Barbara Lesinger je biološki antropolog. "Zakopana" je u podrumu Muzeja grada Beograda sve dok joj Hamer Kovačić, kustos muzeja u Smederevskoj Palanci, ne donese navodni skelet avarskog konjanika i njegovog konja. Čudni skelet dovešće Barbaru do neverovatnih otkrića, neobičnih prijateljstava i opasnosti o kojima nije ni sanjala.
Te davne 2011. godine moj kum, Marko Radosavljević, je obožavao da lista Limundo, nalazi knjige i kupuje ih za male pare. Jednom prilikom došao je na godišnji odmor u Vrelo, selo u kom smo tada živeli, i doneo knjigu Todorov jahač. Jedan pogled na naslovnicu bio mi je dovoljan da se zaljubim. Pokloni mi tako kum knjigu, a sebi na licu mesta naruči drugu. Pročitah je tada, ali kako u to vreme pisanje blogova i recenzija nije bilo moderno, a Goodreads bio tek u povoju, ostade Todorov jahač, delimično, zaboravljen u selidbenim kutijama (avaj zla sudbino). Posle oktobarske selidbe prošle godine, rešila sam da povadim i popišem sve knjige i PUF izlete Todor iz kutije. U principu, retko kad se hvatam da neku knjigu pročitam dva puta, ali ova me je dva meseca dozivala sa police i konačno dočekala svojih 5 minuta.
Po meni, dobra knjiga treba da vas zabavi, da učini da vam vreme provedeno u čitanju proleti, da vas natera da istražujete i šire znanja. E pa, Todorov jahač je dobra knjiga. Da se razumemo, nije neka vrhunska književnost, neka duboko umna filozofija, već knjiga koja će vas u zabaviti, zaintrigirati i, u pojedinim momentima, i pošteno iscimati.
Žanrovski, mogla bi se svrstati u akcioni triler sa elementima fantastike, tačnije slovenske mitologije, nešto nalik na Dosije X. Barbara kreće da istražuje skelet avarskog konjanika i njegovog konja. Međutim, otkrića je vode do jednog od nastrašnijih bića slovenske mitologije, Todorovog jahača aka Todorca. Istražujući saznaje za postojanje odeljenja u policiji koje se bavi samo paranormalnim slučajevima, uspeva da se nađe između čekića i nakovnja policije i tajne službe, saznaje za kletvu koju je Todorov jahač bacio na Stanoja Glavaša i njegove potomke i dovodi sebe u smrtnu opasnost. Ako ovo nije dovoljno za dobru zabavu ja stvarno ne znam šta jeste 😉
Koliko ja znam Todorov jahač je prva i jedina knjiga Ire Stupar. Moram priznati, da je odradila solidan posao. Stil je malo čudnjikav, narodski kako bih ja to rekla. Dijalozi se smenjuju vrtoglavom brzinom i totalno su prirodni, sa sve unutrašnjim monolozima u kojima čitalac komotno može da se pronađe. Nema preteranih opisa i rasplinjavanja sa detaljima, kratko i jasno, što u ovakvoj vrsti romana prija. I ono što mi se posebno dopalo, jeste gomila referenci na moderne filmove, serije, muziku, stripove, crtane, u kojima sam se i te kako pronašla.
Нема коментара:
Постави коментар