понедељак, 03. април 2017.

Čitalac - novinar #3

Intervju Ivan Branković, autor romana Prometejev dnevnik i Projekat Herkules


- Koji je radni naslov trećeg dela i kad ga možemo ocekivati u knjižarama? (Irena Ilić-Vasiljević)
* Trenutno su u opticaju dva naslova „Armagedon“ i „Apokalipsa“, mada može da se desi da mi padne i neki treći naziv na pamet do kraja knjige. Roman je i dalje u početnoj fazi, kostur priče je gotov, sad preostaje najduži deo a to je samo pisanje. Ne mogu još uvek da procenim kada će biti gotov, ali sigurno neću propustiti da vas obavestim.
- Otkud ljubav prema antičkoj mitologiji? (Irena Ilić-Vasiljević)
* Odrastao sam okružen enciklopedijama i knjigama, i od najranijeg detinjstva sam iz nekog razloga bio opčinjen baš antičkom istorijom i mitologijom. Mislim da sam u drugom razredu osnovne znao ceo grčki, rimski i egipatski panteon. Možda me je privukao taj njihov superherojski momenat, jer ja volim da kažem da su mitovi i legende u osnovi superherojske priče. Herkules je Supermen svog vremena.
- Zašto baš antrička, a ne npr. rimska, nordijska ili slovenska mitologija? (BookWitch)
* Pa sam mit o Prometeju je taj koji me ne povukao da krenem da pišem prvu knjigu, tako da sam osnovu i stavio u taj period, mada kod mene, mitologije se prepliću, pojavljuju se likovi i iz nordijske i iz egipatske mitologije.
- Koji lik iz mitologije ti je omiljeni? (Irena Ilić-Vasiljević)
* To je malo teže pitanje. Svaki lik ima neke svoje vrline i mane. Odisej ima svoje lukavstvo, Herkul snagu, Ahil neranjivost. Takođe svaki mit je prenosio neku svoju poruku, i izdvojiti jedan ili dva mi je potpuno nemoguće.

- Koji mit najviše voliš i zašto? Koju bi knjigu (a da nije tvoja) preporucio za čitanje? (Irena Ilić-Vasiljević)
* Prvenstveno nekog od naših pisaca fantastike. Smatram da imamo sjajnu scenu, tu su prvenstveno Aleksandar Tešić, Nebojša Petković, Dimitrije Stevanović, Miloš Petković, Zoran Petrović, Pavle Zelić i drugi koje možda sad nisam spomenuo. Što se mene tiče, ja dela Daglasa Adamsa, Terija Pračeta i Ernesta Hemingveja čitam na svakih nekoliko godina, i svaki put ih drugačije shvatim.
- Šta voliš, a šta ne voliš tj. prednosti i mane toga sto si pisac… (Irena Ilić-Vasiljević)
* Najveća prednost je ta što imam priliku da se upoznajem sa mnogo sjajnih ljudi, što me je to pisanje povezalo sa divnim čitaocima i piscima. Ja sebe ne smatram za pisca, ja volim da kažem da mi je pisanje hobi, što i jeste.
- Kako vidiš sebe za deset godina? (Irena Ilić-Vasiljević)
* Negde u Mikroneziji na čamcu u hladovini . Nekako sve mi za sad ide ka tome da ću živeti od rada na video igrama i pisanja, ja ću se truditi maksimalno da tako i bude. Voleo bih da eto napišem deset knjiga za toliko godina, ali neću biti razočaran ako to i ne uspem.
- Najčešće te upoređuju sa Den Braunom. Koliko ti to prija/ne prija i pomaže/odmaže u radu? (BookWItch)
* Slagao bih ako bih rekao da mi ne prija poređenje sa jednim od najvećih pisaca trilera, ali istovremeno mi je i malo neprijatno, jer imam tu svoju samokritiku koja stoji čvrsto pored mene.
- Sa kim bi voleo (ako bi voleo) da te upoređuju i zasto? (Irena Ilić-Vasiljević)
* Svako poređenje prija naravno, to znači da su ljudi u mojim delima našli nešto što ih podseća na određene velike pisce. Sa druge strane imam ponekad blagu nelagodnost, jer samo poređenje sa nekim velikim imenima ujedno budi i tu odgovornost prema čitaocima. Nekako shvatam ako im neko kaže da moji romani liče na npr. Glena Kupera, oni očekuju jednako dobar, ako ne i bolji triler.

- Da li si zadovoljan postignutim? (Irena Ilić-Vasiljević)
* Iskreno, pre tri godine kada sam počeo da pišem nisam mogao ni da sanjam o ovome što mi se dešava sad. Ja sam i više nego zadovoljan, i hvala svima vama čitaocima koji ste mi omogućili da se ovako sjajno osećam.
- Na koja pitanja traziš odgovore? (Irena Ilić-Vasiljević)
* Na koja ne tražim. Ja sam oduvek bio radoznao, oduvek sam želeo da znam odgovore na mnoga pitanja, a takav sam i sada. Oduvek sam pasionirano pratio najnovija naučna dostignuća. Jedna od mojih pasija je i istraživanje svemira, jer smatram da je razumevanje svemira ključna stvar za opstanak ljudske vrste. Takođe sam ubeđen da bi najveći momenat u našoj civilizaciji bio susret sa inteligentnom vrstom sa druge planete.
- Kako je uopste doslo do toga da napišeš i objaviš prvi roman?.(Irena Ilić-Vasiljević)
* Ja sam inače pisao pre ovoga neke kratke priče koje su bila obljavljene na par foruma. Kasnije sam se bavio književnim prevodom, i možda me je to povuklo da krenem da pišem nešto duže i ozbiljnije.
- Oduševljen sam strukturom oba romana, pa te molim, da objasniš proces stvaranja priče. Ako nije tajna, naravno. (Marko Radosavljević)
* Ja gledam da roman sklapam poput slagalice. Koristim Google sheet i ostale alate da bukvalno napravim „šemu“ cele priče, koju posle popunjavam napisanim scenama. Po meni to je neophodno, jer ja i sam volim knjige koje imaju dobro raspoređen ritam priče.
- Dali nam spremaš grafičku novelu u budućnosti? (Kristijan Kiki Šarac)
* Za sad ne, ali ne isključujem da će biti. Za sad imam samo nekoliko ilustracija.
- Koliko mogu da primetim, među našim piscima fantastike vlada veliko prijateljstvo i podrška, čak deluje kao da uopšte nema rivaliteta. Koliko je to tačno i koliko ti je ta podrška i prihvaćenost značila u samom početku? (Milica Cvetković)
* Mi se nekako gledamo kao drugari, ne kao konkurencija. Ja sam ponosan što poznajem te sjajne ljude, i mislim da mi mnogo možemo da naučimo jedni od drugih, i da samo zajedno možemo da držimo scenu na nogama. Takođe kada u startu imate podršku nekoga ko već ima svoju publiku to je samo dodatni plus.
- Da li je takav odnos uobičajen u književnom svetu ili smo mi ljubitelji fantastike zaista jedna posebna velika srećna porodica? (Milica Cvetković)
* Pa nekako svi smo mi pisci amateri, koji pokušavamo da proguramo te svoje priče u neku javnost, i jedni druge vučemo za rukav“, zovemo se između sebe po promocijama, šerujemo jedni drugima stvari na fejsu. Mislim da barem što se tiče fantastike, sujeta ne bi trebala da postoji, već je premala scena da bi se još i delila na „klanove“.

- Koliko si ponosan na svoje učešće u Lightstep Chronicles? (Milica Cvetković)
* Veoma. Kada sam počeo da radim prva misao mi je bila „au pa ja pišem nešto na engleskom, to je ono što sam oduvek želeo“. Rad na LSC me je naučio saradnji sa dosta ljudi na istoj ideji, naučio me da „profesionalno“ pišem, što mislim da je zanat zlata vredan. Takođe sam rad na tako šarenom univerzumu je zadovoljstvo sam po sebi.
- U kojoj meri je ostvarenje sna rad na jednom takvom projektu, pogotovo imajući u vidu globalnu kampanju, odnosno nepostojanje geografske ograničenosti? (Milica Cvetković)
* To je nešto što pre par godina nisam mogao ni da sanjam. Još uvek ne mogu da se priviknem na činjenicu da imam roman na engleskom zvanično objavljen.
- Koliko ti je rad na pravljenju kompijuterskih igrica pomogao u pisanju knjiga? (BookWitch)
* Pomogao mi je dosta. Jednostavno sam „pekao zanat“ sklapanja dijaloga, opisa, posebnih scena itd. Takođe sam naučio da se bolje organizujem, da pratim svoj rad na više nivoa.
- Da li pratiš knjiške stranice i blogove (sem Bookwitch)? (Isidora Kovač)
* Pratim dosta njih, imam takođe i nekoliko knjiških blogera na goodreads nalogu. Smatram da pisac mora da bude u toku sa onim što se izdaje i čita.
* Na ovo pitanje i ja (BookWitch) moram da odgovorim :D Ivan je glavni „krivac“ za moj blog i stranicu i neizmerno sam mu zahvalna na tome :D
- Da li si sarađivao sa nekim blogerom? (Isidora Kovač)
* Jesam sa dosta i blogera i internet stranica. Nabrojao bih samo neke: sf-serbia, Autostoperski vodič kroz fantastiku, BookWitch, Stsh book corner, Pogled iz Svemirskog broda, Roxelana, Ivana Milakovic i još neki koje sam možda zaboravio. Uglavnom sa svima sam imao pozitivno iskustvo. To su ljudi koji to rade iz zadovoljstva i koji su nekako bili ti koji su mi davali „vetar u ledja“ kada su obe knjige tek izašle.
- Smatraš li da izdavači treba da obrate više pažnje na blogove i stranice o knjigama, jer po meni, takve stranice rade bolju promociju i reklamu :) (Isodora Kovač)
* Apsolutno. Mislim da dosta izdavača još nije shvatila potencijal blogova i interneta uopšte. Blogeri su ti koji obezbeđuju taj preko potreban medijski prostor koji je na žalost uskraćen u „mainstream“ medijima, a i mi pisci tako možemo da „fokusiramo“ publiku koja bi stvarno bila zainteresovana za naše stvaralaštvo.
- Pogledala sam ti profil na Goodreadsu, i vidim da si ti prevodio Indija Plejs od Samante Jang (ako nije neka greška) Kako ti se dopala knjiga? :D (Isidora Kovač)
* Iskreno, nije to tip knjiga koje čitam. Sam stil nije loš, ali tematika nije neka koju bih dobrovoljno čitao.
- Pitanje u ime stranice Knjiga za dušu: s'obzirom da još uvek nisam pročitao tvoja dela (uskoro ću krenuti sa Prometejevim dnevnikom pa tu grešku ispravljam) pitaću nešto uopšteno. Da li će biti još nastavaka u okviru serijala? Da li planiraš li da napišeš trilogiju ili možda više knjiga? (Marko Jovanović)
* Pa sam „Prometejev Dnevnik“ bio je predviđen kao jedna knjiga, sad već imam ideju za treću, tako da ne znam. Ne mogu da predvidim, ali ako budem imao dobrih ideja, što da ne. Za sad se trudim da svaki deo bude zaokružena priča sa „cliffhanger“ krajem koji otvara ideje za nove priče.
- Svi likovi u delu su odlično obrađeni i jasno definisani. Za mene najupečatljiviji momenti su kada pratiš tok misli glavnog lika, a u vezi sa profesionalnim odlukama, obukom za agenta itd... Zanima me koliko od toga je prilikom pisanja bila stvar, da kažemo tvog predznanja iz oblasti funkcionisanja tajnih službi, koliko je bilo fikcije, intuicije i inspiracije, a koliko je bilo klasičnog istraživanja iz te oblasti? (Zoran Petrović)
* Bilo je kombinacija od svega po malo. Od mog zanimanja za celu tu tematiku koja seže još iz detinjstva, tu su naravno dela Dejvida Morela i Roberta Ladlama, kao i neke istorijske knjige, kao npr istorija MI6 Kita Džefrija. Sve tajne organizacije u romanima su potpuno plod te kombinacije i moje mašte, osim „Očinstva Kamena čije sam ime „pozajmio“ iz istoimenog romana Dejvida Morela kao omaž njemu.

- Šta ti je najviše zadavalo muke tokom pisanja? (Srđana Tešić)
* Svaka faza ima svoje muke. Možda sam najviše vremema potrošio na „spremanje“ scena. Pod tim mislim na ceo proces, od skupljanja fotografija same lokacije zbog što vernijih opisa, do pravljenja modela cele scene na kojoj bih isprobavao same ideje. Mislim da mi je najgore bilo kada sam shvatao da neke stvari koje sam zamislio jednostavno u stvarnom svetu ne bi bile moguće, a triler je takav žanr da sam morao da se trudim da učinim akciju što „realnijom“.
- Glavni ženski lik u obe knjige je tako lepo postavlje i portetisan. Koliko je tebi kao muškarcu bilo teško da stvoriš jednu jaku, nezavisnu ženu koja ume da razmišlja svojom glavom i dela u skladu sa momentom, a nije samo „dama u nevolji“? (BookWitch)
* Pa meni je sam taj momenat „dame u nevolji“ malo prevaziđen. Sa druge strane, želeo sam da svaki glavni lik bude jaka osoba, bilo da je muško ili žensko. Sa druge strane njena priča je takva da je ona morala da bude jaka da bi sve to prošla.
- U prošlosti si radio kao urednik i prevodilac u jednoj domaćoj izdavačkoj kući. Koliko ti je to iskustvo značilo u pisanju, a kasnije i u izdavanju romana? (BookWitch)
* Da nisam radio u „Otvorenoj knjizi“ sigurno ne bih krenuo da se bavim pisanjem. Mnogi mladi pisci danas ne znaju kako funkcioniše sistem izdavanja i plasmana knjiga, što je veoma značajno. Ja sam eto zahvaljujući „Otvorenoj knjizi“ već bio u književnim tokovima kada sam se odlučio da počnem da pišem, a i oni su bili ti koji su mi dali šansu da izdam prvi roman.
- Svi mi zamišljamo pisce kao neka natprirodna, nedodirljiva bića dok ih lično ne upoznamo. Koliko tebi kao piscu, znači druženje sa „fanovima“ i njihove mišljenje u vezi tvojih kniga? (BookWitch)
* Ja jednostavno osećam odgovornost prema svim ljudima kojima se svidelo moje pisanje, i njihovo mišljenje mi je na jako visokom mestu, jer da nema čitalaca, ne bi bilo ni pisaca. Čitalac je često u pravu, često neko ko prvi put čita vidi nešto što ni ja, ni urednik, ni bilo ko umešan nije video. A sebe ne smatram ni za pisca, kamoli za natprirodno biće.
- U toku pisanja, da li se isključivo oslanjaš na svoje instinkte i maštu, ili prihvataš sugestije ljudi sa strane (urednika, prijatelja, fanova…)? (BookWitch)
* Naučio sam da se nikada ne oslanjam na svoje instinkte. Postoji jedan problem u našem mozgu, a to je da kada mnogo dugo radiš na nekom tekstu, prestaneš da budeš objektivan o njemu, i to u obe strane. Neke stvari koje su loše ti izgledaju dobro ili obrnuto. Zato je meni jako bitan taj momenat da roman pročita što više ljudi pre objavljivanja i da mi što više njih da neke sugestije. Jednostavno mislim da je to neophodno i da time samo povećavam kvalitet samog romana.
- Koliko si sujetan? Da li te pogađaju loše ocene i kritike? (BookWitch)
* Ne smatram sebe sujetnom osobom. Nemam ništa protiv ako se nekome ne sviđa to što sam ja pisao, svako ima sopstvene afinitete i to je ok. Takođe prihvatam svaku dobronamernu kritiku i pokušavam iz svake da naučim i da poboljšam svoje pisanje.
- Znamo da voliš da posećujes Festivale fantastike, promocije, sajmove, uopšte gradska dešavanja vezana za knjige. Da li si to radio i pre izdavanja knjiga i koliko misliš da su takva dešavanja važna za pisce i promociju njihovih dela? (BookWitch)
* Na sajmovima knjiga sam godinama redovan, što zbog toga što sam pasionirani čitalac, što zbog posla. Konvencije sam posećivao, ali ne toliko često kao sad. Konvencije su sjajni događaji, jer dolazi mnogo i čitalaca i pisaca, i jedinstvene su prilike za druženje i razmenu iskustava.
- Da li iz „tabličnih igara“ može da se izvuče neka inspiracija za možda neku tvoju buduću knjigu? (BookWItch)
* Pa ja sam veliki fan „tabličnih igara, i često me neke stvari u njima inspirišu za pisanje. Neka taktika, neki način razmišljanja ljudi koji igraju mi je uvek zanimljiv. Naravno, ako se radi o nekom RPG-u, svaki RPG je roman za sebe.
- Za koga ces da glasas? :-) (Irena Ilić-Vasiljević)
*
#SamoJako :D :D :D

Нема коментара:

Постави коментар