmajevitog koji ga štiti, zabranjena ljubav, Vojvođanski Romeo i Julija, nepostojeća svadba, stara prijateljstva... - Jako lepo upakovana i zanimljiva priča. Sama ravnica i čiše kojima priča obiluje, joj daju onu mračnu notu koju u pričama jako volim, a zmajeviti onaj deo folklora bez kog su dobre priče nezamislive :D
PLAVI PRAMIČAK - UGLJEŠA ŠAJTANAC - Kuda sve zelja za osvetom i odmazdom može da odvede čoveka? - Na ova i još mnoga pitanja Uglješa daje odgovor u ovoj finoj i zanimljivoj priči. I opet deca i opet stradanje.... Pa vi ljudi hoćete da ubijete ovu matoru vešticu?!?! :D

To bi za sada, bilo sve od mene. :D

Ako niste, ovu fenomenalnu zbirku mozete poručiti na sajtu izdavačke kuće Strahor

Uživajte u čitanju!!!

четвртак, 26. октобар 2017.

Trubadurova svita - Mač, mačka i magija - Dimitrije Stevanović

Upozoreni ste!!! Ja nisam poslušala i ni najmanje se nisam pokajala :D

Šta reći o Trubadurovoj sviti, genijalno maštovitog Dimitrija Stevanovića, a ne otkriti vam previše i time pokvariti uživanje u čitanju?!?!... Ajd da probamo ovako:
Trubadur, lutalica, Dart, poluvilenjak, dobija zadatak od patuljačkog kralja da otkrije tajnu jednog za Nerd svet veoma bitnog i tajanstvenog metala. Kako to obično u fantastikama biva, mladi Dart oko sebe okuplja neobičnu družinu. Na putovanju tamo i nazad, Trubadurova svita će osloboditi drevno zlo, upadati u razne zgode i nezgode, dobro de, više nezgode, i vratiti se u početnu tačku svog putovanja taman na vreme da grad spasi drevnog zla koje su sami oslobodili. 
Nerd svet je jedan prosto čaroban i divan, fenomenalno osmišljen fantazijski svet u kome vladaju zakoni fizike koji se po nekad kose sa zdravom logikom. Ali zato i postoji fantastika, naročito komična fantastika.
Likovi su cakani, simpatični i komični. Na momente podsećaju na neke likove iz ozbiljnih dela epske fantastike, ali to tako i teba. Ipak je Trubadurova svita komična fantastika, može se slobodno reći satira, koja je izvrnula sve što se izvrnuti da. Tako npr. imamo Darta koji surfuje na strelicama, vazduplohovi :D , ili tamnu vilenjajku Šejd Grej koja sevanjem dekoltea rešava životne probleme, Kajdžita Toma, humanoida sa glavom i repom mačke, sa sve čizmicama. Tu su i pumpouste kurtizane, goblini, bauci, krakeni, zvončice, gremlinovi, pilići pešaci, SUP - straža u plavom, zmaj samac, Gilda Gavranova, Jovan Snežin.... i mnogi drugi manje ili više bitni likovi, rase i klase koji će vas dovesti do suza.
Dimitrije je sve ove likove, njihove živote, avanture u kojima se snalaze kako znaju i umeju, vešto upakovao u jedan simpatičan i veoma komičan roman. Po mom, skromnom, mišljenju treba imati hrabrosti, a nadasve mašte, mašte i još mašte, pa ovako dobro ukomponovati fantastiku, sa dnevno političkim temama. Pritom, čitajući Trubadurovu svitu, konačno sam našla idealnu definiciju za moje klince i njihove nestašluke. I njih, kao i Dimitrijeve junake, očigledno pokreću besni đuđubeji i kondrci, pa mi po kući prave silne nestašluke. Kako je krenulo ova dva izraze ću veoma često koristiti :D
Ovaj divni romančić, meni i emotivno jako znači, jer se i moja malenkost pominje u Zahvalnici autora. :D 
Da ti vratim istom merom, Dimitrije hvala ti što imaš divnu i bujnu maštu i što svoje "ludosti" deliš sa nama, čitaocima, koji željno iščekujemo nastavke avantura, kako junaka Trubadurove svite, tako i ekipe iz romana Ime vatre! :D
Trubadurova svita izašla je pred sam Sajam knjiga u Beogradu, u izdanju izdavačke kuće Strahor. Posetite njihovu zvaničnu web stranicu ili im mahnite ako idete na Sajam, i u moje ime naravno. Jer, MI ČOPOR!

четвртак, 19. октобар 2017.

Veštica iz Strašilova - Memento mori - Miloš Petković / Antion Ivanovič Leskov

Osamdesete... Župsko vinogorje podno Kopaonika i napuštena sela u poljanama. Botunja, Pokrep... Strašila među čokotima i sjaj oka zveri što vreba iz tame. Serija stravičnih ritualnih ubistava.
Ko je vinar čija ćerka, obolela od porfirije, nikada nije videla svetlost dana, te joj jedini prozor u svet predstavljaju knjige? Šta tu traži sokolar Stribor, a šta mistični inspektor kojeg slike stalno vraćaju u prošlost, u vreme kefalija, mačeva i napetih lukova?
Kakva se to tajna krije pod drevnom tvrđavom Koznik? Zašto svi izlokani drumovi vode do kuće veštice Dijane? I sveštenik i šumar, kraj kojeg hodi golemi pas, svi su čuli samo dve reči. Lahor ih je doneo sa usnulog groblja.
Memento mori...
Od kada mi je Miloš rekao da piše knjigu o vešticama, bila sam uzbuđena kao malo dete. Na rođendan, 14.08. 2017. godine, dobijam info da je knjiga otišla u štampariju i da se izlazak očekuje na jesen. Uzbuđenje raste... A onda, 10.10.2017. godine BUM!!! Veštica iz Strašilova - Memento mori je ugledala svetlost dana!!! Uz nadljudske napore (što je razmljivo, jer ja nisam ljud, nego veštica), da se razumemo i sudbina je tu umešala svoje pogane prste i naravno čika Marfi, uspela sam da dočekam taj Petak 13-i i premijerno predstavljanje romana u Narodnoj biblioteci "Stevan Sremac" u Nišu, da se dokopam mog primerka ove dugo čekane knjige. Iste večeri bacila sam se na čitanje!
Na samom početku Miloš i Anton ne štede čitaoca, odmah ga uvlače u priču čeličnim stiskom i ne puštaju do samog kraja. U prošlosti smo, prisustvujemo zasedama, izviđanjima, bitkama, pratimo mladog Krstana i njegove neobične sposobnosti. A onda nas pripovedači vrtoglavo bacaju u 1981. godinu gde upoznajemo protagoniste ove uzbudljive priče.
U sadašnjosti se dešavaju stravična i misteriozna ubistva u mirnom kraju na obroncima Kopaonika. Sudbine devetoro ljudi biće uvučene u vihor magičnih dešavanja, u avanturu o kakvoj nisu mogli ni da maštaju, a sve u cilju spašavanja petnaestogodišnje devojčice i sprečavanja zla da zavlada svetom.
Priča je fenomenalno ispričana. Drži pažnju od prve do poslednje stranice, sa sindromom "Samo još jednu glavu i idem na spavanje". Jako mi se svidelo to što Veštica iz Strašilova - Memento mori ne može da se svrsta u samo jedan žanr. Ima tu od svega po malo, i avanture, i horora, i trilera, i misterije, a na momente i, da kažemo, komedije. Sve to su Miloš i Anton jako lepo uklopili, a na čitaocu je samo da se izvali u omiljenu fotelju, na omiljeni krevet, klupu u parku, livadu... gde god i uživa do maksimuma.
O da... Nisam zaboravila veštice. Ima ih 4 - jedna bela i tri crne (čuveni "The power of the three). Crna Zora, Krvena Marija i Pusta Draginja - crne veštice su te koji prizivaju drevno biće staroslovenske mitologije, ne... neću vam reći koje biće je u pitanju :) Krvena Marija i Pusta Draginja su tipične veštice, ružne, kvrgavih noseva, čupave, pune čireva i ožiljaka, dok je Crna Zora lepa i zgodna kao crna noć
Dijana oko sebe okuplja Beli koven - Hrastimir Krstić, Velimir Zmajević i Stribor Lupulesku, kojima se kasnije pridružuju Vilim Radulović, otac Ivan i Predrag, kako bi se borili protiv zla koje im svima preti.
Svaki od pomenutih likova, sa dodatkom Krune Radulović i Danice, je tako lepo napisan, karakterna, sa svim manama i vrlinama običnih ljudi, , da sam čitajući knjigu imala utisak da su to ljudi iz komšiluka, oni isti koje srećem u prodavnici, na pijaci, u parku, na keju...
Hrastimir Krstić - Krle, daroviti momak Niške milicije. Ni čuveni Šerlok Holms mu nije ravan kada je u pitanju pronalaženje i presretanje kriminalnih lanaca za šverc droge. Njegova veza sa prirodom je jako čudna, a vizije prošlosti, naročito mladog Krstana, jako zanimljive i navode na pitanje - U kakvoj su njih dvojica vezi? Pridružuje se Belom kovenu kada po specijalnom zadatku, anonimno odlazi da ispita ubistva koja se dešavaju u okolini tvrđave Koznik.
Velimir Zmajević - Velja, dobrodušni šumar koji zna sve staze i bogaze Botunja, Pokrepa i okoline. Zajedno sa Krletom stupa u Beli koven i veoma je važan njegov član.
Stribor Lupulesku - sokolar, dolazi da pomogne gazda Vilimu oko problema sa čvorcima koje ima u vinogradima. Prvi je i jedan od najvažnijih članova kovena.
Vilim Radulović - vinogradar i proizvođač vina, očuh Krune Radulović. Potrazi članova Kovena se pridružuje da bi spasao ćerku koja je oteta.
Predrag - Peda - potpukovnik u penziji, zajedno sa ženom Danicom, bivša medicinska sestra, pomaže Vilimu oko imanja i brige o Kruni nakon smrti njene maćehe. Veoma bitan i važan za potragu za devojčicom.
Otac Ivan - Vilimov prijatelj, pozvan da osvešta kuću Radulovića nakon "provale" Krvene Marije.
Danica - Dana, Pedina supruga, brine o Kruni kao majka. I dok ostali tragaju za njom, Crnim kovenom i bore se za pobedu dobra, ona "čuva odstupnicu" i čeka da joj vrate "njenu devojčicu".
Kruna Radulović, poslednja, ali najvažnija. Čitava misterija se plete oko nje i njenog porekla. Sva ubistva i pojave zveri u kraju oko Koznika imaju veze sa njom. Te veze će Beli koven otkrivati na najneobičnije moguće načine, ponekad lako, a ponekad teško i veoma opasno.
I najslađe za kraj! Bela veštica Dijana - Snohvatica. Svojim moćima "priziva" članove kovena i vezuje ih, dajući im tako delić svojih moći i međusobnu povezanost, kako bi mogli da se izbore sa svim nedaćama koje ih čekaju. Obavijena je velom misterije. Neka veza između nje i jedne od crnih veštica postoji, ali da biste saznali kakva, moraćete da pročitate knjigu i saznate sami :D 
Sve u svemu, čitanje Veštice iz Strašilova - Memento mori je bila jedna fenomenalna i po prilično hororistična avantura! Ova knjiga je ZA SADA najbolje Miloševo delo, kapa dole i njegovom ruskom kolegi Antonu. Njih dvojica tako dobro funkcionišu da je prosto nemoguće provaliti koje je delove pisao Miloš, a koje Anton. Ja, vala, nisam htela da se igram detektiva i pogađam (ali znam), a vi kako vam drago :D
Dajem vam fore da je pročitate do Noći veštica, jer ćete u ovoj knjizi sigurno naći dosta inspiracija za zanimljive kostime :D
Veštica iz Strašilova - Memento mori je svetlost dana ugledala u okviru izdavačke kuće PortaLibris. Dobre stavri ne treba menjati, a PortaLibris i Miloš Petković se uklapaju kao Lego kockice. :)

уторак, 10. октобар 2017.

Septembar - razočarenje i oduševljnje

Dugo nisam pisala ništa, a čitala sam dosta. Nešto nisam imala ni volje, ni inspiracije... Dođu tako valjda ti neki momenti, ali na svu sreću brzo prođu. Pa tako i mene prođe nepisitis i evo me sad, orne, čile i vesele :)
U septembru je dosta knjiga prošlo kroz moje šape. Pored svih njih i dva klasika fantastike - Magla, Džejmsa Herberta, i Ja sam legenda, Ričarda Matisona.

MAGLA - Mirno seoce u Viltširu najednom pogađa katastrofa bez ikakvog razloga ili objašnjenja, ostavljajući za sobom trag jada i užasa. Razjapljena pukotina bez dna širi se zemljom, a iz nje izbija magla kakvu niko nikada nije video. Šta god da je posredi, mora se staviti pod kontrolu, jer kuda god da krene, za njom ostaju strahote jednako jezive kao i tragedija koja je obeležila njen dolazak na svet. Nedužni seljani i učenici pomahnitaju pod uticajem tajanstvene magle, i međusobno se muče i ubijaju. Gnusni i grozni događaji tim su strašniji jer se dešavaju u ruralnom, uglednom kraju Engleske. A sve zbog magle koja tera ljude u ludilo...
Moja sreća je bila neopisiva kada sam ovu knjigu konačno dodala u svoju biblioteku, a tek kad sam počela da čitam, što bi Sunđer Bob rekao "Sreća, sreća, radost..." A onda se, negde usput pojavila neka zla igla i probušila mi balon. Od knjige sam očekivala mnogo, a dobila skoro ništa. O.K. Jeziva je, da se ne lažemo, ali samo u delovima koji opisuju dejstvo magle na ljude i ludilo koje izaziva. Herbert je majstor da jezu uvuče u kosti na mala vrata. Ni malo nije naivno čitati o grupi dečaka koja kasape i masakriraju učitelje dok orgijaju po fiskulturnoj sali ili o hiljadama ljudi koji kao leminzi izvršavaju kolektivno samoubistvo ulaskom u ledeni okean... Svi ti jezivi opisi zločina, atmosfere koju sama magla izaziva su jedino što mi je u knjizi leglo. Onog momenta kada su vojska i vlada upletene u priču, moj balončić se nepovratno totalno izduvao. Nikako mi nije leglo objašnjenje porekla magle, kao i ni sindom "one man saves the world", pritom taj čovek nije ni vojnik, ni naučnik, nikakav superjunak, već špijunčić Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Da li su moja očekivanja bila prevelika nakon Herbertovih Pacova koji su mi u glavi dan danas ili je momenat za čitanje ove knjige bio pogrešan, ali Magla je svakako bila jedno veliko razočarenje.
JA SAM LEGENDA - Robert Neville je posljednji od svoje vrste. Naše vrste. Tajanstvena zaraza pretvorila je ostatak čovječanstva u bića iz noćnih mora. U nesmiljenoj borbi koju Neville vodi protiv njih, najbolji mu je saveznik danje svjetlo. Sve do neočekivanog obrata koji vodi neumitnom kraju. No je li taj kraj doista tako užasan kako se na prvi pogled čini?
Uf, joj, jaoooooooooooo... Nakon što sam pročitala i zaklopila knjigu, ostala sam da sedim i dugo zurim u zid. Naslov "Ja sam legenda" nakon čitanja dobija sasvim drugo značenje. Iako sam gledala filmove Poslednji čovek na zemlji (Vinsent Price)The Omega Man (Charlton Heston) i Ja sam legenda (Will Smith), nikako nisam bila spremna na ono što me je u ovoj knjizi čekalo. O.K. Ostao je sam. Na sve moguće načine se trudi da preživi, nađe objašnjenje, a možda i lek za bolest koja je pokosila čovečanstvo, ali čemu sve to, kada osim njega nema više nikoga na svetu. Jedan nasumičan događaj, naizgled slučajan susret, menja sve to i od Roberta Nevila pravi legendu. 
Ova knjiga je preteča današnjih distopijskih, postapokaliptičnih knjiga, serija i filmova u kojima čovečanstvo biva zbrisano što zbog virusa, što zbog vanzemaljaca ili svoje gluposti. Međutim, ona se od svih njih razlikuje možda najvažnijom stvari - jedna je od prvih tog tipa i NEMA SREĆAN KRAJ! Ustvari, kada se malo bolje razmisli, kraj možda i jeste srećan, ali se postavlja pitanje "ZA KOGA?"

субота, 30. септембар 2017.

Senka vetra - Karlos Ruis Safon

Barselona 1945: Grad polako zaceljuje svoje rane iz rata, a Danijel, sin trgovca antikvarnim knjigama, koji tuguje zbog gubitka majke, nalazi utehu u misterioznoj knjizi "Senka vetra", koju je napisao izvesni Hulijan Karaš. Kada krene da pronađe druge naslove istog autora, dolazi do šokantnog otkrića: neko sistematski uništava svaki primerak svake knjige koju je Karaš napisao! Zapravo, Danijel možda poseduje poslednji primerak Karašovih knjiga. Uskoro, njegova prividno bezazlena potraga otvara vrata jedne od najmračnijih tajni Barselone - epske priče o ubistvu, ludilu i ukletoj ljubavi. 
U nazad, nekih 5, 6... 10 godina sam od različitih ljudi slišala kako je Senka vetra od Safona jedna divna knjiga. Među tim Safonovim glasnogovornicima bilo je mojih fantastičara, i onih finih, klasičara, i onih romantičnih i misterioznih... Od svih sam slušala da je knjiga odlična, fantastična, različita i da je moram pročitati. Sve to me je jako zantrigiralo, ali ta "čuvena" knjiga nikako da mi padne šaka. Pre mesec i koji dan, zamlila sam drugaricu da mi je donese kada bide dolazila za Niš. Tako i bi. I nije mi donela samo Senku, već i nastavke, sa rečima: "Navući ćeš se, pa da ne grickaš nokte." Njen komentar u meni budi još veću radoznalost, jer u njen sud po pitanju knjiga i te kako verujem (Srđana, I love you :) ). Čim sam završila knjigu koju sam u tom momentu čitala, latih se Senke i nekih 20-ak dana kasnije postadoh vatreni navijač tima Safon!!! :D
Šta me je toliko oduševilo kod Senke vetra?!?! SVE!!! Kao prvo, ja nikako ne volem ljubavne romane, nadžak baba, šta da se radi, ali ovaj me je oduvao. Po meni je Senka vetra u osnovi jedna veoma lepa i tragična ljubavna priča. Jer da je Pera otišao pravo u policiju... Ops, pogrešan citat :))) Jer da dvojica delija ne behu zaljubljeni u istu devu, svega ovoga ne bi bilo. Kroz priču o ljubavi se provlači i ono što ova veštičara vrlo veoma preferira u romanima - triler i mistika. Cela afera oko Karaša i njegovih knjiga obavijena je lepim velom misterije - nestanak, devojka koja se ne pojavljuje na železničkoj stanici u dogovoreno vreme, njen kasniji nestanak, Hulijanova smrt, misteriozni stranac koji sistematski nabavlja, otkupljuje, krade njegove knjige samo da bi ih kasnije uništio. Tokom čitanja u meni su se probudili uspavani knjiški detektivi čije sam pustolovine kao klinka gutala, pa sam došla do nekih zaključaka pre samog kraja knjige što ipak nije umanjilo uživanje u čitanju. Autor je kriv za to - maestralno je uspeo da sakrije jedan detaljčić, jedan veoma važan šraf u Hulijanovoj priči, pa je ovu "iskusnu" vešticu ostavio bez daha. Razrešenje koje mi je Safon servirao nikako nisam očekivala.
Pored karaša i zavrzlama sa njegovim knjigama, pratimo i priču o Danijelu i njegovom odrastanju. Danijel je ono dugme koje pokreće mašinu, kamenčić od kog kreće lavina, jer njegovo interesovanje za knjigu Senka vetra je pokrenulo razotkrivanje misterije Karaš. Trudeći se da sazna što više o knjizi i njenom autoru Danijel upada u mnoge "zgode i nezgode". Kao njegov "verni pomagač" tu je uvek Fermin, skitnica, bivši špijun, sada radnik u knjižari Danijelovog oca, koji i najbezizlaznije situacije okreće u njihovu korist i od njih pravi neku vrstu komedije. Slično, da kažemo, svom idolu i opsesiji, i Danijel se nesrećno zaljubljuje, čak 2 puta, ali se njegova ljubavna priča završava sasvim drugačije od Hulijanove. Tokom godina, pratimo Danijelovo odrastanje od desetogodišnjaka do punoletnog momka stasalog za ženidbu. Posebno mi se dopalo što je Danijel dete, što nije nikakav superjunak i što pravi greške i zapada u situacije u skladu sa svojim godinama.
Ima tu još puno likova koji svaki na svoj način doprinose priči, ali ovo žvrljanje ne bi imalo kraja kada bi se osvrtala na svakog od njih. 
Još ovo moram da napišem. Iako moj nos nikada nije onjušio vazduh Barselone, a moja patika nikada nije kročila na njene pločnike, čitajući Senku vetra ja sam živela u njoj. Safon tako lepo opisuje zgrade, ulice, tramvaje, prečice i mračne budžake da sam u pojedinim momentima imala utisak da šetam nekom Barselonom iz prošlih vekova. Mežutim, jedan telefonski poziv ili mercedes benc bi me vratili u pedesete godine XX veka kada se radnja romana većim delom odigrava. 
O da! Ovo ne smem da zaboravim - istorijske činjenice! Pošto sa Španskom istorijom nisam baš i najboljim odnosima (Sedi 1!), Senka me je "naterala" da osvezim znanje. Zbog pominjanja građanskog rata, a kasnije i II svetskog rata, nisam ostala ravnodušna, pa sam kopala, što po knjigama, što po portalima i stranicama na internetu ne bih li povukla paralele događaja u knjizi sa stvarnim dešavanjima i saznala nešto više o tom delu prošlosti Španije.
Više vas ne bih davila. Iskreno preporučujem ovu knjigu svakome, bez obzira koji žanr preferira, jer mogu skoro 100% da budem sigurna da nema čoveka koji će na nju ostati ravnodušan!

субота, 09. септембар 2017.

Nepopularna mišljenja BOOK TAG

I tako... Pade jedan blogerski knjiški tag. Libromanija me je tagovala, pa evo, da ispunim tu svetu dužnost knjiškog moljca :)


1. Popularna knjiga ili serijal koji se tebi ne sviđa


Uf... Generalno ne volim i ne čitam knjige oko kojih se diže velika prašina. Imam averziju prema takvim delima. Verovatno grešim, ali jednostavno ne mog da se nateram da pročitam nešto što je pre, pre, pre... popularno. Dešavalo mi se da neki od tih dizača prašine pročitam kad se ista slegne i da ostave savim pristojan utisak na mene. Šta ću kad volim da plivam uzvodno :)
E sad, jedna od knjiga koja bi se mogla svrstati u ovu kategoriju je Herbertova Magla. Pročitala sam je u avgustu sa velikim očekivanjima, ali se ogromno razočarala. Ni ja sama ne znam šta sam od nje očekivala, ali teorije zavere, krivljenje vojske za sve i jednog slučajnog prolaznika koji spasava svet svakako ne.



2. Knjiga ili serijal koji se tebi sviđa a koji drugi ne vole


Točak vremena. Nije da ga niko ne voli, ali znam dosta ljudi koji ga osporavaju i nazivaju najdosadnijim i najbesmislenijim delom epske fantastike ikada. Ne kažem da je serijal savršen, daleko od toga, ali meni se svideo.



3. Ljubavni trougao u kome je glavni lik završio s pogrešnom osobom 

ili popularni fikcionalni par koji ti se ne sviđa


Ovde imamo problem, pošto ne čitam ljubavnističke knjige. Ne pamtim kada sam pročitala nešto gde se glavni tok radnje vrteo oko ljubavi dva ili više lika. I kada u knjigama ima ljubavisanja, to mi nije glavni fokus, uvek sam koncentrisanija na druga dešavanja, a ne na to ko je sa kim završio u krevetu ili nije. Nek se vole deca, to je, kažu, ono što pokreće svet :)


4. Popularni žanr koji retko kada uzimaš u ruke


Ne čitam ljubavne, romantične, erotske knjige, što bi neki rekli one ženske. Probala sam par puta i ti žanrovi mi jednostavno ne leže.


5. Obožavani fikcionalni lik koji ne voliš


E ovde stvarno nemam ideju kako i šta da odgovorim. Retko kad se preterano vezujem za likove. Ali hajde da probamo... Naravno, fokusirana sam na epsku fantastiku i ne, neću da izvlačim dela za koja niko nikad nije čuo :) Npr. Gospodar prstenova, KNJIGA, nikako film, svi vole mučenog Froda, jer je on taj koji je bacio prsten u vatre planine Usuda i spasio svet. Ali ja volim Sema, Pipina, Veselog, Gimlija, Legolasa... Likove na koje malo ko obraća pažnju, a koji su veliki deo tereta izneli na svojim leđima.


6. Popularni autor koji ti iz nekog razloga ne leži


S obzirom da čitam “nepopularne” knjige i pisce, retko kad u ruke uzimam ove popularne. Ali recimo, Nora Roberts (znam, sad će mnogi dobiti želju da me spale na lomači). Počela sam davno jednu njenu knjigu i ostavila na manje od 20 pročitanih strana. Ne mogu, ne leži, nije za mene. Izvini svete :)



7. Popularan knjiški kliše koji ti je dosadio

 (npr. "izgubljena princeza", "korumpirani vladar", ljubavni trougao itd.)


Ljubav sve pobeđuje, crno – beli svet, izabrani, zmajevi su zli... i slični klišei.


8. Popularan serijal koji ne planiraš da pročitaš


Ajd ovako, kad sam već krenula da se samozakopavam, da to uradim kako dolikuje jednoj veštici, Pedeset nijansi, Kupoholičarka, Vampirski dnevnici... Mogla bih i dalje, ali onda bi spisak onih koji žele da me spale postao mnogo duži :)


9. Izreka kaže "Knjiga je uvek bolja od filma". 

Međutim, koja filmska ili TV adaptacija ti se više svidela od knjige?


U ovih mojih mnogo godina, još ne doživeh da mi se film svidi više od knjige. Naučila sam sebe da knjigu i film posmatram kao zasebne medije koji mogu, a ne moraju da obrađuju istu temu, i tim se vodim i prilikom čitanja i prilikom gledanja. Naletala sam na filmove koji su mi podjedanako dobri kao knjige, ali nikako bolji – Zelena milja, Bekstvo iz Šošenka, Zatvoreno ostrvo, Borilački klub, Kvaka 22, serijal Hari Poter, pa čak i knjigu i film Gospodar prstenova podjednako volim (jeres, znam) iako ima mnogo nepoklapanja i nedoslednosti u ekranizaciji.



Toliko od mene, nadam se da vas nisam preterano udavila i razočarala. Kome se svide pitanja, pa i odgovori, slobodan je da se pozabavi “odrađivanjem” ovog knjiškog taga :)

Ali hajde, da održim status zle veštice - Prerazmišljavanje, BibliotekarkaCrni biserKnjiga za dušu, da vas čujem, pokopajte me skroz i ne zaboravite da lupite lopatom tri puta :)))