Vila šatorica - Boris Mišić

Boris Mišić rođen je, gle čuda, na današnji dan, 06.05.1974. godine u Rijeci. Detinjstvo i deo mladosti proveo je u Pećima, kod Bosanskog Grahova, za koje tvrdi da je najlepše mesto na svetu. Od 1995. godine živi u Novom Sadu, gde je i diplomirao na Pravnom fakultetu.
Priče su mu objavljivane u domaćim i regionalnim zbornicima i magazinima, što štampanim što online - Znak Sagite, zbornik radova "Volim da letim", Emitor, Nešto diše u mojoj torti, Raketla, Omaja, BlackSheep, Marsonic, "Dvojnikov skok", Argus Books Online Magazine, "V - fantastične priče iz ravnice", Afirmator i UBIQ. Zbirka priča "Vila šatorica" obuhvata te već objavljene priče i neke nove neobjavljene.
Boris trenutno radi na svom prvom romanu.
Zbirka priča "Vila šatorica" je predivan kolaž horora, fantastike i ratnih priča. 
U pričama o ratu se jasno vidi Borisov stav o besmislu rata i strahota koje ga prate. Psihološki prikaz likova vojnika i ratnika je topao i ljudski. Čitalac može pronaći deo sebe u situacijama u kojima se ti likovi nalaze, jer iako su u ratu, često su njihovi problemi i unutrašnje borbe realni i mogu se naći i u ne ratnim vremenima. Iako realne, kroz te priče se provlači doza jeze i strave. Ali ima i priča koje su vešt miksa rata i horora,na jedan tako suptilan način, da sve deluje isuviše realno.
Kroz fantastične priče Boris nas vodi u različite svetove i dimenzije koje se preklapaju sa ovim našim, realnim. Ponekad su ti svetovi veoma slični ovom našem, a vanzemaljci skroz nalik ljudima, a po nekad je to Univerzum koji naseljavaju čudni vanzemaljci i zmije.
Najjači utisak na mene su ostavile priče o Daci, tinejdžerki veštici, koja se sa Savetom, bori protiv Senovitih i njihove želje da zavladaju svetom. Uz sve muke i probleme koje joj zadaje mračna strana, Daca mora da se bori i sa klasičnim tinejdžerskim problemima, kao što su šta obući ili kojeg momka izabrati, što se često i ne završi najbolje po nju.

Sve priče su prostorno smeštene u Novi Sad i okolinu Bosanskog Grahova i planine koje ga okružuju. Jasna je Borisova ljubav i vezanost za Dinarske planine, njihove obronke i vrhove, a naročito Šator planinu, i to je još jedna činjenica koja ovim pričama daje posebnu čar.
Nakon pročitane zbirke "Vila Šatorica", jedva čekam da Borisov roman ugleda svetlost dana i nađe se u rukama jednog knjigoholičara, tj. mene :)
I za kraj, BORISE, SREĆAN ROĐENDAN!!! Želim ti svu sreću ovog sveta i mnogo uspeha u daljem žiovotu i radu!!!