понедељак, 11. децембар 2023.

Zadušnice - Dejan Ognjanović

Jesenje zadušnice.

Novembarsko jutro.

Srbi na groblje nose ponude svojim mrtvima.

Mrtvi ustaju iz grobova.

Ali njima nije stalo do tih ponuda...

Mrtvi ustaju iz mrtvačnica, sa stolova za obdukciju, iz sanduka, usred sahrana...

Lelek za mrtvima pretvara se u lelek od mrtvih.

Počinje haos.

Ali haos je u Srbiji prirodno stanje.

Naslovnica, prednja i zadnja, romana Zadušnice, Dejan Ognjanović, mrtvak izlazi iz sanduka i sinopsis, fotka preuzeta sa interneta

Na početku čitanja sam rekla da su Zadušnice roman koji bi na veliko platno trebao da prenese Romero, uz uslov da Lakobrija radi maske. Nakon pročitane knjige još čvršće stojim iza te rečenice. Šteta samo što Romero više nije među živima... Mada... Nikad se ne zna... ;)
Šalu na stranu, ja sam oduševljena. Nije ovo roman na kakav smo navikli kada je Ognjanović u pitanju, ali je po meni podjednako dobar kao Naživo, Zavodnik, Prokletije i Dejanove kratke priče.

Roman Zadušnice stoji na stolu, na njemu su ženske naočare, pored njega bela šolja kafe, pakla cigareta Davidoff, kandilo sa upaljenom svećom i šolja sa olovkama, autorska fotografija

Kada sam počela da čitam Zadušnice očekivala sam krv do kolena, kasapljenja na svakoj strani, šok za šokom i slične Dejanove bravure. Dobila sam sve to,ali ne na način na koji smo od Ognjanovića navikli. Onog momenta kada mrtvi krenu da ustaju shvatamo da ovi naši lokalni zombiji nisu kao oni zli američki, oni se tu samo šetkaju i bulje u svetlo. Prosto su me podsetili na insekte koje noću privlače ulične lampe. Neko bi sada rekao, "pa dobro šta je tu toliko zanimljivo, to bre deluje dosadno". Ali, Dejan ne bi bio doktor horora i genijalan pisac kada nam ne bi i priredio neko iznenađenje i po koji šok. Poenta Zadušnica kao romana nije u klasičnom zombi klišeu - digli se mrtvi, idu okolo i ručkaju. Jok more. Ovde je akcenat na živim akterima i događijima koje pokreće masovno dizanje mrtvih. 

Roman Zadušnice na stolu, pored njega ombre roze plava šolja kafe sa ornamentalnom, mexican - like kosturskom glavom, autorska fotografija

Pošto je u romanu Zadušnice Srbija jedinstven slučaj u buđenju mrtvih, nameće joj se karantin i sve što uz njega ide. Taj deo jako podseća na period koji smo preživeli sa Koronom, ne pivom bre, virusom. Tu su naravno i političari. I predsednik, gori je od Dijamanta koji se u sve meša, koga ovde ne želim da pomenem, sa onom njegovom čuvenom izjavom "Groblja će nam biti mala." Bukvalno sve što nam se dešavalo tokom karantina, izolacija, policijskog časa, pa i ovo što nam se danas dešava, je u ovoj knjizi. Sve to je obrađeno i uklopljeno na jedan divno satirični način da mi se dok sam čitala dogodilo nešto što sam mislila da je nemoguće kada je Srpski doktor horora u pitanju - cepala sam se od smeha, smejala se kao retko kada, kikotala se toliko da su ukućani mislili da sam konačno totalno odlepila. Imala sam utisak da su spremni da pozovu Toponicu i rezervišu mi sobu.

Roman Zadušnice, autor Dejan Ognjanović, moja malenkost, autorska fotografija

Još jedna stvar koja me je kod Zadušnica bacila na dupe je to što likovi iz Niške Banje i Niša ne pričaju književni Srpski jezik, već koriste lokalni dijalekt. Volim takve knjige i priče, kada se autor ne trudi da se dodvori širokim narodnim masama, već koristi lokalno narečje i izraze. Po meni, nema poente pisati knjigu sa radnjom u Niškoj Banji, a seljak koji nikada dalje od Niša nije otišao, priča čist i neiskvaren književni Srpski. Da me se zaobiđete sa tej fore. Na koga se to ne dopađa, neka si kupi rečnik pa nek' uči. Ili nek si digne guzicu i dođe za Niš da se malko podružimo ;)

Devojka sedi na klupi na groblju i čita roman Zadušnice, fotka urađena kroz AI Bing

Da sumiram, Zadušnice su jako dobar i zanimljiv roman koji se bavi modernim temama kroz horor satiru. Svakako vredna pažnje i mesta na polici. Jedna od knjiga koje pakujem u kofer i nosim sa sobom za Kanadu i jedna od prvih koja će tamo naći svoje mesto na polici.
Ukoliko još niste nabavili Zadušnice, ovde lično autor objašnjava kako najlakše do njih. Ili, ako ste iz Niša, Niške Banje ili okoline, roman i autora ćete sigurno pronaći na Niškom Sajmu knjiga koji je danas počeo. Verovatno ćete i mene tamo sresti, ali to vas neće preterano obradovati ili iznenaditi.




среда, 15. новембар 2023.

Skaska, Veličina tuge - Drina Steinberg

 Kada jedna noć u Sokolskim planinama krene po zlu, život jednog dečaka treba sačuvati. Jedna žena koja nosi titulu najhladnokrvnijeg i najopasnijeg specijalca dobija novi posao. Posao za koji veruje da će joj obezbediti laku zaradu. Poslednji od tri brata iz viteške loze Rađ pokušaće da oslobodi sebe i svoje potomstvo vekovnog prokletstva.

U zemlji u kojoj sve buja i rađa, u mističnom kraju nad kojim se nadvijaju Mrkodolske sene, krije se tajna o samom Rađevu i prokletstvu njihovih potomaka. Bez obzira na sve nedaće koje bi ih opsedale Rađevi su opstajali. Hoće li opstati kada se pesma nemerljivom veličinom tuge ispevana začuje kroz Rađevo? Hoće li opstati onda "kada bol postane beskonačna, kada smrt izbriše svaki smisao života"? Jer "Rađ jednu istu priču, svoju priču, sluša od prve noći kada ga majka podoji. Sa njom klija i raste. Sa njom diše, živi i uči kako da preživi, ne bi li je svom nasledniku preneo."

Naslovnica romana Skaska - Drina Steinberg, crna podloga, zlatna slova, zlatni ornamenti, zlatna paunica, slika je preuzeta sa interneta

Taman kad posmislim da nema dalje i da ne može bolje Drina me demantuje. Skaska je, po meni, njen najbolji roman do sada. Najzreliji je i najkompletniji. Drina je totalno sazrela kao pisac, primećuje se neverovatan napredak u odnosu na prethodna dela. Ne kažem da su ona loša, daleko od toga, i vrapci na granama znaju koliko volim Drinu i koliko cenim njeno pisanje, ali ova knjiga je nešto zaista posebno.

Žena roze kose, sa naočarima sedi u crnoj fotelji i čita roman Skaska, Drina Steinberg, autorska fotografija

Malo je reći da me je Skaska oduševila, možda čak i premalo. Nepovratno sam zaljubljena i nema mi spasa. U svom prepoznatljivom, ali unapređenom, stilu bez trunke praznog hoda i dosade, Drina nam priča jednu modernu bajku.
Knjiga počinje kao klasičan triler. Odra, najbolji specijalac, telohranitelj, plaćeni ubica, dolazi u dom Vuka Nikolaja Rađa da bude telohranitelj njegovom sinu Alekseju. I tu dolazimo do onoga što me je u ovoj "bajci" oduševilo. Prvi deo knjige je totalno drugačiji od onoga što smo od Drine navikli. Nema fantastike, nema romantike i gle čuda, nema sexa ;) Kako se na tom početku činilo Skasku sam komotno mogla da okarekerišem i kao porodičnu priču o nekom mafijaškom šefu ili nekom istaknutom političaru. Međutim, Drina ne bi bila Drina, kada nas ne bi iznenadila. Malo po malo nam baca udice. Padaju tu neki pogledi između Vuka i Odre, nazire se romatika. Aleksej lagano, ali sigurno, probija Odrin brižljivo izgrađen i čuvan oklop. Pominju se i neki Irijani, ali u tom mometu oni mogu da budu i suparnički klan ili neka teroristička organizacija koja želi da naudi Rađevoj političkoj karijeri. Tu se vidi sav potencijal autorkine mašte i umeća da nas uljuljka, ne bi li nam servirala kompletno glavno jelo i šok za šokom.


Rađevi sa kompletnim timom telohranitelja odlaze na kongres u Singapur. Tu, na vrhu nebodera, otkriva se prava Odrina priroda i razlog njenog prihvatanja posla Aleksejevog telohranitelja. Kako nije uspela u svom naumu da se osveti, Odra biva zarobljena od strane Vuka. Drina nas ovde teleportuje u Rađevo, gde saznajemo kompletnu istoriju porodice Rađ, Odrinu povezanost sa Irijanima. I gle čuda, oni nisu ni mafijaši, ni teroristi, već rajska bića, neraskidivo povezana sa Rađevom u koje ne mogu da kroče. Prekletstvo koje je bačeno na familiju Rađ i Odru i njene sestre paunice od nje i Vuka prave iskonske neprijatelje, koji se nezamislivo vole. U svom stilu, Drina nam pripoveda o njihovoj ljubavi, unutrašnjoj i međusobnoj borbi da se od prokletstva otrgnu i spasu. Svako od njih dvoje se drži svoje priče, preče o poreklu prokeletstva i iskonskog neprijateljstva. Umešane su tu i rajske sile, i veštice, pa čak i po neki zmaj. I sve to samo da bi nas glava bolela od želje da što pre saznamo ko govori istinu, a ko laže. Čija verzija bajke je ispravna.

Na stolu su roman Skaska, Drina Steinberg i bela šolja kafe sa natpisom Let it snow i pahuljama, autorska fotografija

Događaji u Rađevu se ređaju kao na pokretnoj traci. Nema mometa predaha, jer na svakoj strani nas čeka neko novo iznenađenje i neki novi šok. I taman kad sam pomislila da za divno čudo u Skaski neće biti sexa, Drina me opet demantovala (voli da mi dokazuje koliko nisam i pravu ;) ). Sam kraj knjige rezervisan je za vrelu scenu koje bi i one što štancaju 50 nijasi i slične knjige pocrvenele i postidele se kao naivne šiparice. Nema mesta pomisli da je ta scena tu eto tako, reda radi, da opravda autorkinu reputaciju iz prethodnih knjiga. Neeeeee, ona i tekako ima svoje značenje i prosto je tu neophodna kako bismo saznali ko je ustvari Vuk i kakvu to tajnu on krije!
Drino, ženo luda i prefenomenalna, svaka ti čast na mašti, na znanju, na napredovanju. Obrnula si igricu, majke mi! Očekujem drugi deo kao oproštajni poklon pred preplivavanje okeana ;)

Žena roze kose, u sivoj košulji , sa naočarima, sedi u visećoj fotelji i čita knjigu Skaska, Drina Steinberg, autorska fotografija

Da rezimiramo, oduševljena, zaljubljena, bez teksta koliko je Skaska jedan fenomentastičan i kompletan roman fantastike prožet Staroslovenskom mitologijom i folklorom, pa i referencama na Srpske narodne bajke.
Ukoliko niste bili na Beogradskom sajmu knjiga ili ste nekim čudom zaboravili da nabavite Skasku možete je poručiti na sjatu izdavača Drina Steinberg Publishing
Srećno vam čitanje!!! <3




уторак, 7. новембар 2023.

Krvnik - Chris Carter

U jednoj losanđeleskoj crkvi, na stepeništu oltara, leži krvavo, obezglavljeno telo sveštenika. Pažljivo postavljeno, raširenih nogu, ruku sklopljenih na grudima, a najužasnije od svega je što je sveštenikova glava zamenjena psećom. Forenzički tim kasnije otkriva da je na grudima žrtve krvlju ispisan broj tri.

Inspektor Robert Hanter u početku veruje da je reč o ritualnom ubistvu. Ali posle otkrića novih leševa, menja mišljenje. Sve žrtve su umrle na način kojeg su se najviše plašile. Obistinili su se njihovi najgori košmari. Ali kako je ubica mogao znati za to? I šta povezuje ove, naizgled nasumično odabrane, žrtve? Hanter kreće u poteru za neuhvatljivim, sadističkim ubicom, osobom koja kao da ima moć da čita misli svojih žrtava, koja može da oseti šta ih najviše plaši. Za nekim ko neće prezati ni od čega kako bi ostvario svoju bolesni naum.

Naslovnica romana Krvnik, crvena slova, Chrisa Cartera, bela slova, precrtana brojka 3

Krvnik, ili ti Dželat kako je u Srbiji preveden, je drugi roman o detektivskom dvojcu Hunter - Garsija i njihovom lovu na serijske ubice. Ja sam tu malo muljala, pa je ovo treći Karterov roman koji sam pročitala. Inače, na moju veliku žalost, čitam ih u elektronskom formatu, a tako želim sve da ih imam na polici...

Polica, u prvom planu je Kindle sa naslovnicom romana Krvnik Krisa Kartera, okolo se naziru druge knjige, autorska fotografija

Kao i u prethodna dva dela i ovde su Hanter i Garsija pred još jednim, naizgled, nerešivim slučajem. Ponovo jure serijskog ubicu. Međutim, ovaj je ekstremno brutalan. Ljude ubija strahom, tačnije, priređuje im smrt koje se najviše plaše. Istražiteljske metode, Hanterova mozganja i dedukcije su nešto što Karter fenomenalno opisuje. Toliko to dobro radi, da sam tokom čitanja, imala utisak da sam ja jedan od policajaca koji pomaže detektivima. Često sam se stavljala i poziciju samog Hantera i Garsije. Njih dvojica su pravi dinamic duo. Nadopunjavaju se, čuvaju leđa jedan drugome, pa tako postaju i mnogo više od običnih partnera na poslu. 


Iako su Hanter i Garsija fenomenalni i čovek ne može da ih ne voli, ono što je mene posebno fasciniralo kod Krvnika, kao i kod ostalih Karterovih knjiga, jeste ubica i metode koje koristi. Fascinira me to sa koliko preciznošću autor opisuje scene mučenja, pa i samih ubistava. U pojedinim momentima sam imala utisak da se Karter bolje snalazi kao psihopata i ubica, nego kao detetktiv. Jer do samog kraja, ubica je taj koji ima prednost, a detektivi su na najgorim mukama. Iako je ubica sadista, psihopata i sve što uz to ide, Karter vas tera da na neki način osetite sažaljenje prema njemu. Iskreno, mene njegove ubice fasciniraju. 

Na ćebetu je Kindle sa naslovnicom knjige Krvik Krisa Kartera, okolo se vide delovi ili cele kutije za lekove protiv prehlade, autorska fotogragija

Kako se ono beše kaže... "Čuvaj se žene koja gleda True Crime da bi se uspavala." ;) Izreka totalno primenjiva na Karterove romane. I mene koja sam Krvnika čitala da oteram prehladu koja me je slomila i zakovala za krevet.
Ta psihologija ubice i Hanterove istražne metode, ne čude ako se uzme u obzir da je Karter godinama radio kao kriminalni psiholog. Čega se sve nagledao i naslušao ne smem ni da zamislim. Hvala mu što je ta iskustva pretočio u knjige koje obožavam.
Izdavač Krvnika/Dželata za Srbiju je izdavačka kuća Stela knjige










среда, 1. новембар 2023.

Crni mesec u usponu - Aleksandar Tešić

 Najveća svetska rudarska kompanija došla je da traži zlato u Homolju...

Pronašli su nešto drugo!

Dok serija tajanstvenih smrtnih slučajeva potresa mali homoljski gradić, iza kulisa tradicije i strih predanja naziru se užas, sirove strasti i opasne tajne.

Inspektor Uroš Stanojević je po kazni prebačen iz Beograda u sredinu koja mu je nepoznata i gde se odjednom suočava sa svirepim ubistvima na koja meštani okreću glavu.

Anđelija Kerčulj je arheolog koja vrši iskopavanja na lokaciji Belovode iz neolita i otkriva tragove kulta starog milenijumima koji se održao do danjašnjih dana.

Crni mesec je astronomska pojava u kojoj se mladi mesec pojavljuje dvaput u toku istog meseca i ponavlja se svakih 29 meseci. On je tradicionalno vezan za Veliku šumsku majku... Muma Paduri

Naslovnica romana Crni mesec u usponu Aleksandra Tešića, skoro pun mesec sa avetnjskim licem koje podseča na kostursku lobanju, fotografija preuzeta sa sajta izdavača

Crni mesec u usponu je predvna mešavina horora i folklora sa primesama istorije i arhelogije. Ovim romanom Tešić je reprizirao svoje umeće pripovedanja horora koji ledi krv u žilama. Za razliku od Kletve Kainove koja je smeštena u prošlost i ima mnogo više sličnosti sa serijalom Kosingas, Crni mesec u usponu je smešten u moderno doba, ali prožet narodnim veorvanjem, legendama i "babskim pričama". 

Na okruglom stolu se nalaze roman Crni mesec u usponu, šolja crnog čaja, naziru se kutija za naičare i kutijica bombona, autorska fotografija

Iako je priča smeštena u drugu polovinu maja, iako sunce prži kao da je sred leta, mračna atmosfera se oseća u svakom slovu. Svo vreme čitanja sam imala utisak da će se na Malvu i protagoniste romana sručiti gnev svih poznatih i nepoznatih božanstava. Demoklov mač im svima opasno visi nad glavom i ljulja se toliko da svakog časa može da se otkači. Upravo to se i dešava, ali samo po potrebi. Jezive smrti radnika u rudniku i velikih zverki iz rudarske kompanije samo pojačavaju utisak strave kojim su stranice ove knjige prožete. Stravu pojačavaju likovi jer su svi svojim životnim i pozadinskim pričama tesno vezani za Malvu, rudnik koji se kopa u planini, božanstva koja tu od davnina obitavaju i štite Homolje, a kojima se uvek, zarad mira, mora dati nešto za uzvrat ili podneti žrtva. Ovom zanimljivom pričom, Tešić nam šalje poruku da ma koliko smo tehnološki napredni, pametni i umišljeno veliki, priroda nije naša igračka, a da Bogove koji je štite moramo shvatiti i te kako ozbiljno.

Zenska ruka drži roman Crni mesec u usponu pored tigraste mačke koja joj leži u krilu, autorska forografija

Pored jeze koju svakom stranicom izaziva, Crni mesec u usponu oslikava i tužnu stvarnost malih mesta u Srbiji i trenutnu političku situaciju. Ima u njemu moćnih političara koji ne prezaju ni od čega kako bi sačuvali svoju pozadinu. Kao što je uvaženi ministar koji zeta, uspešnog inspektora, koji je uhvatio ozloglašenog kriminalca, ražaluje i pošaje u Malvu po kazni kako bi sačuvao poziciju i oprao ortaka krimosa (Poznato?). Zastupljeni su svi korumpirani i pokvareni slojevi društva koji su zarad lične koristi spremni da zažmure na oba oka dok rudarska kompanija uništava najlepše šume, najčistije reke, zatrpava i zataškava nalazišta drevnih artefakata. Oni koji bi trebalo da se brinu o deci, na izgled ne obraćaju pažnju na nestanke i iznenadna usvajanja. Spremni su čak i da krivotvore dokumena i izvode iz matičnih knjiga, jer se trude da udovolje Velikoj boginji i tradiciji koja vuče korene u narodnom verovanju i drevnoj magiji koja još uvek živi u Homolju.

Na stolu, roman Crni mesec u usponu, pored njega se vidi deo tanjira sa pizzom, autorska fotografija

Pored priče o iskopavanju rudnika, istraživanja na arheloškim lokalitetima, pratimo i isprepletane životne priče inspektora Uroša Stanojevića, Anđelije Kerčulj, njene ćerke Letice i konobarice iz lokalne kafane Jovane Šušković. Svako od njih je doživeo neku tragediju koja ga je približila drevnom i tradicionalnom. Svako po naosob i svi zajedno, ne znajući, "rade" za Šumsku majku na očuvanju prirode Homolja.
Tešić u ovom romanu fenomentastično spaja moderno i tradicionalno i prepliće stara verovanja vlaškog kraja sa Rimom, Keltima, Peruom i Španskim pričama slepe babe jednog od likova. Izjednačio je Muma Paduri sa verovanjima raznih naroda u Šumsku majku i duhove šume, sa boginjom Dijanom, pa i samom Lilit. Time mi je okinuo moje psihoze u vidu OCD-ja i anksioznosti da čačkam po internetu tražeći sve navedene povezice i predanja o Muma Paduri, Šumskoj majci. 

Slika romana Crni mesec u usponu je nalepljena na fotografiju punog meseca kroz grane drveća, autorska fotografija

Da ne bude da su sve halospevi. Za kraj, imam i jednu zamerkicu. Po mom mišljenju, lektor i urednik su odradili jako traljav posao. Na više mesta sam nailazila na greške koje su smetale i kvarile užitak čitanja, ali ne toliko da se ne zaljubim u Crni mesec kao i u prethodne Tešićeve romane.
 
Roman Crni mesec u usponu možete nabaviti preko sajta izdavačke kuće Strahor







четвртак, 26. октобар 2023.

Ničije nebo - Sanja Vukosavljević

 Odrastajući u maloj bosanskoj kasabi, Jelena i Enes provode bezbrižne dane, od ranog detinjstva vezani prijateljstvom koje ne poznaje granice i razlike. Ona je njegov najbolji drug, on je njen zaštitnik. Vođeni osećanjima kojima ni jedno nije bilo doraslo, i pod tamnim oblacima koji su se nadnosili nad njihovom mahalom, život ih je odveo na različite strane. 

Nakon godina odsustva, Jelena se vraća u svoj rodni grad. Ništa više nije isto, ponajmanje ona. U jedno je bila sigurna - Enes je i dalje najbitnija osoba u njenom životu. Pitanje je, ko je ona sada za njega? Sudbina je povlačila konce, postavljajući im zamke kojima nisu bili dorasli. Da li su sećanja i uspomene jedino što im je preostalo? Da li će sudbina još jednom umešati prste pri ponovnom susretu Jelene i Enesa?


Svi znaju da ljubavni romani nikako nisu na mojoj listi kada su u pitanju knjige koje čitam. Međutim, dese se ti neki susreti, posle kojih ništa više nije isto, pa čovek poželi da izađe iz zone komfora i upusti se u neke malo drugačije avanture. Tako sam i ja na Sajmu knjiga u Beogradu koji uveliko traje, konačno, za pravo, upoznala Sanju i sita se ispričala sa njom. Onaj ko je jednom osetio njenu energiju razumeće o čemu ja ovde trabunjam. Nakon tih nekoliko sati, desilo se čudo i ja sam sa Sajma otišla, ne sa jednom, nego sa dve Sanjine knjige. Vodeći se nekom mojom blesavom fikascijom da knjige moram da čitam hronološki, prvo sam se dohvatila Ničijeg neba i nisam se pokajala.


Rizikijući da izgubim titulu dežurnog geeka, freeka, nerda i budale, moram da priznam da mi je Ničije nebo leglo kao budali šamar. Ni u snu nisam mogla da zamislim da će mi se jedan ljubavni roman ovoliko svideti, a jeste. Jer, Ničije nebo, nije samo sladak ljubavni romančić, ono je topla životna priča o malim ljudima iz male sredine koji i pored svih nedaća koje im se u životima dešavaju, nalaze snage i energije da se druže, vole, napreduju i postanu veliki.


Sanja sa neopisivom lakoćom i "narodskim rečnikom" ispreda priču o druženju, odrastanju, zaljubljivanjima, patnjama i životnim putevima grupe prijatelja iz malog grada u Bosni, sa glavnim fokusom na Jeleni i Enesu. Nema kod nje preterivanja ni u čemu, stvari su onakve kakve jesu, pa kome se svidi super, kome ne neka poljubi i ostavi. Dok sam čitala, osećala sam i ljubav i sreću i bol i patnju junaka, jer Sanja to predstavlja na jedan tako živoposan i lep način da je nemoguće da se ne pronađete u nekom od likova ili prepoznate neku od situacija. Nema kod nje praznog hoda i dosadnih momenta, priča se odvija sama od sebe, a slike ređaju brzinom svetlosti.
Moram priznati, po cenu da budem spaljena na lomači, jer znam koliko autori vole svoju prvenčad, imala sam i još uvek imam želju da Jelenu i Enesa (a možda i Sanju sa njima ;)) izvedem pred streljački vod, posednem na električnu stolicu ili jednostavno predam na zabavljanje španskoj inkviziciji. Ljudi moji, na koje je muke Sanja to dvoje stavila, to je neopisivo. Ono bre ni ja sa mojom pokvarenom maštom tako nešto ne bih osmislila. Taman kad bih pomislila "Aha, to je to, sad će sve da bude super" dobila bih hladan tuš i još jednu prepreku. To je još jedna od stvari zbog koje mi se Ničije nebo dopalo. Nije sve sjajkavo, roZle i lepo. Mora da se prođe bol, panja, trnje i razne gluposti da bi se možda stiglo do onoga "Posle kiše uvek sine Sunce."


Za kraj od mene jedna ogromna preporuka za Sanju i njeno prvenče Ničije nebo. Ovu lepotu izdala je, ko drugi nego, Drina Steinberg Publishing House. Pošto im je sajt trenutno u izradi, možete ih pronaći na Sajmu knjiga u Beogradu, galerija hale 1 ili pročačkati po njihovoj Facebook stranici i sebe obradovati Ničijim nebom ili nekom drugom knjigom iz Sanjinog pera ili od autora koje Drina SPH izdaje. 








субота, 14. октобар 2023.

Zaire - Danijel Jovanović

U surovom svetu u kome vladaju muškarci, jedna slomljena devojka pokušava da pronađe svoje mesto. Nemilosrdna potraga za spasenjem odvešće nju i njenu lisicu do samog kraja sveta.

Ono što će tamo pronaći biće mnogo više od onoga što je tražila.

Naslovna stranica romana Zaire. Plava pozadina sa naznakom šume, crvenokosa devojčica sa lukom u rukama i lisica. Slika preuzeta sa interneta.

Svet pokrajine je surov. To je svet muškaraca u kom žene imaju jako malo prava. Veliko proročanstvo otkrilo se vraču Alaimboli. Ono kaže da će se prvog dana leta roditi Heroj koji će ujediniti četiri kraljevske loze i spasiti svet od nadolazećeg mraka.
Leto je došlo, a sa njim i Zaire, prva prvorođena ćerka na svetu. Porodica je smatra prokletstvom, ostatak sveta čudakinjom. Kada na 7 rođendan, uprkos Pravilniku, usvoji lisicu, stvari se dodatno komplikuju. Život joj je težak i surov. Sebe krivi za sve nedaće koje snalaze njenu porodicu i misli da je nepravdeno zauzela mesto Heroju. Kada joj najbolju i jedinu drugaricu Zuri, žrtvuju Vulkanu, ona beži u svet rešena da pronađe Heroja iz proročanstva i time se iskupi za svo zlo koje je, po njenom mišljenju, svetu nanela. Na teškom i surovom putu, prepunom smrtoosnih zamki i nezamislivih opasnosti, Zaire i Masika, njena lisica, naići na prijatelje, neprijatelje, izdajnike, špijune, demone i razna čuda koja jedino žele da joj naude. Proći će Šumu, Prašumu, Planine, Pustinju i stići do Beskrajnog Okeana. Kuda god da prođe, sticaće nova znanja i menjati živote ljudi, a da toga nije ni svesna. U zemlji Beskrajnog Okeana čeka je kraj potrage i saznanje o Heroju koje nije mogla ni da sanja.

Slika romana Zaire, vidi se ženski palac sa noktom metalik sive boje, pored knjige je crno mače. Fotografija je autorska.

Zaire je velika priča o malim ljudima.

Volim kako Danijel piše. Od prvog dela Severne kapije uživam u njegovim romanima. Gospodinova kuća mi je posebno draga, jer smo je sa uživanjem čitali i deca i ja. Lepo je bilo to druženje. Sa nestrpljenjem sam čekala novu knjigu i nakon 3 godine dočekala Zaire. 
U romanu Zaire, Danijel je prevazišao sva moja očekivanja i dokazao da je veliki i zreo autor koji ume da piše i za odrasle. Da se razumemo, ja obožavam da čitam "klinačke" knjige i to što ih neko piše ne smartam nedostatkom nego prednošću, jer deca su najstrožiji kritičari. Danijel je sa prethodnim romanima bio podjednako popularan i kod dece i kod odraslih. Verujem da će tako ostati i sa Zaire i da će ova predivna knjiga pronaći put i do novih čitalaca i dirnuti i natvrđa srca.


"Naučena si da veruješ u pogrešnu sliku o sebi", rekla je Isadora. "Celog života stidela si se stvari koje nisu tvoje mane, već tvoje vrline. To što ti posmatraš kao svoju sramotu je nešto što te izdvaja od svih drugih ljudi na ovom svetu. Do sada je trebalo da shvatiš da biti jedinstven ne mora nužno da znači isto što i biti pogrešan..."

Kroz Zaire, Danijel u ovom romanu priča priču o svim malim ljudima koji zbog strahova i okova društva i okoline ne mogu da postanu veliki. Uči nas da je potrebna neverovatna hrabrost da bi se ustalo protiv pravila koja su najčešće pogrešna i smišljena tako da ugnjetavaju male, a daju prednost velikima. Međutim, najčešće su ti mali u kriznim momentima najhrabriji i daju lekcije velikima koji se kad je gusto uglavnom kriju u mišijim rupama.
Svako ko je barem jednom bio žrtva nasilja, bilo verbalnog, bilo fizičkog, će se prepoznati u Zaire. Ja jesam. Jer tetovaže, jer roze kosa, jer pirsinzi, jer me ne interesuje šta drugi misle o meni, jer mi nije potrebno tuđe divljenje i odobravanje da bih znala koliko vredim. Sve to me izlaže svakodnevnim porugama, kritikama, pa čak i psovkama. Što me više osporavaju i pljuju, ja sam jača, bol u nezgodnom mestu za tuđe mišljenje je intenzivniji, a metla me nosi u sve veće visine. E takva i Zaire. Tamo gde bi drugi stali i odustali, ona hrabro i tvrdoglavo nastavlja dalje iako tim svojim stavom često samu sebe dovodi u opasnost.

Žena roze kose, sa roye naočarima, sedi u fotelji i čita roman Zaire. Fotografija je autorska.


Pored te osnovne priče o Zaire, njenom životu i karakteru. Ovo je priča o avanturi, prijateljstvu i magiji. Svi likovi su fenomenalno razrađeni. Svako ima svoju ulogu. Tu opet dolazimo do onog čuvenog, čak i najmanji i najnebitniji u presudnom momentu pomažu da sve dođe na svoje mesto i priča se razvije na pravu stranu. Danijel je ovde stvorio jedan zaseban magični svet koji ima jako mnogo sličnosti sa našim, iako smo mi "malo" moderniji i "civilizovniji". 
Ukoliko vas je ovo moje pisanije zaintrigiralo, roman Zaire možete poručiti na sajtu izdavača Otvorena knjiga ili sačekati predsojeći Sajam knjiga u Beogradu i potražiti ih na jednom od štandova u Hali 1. 








среда, 6. септембар 2023.

Temeraire: Zmaj njegovog veličanstva - Naomi Novik

 Napoleonovi ratovi dobiće uzbudljivu, novu dimenziju koju će im doneti zadivljujuće borbe u vazduhu. I to ne pomoću letilica, već na moćnim leđima bojnih zmajeva.

Kada kraljevski brod Rilajent zarobi francusku fregatu i zapleni njen dragoceni tovar - zmajevi jaje - sudbina će kapetana Vila Lorensa odvući od pomorskog života u neizvesnu budućnost - i neočekivano zbližavanje s jednim neobičnim stvorenjem.


Nekada davno, pre 16 godina, u fokus mi je ušla knjiga Zmaj njegovog veličanstva. Nisam je odmah kupila, jer sam ukapirala da je prvi deo serijala. Kako sam već čitala i sakupljala 5 ili 6 serijala fantastike, ova knjiga je pala u zaborav.
Tokom raspusta, odem sa klincima do biblioteke, jer zaboga, knjige koje imamo kući su im dosadne. Dok smo šetali između polica i tražili savršenu knjigu za Mihajla (odabrao je Persi Džeksona 💜), kao da mi se učinilo da je neko izgovorio moje ime. Okrenem se, kad ono, na polici Naomi Novik i SVE TRI knjige Temeraire serijala koje su kod nas izašle. Neću sad da kukam oko zlih srpskih izdavača, koji nas navuku, pa prekinu serijale, moj stav o tome znate. Naravno, odgovorim na poziv i pored Persija za Mihajla, kući se vratim i sa Zmajem njegovog veličanstva.

I kako to obično biva kod mene, kako sam krenula čitanje, Marfi mi je došao u goste, ali nije uspeo u nameri da mi umanji užitak čitanja ove lepote. Knjiga me je prosto i jednostavno oduševila. Pisana je pitkim stilom, likovi razrađeni taman kako treba, a priča je i više nego zanimljiva.
Obično su u knjigama, serijama, filmovima, društvenim i video igrama, zmajevi predstavljeni kao bezumne zveri (čast izuzecima) koje jedino misle o tome kako da se nahrane, spale selo i ćape neko blago. Naomi Novik je otišla jedan korak dalje. U romanu Zmaj njegovog veličanstva, zmajevi imaju dušu, osećanja, inteligentni su, lako i brzo uče i komuniciraju sa letačima čim se izlegnu iz jajeta. Odnos između zmaja i jahača se formira odmah nakon što malo zmajče izađe iz ljuske, može biti prekinut samo smrću jednog od njih dvojice i zaista je nešto posebno.

Roman drži pažnju od samog početka i zarobljavanja jajeta sa francuskog broda u pomorskoj bitci od strane Engleza. I još jednom je Naomi uradila pravu stvar, u Napoleonove ratove sa Englezima ubacila je zmajeve i tako toj i inače zanimljivoj temi dodala poseban začin. Najzanimljivije mi je bilo to što se držala istorijskih činjenica i stvarnih bitaka u kojima ovog puta zmajevi igraju presudnu ulogu.
Pored istorije i zmajeva, u Zmaju njegovog veličanstva, pronaćićete još mnoge zanimljivosti. Na primer, kako se kapetan broda snašao u ulozi jahača zmaja, kako se gradi prijateljstvo, kako se zmaj nosi sa gubitkom jahača i obrnuto. Naučićete sve o opremanju zmaja i njegovoj posadi. Saznaćete koliko i kakvih sve vrsta zmajeva ima i koji su najbolji. Ma šta ja tu nabrajam, pročitajte i sami i uživajte u ovoj ludoj epskoj avanturi.



среда, 23. август 2023.

Poslednja kuća u ulici - Katriona Vord

 Ted Banerman živi sam sa svojom mačkom Olivijom u trošnoj kući od dasaka na kraju slepe ulice. Nezaposlen je, pije i pati od nekoliko nedijagnostifikovanih mentalnih problema. Njegova ćerka Loren s vremena na vreme dolazi u posetu, ali njihov odnos je napet i često nasilan.
U napuštenu kuću pored Tedove doseljava se žena po imenu Di. Kada ona počne da traži svoju sestru koja je kidnapovana pre mnogo godina, Tedov život polako počinje da se pretvara u haos.


Poslednja kuća u ulici me je podsetila zašto sam volim uvrnute i čudne priče. Nažalost, malo sam ih zapostavila zobg fantastike, ali je zato uživanje u čitanju veće.
Ovo je jedna jako neobična knjiga. Pisana je iz tri perspektive, Tedove, mačke Olivije i komšinice Di. Dok su Tedova i Olivijina poglevalja u prvom licu, Diina su u trećem. Stil je jako čudan i, iskreno, trebalo mi je malo vremena da se navinkem. Pa još kad sam ukapirala da se kroz ceo roman provlače poglavlja pisana iz mačije prespektive, bila sam u fazonu "Da li mene neko ovde zeza?!" Međutim, baš te neobičnosti su nešto što, pored same priče, ovu knjigu čini jedinstvenom. Kada sam se privlika na sva ta iskakanja iz šina, čitanje je išlo kao podmazano, a knjiga me, bukvalno, zalepila za fotelju.


Poslednja kuća u ulici, nije kao ostali horori ili trileri. Nema ovde krvi do kolena, serijskih ubica ili čudovišta koja vrebaju iz mraka. Ovo je roman o psihičkim poremećajima, ludilu i preživljavanju, kako je to rekla sama autorka. Priča se odvija lagano i od samo početka nam je jasno da tu nešto ne štima. Odnos između Teda i ćerke i Teda i mačke je, najblaže rečeno bolestan. Tedovo ponašanje nije samo ponašanje ludog čoveka. Jasno je da pati od poremećaja, ali ne kakvih. Zatvaranje Olivije u pokvareni frižider kada Loren dođe u posetu, Tedova sećanja na majku koja je otišla, njeno poreklo i pozadinska priča, odnos sa komšijama, sećanja na Devojčicu sa Sladoledom, zeleni dečaci na tavanu, miš Sneško, žena sa čivavom, čovek narandžaste kose, Tedov psihijatar čovek-buba, Di i sam Ted, sve to skupa čini ovu priču zamršenijom i čudnijom.


Sama priča me je jako brzo uvukla u sebe. I ma koliko u pojedinim momentima nisam želala da zatvorim knjigu i prekinem čitanje, jednostavno sam morala, jer ovo nije lagano štivo koje se čita sa pola mozga. Ovde je potrebna puna pažnja i koncentracija na detalje, jer u njima je caka. Potrebno je i vreme da se "svari" pročitano, jer u pojedinim momentima fizički zaboli Tedova patnja, a njegovi poremećaju prete da i čitaoca obuzmu.
Poslednja kuća u ulici je roman koji će vas naterati da sumnjate na svakoga. Kada stignete do kraja, sve teorije padaju u vodu, jer ono što jeste - nije, a ono što nije ustvari jeste. Knjiga bukvalno razvaljuje mozak i ostavlja bez daha. 


Mali savet, obavezno pročitajte Pogovor, ali teka nako što pročitate roman, jako je bitan i objašnjava mnogo toga.
Poslednju kuću u ulici izdala je Laguna. A ja je najiskrenije preopuručujem za čitanje, ali ne onima sa slabim živcima ili onim koji se sablažnjavaju na nasilje, na žalost, živimo okruženi njime,








субота, 12. август 2023.

Vuk - Samuel Bjerk


 Tela dvojice ubijenih jedanaestogodišnjaka pronađena su na polju kod Uddevalle u Švedskoj. Među njima ležao je beli zec. Slučaj je ostao nerešen. Osam godina kasnije, u blizini Osla su dva dečaka ubijena na sličan način. Između njih se nalazila mrtva lisica.
Holgeru Munku, novoimenovanom šefu posebne jedinice Odeljenja za ubistva, neophodna je sva moguća pomoć u rešavanju slučaja. Dobio je dojavu o mladoj kadetkinji Miji Kriger, koja na ispitima na akademiji postiže neuobičajeno visoke rezultate. Iako sanja o karijeri u specijalnim jedinicama, dok noći provodi tražeći nestalu bliznakinju Sigrid, Mija pristaje da pomogne na slučaju.
Munk i Kriger zajedno kopaju po mračnim, gnusnim slučajevima za koje se ispostavlja da su intirgantniji nego što je i jedno od njih dvoje moglo i zamisliti. Ulje na vatru doliva vest o nestanku još dva dečaka.


U Bjerkovo pisanje sam se zaljubila prošle godine nakon pročitanog Anđela u šumi. Prethodna tri dela sam prosto progutala. Iako istražuju uglavnom mučne i gnusne zločine, priča u romanima je toliko zanimljiva da mi se činilo da se stranice same okreću. Tako je bilo i sa Vukom.
Iako sam počela da ga čitam sa velikom predrasudom da mi se neće svideti, na kraju sam oduševljena. A zašto sam mislila da mi se neće dopasti? E pa roman je prvo pročitala kuma, koja ga je i kupila i prosledila mi ga, i kojoj se jako dopao. Posle nje Vuk je krenuo na turu po Evropi. Žmu, koji je delio moje oduševljenje sa prve tri Bjerkove knjige, se razočarao. Nešto mu nije legao. I to je bilo svo objašnjenje koje sam dobila. I sada, kome verovati?


Rešim da zanemarim i kumino i žmuovo mišljenje i krenem da čitam. Moram priznati, sa malom dozom straha. Šta ako se razočaram? Kad ono, ni r od razočarenja. Kao i prethodna tri, slučaj koji Munk i Mija istražuju i više nego zanimljiv i intrigantan. Medote dolaženja do tragova i zaključaka, ponovo, po malo ne konvencionalne, što je u suštini ono što Bjerkovim knjigama i daje tu neku posebnu čar.


Ono što mi se posebno svidelo u ovoj knjizi je što se autor vraća u prošlost. Ovde čitamo o Munkovom i Mijom prvom slučaju na kom rade zajedno. Munk je isti. Ali Mija!!! Ovo je Mija kakva nismo ni mogli da sanjamo da je nekda bila. Totalni antialkoholičar i protivnik tableta. Puna je života i poleta, za razliku od Mije u prethodna tri romana koja je stalno ili pijana ili drogirana ili na pragu samoubistva. Ipak, iako je "stara" Mija sušta suprotnost ovoj "novoj" Miji, Bjerk je ostao dosledan njenom karakteru, kao i karakteru ostalih likova. Ona i ovde koristi sve one istražne i metode dedukcije, koje su u najmanju ruku neobične, a kojima se služila i u Anđelu u šumi, Sovi i Dečaku koji je voleo jelene.
Summa summarum, Vuk mi se jako dopao i totalno sam uživala u čitanju.


Za kraj, ima jedna "mala sitnica" koja mi se nije dopala. U romanima ovog tipa, obično saznamo motive ubice za zločin. Zašto je izabrao baš te dečake, zašto se pretvarao da je dva različita čoveka kako bi došao do njih, šta ga je ustvari navelo da počne da ubija... U Vuku toga nema. Ubijao je, uhvatili su ga, rez, kraj. Nikakvo objašnjenje, ama baš ništa. Mom analitičkom mozgu koji sve raščlanjava na najsitnije detalje, kom su potrebni odgovori i na najbanalnija pitanja, je to dosta zasmetalo, ali nije umanjilo uživanje u čitanju.







уторак, 8. август 2023.

Deveta kuća - Li Bardugo

 Galaksija Stern je najneobičnija brucoškinja na Jejlu. U dvadesetoj godini života, jedina je preživela višestruko nerešeno ubistvo. Ali upravo tada dešava se nezamislivo. Dok leži u bolnici, ponuđena joj je druga šansa: puna stipendija na jednom od najelitnijih univerziteta na svetu. U čemu je stvar, i zašto baš ona?

Aleks stiže u Nju Hejven sa preciznim zadatkom koji je dobila od svojih tajanstvenih dobročinitelja: da nadzire aktivnosti tajnih društava na Jejlu. Dobro je poznato da tih osam društava, osim što vlada kampusom generacijama u nazad stvara buduće bogataše i moćnike, od političara do najvećih igrača na Volstritu i u Holivudu. Ipak, ispostavlja se da su njihovi okultni rituali kudikamo zlokobniji i neobičniji nego što bi mogla da zamisli bilo čija paranoična mašta.

Nanulicu mu, ne znam odakle da počnem. Ali ajde da ne bude kako sam uvek negativna i kako tražim dlaku u jajetu, idemo na pozitivne strane.

Priča - fenomentastična. Li Bardugo je opravdala moja očekivanja. Od samog početka nam servira informacije o Aleks i Darlingotnu na kašičicu. Znamo da je ona njegov pomoćnik, da nadgledaju obrede i rituale koje tajna društva izvode... Ali njihove pozadinske priče su zaista ono što ostavlja bez daha. Istraga ubistva devojke koja nema veze sa Univerzitetom koju Aleks na svoju ruku vodi, pa saradnja sa detektivom Tarnerom, Dozova, oh kako bih volela da sa njom popijem kafu, Sendou sve je tako lepo uklopljeno i spakovano da sam celo vreme sedela bukvalno na ivici stolice. A tek kad su se otkrile Aleksina i Darlingotova pozadinska priča i kraj, majčice moja iz dubina pakla, došlo mi je da vrištim. Mislim da sam čak u jednom momentu i glasno opsovala, na šta su me psi pogledali u stilu "Evo je ova, opet luduje zbog knjige." 


 E sad ono što me žulja. Moj blog, moja pravila, pa ćete i to morati da istrpite ;) 

Deveta kuća je najavljivana kao horor i knjiga za odrasle. Iskreno, meni više liči na dobru misteriju, triler, detektivski roman sa elementima natprirodnog.

U neku ruku kapiram zašto horor, ali mi to nije dovoljan razlog. Kao ima duhova i ubistava i kasapljenja i svačeg nečeg. Tom logikom onda je i Hari Poter horor. Jesu li ljudi ikada čitali Lavkrafta, Ligotija, Poa, Kinga, mogla bih da nabrajam do sutra. I eto, kao nekome ko horore čita od desete godine, volela bih da mi se objasni, šta je u ovoj knjizi konkretno horor. Prosvetlite me, molim vas!

Druga stvar koja mi nije jasna, roman za odrasle. Po čemu? Ja bih Devetu kuću komotno dala klincima da pročitaju. Dovoljno je zanimljiva. Ako je odlika YA žanra, u kom je Bardugo, po meni, kraljica, to da deca/tinejdžeri spasavju svet, pa miša mu Aleks i Darlingotn su jedva prešli prag dvadesete. Ono komotno su mogli da budu i tinejdžeri. Ako nije to, nego eksplicitni sadržaj, majka mu stara koje smo mi pahuljice i nežne zvedice postali. Pa u po nekim crtanim filmovima koje deca gledaju ima više nasilja nego ovde.


 I dođosmo do poslednje stavke mjih žalopojki. 

Zašto je Vulkanu i dalje dozvoljeno da skrnavi knjige lošim prevodom i nepostojanjem urednika, lektora i korektora, osim na papiru?! Evo stavarno mi nije jasno zašto nam to rade. Imala sam "nesreću" da Ninth House pročitam na Engleskom. Od ovog prevoda mene je bolela glava. Izgubljeno je dosta od atmosfere same priče, ima dosta gramatičkih i pravopisnih grešaka, sve u svemu, moglo je to mnogo, mnogo bolje. Loš prevod prvenstveno i prestanak saradnje Vulkana sa Goranom Skrobonjom, po meni najboljim prevodiocem u Srbiji, su razlog što sam prestala da kupujem Kingove knjige koje izlaze kod nas. Sve ptice na grani znaju da su dvojica dotičnih zaslužni za moju ljubav prema hororu.

Eto rekoh ga. Spremna sam na drvlje i kamenje. Ko se ne slaže, slobodno neka ožeže. I neka uživa u prevodima, ja ću i nastavak, Hell Bent, pročitati u originalu ;)



понедељак, 24. јул 2023.

Otpadnici: Slučaj treći - Anja Mijović


Andrej Popović i Uroš Stanić iz Odeljenja za visokotehnološki kriminal rešeni su da razotkriju najgore zločine ne samo u sferi svog odeljenja već i šire, reagujući na svaku nepravdu koja im se prepreči na putu. Tim stavom stekli su neprijatelje među moćnicima, nasilnicima i lokalnim tabloidima. Tokom jednog rutinskog praćenja neočekivano nailaze na jazbinu trgovine ljudima. Reakcija je munjevita i odeljenje brzo rastura brlog zločinca.Međutim, time kao da su dirnuli u košnicu i samo razljitili ostatak roja...
U uzbudljivom trećem delu Otpadnika, serijala koji ostavlja bez daha, Anja Mijović nastavlja bespoštedno da otkriva sve maligne tačke srpskog društva.


Kupih, pročitah, odlepih!!! Ne, ne... Bukvalno odlepih. Znate ono kad vam kažu "Knjiga koja se čita u dahu", "Knjiga zbog koje nespavate", "Knjiga koja se ne ispušta iz ruku"... E pa Otpadnici su sve to i mnogo više. Oni su roman koji nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Otkraviće i najledenije srce, a one što misle da nemaju dušu naterati da plaču kao male bebe. E ja sam jedna od tih. Svašta sam u životu pročitala, gledala, slušala... Međutim, ništa me nije moglo pripremiti na ono što se nalazi između korica ove divne, ali brutalne knjige. Kao što rekoh najboljem žmuu na svetu, jako teško je bilo šta reći o radnji Otpadnika, a ne otkriti detalje, jer Anja je majstor da priču tako zaplete da je i najmanji zuc spojler. 


Kao i u prethodna dva romana, Anja protagoniste stavlja u neverovatne situacije, često ih dovodeći u najraznovrsnije opanosti, pa čak i na samu ivicu smrti. Kaže ona da su inspektori VTKa njena deca, e pa prc! U pojedinim momentima ih je toliko maltretirala da mi je više ličila na zlu maćehu iz Snežane i 7 patuljaka nego brižnu majku koja voli svoja čeda. Ipak, im je u najnevoratvnijim momentima pružala ruku spasa i tako mene sprečila da i sama postanem jedan od likova koje Vera, Peđa, Uroš i Andrej istražuju.
Sedim tako u fotelji, u kolima, na plaži na jezeru (svi me čudno gledaju), čitam i dobijem želju da zavrljačim knjigu u zid i krenem da vrištim, jer sam upravo prepoznala korumpiranog političara, beskrupuloznog tabloidnog novinara ili paparaca. Ipak, nastavim da čitam, i u pojedinim momentima žarko želim da nalupam šamare i Urošu i Veri i Andreju i Peđi i vrištim nešto iz fazona "Majku mu božiju imperijalističku, ne silazi u podrum ubica je uvek tamo!" 
Anja, ženo neverovatna, svaka ti čast! Kapa dole i naklon do poda za hrabrost, maštu i ideologiju koju u sebi nosiš!!! 

(I Hella voli Otpadnike. Nije Beka, ali ume da čuva :D)

Kao i u prethodna dva romana, Anja se bavi najosetljivijim temama u današnjem društvu, maltretiranjem i podvođenjem dece i sistemom koji na sve to žmuri. Ma šta žmuri, nosi debeli, crni povez preko očiju kroz koji ne može da se probije ni trunka svetlosti. 
Otpadnici su se kod nas pojavili nekako u isto vreme kao i u svetu film Sound fo Freedom oko kog se digla jako velika frka zbog teme kojom se bavi, a iza kog nije stao ni jedan veliki Holivudski studio. Film obara sve rekorde gledanosti, što Holivud i neke tamo moćnike dovodi do ludila.
I Otpadnici i Sound of Freedom se bave istom temom, stvarnim životom, i retkim ljudima koji su spremni da žrtvuju sve kako bi pomogli onima koji ne mogu sami za sebe da se izbore. Ni knjiga, ni film, nisu za one sa slabim želidcem koji kao i moćnici žmure dok najostljiviji pate. Iskreno se nadam da će se u svetu pojaviti više Balarda ili neki Uroš, Vera, Andrija, Peđa ili Katarina i povesti Krtaški rat protiv jednog od najgorih zala današnjice.

Otpadnike: slučaj treći možete poručiti na sajtu izdavača Čarobna Knjiga ili sačekati da se pojavi u knjižarama u vašem gradu. Iskreno, ja ne bih mogla da čekam ;)