среда, 25. новембар 2020.

Gospodinova kuća - Danijel Jovanović

Šta biste uradili kada biste se iznenada našli u beskrajnoj kući bez prozora?
Da li biste se prepustili njenim neobičnim stanovnicima ili pak učinili sve da odatle izađete?
Dečak Nil se, u potrazi za ključem, susreće sa nesvakidašnjim bićima unos njih uči o ratovima i igrama, takmičenjima i pobedama, napuštanja i usvajanju ma, izdajama i uspomenama.
I o izbledelima.
Jeste li spremni? Jeste li zaista spremni da odraste? I po koju cenu?

Uf... Ostah bez teksta i bez daha! Znala sam ja da Danijel divno piše, ali na ovo nisam bila spremna. Gospodinova kuću sam počela da čitam patuljcima, što je predstavljalo svojevrsnu avanturu. Hiljadu zašto, hiljadu zato im nisu ravni. Pitanje i 16 podpitanja nakon svake druge rečenice. BUM! Pukne mi film, spakujem ih na spavanje i ukradem knjigu. 

Onako, najiskrenije, uživala sam u svakom napisanom slovcetu. Danijel je od Gospodinove kuće napravio jedan fenomentastični svet u kom životinje pričaju i daju važne životne savete. Sa dečacima Nilom i Nikom sam upoznala sve čudne stanovnike ove kuće bez prozora, išla u avanture i potrage, plašila se, smejala i bila na ivici suza.
Gospodinova kuća je prava bajka o odrastanju. Kao takva patuljcima donosi uživanje i avanturu, a nama matorma materijal da sa klincima najlakše prebrodimo taj težak period odrastanja i prelaska u svet velikih. 
Na kraju sam se zaista zapitala da li sam spremna da odrastem. Da, jesam porasla, ali sam u dubini duše jedno veliko dete i to ne nameravam da promenim. Ukoliko ste sačuvali delić Nila u sebi, ova knjiga je prava stvar za vas. Ako ste se ipak odlučili da budete odrasli i odgovorni, ova knjiga će biti prava stvar za vaše ili neke bliske patuljke.
Izdavač ove fenomentastičnosti je Otvorena knjiga. Priča se po čaršiji da je trenutno na sniženju. 😉

субота, 21. новембар 2020.

Paklena ćelija - Đorđe Miletić

 Blek, bivši pripadnik Foka, nakon što je optužen za svirepo ubistvo, ludom igrom slučaja, završava u zloglasnom Meksičkom zatvoru Don Hoze kao Dželat, Egzekutor. Ruke mu postaju krvave, ne do lakata, nego do ramena, pa nazad i nekoliko puta u krug. Kako bi pobegao od posla koji obavlja, poseže za alkoholom i raznim drogama. Oni su jedine stvari koje mogu da mu omoguće koliko toliko miran san. Budi ga eksplozija, kreće ludilo!

Zombiji su preplavili zatvor. Blek pokušava da nađe izlaz radeći ono što najbolje zna. Ubija na svakom koraku. To što su mu sada mete bezumni monstrumi ne ometa ga da svoj posao radi najbolje što može. Usput sreće još preživelih i otkriva tajne zatvora Don Hoze.


Paklena ćelija je prava poslastica za ljubitelje slešer, treš horora. Na svakom koraku je akcija. Zombija koliko ti duša ište, krvi dovoljno da potkrepi dnevne transfuzione potrebe omanje bolnice, ubistva, intrige, tajne, misterije, ama baš sve za nas zaluđenike. 

Blek je klasičan antiheroj. Meni je on mešavina Panišera i Alis (Resident Evil) koju su napumpali testosteronom. Dobra stvar je i naracija. Na početku, Blek priča "svoju tužnu životnu priču" do dolaska u Don Hoze. Tu se priča nastavlja iz trećeg lica, sa povremenim sečama i ulaskom u Blekov mozak. Ti rezovi nas bolje upoznaju sa Dželatom i daju nam uvid u njegovo psihičko stanje.  Kao glavni protagonista, Blek je ujedno i jedini zanimljiv lik, jer ostali su tu da situaciju začine, učine je zanimljivijom i napetijom, da bi vrlo brzo postali potrošna roba i pali pred hordama zombija i ostalih monstruma. Da, da... Rekla sam monstruma, jer i tu nam autor donosi neke novine i zanimljivosti. Ima kod njega raznih vrsta i podvrsta ovih kreatura. Ta raznovrsnost je dokaz da je Đorđe maštovit pisac koji ume da iznenadi i šokira čitaoca.

Da ne bude kako samo hvalim, kao i većina prvenaca, i ovaj pati od mnogih dečijih bolesti. Ono što brine kod ovog, kao i mnogo drugih romana, jeste nedostatak "tehničke podrške" (uredništvo, lektura, dizajn, prelom). Iskreno se nadam, i želim da verujem, da će se to u dogledno vreme promeniti i da će mladi umetnici dobiti šansu da nam svoja dela prezentuju u punom sjaju.

Sve u svemu, Paklena ćelija, roman prvenac aleksinčanina Đorđa Miletića je priča koja će vas lepo zabaviti, mene svakako jeste. Ali, ako imate slab želudac, ne preporučujem čitanje nakon jela. U slučaju krhkih živaca, drmnite jednu domaćicu pa će priča bolje da vam legne. Za ostale indikacije i kontraindikacije, obratite se lekaru ili autoru 😉


петак, 09. октобар 2020.

Zabranjena planina - Veliko putovanje #2 - Goran Tokić

 
Sinopsis: Daleko od Zemlje, na rubu spoljašnje spirale Mlečnog puta, u svetu koga škrto greje veliki crveni džin, a sunčeva godina traje stolećima, žive potomci drevnih ljudi. Potpuno otrgnuti od nauke, oni su nomadi upućeni na prirodu, lepu poput one koja je krasila njihovu matičnu planetu u praskozorje čovečanstva. No, mir tog rajskog sveta čini se uzdrman dolaskom dvojice ljudi modernog doba. Nezadovoljni zatečenim stanjem, oni kreću put planine koju lokalno stanovništvo naziva Zabranjena. Odlaze tamo kako bi pričali sa tvorcima tog sveta, ne znajući koga da očekuju: mašine tuđina ili Bogove lično. Do kraja puta, saznaće da li se istina nalazi na vrhu planine ili u njima samima. I koja je cena njene spoznaje...

U prvom delu Velikog putovanja, Goran nas je upoznao sa profesorom Nikolajem Keržakovim, genetičarem, koji umire, ali ne umire, već prelazi u neku drugu ravan postojanja. Tamo se upoznaje sa vanzemaljcima, budućim gospodarima Zemlje. Da bi lakše podneo vesti koje oni imaju da mu saopšte, kroz priču ga vodi Martin Luter King.
U Zabranjenoj planini profesor se budi na novoj planeti. Ljudi žive u raju. Za Keržakovim stiže, ovoga puta pravi Martin Luter King. Prvi je nezadovoljan odsustvom tehnologije i napretka. Drugome takvo stanje stvari odgovara. Profesor je rešen da pronađe vanzemaljce i razračuna se sa njima. Martin mu se pridružuje. I ti kreće LUDILO!!!
U prvom delu, čitali smo Gorana inženjera koji činjenice iznosi hirurški precizno, koji nam ne dozvoljava da se zapitamo da li je to o čemu piše realno, već nas vešto ubeđuje da su stvari onakve kakve ih je on zamislio. U Zabranjenoj planini, upoznajemo novog Gorana, avanturistu, zaljubljenika u prirodu i njenog zaštitnika. Od momenta kada Keržakov i Martin krenu na put, S.F. roman prerasta u fenomentastičnu avanturu. Ovoga puta Goran je sebi dao malo više slobode i oduška, pa vas opisi prirode vode direktno na Novu Zemlju. Putujući sa profesorom i Martinom, osetićete mirise cveća, trave, drveća, močvare kroz koje dvojac prolazi. Žuljaće vas svaki kamenčić koji im je upao u cipelu. Jednom rečju, bićete u njihovoj koži na svakom koraku ovog VELIKOG PUTOVANJA.
Keržakov i Martin su krenuli na putovanje sa različitim ciljevima. Jedan ateista, naučnik, a drugi vernik, a u isto vreme veliki prijatelji. To prijateljstvo Goran pored toga što maestralno gradi, stavlja i na velika iskušenja. Vodeći njih dvojicu put Zabranjene planine, dotiče se vere i religije na najsmeliji mogući način. Zalazi se tu malo i u filozofske vode, ali sve to ne kvari uživanje u samoj priči, već joj daje dodatni šmek.
Religija je, po meni, jako pipava tema, ma koji žanr da je u pitanju. Ali ruku na srce, Goran se snašao i otplivao u opasnim vodama bez da bilo koga uvredi ili ikome gurne prst u oko. 
I pored svoje obimnosti, Zabranjena planina je roman koji će vas uvući u sebe bez namere da vas pusti do poslednje stranice. A kada zaklopite knjigu nateraće vas da se zamislite i zapitate koliko mi, kao ljudska vrsta, zaslužujemo ovu divnu planetu, koliko joj bola nanosimo svakodnevno i da li zaslužujemo milost boga, bogova, vanzemaljaca ili bilo koje više sile koja nas je ovde dovela, stvorila, nastanila...
Zabranjena planina je prvi roman u ediciji Fantazija u okviru izdavačke kuće Spin press. Ediciju su pokrenula naša dva autora Goran Tokić i Miloš Petković. Ideja edicije je da objedini najvrednija dela domaće fantastike, kao i nekih drugih žanrova koja sadrže zrnca i ideje koje odlikuju ovaj žanr. Uskoro vas u okviru Fantazije očekuju neka lepa iznenađenja i novi, zanimljivi romani.

понедељак, 15. јун 2020.

Jutarnja zvezda - Vladimir Vujinović

Viši inspektor Filip Vujić trči Beogradski maraton... Na cilju ga čeka patrolno vozilo policije. Dogodilo se brutalno ubistvo. Treće po redu u poslednjih nekoliko meseci. Modus operandi ubice je uvek isti: žene su zadavljena sa leđa, odeća im je skinuta, a njihova naga tela ostavljena po mračnim i slabo pristupačnim delovima grada. Ubistva se dešavaju isključivo subotom...
Hm?... Pisati o ovakvim romanima, jako je nezahvalno. Nekako imam utisak da bi svaka reč, rečenica, bila spojler i nekom budućem čitaocu pokvarila uživanje. Pokušaću da budem kratka i jasna koliko god je to u mojoj moći.
Jutarnja zvezda - roman o lovu na serijskog ubicu. I to kakvog ubicu. Ubica u ovom romanu je GENIJE!!! Uspeva mu da u svim aspektima nadmudri najbolje što policija ima da ponudi. A Filip Vujić svakako to jeste. Mlad, perspektivan, završio FBI Nacionalnu akademiju... Pomislio bi čovek, uloviće ga dok dlanom o dlan... Ali igra mačke i miša će se pokazati kao jako iscrpljujuća i fizički i psihički. Misterije koje se pletu oko ubistava, ubice i žrtava su jako maštovite. Tu su biblijski stihovi, astronomija, pa čak i neka čudna očitavanja merenja vezanih za stepen sjaja planete Venere. Delova slagalice je mnogo, a ko će ih i kako složiti Vladimir nam, u maniru najiskusnijih pisaca triler i krimi romana, otkriva lagano i na kašičicu. Sve to čitaoca lepi za stolicu i ne da mu da knjigu ispusti iz ruku.
Ono što me je posebno fasciniralo kod romana Jutarnja zvezda, pored same priče i zapleta, jeste činjenica da je autor, barem koliko se meni čini, jako mnogo vremena utrošio na istraživanje. Postupci na mestu zločina, istražne radnje, forenzička ispitivanja su do tančina opisani, pa sam tokom čitanja imala utisak da sam deo Filipovog tima. Opisi Beograda, naročito Zvezdarske šume i okoline opservatorije su me posebno oduševili. To je kraj u kom sam rasla i živela 30 i kusur godina. Oko opservatorije smo kao klinci vozili bicikle, igrali žmurke, jurcali se i često zamišljali šta li se krije iza tih zidova. Vladimira, hvala Vam, što ste me kroz ovu priču barem na trenutak vratili u detinjstvo 😉
Mnogi svetski autori su pisali romane na tematiku serijskih ubica, postajali su poznati po tim romanima, ti romanu su prerastali u serijale. Iskreno se nadam da Vladimir neće ovde stati. Nadam se da čitaoce neće uskratiti za dalja druženja sa Filipom i njegovim timom. Pre nego što sam i krenula sa čitanjem, izjavila sam, da se citiram, "Hari Hule skloni se u stranu, stigao je Filip Vujić." Sada, nakon čitanja, još čvršće stojim iza svojih reči 😉
Iza romana Jutarnja zvezda, stoji izdavačka kuća Otvorena knjiga. Roman se može poručiti preko njihovog sajta ili kupiti u Delfi knjižarama.

среда, 03. јун 2020.

Kletva Kainova III - Summus Deus - Aleksandar Tešić

Po završetku krvavih događaja u Medveđi, Vukman Goršić kreće u poteru za hodočasnikom koji šalje vojsku pošasti ne bi li probio sanitarni kordon. Nakon neuspele zasede u Beogradu, suočeni sa nemogućnošću da unište đavolju princezu, car Karlo VI pribegava ubistvu njenog muža i uzima joj sina za taoca... Međutim, zaverenici su u zabludi misleći da lepu Eleonoru drže u šaci... U Beč stiže Pali apostol, predvodnik vojske pošasti, i nastaje nezapamćeno krvoproliće. Za cara Karla VI jedini spas je da pošalje Vukmana Goršića da pronađe i uništi hodočasnika. U međuvremenu, opet izbija rat sa Turcima, Beograd je sramno predat, a malobrojna družina Vukmana Goršića otiskuje se na neizvesno daleko putovanje. Nastaje trka s vremenom i sa smrću...
Završi se i ovo putovanje sa Aleksandrom Tešićem. Obišli smo Srbiju, šetali Francuskom, lunjali po Austriji. Sreli mnoge zanimljive likove, neke stvarne, istorijske ličnosti, a neke plod Tešićeve fenomentastične mašte. Na tom putu, ometali su nas vampiri, saplitali nas, plašili, lovili... I to kakvi vampiri!!! Oni pravi, krvoločni, "zli", prirodni predatori. Saznali smo neke stvari o njihovom poreklu. Naučili čemu je u stvari bio namenjen sanitarni koridor u Srbiji koji je razgraničavao Austriju i Tursku. Sva ta saznanja, koliko god stvarna ili nestvarna bila, teraju čoveka da spava sa upaljenim svetlom ili da budi ukućane noću kad ustaje paleći sva svetla pa kuća blješti kao stadion za derbi u mrklom mraku komšiluka.
U trilogiju Kletva Kainova, Tešić nam je doneo malo drugačije tumačenje priče o Kainu i Avelju. Po njemu, zbog ubistva i kršenja jedne od 10 Božijih zapovesti, Kain je proklet. I tako nastadoše vampiri 😉 Neću spojlerisati detalje, bez brige. Širila se ta zaraza, a širila se i Tešićeva priča. Ako nam je u prva dva dela doneo tihu jezu, u trećem delu nas je predstavio do srži. Sa jedne strane imamo borce protiv vampira predvođene Karlom VI, u Austriji, i Vukmanom Goršićem, u Srbiji. A sa druge strane Palog apostola, hodočasnika i zavodljivu princezu Eleonora fon Švarcenberg. Ni jedna ni druga strana ne biraju sredstva u borbi. Mrtvih je na sve strane, krvi do kolena, straha iza svakog ugla... Čitalac se teško odlučuje za koji tim da navija. Jer koliko god ovo možda glupo zvuči, i vampiri su samo "ljudi" koji pokušavaju da prežive i izbore se za svoja prava 😉
Odavno je poznato da volim Tešićevo pisanje, ali trilogija Kletva Kainova zauzima posebno mesto u mom srcu. Sa njom je Aleksandar, po meni, pokazao kako se pisac godinama i kroz svoja dela razvija i napreduje. Na stranu, moja ljubav prema hororima i vampirima, Kletvom se vampiri vraćaju na velika vrata. Ponovo postaju moćni predatori, a prestaju da budu feminizirane, svetleće lutkice. Gospodine Tršiću, neizmerno Vam hvala na tome!!!
Kletvu Kainova III, kao i prethodna dva dela, izdao je Strahor. Najbrži i najlakši način da se ove lepotice nađu na vašoj polici jeste poručivanje preko njihovog sajta https://www.strahor.com/.
Poručite, raspakujete, upalite svetlo i uživate u čitanju 😉💜

субота, 09. мај 2020.

Oruđe Bogova - Srđan Beljin

Buđenje drevne magije I deo - Čuveni hroničar Homer sa Hiperboreje došao je u posetu umirućem lordu Kristoferu Truboltu na Kliviju sa misijom da zapiše legendu koja je oblikovala svet.... Liroj Moran, Amai Zamai, Ršum Gorštak i Mapo Beltor okupljeni su od strane Nore, sveštenice boginje Megare za opasan zadatak sprečavanja dolaska Volšebnika.
Čuvari kapije II deo - Tabla je postavljena. Figure su podeljene. partija kreće... Sad!... Sudar bogova doveo je do pat pozicije, vreme je da smrtnici preuzmu figure i sednu za sto. Počinje nova igra.
Povratak Hadramiela III deo - Da li će družina uspeti da otvori svoje Kapije i time vrati drevnu magiju nazad na svet, ili će pak bogovi Klivije zabržati svoj tron - tajna je čiji se odgovori kriju u ovom, poslednjem delu trilogije....
Kao i svaka dobra veštica, od Deda Mraza dobih poklon za Novu godinu. I to, ni manje, ni više nego kompletnu trilogiju Oruđe Bogova. Knjige sam želela jer epska fantastika, jer D&D, jer mi se moglo 😉 Putovanje Klivijom trajalo je malo duže zbog nenormalnih okolnosti koje su nas zadnjih meseci snašle. Sada, kada je okončano, mogu mirne duše da kažem da ne žalim ni jedan momenat "protraćen" na čitanje.
U trilogiju Oruđe Bogova, Srđan nas upoznaje sa hroničarem Homerom i lordom Kristoferom. Kristofer pripoveda o okupljanju družine sa specijalnim zadatkom da otkriju Amulet bogova i otvore Kapije kako bi oslobodili drevnu magiju i omogućili povratak prvih bogova na Kliviju. Kako to obično biva imamo, prave bogove i uzurpatore, rat i proterivanje, spletke, zakulisane radnje u čijem je centru četvoročlana družina koju je okupila Nora od Bronzane Šume, pokajnica boginje Megare, zaštitnice prirode. Svašta će družinu snaći na tom putovanju, od saveznika koji postaju neprijatelji, preko neprijatelja koji postaju saveznici, do neočekivanih otkrića o njihovom poreklu i ulozi koja im je u ovoj velikoj igri dodeljena. Družinu čine čarobnjak Liroj Moran, Srbin (da! dobro ste pročitali Srbin) Ršum Gorštak, prognani patuljak Mapo Beltor i vilenjakinja, šumarka Amai Zamai. Svako od njih ima svoje vrline i mane sa kojim će ostatak družine morati da se pomiri i nauči da ih upotrebi za ostvarenje zajedničkog cilja. Pored osnovnog zadatka, kako avantura napreduje, družina će biti stavljanja na mnoga iskušenja, putovaće kroz druge ravni postojanja, dimenzije i vreme, ratovati, igrati na ivici života i smrti, drevna krv u njima će ključati, a sve će to biti praćeno budnim okom hroničara kroz priču lorda Kristofera.
Zvuči zanimljivo?! Eeeeeee... Ali tu nije kraj. Ovo u suštini nije klasičan roman epske fantastike. Oruđe Bogova je D&D sesija pretočena u književno delo. Ej bre! Tamo nekih petoro ljudi se sakupilo, rolalo kockice, a DM (Dungeon Master) Srđan Beljin je svoju zamisao i njihov Roll play skockao i pretvorio u roman. Znam, znam... Nije ni prvi ni poslednji, ali meni je čitanje Oruđa Bogova neverovatno prijalo. Nisam okretala stranice, bacala sam kockice. Nisam napredovala po poglavljima, ja sam se Level up-ovala. Nisam skupljala informacije, nego XP-ove i biflala stative i skilove. Oni koji su igrali D&D, Pathfinder ili neku od sličnih tabličnih, društvenih igara ovog tipa će razumeti o čemu ja ovde lupetam 😉
Da se razumemo. Ne kažem da je Oruđe Bogova masterpiece fantastike, ali svakako zaslužuje pažnju. Ima manjkavosti, nije da nema. Sam Srđan kaže da on nije pisac, nego DM. Svestan je svih mana i vrlina kojima se trilogija odlikuje. Ova trilogija je njegova želja da jedna D&D kampanja "izađe među svet", da sa nama zaljubljenicima u ovu igru podeli jedinstveno iskustvo FRP-ovanja. Jako je teško kada autor sam sebi mora da bude i beta čitalac i urednik i lektor... Tačnije da radi kompletan tehnički deo kako bi njegov roman ugledao svetlost dana. Da ne pričamo o promocijama i marketingu koji opet pisac sam radi. Ispade da je izdavačka kuća samo ime na papiru kako bi knjiga mogla da ima plasman u knjižare. I ovo nije usamljen slučaj... Ali to je tema za neki drugi post o kojoj bih mogla nadugačko i naširoko samo da imam malo više vremena 😉
U svakom slučaju, dajte šansu Oruđu Bogova. I pored svih "tehničkih nedostataka" ovde priča nosi delo i čini ga jedinstvenim. Možda se zaljubite u likove, možda vas priča kupi i povuče da probate taj D&D/FRP koji tako često pominjem.

субота, 28. март 2020.

Ravan - Dušan Paučković

Davno, pre deset hiljada godina, jedan starac pronašao je put u drugu dimenziju planete Zemlje, put na Astralnu Ravan. Od tada, ona je dom najnaprednije ljudske civilizacije, civilizacije Samrata, čija je osnovna svrha otkrivanje najvećih misterija ljudskog roda i odbrana naše planete. Sve do trenutka kada Bog umre. Oslabljeni unutrašnjim razdorom i urušenim odnosima, Sarmati će morati da tragaju za istinom dok je građanski rat na pomolu.
Kada je roman Ravan, prvenac mladog autora Dušana Paučkovića u pitanju, bila sam jako skeptična. Sinopsis me je više odbijao, nego privlačio. Izbegavala sam da je kupim i pročitam. Nešto su mi bili odbojni ta Astralna Ravan, napredna civilizacija i Bog. Imala sam utisak da je roman neka suvoparna filozofija. A onda se desio Niški sajam knjiga... 
Na Sajmu sam upoznala Dušana, zanimljiv neki lik, ja kad vam kažem 😉, odslušala promociju i ukapirala koliko mi je "na prvu loptu" mišljenje bilo pogrešno. Dušan me je kupio jednom rečenicom. Na moju opasku "Ali ima Boga i religije.", odgovorio mi je "Ali Bog je mrtav, a religija..." Mozak mi vrišti "Lik je ladno UBIO BOGA!!!! E to je nešto što moraš da pročitaš!"
I pročitala sam! A šta sam pročitala? Totalni "mind blow" roman. Dušan nas polako uvodi u priču o Ravni i upoznaje sa likovima. Na početku sve to deluje lepo i idilično. Prosto čovek da poželi da "ugine" (kako to kaže moj patuljak Mihajlo) i preseli se na Ravan. Međutim, Bog umire, a Astral to koristi da totalizuje svoju vlast. Savetnici, polubogovi, kao i sam Astral, neki staju uz njega, a neki se pobune. I tu počinje celo ludilo. U tom ludilu, zamrzećete likove koje ste na početku voleli, zavolećete one koje ste mrzeli. Celu priču Dušan je tako upakovao, zamrsio i zapetljao da vam drži pažnju i prosto ne primetite koliko je vremena prošlo i koliko ste pročitali. Sve je zanimljivo, nema dosadnih delova, a kada sam stigla do zadnje strane prosto nisam mogla da verujem da je kraj. A kraj, nije baš tipičan, cvetići, leptirići, svi srećni i zadovoljni, već po meni, nešto atipično sa veoma zanimljivim cliffhanger-om.
Da, da... Ravan je prvi roman u serijalu. Iskreno se nadam, da nas Dušan neće dugo držati u neizvesnosti. U svakom slučaju, Ravan je i te kako vredan vaše pažnje. A gde ćete bolju priliku od ove koja nas je, van naše volje snašla, da vreme prekratite dobrom knjigom.

Stay safe! Stay healthy! 💜