Todorov jahač - Tajna srpske mitologije - Ira M. Stupar

 Barbara Lesinger je biološki antropolog. "Zakopana" je u podrumu Muzeja grada Beograda sve dok joj Hamer Kovačić, kustos muzeja u Smederevskoj Palanci, ne donese navodni skelet avarskog konjanika i njegovog konja. Čudni skelet dovešće Barbaru do neverovatnih otkrića, neobičnih prijateljstava i opasnosti o kojima nije ni sanjala. 

Te davne 2011. godine moj kum, Marko Radosavljević, je obožavao da lista Limundo, nalazi knjige i kupuje ih za male pare. Jednom prilikom došao je na godišnji odmor u Vrelo, selo u kom smo tada živeli, i doneo knjigu Todorov jahač. Jedan pogled na naslovnicu bio mi je dovoljan da se zaljubim. Pokloni mi tako kum knjigu, a sebi na licu mesta naruči drugu. Pročitah je tada, ali kako u to vreme pisanje blogova i recenzija nije bilo moderno, a Goodreads bio tek u povoju, ostade Todorov jahač, delimično, zaboravljen u selidbenim kutijama (avaj zla sudbino). Posle oktobarske selidbe prošle godine, rešila sam da povadim i popišem sve knjige i PUF izlete Todor iz kutije. U principu, retko kad se hvatam da neku knjigu pročitam dva puta, ali ova me je dva meseca dozivala sa police i konačno dočekala svojih 5 minuta. 

Po meni, dobra knjiga treba da vas zabavi, da učini da vam vreme provedeno u čitanju proleti, da vas natera da istražujete i šire znanja. E pa, Todorov jahač je dobra knjiga. Da se razumemo, nije neka vrhunska književnost, neka duboko umna filozofija, već knjiga koja će vas u zabaviti, zaintrigirati i, u pojedinim momentima, i pošteno iscimati.

Žanrovski, mogla bi se svrstati u akcioni triler sa elementima fantastike, tačnije slovenske mitologije, nešto nalik na Dosije X. Barbara kreće da istražuje skelet avarskog konjanika i njegovog konja. Međutim, otkrića je vode do jednog od nastrašnijih bića slovenske mitologije, Todorovog jahača aka Todorca. Istražujući saznaje za postojanje odeljenja u policiji koje se bavi samo paranormalnim slučajevima, uspeva da se nađe između čekića i nakovnja policije i tajne službe, saznaje za kletvu koju je Todorov jahač bacio na Stanoja Glavaša i njegove potomke i dovodi sebe u smrtnu opasnost. Ako ovo nije dovoljno za dobru zabavu ja stvarno ne znam šta jeste 😉

Koliko ja znam Todorov jahač je prva i jedina knjiga Ire Stupar. Moram priznati, da je odradila solidan posao. Stil je malo čudnjikav, narodski kako bih ja to rekla. Dijalozi se smenjuju vrtoglavom brzinom i totalno su prirodni, sa sve unutrašnjim monolozima u kojima čitalac komotno može da se pronađe. Nema preteranih opisa i rasplinjavanja sa detaljima, kratko i jasno, što u ovakvoj vrsti romana prija. I ono što mi se posebno dopalo, jeste gomila referenci na moderne filmove, serije, muziku, stripove, crtane, u kojima sam se i te kako pronašla.

Ogledalo - Danilo Todorović

 Tri šokantna ubistva.

David Antonov, plaćeni ubica, osvetnik, sveštenik...

Naručena su ubistva sedmoro ljudi. Svota sve smo ne zanemarljiva. Mete ljudi koji i te kako zaslužuju da to budu.

Detektiv i njegov partner Igor, rešeni da pronađu svirepog ubicu.

7 dana

David Antonov ubija svoju decu. Kako je plaćeni ubica, to mu ne pada teško, jer poslao ih je na bolje mesto. Misteriozni Gordan Lafolet ga unajmljuje da za velike pare ubije sedmoro ljudi. Na spisku Belzebub, Lilit, Leviatan, Mamon, Belfegor, Amon i Lu...er. Na svakom mestu ubistva David ostavlja specifičan potpis. Detektiv i Igor su rešeni da uhvate ubicu i stanu na put njegovim zločinima.

Sve drugo što bih rekla o ovom romanu, pokvarilo bi vam uživanje i čitanje, jer bi previše otkrilo. Ogledalo, kao roman prvenac, je i više nego dobro. Prepuno je simbolike, paralela i najnevoravtnijih obrta.

Na početku, preskakanje sa regular na italik, pa opet na regular, pa malo bold font, kao i preplitanje unutrašnjih borbi i monologa, prošlosti i sadašnjosti mi je stvaralo konfuziju. Čekaj stani, da li je ovo realnost ili David opet tripuje? Ček? Ovo je sada detektiv? I tako 6 dana. Poglavlja su podeljena po danima. Svaki dan novo ubistvo. A ubistva... Uf... Krajnje maštovita i gnusna. Ako im je cilj bio da šokiraju, e pa jesu. Da se razumemo, čitala sam ja svašta, ali ovde se stiče utisak da je sam autor pažljivo pripremao i osmišljavao svako od njih.

A onda je došao sedmi dan i kockice su legle na svoje mesto. Sve ono što mi je smetalo (osim promene fonta) i unosilo konfuziju tokom čitanja konačno dobija smisao. Osmi dan. Kraj je FENOMENALAN!!! 

I tako, od nekoga ko je danima lamentirao nad zlom sudbinom i proklinjao sebe što je uopšte počinjao sa čitanjem Ogledala, postadoh "fan". Danilu svaka čast. Prvenac, pa ovako dobar. I talenat i rad vidilji iz aviona. 

A da ne bude kako samo hvalim, bilo je tu par rupica, početničkih grešaka, ništa nepopravljivo. Meni bitno je da je talanat tu, da je stil jedinstven, a ostalo se sve sa radom i vežbom da popraviti.

I moram da dodam, Ogledalo se svidelo i Živki i Fibi, što se vidi iz priloženog 😉

Firentinski dublet - Sfumato - Goran Skrobonja i Ivan Nešić

 Godina 1889. Posle nekoliko mirnih meseci London ponovo drhti od straha: Trbosekova ubistva su se nastavila, a Skotland jard ne uspeva da pronađe krvoločnih počinioca.

Pomoć može da ponudi samo jedan čovek - isti onaj koji je, deset godina ranije, srpskoj policiji pomogao da pronađe i uhvati serijskog ubicu Savu Savanovića. Čovek po imenu Milovan Glišić...

Skrobonja i Nešić, tim koji pobeđuje, duet snova, fantastična dvojka... Eto ja ne znam kako bih ih drugačije nazvala, a da vam dočaram moju oduševljenost ovim dvojcem. Moja ljubav prema Skrobonjinom pisanju je, sad već legendarna. Kupio me kratkim pričama iz zbirke Tihi gradovi, ljubav je rasla preko Nakota, Teslaverzuma, Korota i ostalih kratkih priča. Kog god se žanra dotakao, sa Goranom greške nema. Firentinski dublet je njegova prva partnerska knjiga, što nimalo ne umanjuje kvalitet, zanimljivost i moju oduševljenost.

Skrobonja i Nešić nam u Firentinskom dubletu donose svoje viđenje "lova" na jednog od najčuvenijih srpskih vampira, Savu Savanovića. Svojim britkim umom i ubojitim perom, na molbu prijatelja Tase Milenkovića, Milovan Glišić, književnik, dramaturg, prevodilac, pomaže policiji da stane na put Savinim krvoprolićima. Taj uspeh, će ga na molbu kralja Milana Obrenovića, odvesti za London da pomogne ondašnjoj policiji da rasvetli ponovna ubistva Džeka Trboseka. No, to je paravan za jedan bitan zadatak od najveće važnosti za kraljevske kuće obe zemlje. Kralj Milan Glišću, za rešavanje tog zadatka poverava Leonardovu beležnicu, koja zajedno sa Mikelanđelovom, čini deo Firentinskog dubleta. Zašto je ta beležnica bitna i kako je povezana sa Trbosekovim zločinima, nećemo skroz otkriti u ovoj knjizi jer ona je samo prvi deo planiranog dvoknjižja.

Zašto treba pročitati Firentinski dublet - Sfumato? Zato što srpska književnost sa Milovanom Glišićem iz ovog dela dobija prvog pravog detektiva koji može da stane u rame uz rame sa Holmsom i Poaroom. Čuveni srpski književnik je ovde opisan i kao vrsni poznavalac ljudske psihe i odličan detektiv. On koristi svoje literarno znanje i umeće kako bi odgonetnuo tragove i našao dokaze na koje policija obraća malo pažnje.

Zašto će nam se radnja učiniti razvučena i prepuna istorijskih detalja? Da ima i takvih momenata, ali ništa nije slučajno. Skrobonja i Nešić te istorijske momente i unutrašnje monologe koriste kako bi čitaocu zagolicali maštu, kako bi ga iz moderne stvarnosti prebacili u istoriju fikciju, kako bi dočarali duh i život tih davnih, sada već zaboravljenih vremena.

Knjiga je zanimljiva, drži pažnju od prve do poslednje stranice. I kako se bliži o kraju i očekujemo razrešenje misterije, tako dobijemo hladan tuš i odličan uvod za drugi deo. Dobili smo delimične odgovore, mašta nam je zagolicana do krajnjih granica, otvorena su nova pitanja, načete nove misterije... Primarni zadatak sa kojim je Glišić krenuo na put postaje još zanimljiviji i tajanstveniji. Znajući Skrobonju i njegovo pisanje drugi deo će nam doneti još više uzbuđenja.

Iskren savet: Izvalite se u omiljenu fotelju, otvorite knjigu i dozvolite joj da vas sama vodi kroz avanture detektiva Glišića.😉