четвртак, 01. фебруар 2018.

Jedno đubre manje - Đorđe Bajić

Sin jednog od najpoznatijih beogradskih tajkuna odlazi na uobičajenu proslavu svog rođendana u čuveni noćni klub. Ta uobičajenost podrazumeva obilje golih devojaka i alkohola. Međutim, gutljaj najskupljeg šampanjca dolazi mu glave i on se ubrzo, otrovan, stropštava na pod. Slučaj za inspektora Limana. Nikola Liman, inteligentan i pomalo okrutan isnpektor, ulazi u komplikovan i korumpiran svet Mitra Krstića i njegovog otrovanog sina Milidraga, u svet prevara, laži i demonstracije moći...
Odmah da vam kažem, bez okolišanja, uživala sam u ovom romanu!!! Vratih se svojoj ljubavi iz tinejdžerskih dana - krimićima. 
Romanom Jedno đubre manje, Đorđe Bajić, potvrdio je moje mišljenje da je majstor krimi/triler žanra, da će na tom polju izrasti u jednog od najvećih i ponosno moći da stane rame uz rame sa svetskim kolegama. 
Često mi se dešava dok čitam neki roman domaćeg autora, da ga u glavi prevodim na engleski. Pored toga što bi savršeno zvučao na Engleskom jeziku, roman je i izuzetno filmičan. Prizori i scene su izuzetno realni, likovi su ljudi od krvi i mesa, nema nepotrebnog preterivanja i poetskih opisa. Kratko i jasno, a opet zapetljano.
Dok inspektor Nikola Liman istražuje slučaj trovanja i ubistva Milija Krstića upoznajemo noćni život Beograda, noćni klub Opsesiju, zaposlene i porodicu vlasnika Stanića, zvanog Matori, porodicu tajkuna Krstića i lešinarske novinare spremne na sve samo da dođu do senzacionalističke priče. Koliko god vešti bili u pogađanju, ma koliko vam intuicija radila 200 na sat, do samog kraja neće vam biti jasno ko je i zašto ubica. Jer u ovom romanu svi su nevini i svi su krivi podjednako, uzročno posledične veze su jake i zbunjujuće za protivnika/čitaoca i to je ono što mu daje posebnu čar.
Jedan maleni detalj, koji nekome neće značiti ama baš ništa, urezao je ovaj roman duboko u moje srce :D Jedan od likova živi na Zvezdari, u kraju u kom sam rasla i odrasla i gde sam živela 30 i kusur godina. Đorđe Bajić je tako verno opisao ulice Severni bulevar, Cvijićevu i Dimitrija Tucovića, da sam se na momenat vratila u detinjstvo i veoma živo videla sve prizore tog divnog dela Beograda. Da, da... Uhvatila me je nostalgija, nedostaje mi moja Zvezdara :D
Đorđe Bajić (1975.) je pisac i filmski kritičar iz Beograda, profesor srpskog jezika i književnosti i magistar teorije umetnosti i medija. Autor je romana Ostrvo prokletih (2010, Paladin) i Žuta kabanica (2013, Čarobna knjiga).
Roman Jedno đubre manje izdala je Čarobna knjiga 2015. godine.

понедељак, 22. јануар 2018.

Majstor i Margarita - Mihail Bulgakov

Ovo je roman o tragičnoj sudbini individualne svesti koja ostvaruje sopstveni rast prema kosmičkoj svesti. Roman se temelji na postupku "romana u romanu", paralelizmu dveju osnovnih fabula - on prožima tridesete godine naše ere i Judeju sa dvadesetim-tridesetim godinama našeg veka i Moskvom; on prati sukob vlasti i stvaralaške misli pojedinca, oslikavajući visoka kosmička načela (svetlo i tamno, dobro i zlo) iskazana u odnosima izmedju čoveka i čoveka. Ovo je roman o tragičnoj sudbini individualne svesti koja ostvaruje sopstveni rast prema kosmičkoj svesti.
Izdavač Berlioz i pesnik Ivan Bezdomni u parku raspravljaju o postojanju i nepostojanju Boga. Kako ga obojica negiraju, prilazi im stranac, predstavlja se kao Woland, stručni konsultant po pitanju crne magije i priča im priču o Ješui i Pontiju Pilatu, Bezdomnom predskazuje šizofreniju, a Berliozu odrubljivanje glave od strane zbog suncokretovog ulja . I tu kreću sve nevolje. Berlioza se oklizne na suncokretovo ulje koje je proliveno kraj tramvajskih šina, pada na iste, a tramvaj, koji naravno vozi žena, mu odseca glavu. Potrešen prijateljevom smrću Bezdomni završava u ludnici. Taj sitan događaj pokrenuće mnoge točkiće koji će nas u vrtlogu ludila i neverovatnih događaja dovesti do poente cele knjige, naizgled nemoguće ljubavi između Majstora i Margarite. Majstor je zbog Margarite završio u ludnici, a ona zbog njega postala vešštica. Kroz sve te burleskne događaje bolje upoznajemo Wolanda - naklon ka pubilici, Djavo lično, i njegove "pomagače" prerušene demone - fenomenalnog Korovjova  / Fagora, neprevaziđenog mačka koji priča Behemonta, grotesknog Azazella i prelepu, ali zloslutnu Hellu. Svako od njih doprineće opštoj ludnici koju ova "banda" izaziva u Moskvi. Ako nastavim dalje, prepričaću vam celu knjigu što naravno nije poenta. Poenta je da uzmete knjigu, smestite se udobno i uživate, her kako god shvatili ono što u knjizi piše, ona vas neće ostaviti ravnodušnim.
Dugo sam razmišljala da li uopšte da pišem išta o ovoj divnoj knjizi, jer ono što imam da kažem se mnogima neće svideti :D Na kraju ipak odlučih, jer kad je mene zanimalo šta drugi misle :D :D :D
Elem, pročitah čuveni roman Majstor i Margarita i oduševih se!!! Onako iskreno. No, roman mi se nije svideo zbog večite borbe dobra i zla, na kojoj svi potenciraju, niti zbog referenci i paralela sa Biblijom.... Roman mi se dopao zato što je fantastika u malo drugačijem obliku od onog na koji smo navikli i (e sad ide ono nepopularno mišljenje, pa molim prijatelje, neprijatelje, poznanike, neznace, tvrdokorne vernike da me ne razapinju na krst ili pale na lomači, već imam rezervisano mesto u paklu :D ) zato što kroz celu knjigu Djavo, u kog ne verujem kao ni u Boga, zajebava ljude kako mu se prohte i prođe nekaznjeno. Da se razumemo, ja sam agnostik i skeptik, verujem u naučna objašnjenja i ne verujem dok se svojim očima ne uverim u postojanje ili nepostojanje nečega ili nekoga. Verovatno zato u romanu nisam tražila neki dublji, religiozni smisao, nego se trudila da uživam u onom šro mi slovca nude. Takođe se nisam trudila da ukapiram "šta je pesnik hteo da kaže", jer nisam bila u Bulgakovljevoj glavi dok je pisao roman, pa samim tim mogu samo da nagađam njegove motive za pisanje istog.
U svakom slučaju, knjiga me je razduševila. Jako mi je žao što mi je tako dugo čučala na polici, čekajući da bude pročitana. S druge strane, da sam je čitala ranije, možda mi ne bi legla i svidela mi se ovako mnogooooooooooo. Definitivno ulazi na moju listu od 10 najboljih knjiga ikada :D

петак, 05. јануар 2018.

Severna kapija - Glasovi u tami - Danijel Jovanović

Stara kapija, skrivena duboko unutar planinske šume, se ponovo otvara. Ovoga puta zlo ne ostaje samo sa druge strane već se tiho, poput nevidljive pošasti, širi po školskom imanju i čitavoj planini. Uprkos nadama da će ova školska godina proteći u bezbednoj atmosferi, Suzana i njeni prijatelji bivaju uvučeni u misteriju o kakvoj nisu mogli ni da sanjaju. Prošlost još uvek nije ispričala svoju priču do kraja.
Novu godinu započela sam novom knjigom. U pitanju je nastavak romana Severna kapija - Duhovi prošlosti, pod nazivom Severna kapija - Glasovi u tami. I dragi moji, drage moje, onako najiskrenije, među nama :), još uvek dolazim sebi. Danijel je ovog puta prevazišao sebe. Glasovi u tami su mi za nijansicu bolji od Duhova prošlosti u smislu da se vidi Danijelov napredak kao pisca. Knjiga je malo jezivija, mračnija i napetija nego prethodna, što joj daje posebnu čar.
Suzana, Ilija, Semil i Lila su ponovo u školi. Sa Suzanom je došla i Margita, čiju školarinu plaća nepoznati dobrotvor. Od samog početka školske godine kreću i nevolje. Deca čuju čudne glasove, nalik dečijima samo jezivije i nalaze staru Severnu kapiju otvorenu. Niko od njih nema predstave sa čime su se ovog puta susreli, koga treba da zaustave, zašto je kapija otvorena i ko ju je otvorio. Kroz brdo nevolja i niz opasnih sutacija saznaće kakvi to demoni opsedaju njihov svet, o ceremoniji koju treba da zaustave u svetu iza kapije i novotkrivenim moćima Ilije i Semila. Pored svih nedaća sa natprirodnim, Suzanu muče i brige oko sestre, naročito kada ova počne da popušta u školi i biva vidno umorna i iscrpljena.
Kao i u prvoj knjizi, i ovde nas Danijel upoznaje sa raznim bićima slovenske mitologije. Pored starih znanaca, lesnika, more, besova, ovoga puta tu su i besomar, psoglavi, vile, crna vila, zmija čuvarkuća i navi. E tu kod nava moram da zastanem. Po meni su to najtragičniji, najtužnijii i najgrozomorniji demoni u bilo kojoj mitologiji. Za one sa jeftinijim ulaznicama :) "Navi su izuzetno zli demoni nastali od duša mrtvorođene dece. Nevidljivi, osim za osobe rođene u istom času kad i oni, vrebaju od gluvog doba noći do prvih petlova, ispuštajući dečije glasove." Već i vrapci na granama znaju, koliko sam slaba na decu i životinje i sve što ima veze sa njima, tako da mi je pojavljivanje nava u Glasovima u tami budio jezu podjednako kao i tugu. Ajd da vidim nekoga ko će ostati imun na ovo:
Pomenuh gore da su Glasovi u tami jezivi, mračni i napeti. Evo i zašto. Dozu jeze budili su momenti kada deca čuju nepoznate glasove, kada navi opsedaju školu ili pokušavaju u nju da uđu i napadnu đake. Napetost srećemo na svakom koraku - da li će se deca izboriti sa demonima?, ko/šta je otvorilo staru kapiju?, kakva se to zagonetna ceremonija sprema iza kapije?, šta se dešava sa Margitom?, zašto je stalno umorna i iscpljena?, gde nestaje, naročito noću?... Sve to će vas držati na ivici stolice ili terati da grickate nokte. Ali kada dođete do pred kraj knjige, kada se sazna šta je ceremonija i da deca moraju da je spreče, kada bez mnogo razmišljanja o sebi i opasnosti u koju srljaju ulete među "zloće", tu ćete se odlepiti od fotelje i zalepiti za plafon! Jer čeka vas prava epska bitka!!! Svako od dece se, koristeći svoje sposobnosti i znanja, bori protiv zlih demona i duhova i svako od njih će pokazati hrabrost kakvom ni pojedini odrasli ne mogu da se pohvale.
Da li sam vam rekla da u ovoj knjizi ima krvi i smrti? Pročitajte i saznajte :D
Knjiga Severna kapija - Glasovi u tami izašla je novembru 2017. godine. Možete je poručiti na sajtu izdavača Otvorena knjiga ili kupiti u njihovoj novo otvorenoj u Požeškoj 128a u Beogradu.

четвртак, 28. децембар 2017.

Veliko putovanje - Goran Tokić

Nikolaj Keržakov, profesor genetike na Univerzitetu Lomonosov, zabrinut za budućnost planete i ljudske civilizacije, pokušava da čovečanstvu pruži šansu za opstanak. Ipak, ne stiže da završi svoj rad: umire od srčanog udara. Dan kasnije, budi se u nepoznatoj prostoriji i pokušava da odgonetne šta mu se desilo. Uskoro sreće jednu od najuticajnihih ličnosti XX veka. Od nje dobija odgovore na svoja pitanja, ali i na ona koja muče savremene naučnike. Saznaje neverovatne činjenice o svemiru, dobija egzaktne podatke o drevnim migracijama ljudi iz Afrike, njihovim susretima, sukobima, ali i ukrštanjima sa neandertalcima. Sreću se mnogo vekova kasnije, u vreme kada svet kakav poznaju više ne postoji, a oni više nisu prijatelji. Zemljom više ne vladaju ljudi i profesor kreće na putovanje kroz vasionu koje će ga odvesti na same rubove mašte i ludila. Ali i nade. Nova zemlja postoji!
Završi se i moje Veliko putovanje. Trajalo je, ali nikako krivicom autora, nego čika Marfija koji je uvek nalazio načine da me omete u čitanju.
Iako naučna fantastika ne spada u moje omiljene žanrove, Veliko putovanje me je lepilo za fotelju, kad god sam imala prilike da ga uzmem u ruke. Da ne znam da je ovo Tokićeva prava knjiga, rekla bih da je čovek iskusan pisac koji iza sebe ima 5-6 napisanih i objavljenih romana. Priča tako glatko teče, da sam prosto na momente zaboravljala da čitam naučnu fantastiku i hvatala sebe da razmišljam koliko je scenario opisan u knjizi moguć.
Poigravanje sa religijom mi je naročito leglo, s' obzirom na moje stavove po pitanju vere. Obajšnjenja Hrišćanstva i Budizma su mi sasvim logična, gledano sa strane skeptika. 
"...Ljudima je potrebna viša sila da ih kontroliše... Religija je bila dobar pokušaj, ali u startu osuđen na propast. Bila je bazirana na lažima. A svaka laž, pre ili kasnije, biva raskrinkana..."
Ovaj citat kao da sam ja pisala, jer predstavlja upravo ono što mislim o najvećem opijumu za široke narodne mase.
Glavni protagonisti Velikog putovanja  su profersor Nikolaj Keržakov, genetičar i vanzemaljski oblik života otelotvoren u jednoj veoma poznatoj znamenitoj ličnosti XX veka. Njih dvoje se sreću nakon profesorove smrti, kada mu vanzemaljac daje zadatak da njegovoj vrsti pomogne tako što će ih genetski izmeniti kako bi mogli da nasele neku drugu planetu, jer njihovoj preti uništenje od radijacije. Uz pomoć vanzemaljske tehnologije Keržakov biva vraćen u život koji posvećuje istraživanju i genetskoj modifikaciji ljudi za život pod vodom, što se ujedno poklapa sa zadatkom koji je dobio od vanzemaljca. Sledeći sustret profesora i vanzemaljca odigrava se u dalekoj budućnosti, čovečanstvo je uništeno, Zemlju naseljavaju neka druga bića, a profesorovo divljenje prema vanzemalcu prerasta u blagu mržnju i gađenje, ali ne samo prema njemu već i prema samom sebi, jer je njegov rad doprineo nestanku ljudi. Međutim...
Uvek postoji to neko međutim koje unosi šum. Nije sve baš tako crno. Kroz dugačak, prosvetljujuć i zanimljiv razgovor, profesor saznaje detalje koji su se odigrali posle njegove druge smrti. 
Razgovori koje će Keržakov i vanzemaljac ovog puta voditi zadiru duboko u religiju, filozofiju i moral. Tu se vidi Tokićeva maštovitost, vreme koje je odvojio za istraživanje istorijskih i religijskih činjenica koje se ovde pominju, a koje je on interpretirao na svoj veoma zanimljiv način.
Roman Veliko putovanje izašao je 2017. godine u okviru Niške izdavačke kuće Vrane. Može se kupiti u knjižarama Delfi i najboljoj beogradskoj knjižati Makart.

понедељак, 25. децембар 2017.

Zov krvi (Proročanstvo bogova #2) - Milena Stojanović

U prvom delu trilogije Proročanstvo bogova, Petruški zmaj, imali ste prilike da se upoznate sa drevnim proročantstvom, izrečenim od samih slovenskih bogova. Obilje likova, čudnih bića iz slovenske mitologije, interesantne borbe. Veliki broj neverovatnih spletki, ljubavi, razočarenja, ali i prelepih opisa prirode, starih obreda, mesta...
Da li je zov krvi stvarno toliko jak? Kakva se borba odvija u dečacima koji mogu da preuzimaju životinjska obličja? Da li će uspeti da pronađu brata, o kome jedino znaju da se zove Pavle?Ko će pomoći dečacima da se ujedine? Ko pomaže Morani? Da li su samo Srbi oni kojima se dešavaju neobične stvari, ili se još neko umešao? Kako se zadesilo da se sprema veliki boj, turske i srpske vojske, i šta je njemu doprinelo, čitajte na stranicama romana Zov krvi!
Roman Zov krvi nastavlja tamo gde je Petruški zmaj  stao. U ovom divnom nastavku, pratimo Crepa i Teodora u potrazi za trećim bratom, Ujedinjenjem i ispunjenjem proročanstva. U toj potrazi naići će na pomoć tamo gde je najmanje očekuju, kao i na izdaju tamo gde joj se najmanje nadaju. Uz njih je uvek verni Vujin, za koga još uvek nismo sigurni koja je vrsta čarobnjaka, ali smo zato 100% sigurni da je život posvetio da pomogne dečacima da ispune proročanstvo. 
Na putu do trećeg brata, upoznaće i u svoju družinu primiti neke dobre, ali pomalo čudne ljude, koji ni milimetar neće odstupiti zarad ispunjenja proročanstva. Stara, dobro nam poznata, Morana je tu da im mrsi konce i uradi sve što je u njenoj moći da Družina ne uspe u svom naumu. Ona na njih šalje svoje sluge, koje će ih, neke više, neka manje ometati i zbunjivati.
Kao krunu, prvi mač, generala, predvodnika zle vojske, Morana postavlja/diže Rogatog kralja. Ta činjenica je nešto što najviše brine snage dobra, jer Rogati kralj je iskonsko zlo koje je teško pobediti.
I dok Crep, Teodor, Vujin i ostatak družine, biju svoje bitke i napreduju na putu, nad Srbiju se nadvila nova velika pretnja. Turci su na samom pragu Srpske države. Lazar šalje Vukoslava da sakupi vojsku kako bi im se oduprli. On to sa uspehom čini. Međutim, sreću i veselje zbog uspešno sakupljene vojske kvari otmica Olivere, Lazareve ćerke, pa se mladi Miloš Obilić upušta u potragu za njom.
U Zovu krvi, Milena je odrasla i uzbiljila se :) Svih onih dečijih bolesti romana prvenca ovde nema. Nema štucanja, nema zapinjanja, rečenice su lepe, radnja teče i uvlači u priču. Knjigu je jako teško ispustiti iz ruku. 
Meni omiljena stvar kod Milene i njenog pisanja jeste to što me vraća u detinjstvo. Vraća me u vreme kada mi je baka na selu, kraj ognjišta u kom veselo pucketa vatrica, pričala o starim bogovima i zaboravljenim bićima. Tako npr. u Zovu krvi srećemo dečaka Janka, koji je Zduhač, biće koje sam retko gde u literaturi sretala. Pored toga što je "redak", Janko je veoma bitan član Crepove i Teodorove družine. 
Jedna veoma zanimljiva stvar u ovom romanu je što su sporedni likovi dobili svoja poglavlja. U tim poglavljima saznajemo njihove priče i zašto i kako su oni bitni za radnju kompletnog romana. To je nešto što olakšava čitanje, a meni lično je bilo zanimljivije od usputnog nabacivanja činjenica o sporednim likovima kroz priču. Saznaćemo zašto je sluškinja Jovana bitna za Crepa, kako je to Vujin predodređen da pomogne braći, zbog čega je mali zduhač Janko predodređen za velike stvari, a i kako nastaju todorci i zašto je pastir Vojin postao jedan od njih.
Kako se završila Crepova i Teodorova potraga za trećim bratom? Da li su uspeli da obave ritual ujedinjenja? Da li je proročanstvo ispunjeno? Ili je možda Morana imala uspeha u ispunjenju svojih zlih planova?... Pročitajte, saznajte, uživajte i javite kako vam se roman svideo :D
Roman Zov krvi - Proročanstvo bogava #2 svetlost dana ugledao je 24.11.2017. godine za Niški Sajam knjiga i grafije. Izdavač je, kao i prethodnog puta, Otvorena knjiga, jer dobre kombinacije nikako ne treba menjati.





петак, 15. децембар 2017.

Rekvijem za ratnika - Boban Vučković

Rekvijem za ratnika pripovest je o čoveku bez lica, onom koji je smrtonosno oružje u rukama vladara iz senki, znan kao Hašiman, po bogu rata iz mitologije drevnog Japana. Takođe, ovo je priča o ljudskoj duši, o praznim ljušturama što koračaju bez emocija, o padu i smrti, o surovosti i pokajanju, teška, mudra, i, nadasve, poučna. Kada se iz tame začuje rekvijem za ratnika, duša vibrira kao žice na staroj violini i moli da bude sačuvana.
Ovo je knjiga o onome što smo gledali u Holivudskim filmovima. Špijuni, tajne službe, ubistva bez potpisa, ljudi koje je pojeo mrak... A sve to na ovim našim prostorima. Zvuči neverovarno!!! Zar ne?! E pa u Rekvijemu za ratnika sve to što nam deluje kao produkt fikcije je realnost. 
"U ovom poslu uživaju samo sadisti. A oni ne razmišljaju trezveno."
Na 100 strana, Boban je uspeo da nam ispriča život mladog momka koji u toku rata na prostorima bivše Jugoslavije biva regrutovan u Službu do sudbonosnog metka. Momak nema ime, osim onog kodnog, Hašiman. Služba se ne imenuje drugačije, jer ipak je ovo roman o vojnim tajnama. Hašiman je rado pristao na regrutovanje Ilića, koji će mu kasnije postati mentor, pa i prijatelj. Pratimo ga na obuci, gde sve zadatke koji su stavljeni pred njega obavlja bez pitanja i treptaja. Nakon obuke postaje jedan od najboljih plaćenih ubica Službe ikada.
"Niko ne može dati ono što nema u sebi. Dobro ili loše. Ne možeš dobrog čoveka naterati na zlo, zlog na dobro. Mi samo dajemo ono što je u nama i izgovori za to ne postoje."
Kroz rad u službi i izvršavanje zadataka, upoznajemo Hašimana i njegov način razmišljanja. Na izgled on je čovek bez emocija. Tačnije, težak život i otac nasilnik su ga naučili da u glavi isključi prekidač za emocije, što mu je umnogome pomoglo da bude tu gde jeste. Žene menja, za njih se ne vezuje, koristi ih da ostvari svoje ciljeve, jer u njihovom poslu, ljubav i veze umeju da budu samo problem i odvlačenje pažnje.
"Osmehuj se često. Osmeh zna da razoruža čoveka. U tom trenutku je najranjiviji, a tada ti treba da budeš najopasniji. Nauči ljude i pokaži im da si najopasniji kad se smeješ. Neka se plaše tvog osmeha, a ne tvoje vike. Vikati može svako, ali plašiti osmehom mogu samo retki."
Na jednom zadatku, za koji kasnije saznaje da je bio oplakada između dva šefa različitih Službi da dokažu "čiji je veći", biva ozbiljno ranjen. Nakon izaska iz bolnice, dobija odsustvo i tajni identitet. Radeći u firmi, upoznaje Plavooku. Oklop počinje da puca. Počinje da preispituje sebe i svoj život, a prekidač se iz OFF režima prebacuje na ON. Plavooka, promene u službi, modernizovanje, novi mladi agenti koji ne prezaju ni od čega, zadatak koji je otišao na pogrešnu stranu i uklanjanje penzionisanog Ilića od strane samog Hašimana početak su kraja.
"Ženu osvojiš i potčinjavaš onda kada zadovoljiš nju pre sebe i staviš je na prvo mesto. Uvek vodi ljubav, izbegavaj samo seks. Tek tada je žena samo tvoja."
Pošto sam imala čast i zadovoljstvo da Bobana upoznam lično i uverim se u njegove ljudske kvalitete, Rekvijem za ratnika me je jako potresao. Znajući Bobanovu životnu priču, uverena sam da je deo sebe pretočio u Hašimana. U ovoj knjizi, od svega 100 strana, koju sam pročitala na putu Niš - Beograd - Niš u jednom danu, našla sam više citata, mudrosti, životnih lekcija, nego u mnogim knjigama od 1000 i kusur strana.
"...Molim te, prevedi mu da ja verujem da svaki mač i ratnik imaju jednu dušu koju dele. Samo će pravi ratnik naći srodnu dušu u maču koji ga čeka..."
Rekvijem za ratnika je knjiga koja se čita u jednom dahu. Sa prvom rečenicom koju pročitate bivate uvučeni u jedan fantastičan i neverovatan, ali surovo realan svet. Tu ste već pečeni, nema ispuštanja knjige iz ruku. A onda dolaze kraj i hladan tuš. Oči se pune suzama, ruka drhti, negde duboko u umu se rađaju pitanja, tipa "Koliko je sve ovo realno?" ili "Zašto nema još?"
"Shvatiš da voliš kada poželiš da njeno lice zadnje što vidiš pre nego što u sumrak sklopiš oči i prvo što vidiš kad ih ujutru otvoriš."
Kada sam završila čitanje Rekvijema dugo sam ostala zagledana kroz prozor autobusa kraj kog su promicale lepote Južne Srbije za koje sam zamagljenog pogleda ostala slepa. Pokušavala sam da "svarim" priču koju sam upravo pročitala i smirim emocije, jer nije lepo da te gleda otprilike 40 ljudi dok cmizdriš kao malo dete za omiljenom igračkom. Onaj glasić u mojoj glavi, nazovite ga savest, ja ga zovem Pera, vešticin pomoćnik, po prvi put se nije oglasio, nije imao ni pametan komentar, ni zajedljivu primedbu. Kasnije mi je došapnuo da ga dugo neka knjiga nije oduševila kao Rekvijem za ratnika.
"Ratnik se rađa. On postaje vojnik tek kada obuče uniformu, zakune se svojoj zemlji i nosi tu uniformu sa čašću. Šinjel možeš uprljati blatom, ali nikad ne smeš sramotom."
Knjigu Rekvijem za ratnika izdala je izdavačka kuća Otvorena knjiga u novembru 2017. godine. Trenutno je na njohovom sajtu u toku Novogodišnja akcija, pa knjigu možete poručiti po 30% nižoj ceni. Da sam na vašem mestu, a bila sam, požurila bih na sajt, poručila knjigu i uživala u čitanju :D
"Bogu i vojniku se klanjamo kad dođu nevolje. Kada one prođu, bog se zaboravlja, a vojnik ne poštuje."

среда, 06. децембар 2017.

Severna kapija - Duhovi prošlosti - Danijel Jovanović

Trinaestogodišnja Suzana detinjstvo provodi na selu. Njen život se menja kada dobije stipendiju jedne od najelitnijih škola u Evropi.Biće to put u mračnu avanturu kakvu nije mogla ni da nasluti. Vrlo brzo po dolasku, devojčica biva uvučena u tajne koje su zidine te škole čuvale vekovima. Misteriozne pojave progone nju i njene prijatelje i oni sve dublje ulaze u lavirint opasnosti i strave. Deca će saznati da su bića poput drekavca, more, lesnika i veštice stvarna i da ih je gotovo nemoguće zaustaviti. Suzana, uz sve to, ulazi i u neku vrstu lične borbe koja će je zauvek promeniti.
Sada moram da budem totalno i brutalno iskrena jer Danijel to zaslužuje. Kada sam čula za Severnu kapiju - Duhovi prošlosti, olako sam je odbacila kao neku dečiju "glupost" i plagijat Hari Potera (igrom slučaja devojčica odlazi u prestižnu školu gde joj se dešavaju čudne stvari . ma šta mi napriča). Međutim, dolazi taj famozni Niški Sajam knjiga i grafike na kom upoznajem Danijela Jovanovića i dobijam priliku da mu na promociji postavim pitanje o povezanosti njegovog serijala sa sagom o dečaku čarobnjaku. Odgovor koji sam dobila, Danijelova dobrota, energija kojom zrači, pozitivnost koja ruši avione su me "naterali" da otrčim na štand izdavača Otvorena knjiga i kupim oba dela serijala Severna Kapija - Duhovi prošlosti i Glasovi u tami.
Zbog "obaveza" oko Sajma i mojih kućnih patuljaka, nisam mogla odmah da počnem sa čitanjem. Međutim, kada su se kockice sklopile i našlo više od 3 minuta vremena, avantura je mogla da počne. Jednom kada sam krenula sa čitanjem, bilo mi je jako teško da knjigu ispustim iz ruku. 
Jeste, devojčica odlazi u prestižnu školu, ali ne zato što je "odabrana", "predodređena", "zato što mora da ispuni proročanstvo", već prosto i jednostavno dobila je stipendiju! U školi joj se zaista događaju čudne stvari, ali ne zbog magije, poseduje Suzana neku svoju magiju, već igrom slučaja i voljom duhova :D
Na putu ka školi će upoznati Iliju, malog, tihog i stidljivog dečaka, koji će joj tokom školske godine postati najbolji drug. U školi, kao u i svakoj normalnoj školi, steći će prijatelje, ali isto tako i neprijatelje. Uporedo sa učenjem i školskim obavezama, Suzana, Ilija, Lila i Semil, upoznaće 4 duha koja imaju zadatak za njih. Na tom zadatku otkriće Severnu kapiju, staru kapiju škole, a prolaskom kroz nju, divni, ali prokleti svet koji naseljavaju razna bića iz Staroslovenske mitologije. Pored sve te ludnice u kojoj će se naći, Suzana će morati da se suoči i sa velikom porodičnom tajnom koju će slučajno otkriti, a koja će joj život okrenuti naglavačke.
Severna kapija - duhovi prošlosti je nežna priča o duhovima i divna bajka sa bićima iz Staroslovenske mitologije. Pored toga, ona je priča o odrastanju, sazrevanju i prijateljstvima koja nastaju i opstaju u najluđim okolnostima; priča o tome kako najljući neprijatelji postaju najbolji prijatelji; priča o praštanju i bezuslovnoj ljubavi... Jednostavno, Severna kapija - Duhovi prošlosti je priča, knjiga, roman, serijal, koji treba da se pročita bez obzira na godine. Zabavnik je nekada imao moto "Za sve od 7 do 77", Severna kapija komotno može da preuzme taj moto! Danijel Jovanović može da bude ponosan jer je stvorio jedan svet u kome će podjednako uživati deca i roditelji, unici i bake i deke, veštice kao ja, i svi ostali Petar Panovi. Svi oni će se pronaći na stranicama ove knjige, ja garantujem! :D
Ono što mi se posebno svidelo jeste to što je primetno koliko je truda i vremena autor uložio u istraživanje Staroslovenske mitologije. Sva mitološka bića koja se pojavljuju u knjizi su jasno objašnjena, a za neka su čak data i "upustva za uništenje".
Danijele, izvini zbog predrasuda koje sam imala po pitanju knjige. Ako ovako nastaviš, nadmašićeš cuveni serijal sa kojim te porede! :D