Čitalac-novinar #1

 Intervju Zoran Petrović, autor romana Praznik zveri - Žeteoci i Bulevar greha

- Da li su ti inspiracija za likove ljudi iz stvarnog života ili su kompletan plod mašte? (Slađana Vojinović)

* Neke karakterne osobine glavnih i sporednih likova su „pozajmljene“, ali ne od pojedinačnih osoba već pre generalno, kao karakteristike određenih profila ljudi po mentalitetu, profesiji i slično, tako da bi mogli reći da su likovi većim delom plod mašte. Što se imena tiče, neka sam prilagođavao/dodeljivao po osećaju, a neka su imena dragih ljudi koji su mi pomogli da Praznik zveri bude što bolje oblikovan. Što se tiče Bulevara greha, roman je velikim delom autobiografski i samo neki likovi i situacije su izmišljeni radi dodatne dramatizacije.

- Koji ti je omiljeni lik? Da li pisci imaju favorite dok stvaraju likove? (Srđana Tešić)

* Često uhvatim sebe da tokom pisanja neke likove favorizujem, ali se na vreme otrgnem i nastavim da gradim priču kako sam osmislio pre “intimiziranja” sa pojedinim likovima. S obzirom na to da je Praznik zveri započet kao psihološki triler, u startu je sve trebalo da se vrti oko profajlera Vjekoslava Konstantinovića, ali sam ubrzo rešio da roman vodi takozvani ansambl likova, i pozitivnih i negativnih, a ne pojedinci. Ipak, tokom pisanja prvog dela, jedan je uspeo da osvoji posebno mesto. To je Milutin Rafailović - Ilke, patolog Instituta za sudsku medicinu, a koja su mu “onostrana” zaduženja ne bih ovde odavao Ovde ekskluzivno mogu da najavim i to da je Ilke protagonista u nekim mojim pričama sa sličnom/istom tematikom kao Praznik zveri i da je jedan od dva glavna lika u priči “Četereške šume”, koja će biti objavljena u zbirci priča posvećenoj Homoljskim motivima, Čuvari zlatnog runa.

- Zašto baš kombinacija krimi-horor, a ne čist horor? (Vladimir Gligorijević)

* Zanimljivo pitanje. Obično me pitaju zašto ne čist triler. Evo ovako… Kriminologija je moja velika ljubav. Jedna od opcija kada sam završavao master studije bila je da napravim neki spoj Kliničke psihologije i Kriminologije. Bio sam aktivan na forumima koje su u SAD držali John Douglas i Robert Ressler, pioniri profajlinga, ljudi koju su reč profajler i uveli u istražne postupke i u FBI-u osnovali odsek za profilisanje BAU - Behavioral Analysis Unit. Osnovna premisa Praznika zveri, koja se zadržala i u nastavcima je ta da izvore zla ne treba tražiti isključivo u onostranom i natprirodnom jer je za najstrašnija zlodela sposoban upravo čovek, što se tokom istorije iznova dokazuje. Iz tog razloga, nije mi bilo dovoljno primamljivo da žanr bude striktno određen kao horor/fantastika već sam odlučio da čitaocima predstavim neprestana preplitanja, trilera i fantastike, drame, ljubavi i horora, realnog i nadrealnog.

- Misliš li da si svojim delom stvorio jedan potpuno novi žanr, jer se Praznik zveri teško može svrstati konkretno u jedan? (Marko Jovanović)

* Odgovor na ovo pitanje delimično se nalazi u prethodnom, ali dodao bih i ovo. Žanr je definitivno fantastika, a sve ostalo o čemu pišem, tu je radi obogaćenja sveukupnog utiska čitalaca. Što se prvog dela Praznika zveri - Žeteoci tiče, jako mi se dopada naziv podžanra Trilerolika Folklorna Fantastika, TFF, koji je prilikom recenzije prvi put pomenuo Mladen Milosavljević, urednik časopisa Omaja. Međutim, već nastavak romana žestoko odstupa od toga jer preovlađuju moderni vampirski romantičarski motivi sa dosta epske fantastike. Treći deo, pak, opet će se pored nezaobilazne fantastike u bazi, baviti krimi-triler fabulom sa mnogo akcije i magije. Opet ću se poslužiti Mladenovim rečima da bih zaključio ovaj odgovor. Saga Praznik zveri predstavlja multi-žanrovski izazov.

- Da li ikad presusi taj tvoj bunar mašte? (Drina Steinberg)

* Bogu hvala, nikada. Mislim da tu, pored neke urođene maštovitosti, veliku ulogu igra moj raznovrsni životni stil i iskustvo iz različitih oblasti, a pre svega ljubav prema svemu što nije normalno. Po psihološkim definicijama, normalan je = prosečan, a mislim da je to nešto najdosadnije što može da te snađe. Uvek sam se okruživao ljudima koji manje-više nisu normalni, u najpozitivnijem smislu te reči, i verujem da su i oni u izvesnoj meri zaslužni za taj “bunar mašte”. ;-)

- Šta misliš o tome sto te neki vide kao srpskog Martina i koliko ti to smeta ili pomaže? (Drina Steinberg)

* Kao što odgovorih u komentaru, kada sam video ovo pitanje na stranici BookWitch, neka se ti neki jave u inbox da ih vodim u kafanu ;-) Šalu na stranu, biće potrebno mnogo rada da to bude makar i delom istina i mislim da za sada to može više da odmaže nego da pomaže jer će ljudi na samom poletku možda očekivati previše. Sa druge strane, moje ideje i postavke sage Praznika zveri jesu grandiozne i, bez lažne skromnosti, veličanstvene, ali je pitanje koliko ću biti vešt da to iznesem na papir i predstavim čitaocima. Biće neophodno da se objave bar tri nastavka sage da bi ljudi imali bar neku predstavu širine priče koju sam izmaštao. Ako takvi komplimenti budu aktuelni i tada, biće više nego dobrodošli, a ja ću biti počastvovan da nosim takvu titulu.

- Koje su to presudne knjige koje si pročitao, da su baš uticale na to kako razmišljaš i vidiš svet, bez stručne literarure? (Marko Radosavljević)

* Ovo pitanje je u tesnoj vezi sa Drininim pitanjem u vezi sa bunarom mašte. Mislim da su neke određene knjige uticale na to tek u manjoj meri, prvenstveno oblikujući i usmeravajući moja intresovanja, a da je životni tok uticao na razmišljanja i stil pripovedanja. Još kao klinac pisao sam neke priče sa tematikom Twillight Zone i pisao recenzije i opise kompjuterskih igara, pretežno Role Playing, single i massive multi player, a onda je usledila pauza. Igre sam uglavnom samo igrao, radio animacije, 3d reklame, bavio se muzikom i to je trajalo do kasnih tridesetih. Tada je jedna životna ljubavna epizoda, inače opisana do detalja u romanu Bulevar greha, bila zaslužna da se vratim u autorske vode. Prvo su nastale dve zbirke ljubavne poezije, a zatim i Bulevar. Ako bi trebalo da navedem omiljene autore iz oblasti fantastike, pored nezamenljivih Tolkina i Pračeta, pomenuo bih knjigu Magician od Feista i Murkokove serijale sa Elrikom od Melnibonea.

- Gospodine Petroviću, da li konzumirate alkohol dok pišete? (Jelena Ilić)

* Boemski život, noćni izlasci i sve što uz to ide, nikada mi nisu bili strani. Međutim, koliko god je to u nekim periodima bilo deo mene, nikada ni jednu jedinu reč nisam napisao pod dejstvom makar i čašice žestokog pića (pivo i vino su mi suviše „kabasti“ pa ih inače ne konzumiram). Razlog za to leži u mojoj generalnoj sklonosti ka omiljenoj mi poslovici - Hedonizam jača organizam -. Plašio sam se da ću pod dejstvom alkohola možda napisati nešto što će mi se neverovatno dopasti. Tu bi nastao problem jer bih se verovatno bez mnogo razmišljanja uvek hvatao tog „izvora inspiracije“. Koliko je to pravilno ili pogrešno razmišljanje ne znam, ali za sada je tako. Još samo da se ogradim od gore date izjave. Romane ne pišem u društvu alkohola, ali ljubavnu poeziju jesam pisao...

- Pošto sam videla da pojedini autori burno reaguju kad ih ocene dvojkom, trojkom, četvorkom uz pristojno objašnjenje čitaoca šta mu se nije svidelo.. Uostalom,ne može se jedna knjiga svima svideti. Kako se ti nosiš sa tim ocenama, kritikom? Ako si ikad i dobio manju od petice. (Isidora Kovač)

* Bilo je tu par četvorki, sram ih bilo! Hahaha! Pazi, nijedna ocena nije problem ako postoji konstruktivna, dobronamerna i razumna kritika ili kakvo takvo validno objašnjenje, tako da sa tim u principu nemam problem. Međutim, naravno da zasmeta i lagao bih kada bih rekao da nije tako i da nisam ni malo sujetan, svako od nas jeste. Šta više, mislim da smo, mi, pisci najsujetniji posle par drugih profesija koje ne bih da navodim. Ocene posmatrane individualno mogu delovati obeshrabrujuće i negativno, ali moj savet svim kolegama je da posmatraju malo širu sliku. Na primer, uđite u profil osobe koja vas je ocenila na primer trojkom ili četvorkom i kada vidite da je ta ista osoba jednom Stivenu Kingu ili Andriću za neki roman dala istu ocenu, odmah vam bude lakše ;-)

- Koliko je teško bilo izdati knjigu, da li si probao i kod drugih izdavača i naišao na nerazumjevanje? (Olja Polcer)

* Bulevar greha sam izdao za manje od mesec dana nakon napisane poslednje stranice. Razlog za to je odlična saradnja sa kućom Pešić i sinovi i poznanstvom sa direktorkom Vesnom, koja je oduvek bila borac za istinu i ljubav, pa je i godinama ranije štampala moju poeziju. Pored toga, veliki deo tiraža Bulevara sam sam finansirao, što je uvek veliki plus. Sa Praznikom zveri nisam želeo da žurim pa je to potrajalo tri-četiri meseca. Na sajmu knjiga u Beogradu 2016. sticajem okolnosti upoznao sam se sa direktorom Otvorene knjige i veoma brzo smo postigli dogovor. Što se nerazumevanja sa nekim drugim izdavačima tiče, ne bih mogao to baš tako da nazovem. Par izdavačkih kuća kojima sam se na početku obratio, nije se odlučilo za izdavanje više iz nekih tehničkih i komercijalnih razloga, nego iz nekog nezadovoljstva romanom. Takođe, jedan veliki izdavač mi je na oktobarskom sajmu 2016. rekao da je veoma zainteresovan i da će Praznik zveri moći da uzme na čitanje u martu mesecu 2017. S obzirom na to da sam u duši derište koje voli sve sada i odmah, odustao sam od toga.

- Koliko ti je znanje psihologije pomoglo ili odmoglo u pisanju Praznika zveri? (BookWitch)

* Znanje iz oblasti psihologije uvek je od pomoći, šta god da čovek piše. Konkretno, triler-krimi aspekti priče su obogaćeni znanjima iz kriminologije i psihološkog profajlinga. Jednu od uloga tu je imao i moj teorijski naučni rad koji sam pisao za diplomski - Primena FBI (BAU) tipologije počinioca teških krivičnih dela, serijskih ubistava i silovanja, na domaće prestupnike - Uticaj i značaj psihologije bio je nešto manji na delove romana koji su čista fantastika.

- Koliko autobiografskih elemenata ima u romanu Bulevar greha? (BookWitch)

* 100% hahahah. Iako se šalim, to nije daleko od istine. Glavni lik sam ja, imenom i prezimenom, a tu su i neki moji prijatelji, sa njihovom dozvolom, takođe nepromenjenih imena. Jedan od likova je izmišljen, ali ne sasvim jer se zapravo sastoji od karakternih osobina i obrazaca ponašanja nekoliko ljudi koji su mi bliski. Događaji su uglavnom istiniti, osim nekolicine koji su dodati radi dramatizacije. Iz istih razloga u nekim segmentima „začinjena“ je i domaštana priča. ;-)

- Imaš li nekih rituala prilikom pisanja? (BookWitch)

* Pišem kada „odsanjam“ scenu. Nekada se dešava da ispred očiju imam ceo seting, ali ne čujem šta govore likovi, ili obrnuto. Odlično čujem dijaloge, ali je scena mutna. Kada se auditivno i vizuelno sve iskristališe, krećem. Tada ostaju psihološka, stilska, estetska i druge komponente, koje implementiram tokom pisanja. A onda... Muzika, muzika i muzika. Glasna, preglasna, ili ako situacija ne dozvoljava tu su slušalice. Za Bulevar se više ne sećam šta je bilo najviše zastupljeno na playlisti, mislim stari Depeche Mode i generalno osamdesete i devedesete. Prvi i drugi deo Praznika zveri, a sada i treći, nastajali su i nastaju uz mnogo toga. Navešću samo deo, Blutengel, Project Pitchfork, Nox Arcana, Covenant, DeVision, And One, Destin Fragile, Florence and the Machine, Gotye, Of Monsters and Man, Aurora, IAMX, Ruelle, Seabound, i naravno neizostavni i najbolji Depeche Mode. Ovo važi za naraciju, dijaloge i slično. Kada su u pitanju scene borbi, situacija je drugačija. Par takvih scena u drugom delu, pisao sam uz Witcher 3, konkretno pesmu Wild Hunt, https://www.youtube.com/watch?v=s3L0_ez0Dg4, a nešto i uz Age of Conan Main Theme, https://www.youtube.com/watch?v=LTI5v9kkYnk&list=PLB2139D8119F19CB1

Finalnu bitku u Prazniku zveri 1 - Žeteoci, pisao sam uz Vol 3. Epic Musix Mix https://www.youtube.com/watch?v=aTZMBtAotms&t=2219s

Čitanje tih scena uz ovu muziku učiniće da se nađete u sred ludila, probajte ;-)