Gospodinova kuća - Danijel Jovanović

Šta biste uradili kada biste se iznenada našli u beskrajnoj kući bez prozora?

Da li biste se prepustili njenim neobičnim stanovnicima ili pak učinili sve da odatle izađete?

Dečak Nil se, u potrazi za ključem, susreće sa nesvakidašnjim bićima unos njih uči o ratovima i igrama, takmičenjima i pobedama, napuštanja i usvajanju ma, izdajama i uspomenama.

I o izbledelima.

Jeste li spremni? Jeste li zaista spremni da odraste? I po koju cenu?

Uf... Ostah bez teksta i bez daha! Znala sam ja da Danijel divno piše, ali na ovo nisam bila spremna. Gospodinova kuću sam počela da čitam patuljcima, što je predstavljalo svojevrsnu avanturu. Hiljadu zašto, hiljadu zato im nisu ravni. Pitanje i 16 podpitanja nakon svake druge rečenice. BUM! Pukne mi film, spakujem ih na spavanje i ukradem knjigu. 

Onako, najiskrenije, uživala sam u svakom napisanom slovcetu. Danijel je od Gospodinove kuće napravio jedan fenomentastični svet u kom životinje pričaju i daju važne životne savete. Sa dečacima Nilom i Nikom sam upoznala sve čudne stanovnike ove kuće bez prozora, išla u avanture i potrage, plašila se, smejala i bila na ivici suza.

Gospodinova kuća je prava bajka o odrastanju. Kao takva patuljcima donosi uživanje i avanturu, a nama matorma materijal da sa klincima najlakše prebrodimo taj težak period odrastanja i prelaska u svet velikih. 

Na kraju sam se zaista zapitala da li sam spremna da odrastem. Da, jesam porasla, ali sam u dubini duše jedno veliko dete i to ne nameravam da promenim. Ukoliko ste sačuvali delić Nila u sebi, ova knjiga je prava stvar za vas. Ako ste se ipak odlučili da budete odrasli i odgovorni, ova knjiga će biti prava stvar za vaše ili neke bliske patuljke.

Izdavač ove fenomentastičnosti je Otvorena knjiga. Priča se po čaršiji da je trenutno na sniženju. 😉

Paklena ćelija - Đorđe Miletić

 Blek, bivši pripadnik Foka, nakon što je optužen za svirepo ubistvo, ludom igrom slučaja, završava u zloglasnom Meksičkom zatvoru Don Hoze kao Dželat, Egzekutor. Ruke mu postaju krvave, ne do lakata, nego do ramena, pa nazad i nekoliko puta u krug. Kako bi pobegao od posla koji obavlja, poseže za alkoholom i raznim drogama. Oni su jedine stvari koje mogu da mu omoguće koliko toliko miran san. Budi ga eksplozija, kreće ludilo!

Zombiji su preplavili zatvor. Blek pokušava da nađe izlaz radeći ono što najbolje zna. Ubija na svakom koraku. To što su mu sada mete bezumni monstrumi ne ometa ga da svoj posao radi najbolje što može. Usput sreće još preživelih i otkriva tajne zatvora Don Hoze.

Paklena ćelija je prava poslastica za ljubitelje slešer, treš horora. Na svakom koraku je akcija. Zombija koliko ti duša ište, krvi dovoljno da potkrepi dnevne transfuzione potrebe omanje bolnice, ubistva, intrige, tajne, misterije, ama baš sve za nas zaluđenike. 

Blek je klasičan antiheroj. Meni je on mešavina Panišera i Alis (Resident Evil) koju su napumpali testosteronom. Dobra stvar je i naracija. Na početku, Blek priča "svoju tužnu životnu priču" do dolaska u Don Hoze. Tu se priča nastavlja iz trećeg lica, sa povremenim sečama i ulaskom u Blekov mozak. Ti rezovi nas bolje upoznaju sa Dželatom i daju nam uvid u njegovo psihičko stanje.  Kao glavni protagonista, Blek je ujedno i jedini zanimljiv lik, jer ostali su tu da situaciju začine, učine je zanimljivijom i napetijom, da bi vrlo brzo postali potrošna roba i pali pred hordama zombija i ostalih monstruma. Da, da... Rekla sam monstruma, jer i tu nam autor donosi neke novine i zanimljivosti. Ima kod njega raznih vrsta i podvrsta ovih kreatura. Ta raznovrsnost je dokaz da je Đorđe maštovit pisac koji ume da iznenadi i šokira čitaoca.

Da ne bude kako samo hvalim, kao i većina prvenaca, i ovaj pati od mnogih dečijih bolesti. Ono što brine kod ovog, kao i mnogo drugih romana, jeste nedostatak "tehničke podrške" (uredništvo, lektura, dizajn, prelom). Iskreno se nadam, i želim da verujem, da će se to u dogledno vreme promeniti i da će mladi umetnici dobiti šansu da nam svoja dela prezentuju u punom sjaju.

Sve u svemu, Paklena ćelija, roman prvenac aleksinčanina Đorđa Miletića je priča koja će vas lepo zabaviti, mene svakako jeste. Ali, ako imate slab želudac, ne preporučujem čitanje nakon jela. U slučaju krhkih živaca, drmnite jednu domaćicu pa će priča bolje da vam legne. Za ostale indikacije i kontraindikacije, obratite se lekaru ili autoru 😉