Izdavačka kuća portaLibris je 2016. godine izdala knjigu Jedan razoren um - Lazara Komarčića, u okviru edicije Otrgnuto od zaborava,
Lazar Komarčić smatra se začetnikom naučne fantastike u Srbiji. Godine 1902. napisao je roman Jedna ugašena zvezda, koji se uz dramu Posle milijon godina - Dragutina Ilića, smatra za temelj moderne srpske naučne fantastike. Pored ova dva pomenuta romana, zapažena dela su mu zbirka pripovedaka Zapisnik jednog pokojnika, kao i romani Dragocena ogrlica, Dva amaneta i Prosioci. Ovi romani imaju kriminalistički zaplet i spadaju među prve takve vrste na srpskom jeziku.
Jedan razoren um je najsloženije i najambicioznije delo Lazara Komarčića. Još dok je bio u rukopisu, dobio je nagradu Srpske kraljevske akademije za najbolje pripovedačko delo "sa moralnom i patriotskom težnjom, odabranom sadržinom, čistim jezikom i lepom slogom".
Steva i Velja su dva mladića koja nemaju nikakvih dodirnih tačaka, ali liče "kao jaje, jajetu". Splet okolnosti ih dovodi u blisku vezu iz koje će proizaći mnoge dobre, ali i neke ne tako svetle stvari. Činjenica da su obojica zaljubljeni u istu devojku, i Veljino mahnito proučavanje Kanta i teorije postanka sveta, dovešće do Veljinog zatvaranja u ludnicu. Kroz Stevinu priču i prisećanja, saznajemo sve okolnosti koje su dovele do tog nemilog događaja.
Knjigu Jedan razoren um, sam malo duže čitala, jer to nikako nije štivo za odmaranje mozga ili laku noć. Dubinu patnje i ludila dovojice mladića, jedino je mogao opisati vrsni poznavalac psihologije. Jer ludilo "veselog Velje" je do tančina opisano. Tačno se povlači linija razlike normalnog ponašanja i prve klice ludila. A za sve su krivi Kant, teorija o postanku i ta pusta ljubav.
Pored psihološke strane, roman je svojevrsna studija tadašnjeg društva u celosti. Jasno opisan život sa kraja 19-og veka, običaji, navike i svakodnevica običnih ljudi. Malo mi je duže trebalo da se naviknem na jezik kojim je roman pisan, narodski jezik vremena u kom se radnja odvijam, ali kada sam prevazišla tu malu preprekicu, sve je išlo glatko, a uživanje bilo potpuno.
Naročito su mi se dopali opisi razmenjivanja zaljubljenih pogleda između dvoje mladih, pa dijalozi koji se toliko razlikuju od današnjeg vremena, da mi je sve na momente delovalo smešno. Ta smernost, ti pogledi krišom upućeni momku od strane devojke, rumenjenje pri svakom obraćanju, sakrivanje osmeha, rukovanja na sastanku i rastanku.... Joj da mi je vratiti se u taj 19-i vek :)
Sve u svemu, roman Jedan razoren um je početak jednog lepog prijateljstva između veštice i čika Laze :)))
"...Ponekad je prijatnije sećati se minule tuge, no minule sreće. Posle, ko to još može odrediti, šta je to upravo prava sreća?... Meni se sad tek počinje da sviće: sreća se ne traži. Ona se nađe."
Pored psihološke strane, roman je svojevrsna studija tadašnjeg društva u celosti. Jasno opisan život sa kraja 19-og veka, običaji, navike i svakodnevica običnih ljudi. Malo mi je duže trebalo da se naviknem na jezik kojim je roman pisan, narodski jezik vremena u kom se radnja odvijam, ali kada sam prevazišla tu malu preprekicu, sve je išlo glatko, a uživanje bilo potpuno.
Naročito su mi se dopali opisi razmenjivanja zaljubljenih pogleda između dvoje mladih, pa dijalozi koji se toliko razlikuju od današnjeg vremena, da mi je sve na momente delovalo smešno. Ta smernost, ti pogledi krišom upućeni momku od strane devojke, rumenjenje pri svakom obraćanju, sakrivanje osmeha, rukovanja na sastanku i rastanku.... Joj da mi je vratiti se u taj 19-i vek :)
Sve u svemu, roman Jedan razoren um je početak jednog lepog prijateljstva između veštice i čika Laze :)))
Нема коментара:
Постави коментар