Gijom Muso - Central park i Devojka od papira
Prošle godine (2016.) negde u leto, došlo mi je da pročitam nešto što nije fantastika, horor, triler... sve ono što uobičajeno čitam. Zamolila sam dugaricu da mi donese neku knjigu koja ne spada u "moj žanr". Donela mi je tri knjige, dve koje se relativno poklapaju sa mojoj sferom interesovanja, a opet su drugačije, i Central park Gijoma Musoa. Prve dve knjige sam odmah pročitala, a Central park odložila na policu. Korica knjige mi nikako nije ulivala poverenje i pored sinopsisa koji je nagoveštavao neku vrstu misterije, trilera.
Tom je poznati pisac "Trilogije o Anđelima", koji nakon što ga ostavi velika ljubav Aurora, zapada u blokadu pisanja i odaje se raznim porocima. Pritisnut rokovima od strane izdavača da napiše treću, finalnu knjigu, dugovima, porocima... sve dublje tone u "ludilo", depresiju i apatiju. Jedne olujne noći, u njegovoj dnevnoj sobi se pojavljuje devojka, kao od majke rođena, i tvrdi da je Bili Doneli jedan od likova iz njegovih knjiga i da je upravo ispala iz njegove knjige. Njih dvoje prave pakt - Bili će mu pomoći da povrati Auroru, a Tom za uzvrat mora da dovrši troligiju. Uz pomoć lude jurnjave sa Tomovim prijateljima, bega od policije, krađe njihove celokupne imovine koja je stala u dva kofera, Biline iznenadne bolesti, sećanja na dramatičnu prošlost troje prijatelja, njihovih tajni koje isplivavaju na videlo... Gijom nas vešto vodi ka krajnje neočekivanom kraju koji ostavlja bez daha.
Priznaćete, za nekog ko je ljubitelj epskih bitaka, potraga, vila, vampira, zmajeva, straha i tome sličnih "gluposti", ova korica deluje itekako zastrašujuće. Imala sam utisak da će me čim otvorim knjigu iz nje napasti ljubavna patetika, voli me-ne voli me sindrom, patnja i sve što ide u ženskaste knjige. Ali... Uvek postoji to ali. Krećem sa porodicom na odmor i pored garderobe, lekova koji su mi potrebni zbog klinaca, igračaka i ostalih potrepština pakujem i knjige - dve koje sam u tom momentu čitala i taj famozni Central park.
Nakon što sam završila knjige koje sam započela, smogla sam snage da krenem sa Musoom. Ljudi moji, iznenadjenja moga. Prosto nisam mogla da verujem šta ja to čitam. Progutala sam je za 5 dana i pored svih šetnji sa decom, posetama prijateljima i rođacima i ostalim aktivnostima koje prate kratkotrajni boravak u gradu u kom niste bili 2 godine, a imate milion ljudi da vidite i posetite.
No, da se vratimo knjizi. Muso me je kupio na prvu loptu. Dvoje totalnih stranaca se budi vezano lisicama na klupi u Central parku. Ona je policajka iz Pariza, a on američki džez muzičar. Ni jedno ni drugo nemaju blagog pojima kako su se tu našli, niti šta se dešavalo od prethodne večeri. Iako potpuni stranci, zajedno kreću u potragu za istinom i rešenjem misterije.
Celokupna potraga, tragovi koje usput nailaze, prepreke koje moraju da premoste... sve vodi veoma zaniljivom kraju.
Da, da... sad će neki reći, "Eto ti ljubavi!". I u pravu su. Tek na kraju dobijamo nagoveštaj da se ceo zaplet vrteo oko ljubavi i da je sve rađeno u njeno ime. Međutim, meni to nije bilo ni malo bljutavo kao što bi se moglo pomisliti da će biti. Dobila sam happy-end, a i što da ne. Pa i u mojoj miloj, dragoj, omiljenoj fantastici, knjige uglavnom imaju srećan kraj i sve češće je glavni motiv celog zapleta ljubav.
Nakon pročitanog Central parka, sistematski sam kupovala Musoove knjige, zamislite na trafikama :) Napravila sam tako lepu kolekciju od nekih 7-8 njegovih knjiga koje strpljivo, na polici, čekaju svojih 5 minuta.
Pre par dana, odlučujem da se opet malo družim sa čika Gijomom. Uzimam, po preporuci, Devojku od papira.
U ovoj knjizi ima malo više ljubavisanja nego u Central parku, ali mi to ni najmanje nije smetalo. Radnja je brza, scene su veoma dinamične i drže pažnju, dijalozi smisleni, a opisi umereni. Ovo je jedna od onih knjiga sa sindromom "Da pročitam još jednu stranu i idem na spavanje", a kad dignete pogled ono pola 3 usred noći.
Za mene, tvrdokornog fana fantastike,u bilo kojoj njenoj interpretaciji, Gijom Muso i njegove knjige su pravo otkrovenje. Nešto što iz milošte zovem "odmor za mozak".
Još samo ovo moram dodati. Nemojte suditi knjizi po koricama, jer one često umeju vešto da prikriju zanimljivo štivo koje se među njima nalazi :D
Нема коментара:
Постави коментар