недеља, 25. фебруар 2018.

Šest vrana (Šest vrana #1) - Li Bardugo

"Bez ožalošćenih.
Bez sahrana."
Opasna nova droga preti da svet uvuče u magijski rat do potpunog uništenja.
Kazu Brekeru, kriminalnom geniju rođenom iz najgore bede Keterdama, ukazala se neočekivana prilika da to spreči i stekne nesanjano bogatstvo.
On ima dovoljno petlje da je prihvati. No u taj nemoguć poduhvat ne može da krene sam. Okuplja ok osebe grupu mladih otpadnika i sprovodi sulodo smeo plan, koji će ih sve do jednog promeniti.
Šest izgubljenih duša.
Šest životnih priča.
Šest sukobljenih interesa.
Šest prerano odraslih klinaca, darovitih propalica i otpadnika.
Šest slabih karika.
ŠEST VRANA.
Pa ipak, samo oni mogu to da izvedu. Ako se prethodno međusobno ne poubijaju.
Konačno i ja pročitah ovu fenomentastičnu knjigu. Dugo me je vukla, dozivala sa polica po knjižarama i bibliotekama, a ja sam je izbegavala. Iskreno, koliko god da me knjiga interesovala, toliko me je plašila. U principu, ne volim da čitam knjige koje svi hvale, pa su tako Šest vrana uvek ostajele negde iza mene. Međutim, neizmernom dobrotom Dunje Jović, jednog divnog bića, koje znam samo preko Facebook-a, knjige su našle put do moje veštičije pećine... Ostalo je istorija!
"...Vidiš, svaki čovek ti je kao sef, riznica tajni i čežnji. E sad, ima onih koji sefove otvaraju na silu, ali ja više volim nežniji pristup - kada na pravom mestu u pravom trenutku primenite pravu količinu pritiska. Pipava je to rabota."
I tako... Dobih, pročitah, oduševih se. Ni najmanje se nisam pokajala što sam upustila u ovu avanturu sa Ološima. Li Bardugo je stvorila jedan magični svet u kom ima svega što vam padne na pamet - magije, tehnologije, bogataša, siromaha, bandi, lovaca na veštice i avantura, avantura, avantura... Knjiga je maksimalno zabavna, drži pažnju podjednakim intezitetom, čitanje ide lagano, bez štucanja. Više puta sam hvatala sebe u onom čuvenom "Samo još jedno poglavlje i idem na spavanje", ali na moju veliku žalost, umor je bivao jači.
Jedna od stvari koje su mi se jako dopale u knjizi jesu Ološi, tačnije njih šestoro koji kreću na možda i pogibeljnu misiju, svesni da postoji mogućnost da se ne vrate u Keterdam. Karakterizacija likova je fenomenalna. Svi su oni klinci, tinejdžeri, od 16 do 18 godina, odrasli na ulici, naučili da ako se za sebe sami ne izbore, niko to neće uraditi umesto njih. U siromašnom i bandama preplavljenom predgrađu Keterdama, samo najbolji i najjači opstaju. Neki bi možda ovde rekli, pa oni su samo deca, klinčadija koja ni nos ne zna da obriše. E te i takve, samo podsetim na film "Bande Nju Jorka", u kom Amsterdam Vallon, klinac i žutokljunac, pobeđuje najjačeg Njujorškog igrača The Butcher-a. Mogu deca i te kako da budu "baje", opasni momci, ako su u takvom okruženju da moraju da se bore za goli život iz dana u dan. 
Pozadinske priče, ono što je Kaza, Inež, Džespera, Ninu, Vajlana i matajasa dovelo u situaciju da biraju između života i smrti, potvrđuju sve što sam gore rekla.
Kaz - ostao sam bez igde ikoga na opasnim Keterdamskim ulicama, nakon što je bio prinuđen da noć provede sa leševima rođenog brata i ostalih žrtava vatrenih boginja. U Kaza je autorka pretočila deo sebe, šepa, ima jake bolove koje svakodnevno trpi i gnuša se dodira koža na kožu, što je veoma slično autorkinoj osteonekrozi kostiju.
Inež - kidnapovana i odvojena od porodice, prodata kupleraju, otkupljena od strane Kaza kako bi se priključila njegovoj bandi Ološi.
Džesper - odličan sa vatrenim oružjem, ali nepopravljivi kockar. Odrekao bi se svega za još jednu partiju karata.
"...Džesper tresnu glavom o trup broda i uperi pogled ka nebesima. "U redu. Ali ako nas Peka Rolins pobije, ima da nateram Vajlanovog duha da nauči mog duha kako se svira flauta, samo da bih mogao čitavu večnost da živciram tvog duha."
Brekeru zaigraše usne. "Onda ću samo da unajmim Matajasovog duha da isprebija tvog duha."
"Moj duh neće hteti da posluje sa tvojim duhom", reče Matajas uštogljeno, a zatim se zapita da li mu je to morski vazduh popio mozak."
Nina - Griša, veštica, devojka koja koristi magiju, bila zarobljena od strane driskela, lovaca na veštice, pa da bi se iskupila i popravila greh iz prošlosti, završava u jednom od Keterdamskih kupleraja, gde koristi svoje moći da zadovolji mušterije, a u međuvremenu prikuplja informacije za Kaza, kao jedan od članova Ološa.
Matajas - driskel, lovac na Griše/veštice. Kaz ga oslobađa iz zatvora Dveri pakla, u koji ga je Nina smestila, da bi im pomogao u misiji za koju se spremaju. 
Vajlan - sin bogatog trgovca, pobegao od kuće, odličan sa eksplozivom, zna hemiju, odlično svira flautu.
Svi oni su na najluđe moguće načine povezani. Sve njih će putovanje do Ledenog Dvora i nazad promeniti do srži. Čak i ljubav će umešati svoje prste u njihovu avanturu. Događaji, smrtne opasnosti, neočekivani saveznici i očekivani neprijatelji će ovu decu naterati da se uprkos međusobnim razlikama, klicama mržnje koje se javljaju, zavisti, strahu, ljubavi... udruže kako bi sačuvali svoje živote, ali i obavili veoma bitnu misiju.
Knjigu Šest vrana, kao i njen nastavak Nakaradno kraljevstvo, izdala je jedna od naših najboljih izdavački kuća po pitanju Young/Adult fantastike, Urban Reads.

четвртак, 01. фебруар 2018.

Jedno đubre manje - Đorđe Bajić

Sin jednog od najpoznatijih beogradskih tajkuna odlazi na uobičajenu proslavu svog rođendana u čuveni noćni klub. Ta uobičajenost podrazumeva obilje golih devojaka i alkohola. Međutim, gutljaj najskupljeg šampanjca dolazi mu glave i on se ubrzo, otrovan, stropštava na pod. Slučaj za inspektora Limana. Nikola Liman, inteligentan i pomalo okrutan isnpektor, ulazi u komplikovan i korumpiran svet Mitra Krstića i njegovog otrovanog sina Milidraga, u svet prevara, laži i demonstracije moći...
Odmah da vam kažem, bez okolišanja, uživala sam u ovom romanu!!! Vratih se svojoj ljubavi iz tinejdžerskih dana - krimićima. 
Romanom Jedno đubre manje, Đorđe Bajić, potvrdio je moje mišljenje da je majstor krimi/triler žanra, da će na tom polju izrasti u jednog od najvećih i ponosno moći da stane rame uz rame sa svetskim kolegama. 
Često mi se dešava dok čitam neki roman domaćeg autora, da ga u glavi prevodim na engleski. Pored toga što bi savršeno zvučao na Engleskom jeziku, roman je i izuzetno filmičan. Prizori i scene su izuzetno realni, likovi su ljudi od krvi i mesa, nema nepotrebnog preterivanja i poetskih opisa. Kratko i jasno, a opet zapetljano.
Dok inspektor Nikola Liman istražuje slučaj trovanja i ubistva Milija Krstića upoznajemo noćni život Beograda, noćni klub Opsesiju, zaposlene i porodicu vlasnika Stanića, zvanog Matori, porodicu tajkuna Krstića i lešinarske novinare spremne na sve samo da dođu do senzacionalističke priče. Koliko god vešti bili u pogađanju, ma koliko vam intuicija radila 200 na sat, do samog kraja neće vam biti jasno ko je i zašto ubica. Jer u ovom romanu svi su nevini i svi su krivi podjednako, uzročno posledične veze su jake i zbunjujuće za protivnika/čitaoca i to je ono što mu daje posebnu čar.
Jedan maleni detalj, koji nekome neće značiti ama baš ništa, urezao je ovaj roman duboko u moje srce :D Jedan od likova živi na Zvezdari, u kraju u kom sam rasla i odrasla i gde sam živela 30 i kusur godina. Đorđe Bajić je tako verno opisao ulice Severni bulevar, Cvijićevu i Dimitrija Tucovića, da sam se na momenat vratila u detinjstvo i veoma živo videla sve prizore tog divnog dela Beograda. Da, da... Uhvatila me je nostalgija, nedostaje mi moja Zvezdara :D
Đorđe Bajić (1975.) je pisac i filmski kritičar iz Beograda, profesor srpskog jezika i književnosti i magistar teorije umetnosti i medija. Autor je romana Ostrvo prokletih (2010, Paladin) i Žuta kabanica (2013, Čarobna knjiga).
Roman Jedno đubre manje izdala je Čarobna knjiga 2015. godine.