Poslednja kuća u ulici - Katriona Vord

 Ted Banerman živi sam sa svojom mačkom Olivijom u trošnoj kući od dasaka na kraju slepe ulice. Nezaposlen je, pije i pati od nekoliko nedijagnostifikovanih mentalnih problema. Njegova ćerka Loren s vremena na vreme dolazi u posetu, ali njihov odnos je napet i često nasilan.

U napuštenu kuću pored Tedove doseljava se žena po imenu Di. Kada ona počne da traži svoju sestru koja je kidnapovana pre mnogo godina, Tedov život polako počinje da se pretvara u haos.

Poslednja kuća u ulici me je podsetila zašto sam volim uvrnute i čudne priče. Nažalost, malo sam ih zapostavila zobg fantastike, ali je zato uživanje u čitanju veće.

Ovo je jedna jako neobična knjiga. Pisana je iz tri perspektive, Tedove, mačke Olivije i komšinice Di. Dok su Tedova i Olivijina poglevalja u prvom licu, Diina su u trećem. Stil je jako čudan i, iskreno, trebalo mi je malo vremena da se navinkem. Pa još kad sam ukapirala da se kroz ceo roman provlače poglavlja pisana iz mačije prespektive, bila sam u fazonu "Da li mene neko ovde zeza?!" Međutim, baš te neobičnosti su nešto što, pored same priče, ovu knjigu čini jedinstvenom. Kada sam se privlika na sva ta iskakanja iz šina, čitanje je išlo kao podmazano, a knjiga me, bukvalno, zalepila za fotelju.

Poslednja kuća u ulici, nije kao ostali horori ili trileri. Nema ovde krvi do kolena, serijskih ubica ili čudovišta koja vrebaju iz mraka. Ovo je roman o psihičkim poremećajima, ludilu i preživljavanju, kako je to rekla sama autorka. Priča se odvija lagano i od samo početka nam je jasno da tu nešto ne štima. Odnos između Teda i ćerke i Teda i mačke je, najblaže rečeno bolestan. Tedovo ponašanje nije samo ponašanje ludog čoveka. Jasno je da pati od poremećaja, ali ne kakvih. Zatvaranje Olivije u pokvareni frižider kada Loren dođe u posetu, Tedova sećanja na majku koja je otišla, njeno poreklo i pozadinska priča, odnos sa komšijama, sećanja na Devojčicu sa Sladoledom, zeleni dečaci na tavanu, miš Sneško, žena sa čivavom, čovek narandžaste kose, Tedov psihijatar čovek-buba, Di i sam Ted, sve to skupa čini ovu priču zamršenijom i čudnijom.

Sama priča me je jako brzo uvukla u sebe. I ma koliko u pojedinim momentima nisam želala da zatvorim knjigu i prekinem čitanje, jednostavno sam morala, jer ovo nije lagano štivo koje se čita sa pola mozga. Ovde je potrebna puna pažnja i koncentracija na detalje, jer u njima je caka. Potrebno je i vreme da se "svari" pročitano, jer u pojedinim momentima fizički zaboli Tedova patnja, a njegovi poremećaju prete da i čitaoca obuzmu.

Poslednja kuća u ulici je roman koji će vas naterati da sumnjate na svakoga. Kada stignete do kraja, sve teorije padaju u vodu, jer ono što jeste - nije, a ono što nije ustvari jeste. Knjiga bukvalno razvaljuje mozak i ostavlja bez daha. 

Mali savet, obavezno pročitajte Pogovor, ali teka nako što pročitate roman, jako je bitan i objašnjava mnogo toga.

Poslednju kuću u ulici izdala je Laguna. A ja je najiskrenije preopuručujem za čitanje, ali ne onima sa slabim živcima ili onim koji se sablažnjavaju na nasilje, na žalost, živimo okruženi njime,

Vuk - Samuel Bjerk

 Tela dvojice ubijenih jedanaestogodišnjaka pronađena su na polju kod Uddevalle u Švedskoj. Među njima ležao je beli zec. Slučaj je ostao nerešen. Osam godina kasnije, u blizini Osla su dva dečaka ubijena na sličan način. Između njih se nalazila mrtva lisica.
Holgeru Munku, novoimenovanom šefu posebne jedinice Odeljenja za ubistva, neophodna je sva moguća pomoć u rešavanju slučaja. Dobio je dojavu o mladoj kadetkinji Miji Kriger, koja na ispitima na akademiji postiže neuobičajeno visoke rezultate. Iako sanja o karijeri u specijalnim jedinicama, dok noći provodi tražeći nestalu bliznakinju Sigrid, Mija pristaje da pomogne na slučaju.
Munk i Kriger zajedno kopaju po mračnim, gnusnim slučajevima za koje se ispostavlja da su intirgantniji nego što je i jedno od njih dvoje moglo i zamisliti. Ulje na vatru doliva vest o nestanku još dva dečaka.

U Bjerkovo pisanje sam se zaljubila prošle godine nakon pročitanog Anđela u šumi. Prethodna tri dela sam prosto progutala. Iako istražuju uglavnom mučne i gnusne zločine, priča u romanima je toliko zanimljiva da mi se činilo da se stranice same okreću. Tako je bilo i sa Vukom.

Iako sam počela da ga čitam sa velikom predrasudom da mi se neće svideti, na kraju sam oduševljena. A zašto sam mislila da mi se neće dopasti? E pa roman je prvo pročitala kuma, koja ga je i kupila i prosledila mi ga, i kojoj se jako dopao. Posle nje Vuk je krenuo na turu po Evropi. Žmu, koji je delio moje oduševljenje sa prve tri Bjerkove knjige, se razočarao. Nešto mu nije legao. I to je bilo svo objašnjenje koje sam dobila. I sada, kome verovati?

Rešim da zanemarim i kumino i žmuovo mišljenje i krenem da čitam. Moram priznati, sa malom dozom straha. Šta ako se razočaram? Kad ono, ni r od razočarenja. Kao i prethodna tri, slučaj koji Munk i Mija istražuju i više nego zanimljiv i intrigantan. Medote dolaženja do tragova i zaključaka, ponovo, po malo ne konvencionalne, što je u suštini ono što Bjerkovim knjigama i daje tu neku posebnu čar.

Ono što mi se posebno svidelo u ovoj knjizi je što se autor vraća u prošlost. Ovde čitamo o Munkovom i Mijom prvom slučaju na kom rade zajedno. Munk je isti. Ali Mija!!! Ovo je Mija kakva nismo ni mogli da sanjamo da je nekda bila. Totalni antialkoholičar i protivnik tableta. Puna je života i poleta, za razliku od Mije u prethodna tri romana koja je stalno ili pijana ili drogirana ili na pragu samoubistva. Ipak, iako je "stara" Mija sušta suprotnost ovoj "novoj" Miji, Bjerk je ostao dosledan njenom karakteru, kao i karakteru ostalih likova. Ona i ovde koristi sve one istražne i metode dedukcije, koje su u najmanju ruku neobične, a kojima se služila i u Anđelu u šumi, Sovi i Dečaku koji je voleo jelene.

Summa summarum, Vuk mi se jako dopao i totalno sam uživala u čitanju.

Za kraj, ima jedna "mala sitnica" koja mi se nije dopala. U romanima ovog tipa, obično saznamo motive ubice za zločin. Zašto je izabrao baš te dečake, zašto se pretvarao da je dva različita čoveka kako bi došao do njih, šta ga je ustvari navelo da počne da ubija... U Vuku toga nema. Ubijao je, uhvatili su ga, rez, kraj. Nikakvo objašnjenje, ama baš ništa. Mom analitičkom mozgu koji sve raščlanjava na najsitnije detalje, kom su potrebni odgovori i na najbanalnija pitanja, je to dosta zasmetalo, ali nije umanjilo uživanje u čitanju.

Deveta kuća - Li Bardugo

 Galaksija Stern je najneobičnija brucoškinja na Jejlu. U dvadesetoj godini života, jedina je preživela višestruko nerešeno ubistvo. Ali upravo tada dešava se nezamislivo. Dok leži u bolnici, ponuđena joj je druga šansa: puna stipendija na jednom od najelitnijih univerziteta na svetu. U čemu je stvar, i zašto baš ona?

Aleks stiže u Nju Hejven sa preciznim zadatkom koji je dobila od svojih tajanstvenih dobročinitelja: da nadzire aktivnosti tajnih društava na Jejlu. Dobro je poznato da tih osam društava, osim što vlada kampusom generacijama u nazad stvara buduće bogataše i moćnike, od političara do najvećih igrača na Volstritu i u Holivudu. Ipak, ispostavlja se da su njihovi okultni rituali kudikamo zlokobniji i neobičniji nego što bi mogla da zamisli bilo čija paranoična mašta.

Nanulicu mu, ne znam odakle da počnem. Ali ajde da ne bude kako sam uvek negativna i kako tražim dlaku u jajetu, idemo na pozitivne strane.

Priča - fenomentastična. Li Bardugo je opravdala moja očekivanja. Od samog početka nam servira informacije o Aleks i Darlingotnu na kašičicu. Znamo da je ona njegov pomoćnik, da nadgledaju obrede i rituale koje tajna društva izvode... Ali njihove pozadinske priče su zaista ono što ostavlja bez daha. Istraga ubistva devojke koja nema veze sa Univerzitetom koju Aleks na svoju ruku vodi, pa saradnja sa detektivom Tarnerom, Dozova, oh kako bih volela da sa njom popijem kafu, Sendou sve je tako lepo uklopljeno i spakovano da sam celo vreme sedela bukvalno na ivici stolice. A tek kad su se otkrile Aleksina i Darlingotova pozadinska priča i kraj, majčice moja iz dubina pakla, došlo mi je da vrištim. Mislim da sam čak u jednom momentu i glasno opsovala, na šta su me psi pogledali u stilu "Evo je ova, opet luduje zbog knjige." 

 E sad ono što me žulja. Moj blog, moja pravila, pa ćete i to morati da istrpite ;) 

Deveta kuća je najavljivana kao horor i knjiga za odrasle. Iskreno, meni više liči na dobru misteriju, triler, detektivski roman sa elementima natprirodnog.

U neku ruku kapiram zašto horor, ali mi to nije dovoljan razlog. Kao ima duhova i ubistava i kasapljenja i svačeg nečeg. Tom logikom onda je i Hari Poter horor. Jesu li ljudi ikada čitali Lavkrafta, Ligotija, Poa, Kinga, mogla bih da nabrajam do sutra. I eto, kao nekome ko horore čita od desete godine, volela bih da mi se objasni, šta je u ovoj knjizi konkretno horor. Prosvetlite me, molim vas!

Druga stvar koja mi nije jasna, roman za odrasle. Po čemu? Ja bih Devetu kuću komotno dala klincima da pročitaju. Dovoljno je zanimljiva. Ako je odlika YA žanra, u kom je Bardugo, po meni, kraljica, to da deca/tinejdžeri spasavju svet, pa miša mu Aleks i Darlingotn su jedva prešli prag dvadesete. Ono komotno su mogli da budu i tinejdžeri. Ako nije to, nego eksplicitni sadržaj, majka mu stara koje smo mi pahuljice i nežne zvedice postali. Pa u po nekim crtanim filmovima koje deca gledaju ima više nasilja nego ovde.

 I dođosmo do poslednje stavke mjih žalopojki. 

Zašto je Vulkanu i dalje dozvoljeno da skrnavi knjige lošim prevodom i nepostojanjem urednika, lektora i korektora, osim na papiru?! Evo stavarno mi nije jasno zašto nam to rade. Imala sam "nesreću" da Ninth House pročitam na Engleskom. Od ovog prevoda mene je bolela glava. Izgubljeno je dosta od atmosfere same priče, ima dosta gramatičkih i pravopisnih grešaka, sve u svemu, moglo je to mnogo, mnogo bolje. Loš prevod prvenstveno i prestanak saradnje Vulkana sa Goranom Skrobonjom, po meni najboljim prevodiocem u Srbiji, su razlog što sam prestala da kupujem Kingove knjige koje izlaze kod nas. Sve ptice na grani znaju da su dvojica dotičnih zaslužni za moju ljubav prema hororu.

Eto rekoh ga. Spremna sam na drvlje i kamenje. Ko se ne slaže, slobodno neka ožeže. I neka uživa u prevodima, ja ću i nastavak, Hell Bent, pročitati u originalu ;)