Frcokla od Smaragdonog mora - Brendon Sanderson

 

Frcokla od Smaragdnog mora je prvi od 4 romana iz Sandersonovog "Tajnog projekta" koje je napisao tokom "policijskog časa" za vreme pandemije onog zlog virusa čije se ime ne pominje (kao da je Voldemord lično, nanulicu mu). Kako bi ti romani ugledali svetlost dana Sanderson je pokrenuo Kickstarter kampanju koja se pokazala kao najuspešnija ikada. Za 24h kampanja je postigla cilj, a do kraja zaradila neverovatnih 41.7 miliona dolara. Tako je svet dobio Frcoklu, Priručnik Čuvarnog čarobnjaka: Kako preživeti srednjovekovnu Englesku i još 2 knjige koje tek treba da budu objavljene. Frcoklu i Priručnik je u Srbiji izdao MIPL i obe knjige možete nabaviti na njihovom sajtu.

A kad smo već kod izdanja... Lele, kuku... Što bi rekle babe. Mipl je postavio standard. Jeste knjiga malo većeg formata nego sto je uobičajeno, ali priča i ilustracije kompenzuju male nelegodnosti prilikom čitanja koje veličina izaziva. Što se mene tiče, sa tehničke strane, Mipl i Frcokla zaslužuju čistu desetku.

No da se vratimo na temu, a to je sam roman.

Jedini život koji je Frcokla poznavala u svom domu na ostrvu u Smaragdnom moru bio je jednostavan, ispunjen malim zadovoljstvima. Dani su joj prolazili u sakupljanju šolja koje su joj donosili mornari iz dalekih zemalja i u slušanju priča njenog prijatelja Čarlija. Ali kada je Čarlijev otac, vojvoda odlučio da ga povede na put kako bi mu pronašao mladu, dogodila se katastrofa. Frcokla je odlučila da ode sa svog ostrva i potraži Čarobnicu u smrtonosnom Ponoćnom moru. Usred okeana spora gde gusari gospodare, može li Frcokla da ostavi svoj jednostavan život za sobom i ostvari cilj ploveći morima gde jedna kap vode znači trenutnu smrt?

Frcokla od Smaragdnog mora je epska/gusarska avantura o putovanju morima koja nisu mora, već gomila spora koja mogu da vas ubiju ako li vam samo jedno oko zasuzi. Suočena sa svim opasnostima Frcokla ni jednog momenta ne odustaje od namere da spase Čarlija. Pa čak i ako to znači da izazove pobunu na gusarskom brodu, da nauči da barata sporama, da se bavi izumima i pronalazi nove načine da spore upotrebi u svoju korist. Od obične peračice prozora i sakupljačice šolja, Frcokla postaje neustrašiva heroina čistom igrom slučaja, a uz malu pomoć jednog pacova koji govori i Hojda, momka na kog je Čarobica bacila kletvu, pa je eto sada malo šuntav ;)

Iako bi neki rekli da je Frockla knjiga za decu, ne, nije. Jer pored lepršavog stila i lakoće kojom se čita, ovo je roman koji nam govori da je put do cilja težak onoliko koliko ga mi sami sebima predstavimo teškim. 

Ono što mi se kod knjige nije dopalo, jesu kraj, koji mi je suviše u stilu "mahnula je čarobnim štapićem i sve se samo od sebe rešilo i dovelo u red" i mešanje moderne tehnologije i fantazijskog sveta. Utvrda, jedan od gusara koji je nem ima magičnu tablu koja ispisuje i njegove i reči sagovornika. Oke, to sam progutala kao neki magijski predmet. Ali Čarobnica koja u svojoj kuli ima komandni centar svemirskog broda, e to mi je malo preterano. I na kraju je, između ostalog, uz pomoć baš te tehnologije porazi devojaka koja ta moderna čuda vidi prvi put u životu. Sandersone brate, volim ja fantastiku i fantaziju, ali baš da sam sisala vesla i nisam!

Ali!!! Uvek ima to ali... Ne očajavajte, priča je zaista dobra i vredi je pročitati. Jer ako ništa drugo u njoj je i jedan strašan zmaj koji voli da se nadmudruje sa pametnim devojkama.

Sve u svemu, od mene jedna solidna 4 i preporuka da roman nabavite i date Frcokli šansu.

Noćni šaptač - Aleks Nort

U Federbanku, 5 dečaka je nestalo samo 4 tela je pronađeno, Frenk Karter je uhapšen i osuđen. Slučaj koji će detektiva Pita Vilisa dugo proganjati.

20 godina kasnije, dečak nestaje, detektiva Vilisa proganjaju duhovi prošlosti zbog sličnosti sa slulčajem na kom je radio pre 20 godina, detektivka Amanda Bek je z trci sa vremenom, a udovac Tom Kenedi se sa sinom Džejkom seli baš u Fedrbank. Za nih dvojicu to je novi početak i način da se izbore sa togom zbog gubitka majke i supruge. Tako barem Tom misli, jer ubrzo nakon selidbe, Džejk počinje čudno da se ponaša, sve češće razgovara sa izmišljenim prijateljima i crta zastrašujuće crteže...

Svi oni, pa čak i pokojna supruga koja je u ovoj knjizi samo duh, su na čudan način povezani, i baš ta veza će dovesti do razrešenja i za neke iskupljenja.

Opšte je poznata činjenica da sam sa početkom pandemije onog virusa čije ime namerno neću da napišem, zapala u čitalačaku blokadu. Prošlog leta su mi baš trileri pomogli da se iz nje izvučem, tako da im se sada vrlo rado vraćam i i sa uživanjem ih čitam. 

Noćni šaptač je knjiga koja se od skoro prodružila mojoj rastućoj kolekciji trilera. Svi mi, knjiški moljci/zmajevi/nerdovi/gikovi (kako vam drago), imamo beskonačne TBR liste koje nećemo završiti za dva života i kao pokušavamo da se držimo nekog reda čitanja. I onda se pojavi taj neki roman koji jednostavno mora da se pročita preko reda. Za mene je to bio Noćni šaptač. Dozivao me je sa police od kako sam ga pre par nedelja udomila. Uzela sam ga, skuvala kafu, izvalila u omiljenu fotelju i ušetala u Federbank. I onako, najiskrenije, ni malo se nisam pokajala.

Priča me je uvukla na prvu. Radnja je zanimljiva, likovi slikoviti, ali rasplet pomalo očekivan. Od samog početka mi je smetalo prebacivanje naracije iz prvog u treće lice. Tomove reakcije na Džejkove izmišljene prijatelje i ispade u školi su mi bile razumljive, jer čovek evidentno pati od depresije zbog gubitka supruge i ne ume da se snađe u ulozi samohranog oca po malo čudnog deteta. Odmos između ubice Frenka Kartera i detektiva Vilisa je čist kliše - ubica koji se igra mačke i miša sa onim ko ga je strpao iza rešetaka. Činjenica da sam već otprilike napola knjige mogla da naslutim ko je novi Šaptač, iako su se detektivi pravili ludi po tom pitanju, nije mi umanjila zadovoljstvo čitanja. Ta neka mistika koja se kroz roman provlači mu daje neki poseban šmek. Ima momenata kada niste sigurni da li mali Džejk zaista vidi duhove ili samo umišlja.

Međutim, kod mene uvek ima to neko međutim, do ludila su me dovodile greške u romanu. Da li je u pitanju prevod (u šta iskreno sumnjam) ili jedan od mojih najgorih neprijatelja, lektura i korektura, ne znam i ne želim da zalazim u detalje. "...bilo mu je očigledno da je pod stresom i  ISCRPENA." E to iscrpeno mi je paralo mozak. Zvuči mi kao reč koju bi upotrebila moja pokojna baba koja za života iz svog sela, u kom je završila 4 rezreda osnovne škole, nije izašla. Nešto u stilu "Od ovu sušu, česma nam skroz iscrpena."

Ipak, i pored svih nedostataka i mana, Noćni šaptač mi se dopao. "Progutala" sam ga u dva dana. Tako da, ako vam treba zanimljiva knjiga koju ćete brzinski pročitati ovo je svakako jedna od njih.

Deca vremena - Adrijan Čajkovski

Ako sam se ikada plašila paukova, a jesam, sada ih se plašim još više. Molim naučnike da se ne igraju! Paukovi ne treba da budu visoko ingeligentna bića koja putuju u svemir.

Zemlja je na umoru. Ekipa Brina dva, na čelu sa doktorkom Avranom Kern, radi na teraformiranju planeta kako bi se spasila ljudska rasa. I baš kad su bili na domak cilja, Marfi im se umešao u planove. Umesto majmuna, nanovirus se naseljava u paukove. 

Hiljadama godina kasnije, zemlja je uništena, a brod-arka Gilgameš stiže do zelene planete doktorke Avrane Kern. I opet Marfi uzima stvar u svoje ruke.

Roman je pisan iz dve perspektive, ljudske i evolurianih paukova.

Ljudi su, gotovo pa stereotipni. Traže način da spasu čovečanstvo tako što će naseliti neku od planeta koje je Staro Carstvo teraformiralo. Pa čak i u neumitnoj trci sa vremenom, kada im je opstanak u pitanju, na površinu isplivava ono najgore u čoveku. Bore se između sebe. Svako ima svoju viziju kako bi novi svet i novo društvo trebali da izgledaju i ne žele ni malo da popuste, iako su im životi u opasnosti, a misija dovedena u pitanje...

Za svo to vreme, paukovi evoluiraju. Koriste prednosti koje im je nanovirus dao. Grade gradove, prave mašine, uče, čitaju, pišu, stvaraju društvo nalik ljudskom. I kod njih ima ljudskih osobina, onih najgorih naravno, ali uz pomoć nanovirusa uspevaju da ih prevaziđu i izgrade normalno i funkcionalno društvo.

Putovanje ljudi i napredak paukova dovode do zanimljive završnice ovog jako interesantnog romana. Na kraju sam dobila ono što sam 400 i kusur stranica čekala - SVEMIRSKU BITKU!!! I to kakvu, bogovi i vanzemaljci. Napeto, totalno ludo i krajnje neočekivano...

Kraj je pravi šlag na torti koji je nanovirus smućkao uz malu pomoć idejnog tvorca Ejdrijena Čajkovskog.

Naročit utisak na mene su ostavili tehnički detalji o funkcionisanju broda u svemiru, komore za suspenziju koje ljudima omogućavaju da spavaju i prevaljuju ogromne razdaljine što vremenski, što prostorno, komunikacija između paukova, prenošenje znanja Poimanjem...

Opšte je poznato, da je epska fantastika moja droga, ali uvek volim da pročitam i dobar SF. Deca vremena to svakako jesu. Imaju sve što, po meni dobar roman treba da ima - jaku priču koja uvlači i tera na razmišljanje i interesantne likove (jedna mala zanimljivost - paukovi su jako lepo napisani, toliko lepo da ki je bilo lakše da se povežem sa njima nego sa ljudskim likovima).