Loza Pelina - Magla - Dragana Ćosić i Aleksandra Savić

Uf... Teksta bez sam i dalje... :) Retko mi se dešava da mi se neka knjiga OVOLIKO dopadne, a da ne znam šta da kažem, odakle da počnem ili gde da završim. Kada od knjige očkujete mnogo, a dobijete još više, e to je za saku pohvalu, pomešana osećanja i nemanje teksta :)
Pa da probam ovako! Loza Pelina - Magla je prvi i uvodni deo serijala od četiri knjige. Koliko sam shvatila sve knjige su napisane i samo čekaju da ugledaju svetlost dana. Hvala vanzemaljcima na malim radostima :)
Ono što ovu knjigu krasi su originalnost, i to kakva!, i maštovitost. Originalnost imamo u samom "loru" (ko razume shvatiće, ali ja trenutno ne mogu da se setim adekvatnijeg izraza). U romanu se pojavljuju razna nama dobro poznata natprirodna i fantastična bića, ali su im date nove osobine, sposobnosti i karakteristike, a i povezani su na drugačije načine, što međusobno, što sa nama "običnim" ljudima. Npr. vampiri. Svi ih mi volimo, neko više, neko manje, i znamo skoro sve o njima, u stilu glogov kolac, krst, sunce, kovčeg, zemlja i tome slična narodna verovanja. Toga ovde NEMA. Vampiri se ne plaše krstova, ne smeta im beli luk, glogov kolac nije jedino oružje za njihovo uništenje. Na sunce smeju, neće ih spržiti, ali to za oko nije najprijatniji prizor. Ne plašite se, ne svetlucaju :)))

"...Bila sam uverena da su svi oni filmovi proistekli iz stvarnih događaja i delimično stvarnih ličnosti. Čak i u onim Aninim knjigama ima istine. Ne verujem da je nekome iz čista mira palo na pamet da stvori čitav taj svet fantastike. Istina je skrivena u dalekoj prošlosti. Minuli vekovi i neka sila uporno su je skrivali, ali se ipak jedan delić potkrao, kao da je želeo da bude obelodanjen. A mi uporno bežimo od toga, zaokupljeni smo egzistencijalnim problemima i postali smo slepi za sve ono što se dešava oko nas..."

Jedini kliše (ne mislim time ništa loše) nalazimo u večnoj borbi dobra i zla. U Magli, ta borba se vodi oko Andrijane Pelin koju svaka strana želi za sebe kako bi odneli prevagu. Bore se natprirodni, kako sami sebe nazivaju, koji žive u "našem" svetu, iako su ljudi slepi za njihovo postojanje. Kod dobrih imamo vampire, ptice, bele veštice, vukove, magove...., a kod slih šakale, vrane, crne veštice, zle vampire i hibride koje zli stvaraju u svojim lanoratorijama. Iako ive među ljudima, vidljivi su malo broju ljudi od poverenja. Jedna od poverljivih je Jasmina, kroz čija sećanja upoznajemo Andrijanu, njenu decu Veljka, Viktoriju i Viktora, koji imaju različite moći i pripadaju različitim vrstama.  Priča počinje na groblju, 5 godina nakon Andrijanine smrti, kada Jasmina dobija poruku od same Andrijane da je živa i da će uskoro videti. Kroz Jasminino sećanje saznajemo sve o Pelinovima i magičnom svetu u kom žive. Kraj, koji bukvalno ostavlja bez daha, nas vraća na groblje, gde Jasmina pronalazi jošp jednu Andrijaninu poruku, a gde je dočekuje ogromno iznenađenje.... Koje? Saznaćemo u sledećoj knjizi :D

Još nešto što je meni delovalo poprilično origialno je stil pisanja. Dosta je čudan i konfuzan u početku, jer se mešaju sećanja, prošlost, i sadašnjost ili se skače sa jednog sećanja na drugo bez upozorenja. Međutim, kada uđete u knjigu i naviknete se (meni je trebalo 5 - 10 strana), priča teče i vešto vas vodi svim svojim tajnovitim putevima.

Svi mi knjigo-manijaci smo navikli da knjige koje čitamo imju poglavlja ili zvezdice koje ih odvajaju ili barem veći prored između pasusa. Ovde toga nema! Priča teče, nema prekida, nema ničega na šta smo navikli. U početku je moj mozak vikao "Zašto? Kako? Nemoguće!" Ali, čim sam se stavila u Jasmininu ulogu i ukapirala da moja sećanja verovatno ni tačku ne bi imala, i to što mi je u početku smetalo, postalo mi je jedna od većih simpatičnosti ovog romana.

"...Svet je poljulan iskrivljenim vrednostima i ogrezao u materijalizmu. To je ono što krnji vašu dobrotu! Zlo se ne rađa, ono se stvara!"

U romanu Magla, Dragana Ćosć i Aleksandra Savić, su izgradile jedan predivan fiktivni svet u kome ni jedan grad nema ime. Ne znamo gde se radnja odigrava jer nema geografskih smernica. Imena likova su univerzalna, ima naših lokalnih Srpskih, ali i univerzalnih, svetskih. Ta nemogućnost stavljanja geografske odrednice mi je jako simpatična i originalna. Po meni, to čitaočevoj mašti daje zamaha da radnju smesti gde ga srce ili mašta vode.

Loza Pelina - Magla je roman koji je ove, 2017. godine, pobedio na PortaLibrisovom konkursu "Vrata knjige". ZASLUŽENO!!!

Od sutra, 22.11. do 29.11.2017 godine, u mom Nišu je Sajam knjiga i grafike u hali Čair, Loza Pelina - Magla je moja iskrena preporuka za kupovinu :D