Severno carstvo, koje se uglavnom sastoji od divljih plemena sprema napad na Jug. Car Impoter ima neočekivane saveznike u vidu demoskih ratnika iz Zemlje Haosa. Cilj su Zlatni i Nevidljivi grad.
Pored demoskih ratnika, njegovi aduti su i Sinovi Juga, deca oteta od južnjaka u prethodnom ratnom pohodu. Uz pomoć njih, pristalica Dadah kulta i zelenih kristala za kontrolu, unosi nemir i razmirice u Zemlje Srednje kraljevine i ujedinjenog Juga.
Takođe izaziva pobunu na Ostrvu zarobljenika, kako bi i od oslobođenih zarobljenika dobio potrebnu pomoć i brojnost vojske kada za to dođe trenutak.
Kraljevi Juga na sve moguće načine pokušavaju, i ne retko uspevaju, da stanu na put spletkama i intrigama koje prave Impoterovi infiltrirani "agetni".
Interesantna priča, upečatljivi likovi, sulude intrige i fenomenalne bitke, nas vode do vrtoglave završnice - Bitke na Helisejskim poljima.
Od samog početka čitanja, neke stvari mi se nikako nisu uklapale i jako su mi smetale. Pored fantastične priče, upečatljivih likova, interesantnih magijskih i fantastičnih bića, predivno izmaštanog sveta, mučile su me rupe i nedostatci. Što sam dalje odmicala sa čitanjem, stvari su postajale jasnije. Poznato je da pisac u toku pisanja ne obraća preterano pažnju na red reči u rečenici, gramatiku, slaganje vremena... Tako i treba da bude. Nije autor zadužen za detalje i tehnikalije i na te stvari nikako ne treba da obraća pažnju, već na priču i tok radnje, što je Duško sa Dragojl ratnicima fenomenalno uradio. Stekla sam utisak da ova knjiga ili nije prošla kroz ruke urednika, a još manje lektora i kolektora (još jedan propust - i lektor i kolektor su jedna ista osoba što je u ozbiljnom izdavaštvu veoma veliko no-no), ili ako jeste da su samo bacili letimičan pogled bez imalo rada i truda.
Da ne bude da blatim samo uredništvo, i kod sutora ima par propusta koji su mi boli oči. Pisanje nekim poluarhaičnim "jezikom", gde pojedine rečenice i dijalozi liče na bajke ili srpske narodne priče, a u isto vreme se prepliću sa potpuno modernim načinom izražavanja. Upućivanje na očigledno i objašnjavanje već objašnjenog su mi takođe zasmetali. Po mom skromnom mišljenju, to je danak neiskustvu samog autora, jer ipak je ovo Duškova prva knjiga.
U svakom slučaju, Dušku kapa dole, jer je i pored tehničkih nedostatka, uspeo da napiše veoma zanimljivo štivo i "naterao me" da jedva čekam nastavak :)
Pored demoskih ratnika, njegovi aduti su i Sinovi Juga, deca oteta od južnjaka u prethodnom ratnom pohodu. Uz pomoć njih, pristalica Dadah kulta i zelenih kristala za kontrolu, unosi nemir i razmirice u Zemlje Srednje kraljevine i ujedinjenog Juga.
Takođe izaziva pobunu na Ostrvu zarobljenika, kako bi i od oslobođenih zarobljenika dobio potrebnu pomoć i brojnost vojske kada za to dođe trenutak.
Kraljevi Juga na sve moguće načine pokušavaju, i ne retko uspevaju, da stanu na put spletkama i intrigama koje prave Impoterovi infiltrirani "agetni".
Interesantna priča, upečatljivi likovi, sulude intrige i fenomenalne bitke, nas vode do vrtoglave završnice - Bitke na Helisejskim poljima.
Da ne bude da blatim samo uredništvo, i kod sutora ima par propusta koji su mi boli oči. Pisanje nekim poluarhaičnim "jezikom", gde pojedine rečenice i dijalozi liče na bajke ili srpske narodne priče, a u isto vreme se prepliću sa potpuno modernim načinom izražavanja. Upućivanje na očigledno i objašnjavanje već objašnjenog su mi takođe zasmetali. Po mom skromnom mišljenju, to je danak neiskustvu samog autora, jer ipak je ovo Duškova prva knjiga.
U svakom slučaju, Dušku kapa dole, jer je i pored tehničkih nedostatka, uspeo da napiše veoma zanimljivo štivo i "naterao me" da jedva čekam nastavak :)
Нема коментара:
Постави коментар