среда, 13. јун 2018.

Šaka ljudi - Zveri - Ž.R. Kirf aka Željko Ranković


Zveri.

Dolaze iz najdubljih delova naše duše.
Tamo, gde je uvek crno.
Zveri.
Ono najgore u nama.
Čini nas jačima, mnogo jačima nego što bi sami ikada bili.
Zveri.
Nemaju osećanja.
Ne znaju za tugu.
Ne znaju za bol.
Nemaju strah.

Samo sreću, istinsku sreću koju donose borba i smrt.
Dugo sam se razmišljala da li uopšte da pišem ovaj post. Iz poštovanja i podrške prema mladom autoru sam se odlučila za pisanje.
U svom drugom romanu, Šaka ljudi - Zveri, Željko nastavlja tamo gde je u prvom stao. Jakuej i Ptica nastavljaju svoj vrtoglavi uspon do najboljih pljačkaša, boljih čak i od Regoboga. Glave su im ucenjene, poternice na sve strane. Mlada i uporna Zoi, se priključuje Jakuejevom klanu Mandrila. Iako ne zna kada i kako je oženio, između nje i Jakueja se rađa ljubav. Zoi se pokazuje kao veoma korisna članica klana. Jakuej sa klanom sprema novu pljačku koja će uzdrmati celu Imperiju. Taj smeli plan, ,ogao bi da naruši jedino Mandril koji "čuči" u Jakueju, ako ovaj ne nauči da ga kontroliše. Klan Kojota, klan Zmije i klan Medveda, ujedinjeni u Alijansu seju strah širom Imperije. Postaju i zvanična vojna jedinica. I dalje im je glavni cilj da svrgnu Imperatora i vladaju. Ali... 
U najkraćim crtama - Ideja čista 10-ka, ali roman i dalje boluje od istih bolesti kao i prvi deo. Likova je mnogo, karakterizacija malo bolja nego u prethodnoj knjizi, ali i dalje nedovoljna. Radnja brza i vrtoglava, na momente čak konfuzna zbog uvođenja novih likova za koje do zadnje strane nismo sigurnu da li su tu da ostanu na duže staze ili samo onako u prolazu.. Bitaka, nasilja i straha koliko ti duša ište. Kada su bitke i crnilo/sivilo likova u pitanju, tu me je malo podsetio na Aberkrombija i Martina. Kao Aberkrombi, bitke, borbe, sakaćenja... opisuje do najsitrnijih detalja i to je jedna od stvari koja ovoj knjizi daje posebnu čar. Kao i kod Martina, kod Željka, nema dobrih i loših. Svi su u sivoj zoni, dobri ili loši po potrebi. Meni su bitke i ludilo koje ih prati i te kako prijali. 
Jedna od upečatljivijih delova knjige mi je priča o zverima unutar čoveka. Jakuejev Mandril, nije slučajno sa njim. Cela ta priča vuče korene iz prošlosti i očeve intervencije kako bi braću, Jakueja i Beloboga, zauvek vezao i sačuvao zajedno. Da bi preživeo Jakuej mora da postane Espara Lord, onaj koji kontroliše zver. Unutrašnja borba i nagon za preživljavanjem su skoro pa jezivi, jer se sa Mandilom bori u  mislima, ali su rane koje tom prilikom zadobija i te kako stvarne. Da znam, nije to neka preterana novost, ali je tako lepo i slikovito napisana, da sam imala utisak da pre čitam neki psiho horor, a ne epsku fantastiku. Fenomenalno i maestralno.
Ctrl+C/Ctrl+V je iz raja izašlo, pa ću tako da citiram sama sebe jer i dalje sve isto mislim :D

"Ono što mi je jako bolo oči i smetalo prilikom čitanja je, opet, loša "tehnička obrada" knjige. Potkradale su se i uredniku i lektoru, tu i tamo neke manje, a bogami i neke veće greške i greškice, koje kvare kompletan utisak. Ž.R. Kirf je mladi autor koji i te kako ima šta da kaže, lepo piše, pismen je, ali mora imati adekvatnu podršku kako bi mu dela imala težinu i bila vredna mnogo veće pažnje nego što dobijaju. Danas, kada je u Srbiji fantastika konačno izašla iz podruma, i pisci i izdavačke kuće bi trebali malo više da se trude oko prodora do čitalaca i popularizacije domaće fantastike, kao i da obrate više pažnje na "tehničku obradu", jer i od nje dosta zavisi uspeh ili neuspeh nekog dela. O.K. Neko će da kaže da je na nama blogerima da neku knjigu približimo "širokim narodnim masama", ali ne... Ne stojim ja, ili bilo ko od ljudi koji čitaju knjige i pišu recenzije, iza nje, već pisac i izdavačka kuća. Prvenstveno je izdavač taj koji knjigu treba da "upakuje", promoviše i potrudi se da dopre do što većeg broja čitalaca."

Zeljko, tebi kapa dole. Malo godinica imaš, veliku hrabrost i bujnu maštu. Nastavi da radiš i usavršavaš se i verujem da će u skorijoj budućnosti ove divne knjige doživeti neko drugo, treće, četvrto... izdanje, kao i da ćemo čitati još tvojih interesantnih knjiga.

понедељак, 07. мај 2018.

Kosingas - Onaj što nauči mrak da sija - Aleksandar Tešić

Uf... Jao... Majko moja mila... Sinoć završih čitanje i još uvek ne mogu da dođem sebi. Mozak mi vrišti za još, srce se cepa, sva drhtim... Kao nedotupavna tinejdžerka sam koja se prvi put zaljubila ili popila svoje prvo pivo ;)
Car Konstantin prokle Beograd "...Da u njemu više nikada ne bude uspostavljena ničija vlast bez obzira kako će biti izabrana." - Tronoški rodoslov
Nakon Kosovskog boja, Srbija je u rasulu. Lazarevići i Brankovići su se izmirili i prihvatili da budu Bajazitovi vazali. Međutim, sultan im ne veruje. Na sve moguće načine pokušava da dozna ko i kakve zavere kuje protiv njega. Vuk Branković šuruje sa Dubrovčanima, a mladi Stefan Lazarević sa Ugarskim kraljem Žigmundom. Nižu se spletke i intrige, dvorske i državničke... Sve to će dovesti do Vukove smrti, ponovne zavade i izmirenja Lazarevića i Brankovića i Stefanovog učešća u čuvenoj Angorskoj bitci, gde je pokazao svu hrabrost i umešnost kao vojskovođa.
I dok carevi, kraljevi, despoti i kanovi igraju svoju igru nedokučivu običnim smrtnicima, Gavrilo ponovo juri Pobedonosca. Rastrzan između koplja i želje da pomogne Stefanu, ovaj šašavi i hrabri monah ponovo upada u razne nevolje iz kojih se izvlači što svojom umešnošću i hrabrošću, što ludom srećom i pomoći neočekivanih saveznika. Pogrešno protumačivši Vergilijevo proročanstvo, poslao je Pobedonosca i Carigrad, sada neće prezati ni od čega, pa ni navlačenja Solonovog prstena, kako bi koplje izneo iz carice svih gradova.
"Na kraju krajeva, čast je sve što nam ostaje i po čemu će nas pamtiti."
Vodeći Gavrila kroz avanture i pletući spletke oko Stefana, Vuka, Bajazita.... Aleksandar Tešić me je toliko živopisno vratio u srednji vek da sam živela, disala, ručavala, ratovala, spletkarila.... sa junacima ove divne knjige. Znam ja da od gopsodina Tešića čitalac može svašta da očekuje. Družimo se mi već 10 godina, od prvog izdanja prve knjige Kosingasa, ali ono što sam u ovoj knjizi pročitala, a naročito kraj! su učinili da sam ostala zagledana u zid dugo, dugo, dugo... nakon poslednje pročitane rečenice dok su mi se slike i prizori tog poslednjeg poglavlja vrteli isped očiju u maniru najbolje ekranizacije epske fantastike ikada. Ako sam uz Kosingas - Onaj što nauči mrak da sija plakala kao beba i smejala se i radovala kao dete kada dobije novu igračku, ne smem ni da zamislim šta me čeka u sledećem nastavku. 
Trilogija Kosingas, trilogija o Milošu Obiliću i dva nastavka Kroz oganj i vodu i Onaj što nauči mrak da sija su svakako knjige koje se čitaju "u dahu" i iščitavaju više puta. Ma koliko bile istorijska fikcija/fantastika, u njima će svako naći neki delić naše istorije koji nije dospeo u školske istorijske knjige. Gospodinu Tešiću svaka čast i kapa dole na ovom obimnom delu i unošenju novina u srpsku žanrovsku književnost. Jer za mene, ljubav prema domaćoj književnosti, naročito fantastici, krenula je kada sam se na Beogradskom sajmu pre 10 godina prvi put igrom slučaja upoznala sa knjigom Kosingas - Red Zmaja, Aleksandrom Tešićem i monahom Gavrilom.
Pored ovog, istorijskog ciklusa, kako ja volim da ga zovem, Aleksandar Tešić napisao je još dve knjige 2084, satiričnu naučnu fantastiku, i Kletvu Kainovu, hororčinu koja će zauvek promeniti vaše viđenje vampira, kao i strip Kosingas. Sve ove i još po neke zanimljive naslove možete pronaći na sajtu izdavačke kuće Strahor, koju gospodin Tešić vodi sa suprugom Irenom.

понедељак, 09. април 2018.

Šaka ljudi - Ž.R. Kirf

Pre par meseci mi zapadoše za oko dve, za mene, nove knjige epske fantastike - Šaka ljudi i Šaka ljudi - Zveri mladog domaćeg autora Ž.R. Kirfa, pseudonim, naravno :). Zahvaljujuci autoru, postala sam ponosna vlasnica obe knjigice. Nekako sam uspela da raščistim prenatrpan raspored za čitanje i posvetim se prvoj od ove dve zanimljivosti.
Šaka ljudi je klasična epska fantastika sa dosta tabačine i bitaka. Radnja se dešava u izmišljenom svetu u Imperiji Azarion. Gradovi su koliko toliko uređeni i u njima ima reda i zakona. Međutim, drumovima, a naročito šumama vladaju ratnički klanovi pljačkaša. Oni imaju svoje kodekse i pravila kojih striktno drže. Najjači među njima, onaj koji je strah i trepet kako za pošten svet, tako i za ostale ratnike, je klan Kojota. Zašto? E pa nije lepo da vam baš sve otkrijem. Malo ćete morati da se pomučite, gurnete nosiće u knjigicu i saznate sami.
Zaplet počinje maltene na samom početku kada upoznajemo mladog Jakueja i njegovog prijatelja Pticu. Jakuej planira da uradi nezamislivo - da opljačka Banku Srebra u gradu Baldao. To je jedino pošlo za rukom njegovom ujaku, legendarnom, a sada nestalom Regbogu. Kako su Jakuej i Ptica osmilili i realizovali plan, da li su uspeli ili omanuli saznaćete kada pročitate Šaku ljudi.
Ređaju se slike, radnja leti, likova je mnogo, a strana malo.... Iskreno, za sve ono što je ovaj mladi pisac u ovom romačići hteo da kaže, 109 strana je malo i po malo stvara konfuziju tokom čitanja. Roman mi više deluje kao neka novela, deo neke mnogo veće celine ili uvod u neku mnogo kompleksniju priču. Da ne znam da postoji i nastavak, jako, jako, jako bih se zabrinula, jer Ž.R. Kirf je Šakom ljudi stvorio jedan divan svet , načeo jednu fenomentastičnu priču i krenuo da gradi veoma zinimljive likove. Na sreću, ovoga puta Marfi je izgleda bio na nekom drugom mestu, imam i drugi deo Šaka ljudi - Zveri, pa ću uskoro da nastavim druženje sa zanimljivim junacima.

Ono što mi je jako bolo oči i smetalo prilikom čitanja je, opet, loša "tehnička obrada" knjige. Potkradale su se i uredniku i lektoru, tu i tamo neke manje, a bogami i neke veće greške i greškice, koje kvare kompletan utisak. Ž.R. Kirf je mladi autor koji i te kako ima šta da kaže, lepo piše, pismen je, ali mora imati adekvatnu podršku kako bi mu dela imala težinu i bila vredna mnogo veće pažnje nego što dobijaju. Danas, kada je u Srbiji fantastika konačno izašla iz podruma, i pisci i izdavačke kuće bi trebali malo više da se trude oko prodora do čitalaca i popularizacije domaće fantastike, kao i da obrate više pažnje na "tehničku obradu", jer i od nje dosta zavisi uspeh ili neuspeh nekog dela. O.K. Neko će da kaže da je na nama blogerima da neku knjigu približimo "širokim narodnim masama", ali ne... Ne stojim ja, ili bilo ko od ljudi koji čitaju knjige i pišu recenzije, iza nje, već pisac i izdavačka kuća. Prvenstveno je izdavač taj koji knjigu treba da "upakuje", promoviše i potrudi se da dopre do što većeg broja čitalaca.
Da ne dužim i pametujem dalje, nisam posiasla svu pamet ovog sveta, pročitajte Šaku ljudi, ako volite epsku fantasatiku, i pratite mladog autora, jer verujem da će u budućnosti imati još mnogo lepih priča da nam ispriča.

петак, 23. март 2018.

3 u 1 - Knjige magije I - IV, Grrrim i Hex

Knjige magije I - IV - Nije Gejmen
Tim Hanter je dečak koji poseduje magiju. Da li će je koristiti ili ne zavisi od njega, ali i od njegova četiri vodiča, trenčkoat brigade, koji su zaduženi da ga upoznaju sa blagodetima, ali i posledicama njenog korišćenja.
Ovu grafičku novelu sam pročitala iz čiste radoznalosti. Na to su me navele priče da je Dž.K. Rouling pokrala Gejmena stvorivši Hari Potera. Ja vezu nigde ne videh, osim što su i Tim i Hari dečaci koji nose naočare. Ček bre, i ja nosim naočare, da li to znači da sam čarobnjak, pošto znamo da veštica jesam?! :D U principu pričica mi je legla. Pitka je. Prikazuje malo drugačije aspekte magije od onih klasičnih na koje smo navikli. sve u svemu, lepo štivo za opuštanje i lutanje svetom magije.
Grrrim - Karen Duve
Stare, svima nama dobro poznate bajke ispričane na malo drugačiji način. Snežana je lažljivica koja vara sve oko sebe, ne bi li došla do svog cilja, udaje za princa. Žabac princ je pandur koji iskorišćava ćerku opasnog kriminalca kako bi mu se približio i poslao ga u zatvor. Uspavana lepotica spava kao i u staroj bajci, ali princ Filip, ovde Albert, radi sve kako bi ostao u životu dok se ona ne probudi, dijete, zdrav život i slične gluposti. Brat Veseli i Brat Laganica, priča o Isusu Hristu među bajkama?!?!?! I na kraju Crvenkapa koja živi u ukletom selu koje pohode i vampiri i vukodlaci.
Ovu knjigu sam jako, jako, jako, jakoooooo.... želela da pročitam i u toj želji sagorela. Ni malo mi nije legla. Imala sam utisak da su bajke prepričane, ali tako da budu interesantne odraslima. Da naglasim, veoma loše prepričane. Možda ja ne kapiram nemački humor, ali mi je Grrrim bio totalno gubljenje vremena. Sreća pa je kratka i brzo se čita. Eto jedne pozitivne stvari u vezi ove knjige!!! :)))
Hex - Veštica iz Blek Springa - Tomas Olde Hevelt
Blek Springs je miran gradić na koji je bačena kletva. Stanovnici ne mogu da ga napuste, osuđeni su da u njemu sačekaju starost i smrt. Stanovnike pohodi okovana veštica zašivenih očiju i usta. Veruje se da kada bi joj se veze raskinula da bi se na grad spustio Armagedon. Specijalno oformljeni tim u saradnji sa žiteljima Blek Springa radi sve da do toga ne dođe. Međutim, grupa tinejdžere rešava da "izađe iz podruma" i tada nastaje HAOS!
I još jedno razočarenje... Kapiram ja na šta je autor ciljao pišući ovu knjigu. Kapiram gde je tu strava, izolovanost, ludilo, što lično, što kolektivno, jedno zlo rađa drugo, strahovi, prokletstvo, mračna i napeta atmosfera, ponekad i preforsirano napeta ("Osećao je da im se neko zlo približava.")... Sve je to fino i lepo ukompovano, ali mene takve stvari jednostavno više ne rade. Možda sam pročitala i odgledala isuviše horora, pa sam postala neosetljiva... Ili me je život tome naučio... Ostaće misterija :D A najveće razočarenje, pored užasnog prevoda, uredništva i lekture (žalosno, ali jako ustaljena praksa za Vulkan :( ), jestu dve stvari. Prva je promenjen naziv knjge koja se izvorno zove samo HEX (veštica, prokletsvto, kletva, zlo), Veštica iz Blek Springa je dodato od strane našeg izdavača, kao da smo mi mali debili kojima je sve potrebno crtati (menjanje i skrnavljenje naslova knjiga je još jedna loša praksa pojedinih domaćih izdavača). Druga činjenica, možda i najgora, ona koja mi je "ogadila" knjigu jednom za svagda, jeste ta što Hex koji mi čitamo nije originalni Hex, već prevedena i prerađena knjiga namenjena američkom tržištu! Zašto bre?!?!?! Kapiram da je originalna, holandska verzija bila jezivija i zanimljivija od ove prilagođene i politički korektne. "Knjiga koju ste upravo pročitali razlikuje se od originalnog romana koji se pojavio u Holandiji i Belgiji 2013. godine.Radnja te knjige se odvija u holandskom seocetu. Završava se u znatno drugačijem tonu...." Još jednom ZAŠTO BRE?!?!? 

петак, 16. март 2018.

Okultni savez Srbije - Dušan Jevtić

U paralelnom svetu, daleko od očiju smrtnika, veštice, volšebnici, vampiri i reptilijanci se udružuju na nacionalnoj osnovi i obrazuju saveze. Okultni savezi predstavljaju paradržavne tvorevine koje međusobno ratuju i sklapaju mirovne ugovore. Ponekad, dolazi do unutrašnjih sukoba, kao na primer, u Okultnom savezu Srbije.
Pre osamdeset godina babajage su svrgle vešticu Adalbertu sa pozicije starešine srpskih okultista. Adalberta se, međutim, nikada nije pomirila sa porazom i namerava da se vrati na vlast u velikom stilu...
Kako to obično biva, knjiga Okultni savez Srbije mi je, sasvim slučajno, privukla pažnju i pala šaka, hvala autoru Dušanu Jevtiću. 
Pre početka čitanja stvarno nisam imala pojima šta me čeka u ovoj malenoj crvenoj knjizi. A dočekalo me je ludilo, totalno ludilo. I opet, kao što to obično biva, sinopsisi umeju da budu strogi prema sadržaju knjige i čitaocu, jer nas samo delimično pripreme na zanimljivosti ili nezanimljivosti između korica. U slučaju Okultnog saveza Srbije, nema nezanimljivosti, verujte na reč :D
Albino veštica Adalberta nekada je bila osnivač i vođa moćnog Okultnog saveza Srbije. U četvrtom mondijalističkom ratu sa vlasti je svrgnu Babajage i u Srbiji uspostave totalitarni režim. Na početku priče, Adalberta radi kao biblotekarka na okultnom univerzitetu "Madam Glavacka". Sa kalfom Stepanijom, koja je ekspert za izumrle jezike, čita i tumači knjigu o počecima okultizma u svetu. Međutim, stranica nedostaje. I baš ta nedostajuća stranica će u Adalbertin ionako haotični život uneti još veći haos, vratiti joj sećanja na uspostavljanje Okultnog saveza Srbije, borbe koje su do njega dovele, probudiće stare rane i dovesti u život ljude koje je žella da zaboravi. A kao šlag na torti, postaće oruđe u rukama hermanarihovaca za prizivanje Odina, jedinog pravog okultnog boga iz Podnebesja. Adalberta će u celoj toj frci videti priliku da se vrati na vlast i ojača Okultni savez Srbije.
Dušan Jevtić je iskoristio svoje znanje istorije, diplomirani istoričar, i politike, master politikolog, pa je istoriju Srbije i aktuelnu političku situaciju prebacio u fantastični svet u kome umesto običnih smrtnika imamo veštice, babajage, volšebnike, magritere, vampire, drekavce, karakondžule, obratnike i ostala magijske bića. Svi oni se, kao i u stvarnom životu, bore za što bolji položaj na vlasti. U knjizi ćete pronaći mnoge paralele sa srpskom istorijom od bune protiv Turaka (Anadolski slivači strave), preko II svetskog rata (IV mondijalistički rat), do modernih promena - svrgavanja komunizma, uvođenja demokratije, davanja narodu slobode izbora i varanja na istima.
Knjiga je jako zabavna, na momente urnebesno komična. Delove, koji su mi se činili najzabavnijim, sam čitala suprugu, pa je čovek na posao otišao dobro raspoložen i propisno nasmejan.
Naravno, ima tu koje kakvih propusta, najviše uredničkih i lektorskih (stiče se utisak da tehnički knjiga nije obrađena), ali kako ja to volim da kažem "Prvi mačići se u vodu bacaju". Dušan Jevtić i Oklutni savez Srbije i te kako imaju potencijala. Iskreno se nadam da će neki ozbiljan urednik uzeti u obzir ovu malu slatku crvenu knigu, obraditi je i čitaocima i Dušanu dati priliku da se još dugo, dugo, dugo druže.

уторак, 13. март 2018.

Nakaradno kraljevstvo - Li Bardugo

Kaz Breker i njegova ekipa su upravo izveli neverovatno smelu pljačku koju nisu očekivali da prežive, ali umesto da sada dele bogatu nagradu, ponovo su primorani da se bore za goli život.
Izigrani i osakaćeni otmicom dragocene članice ekipe, ponestaje im resursa, saveznika, a i nade. Dok se moćne svetske sile obrušavaju na Keterdam kako bi otkrile tajnu opasne droge po imenu jurda parem, pojavljuju se još i stari rivali, ali i novi neprijatelji, spremni da testiraju domene Kazovog lukavstva i da stave na probu krhku odanost ove novoformirane družine.
Po mračnim i vijugavim ulicama Keterdama vodiće se rat - bitka za osvetu i iskupljenje koja će odlučiti sudbinu svih Griša na ovom svetu.
Ne znam... Evo jednostavno nisam pametna... Od sinoć sedim, blenem u belu stranicu i jednostavno ne znam šta da napišem!!! Nakaradno kraljevstvo me je načisto ostavilo bez teksta. Nakon Šest vrana, znala sam da mogu svašta da očekujem, ali... Jednostavno ne znam šta da napišem, a da vam ne otkrijem previše ili premalo.
U Nakadarnom kraljevstvu autorka nastavlja na mestu na kom je stala u prethodnoj knjizi. Inež je oteta, Ološi su ostali bez ičega, Nina je indisponirana upotrebom parema, postali su najtraženiji kriminalci Keterdama, bez izlaza ili nade da će im iko priteći u pomoć, a neprijatelja je sve više.
Tu opet na scenu stupa veličanstveni Kaz Breker (kad porastem udaću se za njega, pa ćemo zajedno širiti strah po Keterdamu i okolini :D). Njegovom umu niko nije dorastao, njegovim spletkaroškim veštinama nema ravnih. Taj momak je nenadjebiv kada se nešto reši da uradi. Ali, da li će sve to biti dovoljno da avanturu završe Bez ožalošćenih! Bez sahrana!
U Nakaradnom kraljevstvu naastavljamo da pratimo sve članove ološa, Kaza, Inež, Ninu, Matajasa, Džespera i Vajlana. Saznaćemo neke nove detalje iz njihovih prošlosti, upoznaćemo nove demone sa kojima se ovi mladi ljudi svakodnevno bore, volećemo, mrzeti, radovati se i plakati sa njima.
Kao i svaka Griša, Li Bardugo vešto plete mrežu radnje i glavnih likova. Laganim tempom, čitljivim stilom, preokretima, bezizlaznim situacijama nas dovodi do kraja od kog vilica ostane razvaljena, a suze same krenu.
Opšte je poznato da nisam neka plačipičkasta koju knjige mogu da rasplaču, čitam ih zabave radi, ne primam previše k' srcu, ali Nakaradno kraljevstvo me je nateralo da plačem kao mala beba kada joj oduzmu omiljenu cuclu!
Za kraj mogu samo da vam kažem da kada se odlučite za čitanje ove divne duologije, spremite dovoljnu količinu živaca i papirnih maramica, verujte na reč, trebaće vam! :D
Duologiја Šest vrana (Šest vrana i Nakaradno kraljevstvo) čedo je jedne od naših najboljih izdavačkih kuća (da Jasmina, šlihtam ti se :D :D :D) Urban Reads. Skočite na njihov sajt, sigurna sam da ćete pored ove duologije pronaći još svašta nešto zanimljivo. Ja jesam! Samo čekam da se zaposlim, pa da se bacim na poručivanje, inače će me se žmu odreći preko novina i televizije :D :D :D
BEZ OŽALOŠĆENIH!
BEZ SAHRANA!

недеља, 04. март 2018.

Bejla - Drina Steinberg

Moj otac je bog,
Moj stric je vuk,
Moja majka je mrtva
Ja sam Bejla
i ovo je moja priča
Vešto slikajući portret glavne junakinje, autorka Drina Steinberg uspešno hvata suštinu ženskog bića, objedinjujući u Bejli neustrašivu ratnicu i krhku ženu koju emocije uzdižu jednako lako kao što je lome. 
Ovoga puta, Drina nas vodi dalje od Arkone i Java, u prvobitnu zemlju nastalu unutar granica Leninih stubova. U naručje same Majke Prirode. Suočava nas sa proročanstvom koje posle 17 godina spokoja ponovo unosi nemir među slovenske bogove, terajući ih da se vrte u krug, nespremni za susret sa zlom koje hiljadu godina čeka da se otvore vrata kolovrata.
Sinoć sam završila čitanje Bejle, i evo još uvek ne znam odakle da počnem sa pisanjem, a gde da završim. Ne znam šta smem da vam napišem, a da ne budem najgori spoiler, da me psujete narednih godinu dana. :D
U principu, knjiga je FENOMENTASTIČNA!!! Znate me, nisam fan ljubavisanja, patetike i erotike u romanima, ali... Drina je u Bejli uklopila moj omiljeni žanr fantastiku, sa romantikom i erotikom. Jeste, uradila je isto i u trilogiji Purpur Arkone, ali je u Bejli, barem po meni sve to urađeno bolje, zrelije i sa više mere. Jednostavno, žena je RAZBILA sa Bejlom!!!
Bejla u osnovi jeste ljubavna priča. Sve se dešava 17 godina nakon smrti Purpur. Pogrešno shvaćeno proročanstvo, pogrešno izabrani prijatelji i neprijatelji, odvešće Bejlu pravo u naručje čoveka koji je mrzi "po partijskoj osnovi" Berkuta Žada Lesnika, brata Luke Lesnika kog je Bejla ubila na Ničijoj zemlji kod Bezdana u trilogiji Purpur Arkone. Usponi, padovi, ljubavi, mržnje, svađe, pomirenja, magija, mistika, proročanstva tumačena na ovaj i onaj način, vodiće vas ka vrtoglavoj i po malo neočekivanoj završnici sa sve epskom bitkom i krvi do kolena.
Sa trilogijom Purpur Arkone, Drina je prebolela dečije bolesti, pisca početnika, da tako kažemo, pa je tako Bejla i stilski i po karakterizaciji likova dosta bolja. Drinin stil je toliko lagan i pitak, neopterećujuć, da prosto ne primećujete da ste pročitali 50-ak strana u kratkom vremenskom periodu. Likovi su fenomenalano odrađeni. Čak i oni sporedni likovi imaju svojih vrlina i mana zbog kojih ćete ih podjednako voleti ili mrzeti kao i glavne likove. 
Bejla i Žad, mada ja više volim da ga zovem Berkut :D, su odlični!!! 
Bejla je u isto vreme i razmaženo derle, koje misli da je ceo svet njen, čekaj, pa i jeste :), neustrašiva ratnica koja se ne bi povukla ni za pedalj, pa da su sve vojske Nava ispred nje i njenog cilja, i krhka žena koja zna da voli, ali povređuje istim intenzitetom. Ona je jaka, ona je slaba, ona plače, ona se bori, ona je žena koja će vas na momente dovoditi do ludila, ali ćete je ostatak vremena voleti najluđe, najnežnije, najdivljije.
Berkut Žad Lesnik, čovek povezan sa orlom, general Bele garde Orlovije, neko ko će Bejli ulepšati i zagorčati život. On je bre pravi muškarac!!! Jak, hladan kao led, stabilan, a u isto vreme nežan, brižan i osećajan. A samo od Bejle zavisi koju njegovu stranu će probuditi. Hm?!?! Gde ima da se kupi jedan takav? :D
Drina, hvala ti na svemu!!! Na ovoj divnoj knjizi, na predivnoj posveti, na rečima zahvalnosti!!! Hvala ti što postojiš i što nam svojim pisanjem ulepšavaš živote!!! <3 <3 <3
Vuk, orao i ja
Ni manje vojske
Ni većeg pobednika!