Probudi mene moje najmlađe mladunče, ranom zorom jutros, pre šest. Naravno on je ponovo zaspao, a ti se mama snalazi kako ti drago. I šta ću drugo nego da uzmem da čitam. Kako već par dana gustiram zbirku priča Ja, bot, Bojana Medića, jutros u tišini, dok se čulo samo uspavano spavanje ukućanja je i dovrših.
Internet tim vladajuće stranke, albumi sa sličicama fudbalera, soba za video nadzor u keš-end-keriju, naplatna rampa na auto-putu... - to je pozadina na kojoj junaci Medićeve knjige Ja, bot egzistiraju u surovom vremenu tranzicije, boreći se često svim sredstvima, sami protiv svih, zarad postizanja željenog cilja - pravde, uspeha, novca, seksa... Živopisan prikaz generacije koja je odrastala za vreme devedesetih i spremno dočekala doba tranzicije.
Oni koji me poznaju, znaju da ova vrsta realističnih priča nikako nije "my cup of tea", pa bi se i oni, kao što sam se i ja, začudili koliko mi su mi ove priče ustvari prijale. Veselih devedesetih sam bila tinejdžer, kasnih devedesetih majka jedne divne devojčice, a kada smo zagazili u dvehiljadite, već sam uveliko radila, pa su mi sve situacije u kojima se nalaze junaci Bojanovih priča i te kako poznate.
U zbirci Ja, bot, nalazi se šest tranzicionih priča. Svaka opisuje drugog junaka i situacije i događaje u koje je upleten, što svojom voljom, što ludilom vremena u kom živi.
U prvoj priči "Izvini, Panini", mladi junak igrom slučaja, saznaje da se popunjeni Paninijevi albumi sa sličicama fudbalera prodaju za lepe pare. Tako on počinje da kupuje, prvo popunjene albume i zatim ih preprodaje, a kasnije i ne popunjene albume koje popunjava falsifikovanim sličicama. - Živopisna slika devedesetih, kada su svi nešto prodavali na crno i tako zarađivali za život. U srednjoj sam imala drugara koji je umesto patika, dao 100 maraka za poslednju sličicu koja mu je falila u albumu. Išao je okolo pocepanih patika, ali sa širokim, sjajnim osmehom.
"Bihejvioralni intervju" nam donosi priču o Marku Jakovljeviću, bivšem funkcioneru i aktivisti vladajuće partije, koji je tužio pivaru u kojoj nije dobio posao, pošto su njegovu ideju iskoristili u profitabilnoj reklami. Jakovljević ni kao funkcioner stranke, ni kao aktivista, a kasnije i predsednik skupštine opštine ne preza ni od čega na svom putu ka cilju. - Ovo je jedinstvena kritika oportunizma i rešenosti da se po svaku cenu dodje do cilja i ostvarenja zadatka. Hoćete da mi kažete da ne poznajete nikog takvog? :)
U priči "Keš-end-keri", pratimo radnike u sobi za video nadzor velikog marketa. Stariji radnik priča mlađem o VIP-ovcima i gej paru u kabini dok prate beskućnika koji šeta policama i jede i pije proizvode koji se na njima nalaze. - Kompletan i realističan povratak u vreme kada je u svetu vladala ekonomska kriza, a u Srbiji krenula tranzicij.
"Ja, bot", priča po kojoj ova zbirka nosi ime, nas pušta da zavirimo u svet Internet tima vladajuće stranke. Saznajemo kako se spinuju vesti, kako se rade komentari na politički nepodobne vesti u online izdanjima novinama, kako se lupa gomila + ili - u zavisnosti da li vest ili komentar odgovaraju režimu. Ova priča pokazuje i objašnjava na šta su sve ljudi spremni zarad napredovanja u stanci ili 5 minuta slave. - Poznato? Čitate komentare na vesti? Hm?
U priči "Zbogom lopurdijo" saznajemo o sistemu krađe putarine na naplatnim rampama. Srđan Ilić je u tom sistemu napredovao od dna do samog vrha i stekao čitavo malo bogastvo, koje mu je pomoglo da sa porodicom preživi turbulentan period i nemaštinu u Srbiji i sredi papire za odlazak iz zemlje. Kao što to obično biva u životu, tako u ovoj priči, kraj ne donosi happy end. - Ovo je priča koja me je najviše "dirnula". Pošto sam detinjstvo i tinejdžersko doba provela u "opasnom" kraju, na Zvezdari, i poznavala neke "opasne" momke, bila sam svedok sičnoj priči. Jedan od momaka Zvezdarskog asfalta, a sasvim slučajno jedan od mojih dobrih drugova, je u to vreme dobio dete. Kako bi imao sredstava upušta se u kriminal, postaje diler. U početku je to bila samo trava, a pošto su apetiti rasli, prešao je i na jače droge. Njegova lepša polovina ga je iza leđa prijavila policiji, i dok je on ležao kaznu, ona je sa klincem "zapalila preko". Verujem da to nije jedini primer priče sličnoj ovoj iz zbirke.
Na kraju je priča "BusMinus" sajtu i android aplikaciji koja pomaže "švercerima" da zaobiđu i pobegnu od kontrolora BusPlusa i komunalne policije. Potpuno neočekivano, u ovoj priči imamo uvid u zanimljivu ljubavnu priču o paru koji se upoznaje zahvaljujući aplikaciji. - BusMinus me je slatko nasmejao i podsetio na "simpatične" kontorolre koje sam par puta i sama izbegavala na zanimljive i domišljate načine opisane u ovoj knjizi. Šta da radim kad sam zaboravna, pa kad promenim jaknu ili tašnu/ranac, zaboravim da prebacim i karticu BusPlusa :)
Bojan Medić je rođen u Beogradu, 9. decembra 1975. godine. Pisao je pesme i aforizme. Napisao je roman "Čajni klub profesora Nikolića" u dve verzije. Od druge verzije je objavio samo prvi deo. Drugi čeka neka bolja vremena. Napisao je esej "Čuvari palog kraljevstva" koji je preveo na engleski jezik. Poslednja knjiga koju je objavio je zbirka priča o srpskoj tranziciji pod nazivom "Ja, bot" (2016). Objavio ju je samostalno, za svaki slučaj.Trenutno piše svoj drugi roman čije je objavljivanje planirano za decembar 2017. godine.Živi i rаdi u Beogrаdu.
Zbirku priča "Ja, bot" možete poručiti na sajtu Amazona
Нема коментара:
Постави коментар