Svetioničar - Vesnici oluje (Utočište #1) - Mladen Đorđević

Prvi tom trilogije romana Svetioničar, Vesnici oluje, predstavlja uvod u višeslojnu strukturu priče, smeštenu u modernom distopijskom gradu kraj mora, u Evropi, po imenu Vranolujni. Pored svog industrijskog i kulturnog značaja, metropolis Vranolujni je nadaleko širok po prestižu, glamuru i moći.
Ono, za šta svi vežu ovaj "ponoćni grad", jesu tri gorostasna, monumentalna i ostrvska svetionika, Sentinel, Smitov svetionik i Đavolji rog. Svaki od njih krije mračnu tajnu, ali pruža i iskru nade, kako bi se te tajne odgonetnule, i time možda uticalo na sudbinu mnogih. Ponajviše na dvoje glavnih likova, koji su u primarnom fokusu.
Pisan iz prvog lica, roman uporedo prati radnju bivšeg vojnika, sada privatnog detektiva Bena Fostera i istražiteljku na Odeljenju za ubistva, Elenu Rodrigez. Oboje vuku probleme iz prošlosti koji ih proganjaju i hteli to oni da priznaju ili ne, sustižu. Da stvar postane još gora, bivaju upleteni u zamršeno klupko užasavajućih dešavanja, svako na svoj način.
Zlokobne opomene svetioničarevog sina, kao i otmičara mladog para, odnosno njihove bizarne i paranormalne smrti, nagovestiće oluju strahovitih razmera.
Prožet distopijom savremenog doba, trilerom i obiljem misterija, roman se u vidu neo-noara, nudi čitaocima kao nešto novo u ponudi i veoma uzbudljivo.
Tabla je nameštena, a figure se uveliko postavljaju na svoja polja. Sa jedne strane ste Vi, sa druge Svetioničar. Povucite potez.

Uf... Šta da kažem nakon ovakve knjige!!! Oduva me čovek bez da stane i razmisli (((o:

Da se malo kao uozbiljimo - U ovoj prvoj knjizi trilogije, Mladen nas polako upoznaje sa likovima i dešavanjima u Vranolujnom. Radnju pratimo iz perspektive Bena Fostera, privatnog detektiva i Elene Rodrigez, policjake Vranolujne policije. Njih dvoje rade na odvojenim slučajevima - Ben pomaže prijateljici Danijel oko lika koji je mesecima proganja, a Elena radi na slučaju nestanka dvoje tinejdžera, koji ih spletom različitih, neobičnih, mističnih i zastrašujućih okolnosti vode ka zajedničkom da kažemo razrešenju... Jer kraj nam ne daje odgovore, već postavlja još više pitanja i otvare neke nove misterije.
Ko je Svetioničar i šta ta "titula" sa sobom nosi? Zašto je bitna priča i upozorenje Martina Stranda? U kakvoj je vezi ugledna i bogata porodica Blekvud sa ubistvima i nestancima u Vranolujnom? Kakvo proklestvo prati tu porodicu? Sve to i još mnogo novih stari ćemo nadam se saznati uskoro u novom Mladenovom romanu koji je uveliko u pripremi.

Naročito mi se dopalo kako Mladen piše u prvom licu žensku stranu priče. Elena je jedna badass policajka, koja često zaobilazi pravila službe i igra kako ona misli da treba, ne bi li došla do svojih ciljeva. Mene lično je podsetila na Kejt Beket, detektivku njujorške policije iz serije Castle (na moju žalost, od samog autora sam saznala, da mu pomenuta Beketova nije bila "uzor" za kreiranje Elene, kao i da seriju nikada nije gledao hehehehehe (Mladene, izvini morala sam)). Iako, sva jaka i nezavisna, ima ona i svoju žensku, nežnu stranu koju retkima otkriva. To je ono što muškim autorima često zadaje najviše muke kada pišu žensku stranu priče, ali tu je Mladen pokazao i dokazao da je pisac koji ume da se izbori sa ženskim hirovima i bubicama (o: Retko kad se vezujem za ženske likove ili poistovećujem sa njima. Svo vreme dok sam čitala knjigu u glavi mi je bila misao "Kada poratem biću Elena Rodrigez!!!". Pa zaboga, kako se ne bih poistovetila sa njom kada delimo istu strast prema magičnom, gorkom, crnom, napitku:

"Voda je ključala u lončetu dok sam prilazila šporetu i uvijala kosu u peškir. Zvuk žuborenja mehurića označavao je da je savršen trenutak da sipam taj magični braonkasti prah, koji će odagnati sve loše misli. Uvek sam verovala da gorka šolja kafe ujutru služi kao amajlija za sve loše stvari i misli koje su tog dana planirale da me zadese. S druge strane, bio je to tečni talisman, kako ne bih dolazila u situaciju da zadavim nekoga...."

Ben Foster je tipičan privatni detektiv. Nezavisan i jak u svemu što radi. Ne ostavlja nerešene stvari za sobom, nego kida i grize, ali rešava slučajeve. Ben mi je najbliži liku privatnih detektiva koje je u starim filmovima najčešće glumio Hemfri Bogart. Zaista mu u knjizi fale samo fedora šešir i mantil i slika bi bila kompletna. Oduševila me je njegova povezanost i prijateljstvo sa Elenom, sitne strelice i flertovi kojima jedno drugo gađaju, ali uprkos svemu ostaju samo jako dobri prijatelji koji će se jedno drugome uvek naći i u dobru i u zlu. Benov karakter i dobrota se najbolje vide i kroz odnos sa dugogodišnjom prijateljicom Danijel, čije ponovno pojavljivanje u njegovom životu i molba za pomoć pokreću lavinu koja će Bena i Elejnu gurnuti u vrtlog neobičnih dešavanja o oluju koja preti čitavom Vranolujnom.

Kompletna atmosfera knjige i samog Vranulujnog je mračna, kakva i treba da bude u jednoj distopiji, ali je mene najviše podsećala na stare crno bele detektivske filmove, koje sam kao klinka sa dekom rado gledala. To mi je dalo posebnu draž celokupnom uživanju u knjizi. Svetioničar je prepun referenci, što muzičkih, što filmskih, što stripovskih. I sam autor u na kraju knjige kaže da su mu inspiracija za stvaranje Vranolujnog bili gradovi iz stripova o Betmenu (Gotam) i Dredu (Mega-Grad). Međutim za mene je Vranolujni slika i prilika budućnosti jednog našeg, meni jako dragog, grada. Neću vam reći koji je grad u pitanju, pročitajte knjigu i pronađite sličnosti i reference (((o:

Još jedna mala stvarčica koja me je kod Svetioničara oduševila, i neću vas gnjaviti više (o:, jeste nalovna strana! Taj mrak, taj svetionik, ti talasi... Prosto i apsolutno savršeno. Obratite pažnju na sam svetionik - kada se gleda pod određenim uglom izleda kao da zaista svetli, kao i kada se knjiga slika bez blica. A to, priznaćete, i te kako privlači pažnju (((o:

Roman svetioničar izašao je polovinom maja 2017. godine u izdanju izdavačke kuće Otvorena knjiga. Takođe Svetioničara možete naći i na društvenoj mreži Facebook na linku https://www.facebook.com/knjigasvetionicar/