Odrastajući u maloj bosanskoj kasabi, Jelena i Enes provode bezbrižne dane, od ranog detinjstva vezani prijateljstvom koje ne poznaje granice i razlike. Ona je njegov najbolji drug, on je njen zaštitnik. Vođeni osećanjima kojima ni jedno nije bilo doraslo, i pod tamnim oblacima koji su se nadnosili nad njihovom mahalom, život ih je odveo na različite strane.
Nakon godina odsustva, Jelena se vraća u svoj rodni grad. Ništa više nije isto, ponajmanje ona. U jedno je bila sigurna - Enes je i dalje najbitnija osoba u njenom životu. Pitanje je, ko je ona sada za njega? Sudbina je povlačila konce, postavljajući im zamke kojima nisu bili dorasli. Da li su sećanja i uspomene jedino što im je preostalo? Da li će sudbina još jednom umešati prste pri ponovnom susretu Jelene i Enesa?
Svi znaju da ljubavni romani nikako nisu na mojoj listi kada su u pitanju knjige koje čitam. Međutim, dese se ti neki susreti, posle kojih ništa više nije isto, pa čovek poželi da izađe iz zone komfora i upusti se u neke malo drugačije avanture. Tako sam i ja na Sajmu knjiga u Beogradu koji uveliko traje, konačno, za pravo, upoznala Sanju i sita se ispričala sa njom. Onaj ko je jednom osetio njenu energiju razumeće o čemu ja ovde trabunjam. Nakon tih nekoliko sati, desilo se čudo i ja sam sa Sajma otišla, ne sa jednom, nego sa dve Sanjine knjige. Vodeći se nekom mojom blesavom fikascijom da knjige moram da čitam hronološki, prvo sam se dohvatila Ničijeg neba i nisam se pokajala.
Rizikijući da izgubim titulu dežurnog geeka, freeka, nerda i budale, moram da priznam da mi je Ničije nebo leglo kao budali šamar. Ni u snu nisam mogla da zamislim da će mi se jedan ljubavni roman ovoliko svideti, a jeste. Jer, Ničije nebo, nije samo sladak ljubavni romančić, ono je topla životna priča o malim ljudima iz male sredine koji i pored svih nedaća koje im se u životima dešavaju, nalaze snage i energije da se druže, vole, napreduju i postanu veliki.
Sanja sa neopisivom lakoćom i "narodskim rečnikom" ispreda priču o druženju, odrastanju, zaljubljivanjima, patnjama i životnim putevima grupe prijatelja iz malog grada u Bosni, sa glavnim fokusom na Jeleni i Enesu. Nema kod nje preterivanja ni u čemu, stvari su onakve kakve jesu, pa kome se svidi super, kome ne neka poljubi i ostavi. Dok sam čitala, osećala sam i ljubav i sreću i bol i patnju junaka, jer Sanja to predstavlja na jedan tako živoposan i lep način da je nemoguće da se ne pronađete u nekom od likova ili prepoznate neku od situacija. Nema kod nje praznog hoda i dosadnih momenta, priča se odvija sama od sebe, a slike ređaju brzinom svetlosti.
Moram priznati, po cenu da budem spaljena na lomači, jer znam koliko autori vole svoju prvenčad, imala sam i još uvek imam želju da Jelenu i Enesa (a možda i Sanju sa njima ;)) izvedem pred streljački vod, posednem na električnu stolicu ili jednostavno predam na zabavljanje španskoj inkviziciji. Ljudi moji, na koje je muke Sanja to dvoje stavila, to je neopisivo. Ono bre ni ja sa mojom pokvarenom maštom tako nešto ne bih osmislila. Taman kad bih pomislila "Aha, to je to, sad će sve da bude super" dobila bih hladan tuš i još jednu prepreku. To je još jedna od stvari zbog koje mi se Ničije nebo dopalo. Nije sve sjajkavo, roZle i lepo. Mora da se prođe bol, panja, trnje i razne gluposti da bi se možda stiglo do onoga "Posle kiše uvek sine Sunce."
Za kraj od mene jedna ogromna preporuka za Sanju i njeno prvenče Ničije nebo. Ovu lepotu izdala je, ko drugi nego, Drina Steinberg Publishing House. Pošto im je sajt trenutno u izradi, možete ih pronaći na Sajmu knjiga u Beogradu, galerija hale 1 ili pročačkati po njihovoj Facebook stranici i sebe obradovati Ničijim nebom ili nekom drugom knjigom iz Sanjinog pera ili od autora koje Drina SPH izdaje.
Нема коментара:
Постави коментар